Po čemu je kultura antičke Makedonije grčka?

ah, kako prigodno sto si se javio...na jednoj drugoj temi naidjoh na tvoj post, i izjavu - Slaveni su lingvisticka kategorija....pa budi dobar, pa nam pojasni sta za tebe znaci ta, za mene, evidentna glupost...

A sta bi bilo drugo osim lingvisticka kategorija?

Aleksandar je pricao grcki dialekat, molio se grckim bogovima i.t.d. pa mi je logicno da je Grk ili nesto blizu tome a ne Srbin ili slovenski Makedonac.
 
Čudan način da mi postaviš pitanje, čas u trećem, čas u prvom licu.

Zato što nisam više siguran kada ujedaš, da li kada ti se izbegne direktno obraćanje, ili kada ti se direktno obraća.

Da, ako se dokaže, ali u sklopu srpske praistorije. Srpska istorija počinje od 9. veka dok se drukčije ne dokaže.

To nema puno smisla. Praistorija označava period pre pisane reči...kako najsetlije tačke istorije civilizacije na Balkanu mogu biti predistorijske?
 
A sta bi bilo drugo osim lingvisticka kategorija?

Aleksandar je pricao grcki dialekat, molio se grckim bogovima i.t.d. pa mi je logicno da je Grk ili nesto blizu tome a ne Srbin ili slovenski Makedonac.

al ti je objasnjenje...dede ti nama objasni, po kojim kriterijumima Slaveni jesu lingvisticka kategorija, a Germani i Romani nisu....
 
ja nisam ni tvrdio da o lingvistici imam pojma....samo rekoh da takve tvrdnje NE VIDIM kad su u pitanju drugi....a to nesto govori, bar meni....

Ajde dodji da studiras istoriju u Becu pa ces te tvrdnje cuti od istoricara BB skole, kako bi ljudi rekli. Ako te interesuje strana istorija nije ni cudo da si tako nesto cuo samo za Slovene.

- - - - - - - - - -

Mozda bi se trebalo reci kulturloska-lingvisticka zajednica.
 
Ajde dodji da studiras istoriju u Becu pa ces te tvrdnje cuti od istoricara BB skole, kako bi ljudi rekli. Ako te interesuje strana istorija nije ni cudo da si tako nesto cuo samo za Slovene.

- - - - - - - - - -

Mozda bi se trebalo reci kulturloska-lingvisticka zajednica.

mene interesuje istorija kao takva, a ne pojedine interpretacije iste...jednostavno, ne volim kad se Slaveni ili Sloveni, pominju u inferiornom kontekstu, u odnosu na ostale....jer upravo istorija, ona prava, dokazuje da nije tako....
 
Zato što nisam više siguran kada ujedaš, da li kada ti se izbegne direktno obraćanje, ili kada ti se direktno obraća.



To nema puno smisla. Praistorija označava period pre pisane reči...kako najsetlije tačke istorije civilizacije na Balkanu mogu biti predistorijske?

Bravo. Čini mi se da počinješ da shvataš formu koju informacija koju daješ onlajn treba da ima. Napredak!

Pa da, naša praistorija je naša istorija pre naše pisane reči.

- - - - - - - - - -

Ovde u Becu istol pricaju o Germanima kao kulturoloska-lingvisticka grupa.

Tako da su

Šta? Nestala struja?
 
У културолошком смислу они су сви били Јелени и они који то нису били својски су се трудили Пилип македонски је био почаствован уласком у пелопонески савез.
Ако посматрамо шта је у старом свету била Европа а шта Азија Хелада се могла посматрати нечим као микро европском унијом.Пошто сам и ја погрешно одговорио јер је питање било културолошког карактера не енолошког.

Што се тиче самог хеленског етнонима везан је строго за обале мора одатле се ширио и привреда је била зависна од мора отуд много колонија мање континенталног ширења.
Тло које су населили није било погодно за пољопривреду па је њихова привреда била везана за море и поморску трговину. Историја је трпела доста измена са напретком археологије јер у првом издању јој је припадала и култура Минојског Крита и што шта тако да су се 1960-их усагласисле недоумице мислим онако на дело Бјурија и касније.

Сад ако погледамо пецепцију Арапа Словени су прво имали једног краља па у 10. веку имају три међу којима је краљ Бугара краљ јужних Словена и једини хришћански краљ од делагација у Франкфурту или касније где је Ибн Јакуб чак видео посланства и описао их како изгледају један од најзанимљивијих ми је опис франака али то је за другу тему.

