Profesori Filozofskog: Protesti mogu da zaustave bezočnost vlasti
Verujemo da protesti građana mogu da zaustave bezočnost aktuelne vlasti i da postave jasne granice preko kojih više nijedna vlast neće smeti da pređe, kao što su sloboda misli i izražavanja, vladavina prava i snažne institucije koje garantuju podelu vlast.
To za Danas kaže profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović.
Njeno ime našlo se na spisku više od 100 profesora i saradnika Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su javno podržali građanske proteste po Srbiji. Stojanović kaže da su ovim potezom hteli da upozore da se Srbija kreće u pogrešnom i opasnom pravcu.
– Mnogi znaci diktature su već tu, od ukidanja sloboda, preko poništavanja institucija do političkog nasilja. Obmanjuju se građani, obustavljaju evropske integracije, stopa ekonomskog rasta ne raste, a produbljuju se socijalne razlike i raste siromaštvo. Sve to, uz autoritarni stil vladanja, vodi Srbiju u avanture i ozbiljne rizike, što osećaju svi oni koji glavom bez obzira beže iz ove zemlje – smatra Stojanović.
Profesorka emerita Univerziteta u Beogradu i nekadašnja rektorka UB Marija Bogdanović ukazuje da je čovek i građanin i političko biće, te da je razdvajanje građanskog i političkog protesta potpuna besmislica i nepoznavanje razvoja demokratije, jer je uslov za demokratiju jednog društva sloboda svakog pojedinca, a to znači da je on političko biće.
Navodeći razloge zbog kojih je potpisala apel podrške, Bogdanović ističe da u Srbiji postoji zastoj svih institucija, jer je „jedan čovek preuzeo na sebe celokupno znanje o svim sferama društvenog života, počev od rađanja i poređenja spratova gde je veći natalitet“.
– Što se tiče obrazovanja, on je najpametniji. U vreme bivših protesta on je sedeo i učio dok su studenti bili u protestima, i pokupio je sve znanje ovog sveta, pa može da sudi kao diplomirani pravnik da li je nešto plagijat ili nije, a da to i ne pogleda, jer je to za njega, kako kaže, najveća glupost koju je u životu čuo. Ovde je pitanje da li je iskaz da je nešto plagijat istinit ili nije istinit, a ne da li je glup ili pametan. Živimo u takozvanom zlatnom dobu, sa nikad većim penzijama i zaradama… neverovatno kako ljudima najdirektnije osporava mogućnosti njihovog života i svega onoga što im je potrebno u svakodnevnom životu – smatra Bogdanović.
Ona ukazuje i da je Aleksandar Vučić uzurpirao sve oblasti odlučivanja.
– On sebi dozvoljava da pravi nekakve ujdurme, sećate se kičastog voza koji je uputio na Kosovo, da bi posle pokazao svoju moć, pa kako se batrga sa onim detetom u snegu… Da li je to uloga predsednika države ili premijera? Njegovo je da organizuje pomoć i evakuaciju, a ne da još vuče bulumentu ljudi koja će njega da štiti i da mu pomaže – ističe Bogdanović.
Ona naglašava da su podršku građanskim protestima pružili profesori Filozofskog fakulteta kao pojedinci, a ne fakultet institucionalno.
– To je pojedinačni osećaj slobode i potreba da se nešto uradi – kaže Bogdanović.
Primećuje da su neke poznate ličnosti koje su učestvovale u studentskom protestu 1968. danas prve uz Vučića, a neki koji su se hvalili svojim učešćem u protestu 1996. danas na rukovodećim pozicijama u medijima.
Profesor Filozofskog fakulteta u penziji Miodrag Zec smatra da je dužnost svakog profesora univerziteta i svakog mislećeg čoveka da stane u odbranu lične slobode, demokratije, da služi istini i slobodi. On veruje da je većina njegovih kolega apel potpisala iz osećaja unutrašnje teskobe što ne može da se utvrdi istina, što ne postoji javna debata u društvu…
– Naša podrška je konkretna opomena da je srpska politika neuspešna u svim svojim nadležnostima: evropska integracija i susedska saradnja, finansije i monetarna politika, vladavina prava i bezbednost. Možda je važnije od parametara stanja i razvoja jedno opšte osećanje straha, nervoze, bespomoćnosti, odsustva jasne perspektive. Podrška protestima za mene lično je i poruka opomene i vlastima i opoziciji, da se opredele za prioritete koje vidim u procesu reformi, rada na vladavini prava, otvaranja politike i ekonomije, i regionalne i evropske integracije. Stavovi izneti u pismu podrške istovetni su mojim ličnim stavovima koje iznosim u redovnim kolumnama u Danasu – kaže profesor Nikola Samardžić.
On smatra da je podrškom građanskim protestima Filozofski fakultet obavio svoju društvenu funkciju, onu nepisanu, koja se podrazumeva, i koja je skladu s najvišim javnim interesom, ali dodaje da ne želi da utiče na ostale fakultete Univerziteta u Beogradu da se pridruže.
Profesor Živan Lazović ocenjuje da građanski protest zaslužuje podršku svih članova naše akademske zajednice, jer je izraz želje da se u Srbiji konačno podigne glava i kaže „ne“ autoritarnoj vlasti, gušenju građanskih sloboda, rušenju demokratskih tekovina, izigravanju parlamentarne demokratije, urušavanju svih temeljnih vrednosti, fingiranju privrednog i ekonomskog procvata.
– Izuzetno je važno što sve veći broj građana Srbije postaje svestan da su za izgradnju jednog pravednijeg, pravno i demokratski uređenog društva ključne valjane institucije, a ne lideri. Kao što se i protest širi po drugim većim gradovima u Srbiji, iskreno se nadam, čak bih rekao da je to njihova intelektualna obaveza, da se podršci pridruže i nastavnici i saradnici iz drugih univerzitetskih sredina – smatra Lazović.
Marija Bogdanović kaže da se ranije događalo da Filozofski fakultet „povuče“ i druge fakultete, ali da se u tome išlo brže. Ipak, veruje da će i drugi zaposleni na fakultetima iz univerzitetskih centara u kojima se održavaju protesti smoći snage da to urade, bilo pojedinačno ili institucionalno.
https://www.danas.rs/drustvo/profesori-filozofskog-protesti-mogu-da-zaustave-bezocnost-vlasti/
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ne slažem se sa nekim od stavova pojedinih nastavnika, ali moram reći da je lepo videti da se otpor širi.
). 
