Dostojanstvo filozofa

Filozof je orjentisan ka umu duhu, ali zavisi od prostih egzistencionalnih stvari, hrana, piće, toplota, pa je primoran da radi da bi obezbjedio to sve, uz to mora da vrši nužde, te ponekad da prdne i podrigne.

Da li ovo utiče na dostojanstvo nekog filozofa, duhovnika, sveštenika i sličnima koji zalaze u ova polja, čovijeka uopšte?
Da li su indijski pustinjaci i jogiji ekstremi duhovnika koji pokušavaju pobjeći iz nedostojanstvene stvarnosti u nirvanu meditacijama osamljivanjem, pokušavaju da ne jedu danima pa kao suncem se hrane i slabo vrše nužde?
Da li je savremeni filozof dostojanstven ako radi za neku firmu koja ga iskorišćava i malo plaća?
Da li je klošar dostojanstven, ima ga jedan na jutjubu kaže ja sam slobodan čovijek vi radite za kapitaliste i td. ali on mora da kopa po kontejnerima i uzima otpad kapitalista da bi zadovoljio navedene potrebe.
Koliko je dostojanstvo uopšte bitno za filozofa i filozofiju, i da li je uopšte potrebno?

Težnja filozofa je mudrost tj. istina a ne dostojanstvo. Videti svet što objektivnije i spoznati kako napraviti najbolju verziju sebe i kako dati i uzeti od života ono najbolje.

Filozofi ne prde

Dostojanstvo je odlika mudrih ljudi, obrnuto ne vazi.
Tako da foliranje mudrosti kroz glumu dostojanstva nista ne znaci.
Ili ko zna, zna i po snegu. (misli se na fudbal, ali moze da se odnosi na svaku delatnost coveka.)

ulovis neku divljac a ima li divljaci van lovista i ribe van ribnih gazdinstava
sve ti je moj druze krivolov,na sve je vec neko bacio pohlepne sape