Сад ми не можемо да перципирамо национално осећањо појединачних полиса па и држава монархија оптим консензусом смо их све хеленизовали и тако их учимо.

Потребни би били озбиљни докази и писани документи да би се то променило.

Сад оно што је Мркаљ поменуо перцепцију Срба и Ромеја као Грка то долази много касније дакле национална историја Грка почиње кад национална историја Срба , Хравата и Бугара од Хераклија и враћања грчког као службеног језика.
Имали смо тему обнова у доба Ираклија од тада можемо сматрати ромејско цартво или империју грчком државом или државом којом руководе грчки национални интереси.
 
Историографија почива на сачуваним списима. Оцем историографије сматра се Херодод који је објашњавајући зашто је написао своју Историју, рекао да не жели да се ти људи изгубе у измаглици времена.
Када имамо дилему о неком питању из историје, ваља се ослонити прије свега на сачуване списе, не "тумачити" их, него то што пише "примити к знању" и бити пажљив око закључака.
Данас смутњу уносе популисти и "тумачи" историје, често псеудо историчари, који поставе жељени калуп интерпретације историје, што више банализован и онај који ће се код народних маса, данас све више умова обликованих ријалити садржајима, боље примити. Ту је важно што више негирати званичну историју, јер плебс воли када се то ниподаштава, да је како све то, сву историју, упаковати у једну књигу. По могућности што тању.

Но о овој теми морамо се ипак ослонити на списе, сачувана дјела. А грчки историчари из античких времена су ту јасни и не доводе у питање да су Македонци Хелени.
Полибије који је писао у II. вијеку прије Христа у свом дјелу
https://www.scribd.com/doc/94924516/Polibije-Historije-I
https://www.scribd.com/document/94924587/Polibije-Historije-II
им посвећује више простора, што је и разумљиво јер су у његово вријеме Македонци имали важнију улогу, али их обрађује и Херодот у свом дјелу http://www.svetlost.org/podaci/herodot.pdf , и ту ови историчари и немају сумњи, Македонци су хеленски народ. Претпостављам да самим тим припадају хеленској култури.

Као и у данашњем времену, људима је својствено да се сврставају у колективитете по разним основама, сталежу, географској одредници, и у оном и у сваком времену је то присутно (о томе пише Херодот), јесу Македонце који су у ранијим временима били више пастирски народ у јужнијим градовима сматрали и мање вриједним, понекад им пришили етикету варвара, но они јесу били Хелени.
Kralj Aleksandar bio je učesnik Olimpijskih igara, gde strancima nije bilo dopušteno da se kandiduju. U izvesnom smisli, polagao je test (danas bismo rekli polagao test poznavanja grčkog jezika i istorije tj. tradicije) i dokazao da je etnički Grk, kako se i izjasnio..
Вјерујем да мислиш на "правог" Александра, но ради других читалаца ваља појаснити да није у питању Александар Велики, него краљ Александар I. Македонски, син краља Аминте, који је живио 150 година прије Александра Великог и владао Македонијом 498-454. прије Христа. Управо тај догађај Херодот описује
А да су ови Пердикини потомци заиста Хелени, као што то они и сами тврде, у то сам и ја убеђен и доказаћу то мало касније, а, уосталом, признали су их као такве и судије на олимпијским утакмицама. Кад је, наиме, Александар дошао у Олимпију и хтео да се такмичи у трчању, нису хтели то да му дозволе други Хелени који су се такмичили у трчању, јер су тврдили да у такмичењу могу да узму учешћа само Хелени, а не и варвари. Тада је Александар доказао да је Аргејац и признат је за Хелена,
 
Херодот који се код писања историје (http://www.svetlost.org/podaci/herodot.pdf) волио бавити занимљивим и интригантним догађајима, описао је један везан за краља Аминту и његовог сина Александра, овог којег сам поменуо у ранијем посту и учесника Олимпијаде.
Кад су персијски изасланици тамо стигли и изашли пред Аминту, затраже они од њега за краља Дарија земљу и воду. Он им да што су тражили и позове их да му буду гости, па им приреди сјајан ручак и угостио је Персијанце што је боље могао.
Кад су после ручка седели и пили вино, Персијанци изјаве: ''Пријатељу Македонче, ми Персијанци имамо обичај да на свечан ручак доводимо са собом и своје жене и љубазнице да седе са нама. Пошто си нас тако лепо дочекао и тако сјајно угостио, и дао краљу Дарију земљу и воду, можеш поступити и по овом нашем обичају.''

На то одговори Аминта: ''Персијанци, ми немамо таквог обичаја, него су код нас одвојени мушкарци од женских; а пошто сте ви господари и захтевате их, биће вам и та жеља испуњена.''После тих речи пошаље Аминта по жене. Кад су оне на његов позив дошле, седну све редом прекопута Персијанаца. Видевши лепе жене, Персијанци рекоше да то што је Аминта урадио тек није паметно, јер боље би било да жене уопште нису ни долазиле; а овако су дошле, а нису селе поред њих, него прекопута њих, те морају само да паре очи. Аминта није имао куд, те нареди женама да седну поред њих. Кад су га послушале и селе, Персијанци их одмах почну хватати за груди, јер су били већ пијани, а понеки су покушали и да их љубе.

Гледајући то, Аминта је био миран, иако му је било криво, јер се јако бојао Персијанаца. Али Аминтин син Александар, који је био ту и све то гледао, пошто је био млад и није био доживео никакву невољу, није више могао да се уздржи, те зловољно рече Аминти: ''Ти се, оче, с обзиром на твоју старост, можеш повући, и окани се пића, а ја ћу остати и дворићу госте.''Аминта примети да се Александар спрема да уради нешто непромишљено, па рече: ''Сине, видим добро шта хоћеш да урадиш у твојој љутини; зато и хоћеш да ме пошаљеш да би могао да урадиш нешто непромишљено. Преклињем те да не предузимаш ништа против тих људи и да нас не упропашћујеш. Дакле, уздржи се и зажмури, а послушаћу те да одем.

Кад га је Аминта то замолио и отишао, рече Александар Персијанцима: ''Поштовани гости, ове вам жене стоје потпуно на расположењу и можете их, ако вам је по вољи, све или поједине од њих да обљубите. Ви само дајте знак коју желите. А сада је скоро време да се иде на спавање, а, како видим, прилично сте се и напили. Ове жене, ако вам је по вољи, пустите да се оперу, па ће вам се после умивања опет вратити.''

После тих речи, пошто су Персијанци на то пристали, пошаље он жене напоље у женске одаје, а Александар обуче исти толики број голобрадих младића у женска одела, па им сваком да нож и уведе их унутра, па кад је с њима ушао, рече Персијанцима: ''Персијанци, мислим да сте краљевски угошћени. Изнели смо пред вас што смо најбоље имали и могли да набавимо, а и оно што је најскупоценије од тога свега, нудимо вам још и своје мајке и сестре да се уверите да вам указујемо онакво поштовање какво вам и припада и да би могли да јавите вашем краљу како вас је и за столом и у кревету лепо угостио Хелен, његов намесник у Македонији.''

После тих речи посади он поред сваког Персијанца по једног Македонца преобученог у женско одело. Ови пак, чим су Персијанци покушали да их милују, поубијају их све до једног..
И тако су ови платили главом, и они и њихова послуга; са њима су, наиме, дошла и кола, и послуга и сва многобројна опрема; све је то заједно с њима ишчезло без трага и гласа.

Кратко време после тога Персијанци поведу велику истрагу поводом тих људи, али их је Александар умео вешто да умири, јер је дао много новаца и сестру, која се звала Гигеја, шефу те истражне комисије, Персијанцу Бубару, и тако га подмитио. Тако је ствар била заташкана и престало је да се говори о погибији Персијанаца.
Стил писања Хероота доста се разликује од каснијих историчара, но то су били први почеци историографије.
 
Poslednja izmena:
Херодот који се код писања историје (http://www.svetlost.org/podaci/herodot.pdf) волио бавити занимљивим и интригантним догађајима, описао је један везан за краља Аминту и његовог сина Александра, овог којег сам поменуо у ранијем посту и учесника Олимпијаде.Стил писања Хероота доста се разликује од каснијих историчара, но то су били први почеци историографије.

zahvalan sam na ovakvom tekstu, volio bih da ovakvih citata iz antickih izvora ima sto vise....a stil Herodotov je jako dojmljiv, bar meni, jer je zivotan i oslikava ono doba kao da smo tamo i to gledamo...i naposletku, ako necemo vjerovati Helenima ko su sve Heleni, onda kome cemo?....jos jednom, hvala na dobrim postovima....
 

Back
Top