izmoguglapbozin
Početnik
- Poruka
- 17
Opština Kladovo, u Borskom okrugu je sklop istorije i prirode koja se retko viđa na jednom mestu… Od hidroelektrane Đerdap, Kazana, pa do Trajanove table i ostataka njegovog mosta samo su neki od primera ovdašnje lepote. Ali, najmanje je poznato ono najlepše.
Vodopad Blederija, nadomak sela Reka, na putu Kladovo-Negotin. Malo ko je o njemu čuo, pa da pomognem, ako krenete mojim putem, nalazi se između Grabovice i Stare Brze Palanke. Put kroz naselje Reka nije trajao dugo. Malo naselje, sa nekolicinom stanovnika, a ostatak raseljen po svetu, kao i cela okolina… Sa zadnjom kućom u naselju prestaje i asfaltni put i počinje pustolovina…
Krivudavi zemljani drum budi sumnje, ali na sreću, bili su naši prijatelji Belčići sa nama, pa nisam pomišljao na to da smo negde zalutali. Okolne planine sa gustom šumom, potok, pa i ovaj prašnjavi put koji je na nekoliko mesta proširen (u principu kako kome zatreba), dali su mi ipak onaj osećaj da se probijam kroz neku prašumu, a iza sledeće krivine me očekuje lepota koja ostavlja bez reči
Lepota je bila tu. U stvari, svuda oko mene, ali bez reči su me ipak ostavili mostovi preko rečice Blederija. Dobro, most je tu, ne mogu da se požalim, a na nekoliko metara od njega, novougaženi put preko potoka, pa sad, ko šta voli… Naravno, izbegavao sam mostove jer su delovali nesigurno, najverovatnije ih ni pešice ne bih prelazio. Odlučio sam se na varijantu off road, kolima kroz potok, što mi je samo ulepšao doživljaj onog „probijanja kroz prašumu“.
Sve je to, kad se sabere, lepo. Bar za mene, jer sam više onaj tip koji se divi prirodi i voli pustolovine, nego obožavalac urbanih mesta… Posećujem jedno mesto koje je manje poznato, pa sam i razumeo onaj zemljani drum i mostove iz nekog prošlog veka. Međutim, u svemu tome pažnju mi je privukla jedna kuća ili imanje pred sam parking kod vodopada… Pogledao sam prijatelje, i baš kada sam hteo da upitam da li je to smetlište, njihov tužni pogled i blago klimanje glavom dali su mi odgovor i bez pitanja.
Nedaleko odatle smo se i zaustavili. Odrađeno odmorište sa klupama, i putić uzbrdo. Na obodu šumarka polje kukuruza, a između… Ne to nije istina! Neki pametni zaboravio džak sa smećem pred samu stazu ka vodopadu. Šteta, nije bilo adresirano, poslao bih mu na kućnu adresu sa pozdravima iz prirode…
Spuštamo se iskopanim stepenicama ka vodopadu, žubor vode postaje sve glasniji..
Vodopad Blederija, nadomak sela Reka, na putu Kladovo-Negotin. Malo ko je o njemu čuo, pa da pomognem, ako krenete mojim putem, nalazi se između Grabovice i Stare Brze Palanke. Put kroz naselje Reka nije trajao dugo. Malo naselje, sa nekolicinom stanovnika, a ostatak raseljen po svetu, kao i cela okolina… Sa zadnjom kućom u naselju prestaje i asfaltni put i počinje pustolovina…
Krivudavi zemljani drum budi sumnje, ali na sreću, bili su naši prijatelji Belčići sa nama, pa nisam pomišljao na to da smo negde zalutali. Okolne planine sa gustom šumom, potok, pa i ovaj prašnjavi put koji je na nekoliko mesta proširen (u principu kako kome zatreba), dali su mi ipak onaj osećaj da se probijam kroz neku prašumu, a iza sledeće krivine me očekuje lepota koja ostavlja bez reči
Lepota je bila tu. U stvari, svuda oko mene, ali bez reči su me ipak ostavili mostovi preko rečice Blederija. Dobro, most je tu, ne mogu da se požalim, a na nekoliko metara od njega, novougaženi put preko potoka, pa sad, ko šta voli… Naravno, izbegavao sam mostove jer su delovali nesigurno, najverovatnije ih ni pešice ne bih prelazio. Odlučio sam se na varijantu off road, kolima kroz potok, što mi je samo ulepšao doživljaj onog „probijanja kroz prašumu“.
Sve je to, kad se sabere, lepo. Bar za mene, jer sam više onaj tip koji se divi prirodi i voli pustolovine, nego obožavalac urbanih mesta… Posećujem jedno mesto koje je manje poznato, pa sam i razumeo onaj zemljani drum i mostove iz nekog prošlog veka. Međutim, u svemu tome pažnju mi je privukla jedna kuća ili imanje pred sam parking kod vodopada… Pogledao sam prijatelje, i baš kada sam hteo da upitam da li je to smetlište, njihov tužni pogled i blago klimanje glavom dali su mi odgovor i bez pitanja.
Nedaleko odatle smo se i zaustavili. Odrađeno odmorište sa klupama, i putić uzbrdo. Na obodu šumarka polje kukuruza, a između… Ne to nije istina! Neki pametni zaboravio džak sa smećem pred samu stazu ka vodopadu. Šteta, nije bilo adresirano, poslao bih mu na kućnu adresu sa pozdravima iz prirode…
Spuštamo se iskopanim stepenicama ka vodopadu, žubor vode postaje sve glasniji..
Poslednja izmena od moderatora: