Кад су персијски изасланици тамо стигли и изашли пред Аминту, затраже они од њега за краља Дарија земљу и воду. Он им да што су тражили и позове их да му буду гости, па им приреди сјајан ручак и угостио је Персијанце што је боље могао.
Кад су после ручка седели и пили вино, Персијанци изјаве: ''Пријатељу Македонче, ми Персијанци имамо обичај да на свечан ручак доводимо са собом и своје жене и љубазнице да седе са нама. Пошто си нас тако лепо дочекао и тако сјајно угостио, и дао краљу Дарију земљу и воду, можеш поступити и по овом нашем обичају.''
На то одговори Аминта: ''Персијанци, ми немамо таквог обичаја, него су код нас одвојени мушкарци од женских; а пошто сте ви господари и захтевате их, биће вам и та жеља испуњена.''После тих речи пошаље Аминта по жене. Кад су оне на његов позив дошле, седну све редом прекопута Персијанаца. Видевши лепе жене, Персијанци рекоше да то што је Аминта урадио тек није паметно, јер боље би било да жене уопште нису ни долазиле; а овако су дошле, а нису селе поред њих, него прекопута њих, те морају само да паре очи. Аминта није имао куд, те нареди женама да седну поред њих. Кад су га послушале и селе, Персијанци их одмах почну хватати за груди, јер су били већ пијани, а понеки су покушали и да их љубе.
Гледајући то, Аминта је био миран, иако му је било криво, јер се јако бојао Персијанаца. Али Аминтин син Александар, који је био ту и све то гледао, пошто је био млад и није био доживео никакву невољу, није више могао да се уздржи, те зловољно рече Аминти: ''Ти се, оче, с обзиром на твоју старост, можеш повући, и окани се пића, а ја ћу остати и дворићу госте.''Аминта примети да се Александар спрема да уради нешто непромишљено, па рече: ''Сине, видим добро шта хоћеш да урадиш у твојој љутини; зато и хоћеш да ме пошаљеш да би могао да урадиш нешто непромишљено. Преклињем те да не предузимаш ништа против тих људи и да нас не упропашћујеш. Дакле, уздржи се и зажмури, а послушаћу те да одем.
Кад га је Аминта то замолио и отишао, рече Александар Персијанцима: ''Поштовани гости, ове вам жене стоје потпуно на расположењу и можете их, ако вам је по вољи, све или поједине од њих да обљубите. Ви само дајте знак коју желите. А сада је скоро време да се иде на спавање, а, како видим, прилично сте се и напили. Ове жене, ако вам је по вољи, пустите да се оперу, па ће вам се после умивања опет вратити.''
После тих речи, пошто су Персијанци на то пристали, пошаље он жене напоље у женске одаје, а Александар обуче исти толики број голобрадих младића у женска одела, па им сваком да нож и уведе их унутра, па кад је с њима ушао, рече Персијанцима: ''Персијанци, мислим да сте краљевски угошћени. Изнели смо пред вас што смо најбоље имали и могли да набавимо, а и оно што је најскупоценије од тога свега, нудимо вам још и своје мајке и сестре да се уверите да вам указујемо онакво поштовање какво вам и припада и да би могли да јавите вашем краљу како вас је и за столом и у кревету лепо угостио Хелен, његов намесник у Македонији.''
После тих речи посади он поред сваког Персијанца по једног Македонца преобученог у женско одело. Ови пак, чим су Персијанци покушали да их милују, поубијају их све до једног..
И тако су ови платили главом, и они и њихова послуга; са њима су, наиме, дошла и кола, и послуга и сва многобројна опрема; све је то заједно с њима ишчезло без трага и гласа.
Кратко време после тога Персијанци поведу велику истрагу поводом тих људи, али их је Александар умео вешто да умири, јер је дао много новаца и сестру, која се звала Гигеја, шефу те истражне комисије, Персијанцу Бубару, и тако га подмитио. Тако је ствар била заташкана и престало је да се говори о погибији Персијанаца.