Empatija i manjak iste

Jennifer Jennin:
ovo bih volela da se malo objasni, ako može
Kliknite za proširenje...
Mislio sam na emotivnu zrelost. Emotiva reakcija na odredjenu situaciju kod svakog coveka nije pojednaka. Evo, recimo ti, uznemirila si se..., dok bi ja reagovao znatno slozenije. A neko treci bi bio bas ravnodusan.

Zato empatija od nas zahteva odredjene radnje... i sto si emocionalno zreliji vece su mogucnosti da se druga strana bolje razume.

I ono sto sam ja shvatio, pravo saosecanje sa drugima nije izvodljivo ako ta ista strana ne oseca doboku zahvalnost.
 
barisca:
Mislio sam na emotivnu zrelost. Emotiva reakcija na odredjenu situaciju kod svakog coveka nije pojednaka. Evo, recimo ti, uznemirila si se..., dok bi ja reagovao znatno slozenije. A neko treci bi bio bas ravnodusan.

Zato empatija od nas zahteva odredjene radnje... i sto si emocionalno zreliji vece su mogucnosti da se druga strana bolje razume.

I ono sto sam ja shvatio, pravo saosecanje sa drugima nije izvodljivo ako ta ista strana ne oseca doboku zahvalnost.
Kliknite za proširenje...

Upravo si na sebe preuzeo odgovornost, ako ti nije jasno - pojasniću ti :).
Prvo, kako bi to "složenije" reagovao?
Drugo, emotivno zreliji je bolja varijanta - ali kako se to postaje - tu je sad ta odgovornost - čačnuo si pojam, sad treba rasplet, tj bilo bi korektno.
Treće, ovo za pravo saosećanjei zahvalnost - ne vidim ja tu direktnu vezu, mada ima veze.
Iz iskustva, ja kad osetim poverenje tj da mi taj neko s kim saosećam iskaže poverenje, veruje mi - tad osetim to "pravo" - znači - došlo je gde treba , ima odjek.
A najlepše je kad u oči gledaš čoveka i to vidiš. Ne hvala ti..klasično, nego .hvala ti što si tu i trudiš se da me razumeš. To.

Nadam se da nisam bila konfuzna nego dapače čak koncizna :).
 
Poslednja izmena:
Jennifer Jennin:
Upravo si na sebe preuzeo odgovornost, ako ti nije jasno - pojasniću ti :).
Prvo, kako bi to "složenije" reagovao?
Drugo, emotivno zreliji je bolja varijanta - ali kako se to postaje - tu je sad ta odgovornost - čačnuo si pojam, sad treba rasplet, tj bilo bi korektno.
Treće, ovo za pravo saosećanjei zahvalnost - ne vidim ja tu direktnu vezu, mada ima veze.
Iz iskustva, ja kad osetim poverenje tj da mi taj neko s kim saosećam iskaže poverenje, veruje mi - tad osetim to "pravo" - znači - došlo je gde treba , ima odjek.
A najlepše je kad u oči gledaš čoveka i to vidiš. Ne hvala ti..klasično, nego .hvala ti što si tu i trudiš se da me razumeš. To.

Nadam se da nisam bila konfuzna nego dapače čak koncizna :).
Kliknite za proširenje...

Prvo bi trebali znati zbog cega bi se ti uznemirila. Daj primer.:)

Slozenije u smislu da ispratim situaciju do kraja. I sto to po sebi vec ukljucuje emocionalnu zrelost.

Pod uslovom da mogu pomoci i da se tu radi o osobi koja ima problem i koja ne moze sama da ga resi.

Zato i taj osecaj duboke zahvalnosti na kraju, Jer kome nije stalo do pomoci taj je nece ni na pravi nacin osetiti.

A meni je uvek stalo, necu sa ulazem trud i svoje emocije u pogresne stvari. :)
 
Empatija je razumevanje do samih ograničenja i prihvatanje sa tim ograničenjima,

rešavanje je u tom slučaju nevažno.

Svi znamo da svaki problem ima rešenje, ali znamo i da svako ima svoja ograničenja

preko kojih ne može da predje, pa je za nekoga nešto problem što za drugoga nije.
 
Negde mi se čini da i sami pojmovi empatije i psihopatije nisu pravilno shvaćeni a veoma često se dešava da se uzimaju kao antonimi ,u smislu psihopatija je nedostatak empatije i tome slično.Za sve je zaslužna amigdala i biološku postavku stvari ovde ne bih stavljala u prvi plan da se ne bi rasplinuli.Elem,mislim da empatiju ne treba uzimati kao saosećanje ,te dakle meriti moralnost ili pak vrlinu istom jer se postavlja pitanje da li nas akt koji nama donese dobar osećaj pomera za dlaku dalje od egoizma?Nama je donelo dobar osećaj,svako nadje način da udovolji sebi pa se i akt saosećajnosti moze tumačiti krajnje..sebičnim..Ako pak uzmemo empatiju kao suštinsku sposobnost da se zaista oseti emocija ili emocionalno stanje drugog bića:tuga kad je neko tuzan u istinskom stepenu,bol isto,radost isto,zapitaćemo se ko od nas je istinski empata u smislu energije drugog koju u sebi moze da prihvati u punom obimu? Da ne dužim dalje,ozbiljnim istraživanjima na ovu temu dolazi se do paradoksa da su sustinski prave empate jedino psihopate bas zbog sposobnosti "suzivljavanja" sa stanjima drugih.
 
Dana PenDragon:
Negde mi se čini da i sami pojmovi empatije i psihopatije nisu pravilno shvaćeni a veoma često se dešava da se uzimaju kao antonimi ,u smislu psihopatija je nedostatak empatije i tome slično.Za sve je zaslužna amigdala i biološku postavku stvari ovde ne bih stavljala u prvi plan da se ne bi rasplinuli.Elem,mislim da empatiju ne treba uzimati kao saosećanje ,te dakle meriti moralnost ili pak vrlinu istom jer se postavlja pitanje da li nas akt koji nama donese dobar osećaj pomera za dlaku dalje od egoizma?Nama je donelo dobar osećaj,svako nadje način da udovolji sebi pa se i akt saosećajnosti moze tumačiti krajnje..sebičnim..Ako pak uzmemo empatiju kao suštinsku sposobnost da se zaista oseti emocija ili emocionalno stanje drugog bića:tuga kad je neko tuzan u istinskom stepenu,bol isto,radost isto,zapitaćemo se ko od nas je istinski empata u smislu energije drugog koju u sebi moze da prihvati u punom obimu? Da ne dužim dalje,ozbiljnim istraživanjima na ovu temu dolazi se do paradoksa da su sustinski prave empate jedino psihopate bas zbog sposobnosti "suzivljavanja" sa stanjima drugih.
Kliknite za proširenje...
I dođosmo do zaključaka novih u psihologiji, a to je empata = pshopata....umreću život shvatit neću.....to jest psihologiju, psihijatriju i ostale bolesnike....ali nikako da dođem do knjige sa sličnima nazivom...samo onako kažem.....ne želim da osporim komentar, čak je za zamisliti se......
 
I bejaše. Nije to baš tako.

Jedno je kad si u stanju stavit se u tuđe cipele, što bi rekli, a drugo kad ideš okolo i pomažeš potrebitima.

Ti možeš osećati jedno, a nemati nikakvu želju da radiš drugo. Šta si onda? Polovičan čovek? Ne.

Možda sam zla i naopaka, ali lako prepoznam kome pomoć treba zaista, a kome je to biznis. Naravno, učila sam na greškama. U principu, a kad malo bolje pogledate, pomoć (ona na ulici, od običnog građanstva) potrebna je ljudima koji su očigledno mentalno oštećeni (u smislu da se ne mogu sami za sebe pobrinut), i teško fizički hendikepirani (u smislu da im fizički nije izvodljivo da rade bilo kakav posao). Svi ostali, marš. Ja sam u životu bivala gladna, pa nisam izašla na ulicu, jer nisam bila ni maloumna ni sakata. O da, sad će mi reći: okolnosti, tvoje su bile povoljnije, i ok, možda jesu, ali svakako se neću pravdat što neke stvari umem i pametna jesam. Ja ne mogu nikom stvarati okolnosti.

Surovo je sve to, filantropski posmatrano, ali ovaj svet nije izgrađen na humanitarnim temeljima. Možemo mi protestirat i histerično vrištat pred skupštinom, ali to neće promeniti ništa. Neke su stvari prosto takve kakve jesu.
Da me ne bi optužili za licemerje, reći ću da sam odavno spremna za prekid života ukoliko stvari ikad postanu takve da im izlaza nema. Tako da me manite propovedi s gore, i sličnoga.

Ja marim, i (sa) osećam sa životinjama, ne ljudima. Nema tog kučeta kojem ne bih u prvoj pekari kupila štagod toplo da pojede, i na smetlište bačeni kučići u stanju su me naterat da mrzim sav svet danima potom. Pogotovo ako ih udomit ne mogu.

Jer, a to je najbitnija razlika, kučići ovise o nama. Čovek ne ovisi ni o čemu. Čovek uvek ima izbor, pa makar i takav da opljačka banku. Karikiram, ali nadam se da razumete.

Pas je apsolutno bespomoćan. I zato je jedini za kojeg osećat mogu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
Kako da prepoznate i razlikujete psihopatu i sociopatu
Odgovora
3
Pregleda
92
Sonatica72
Sonatica72
Sonatica72
Zavist i ljubomora
Odgovora
6
Pregleda
208
*pustinjakinja
*pustinjakinja
Sonatica72
Ćutolozi i pričalice
2 3
Odgovora
71
Pregleda
989
bas kao
B

Back
Top