Bogojavljenska noć

Bogojavljenska noć






Prema narodnom verovanju u noći između 18-og i 19-og januara svake godine otvara se nebo, i da će onda Bog dati svakome koji što zaište, samo da se ne ište više nego jedno. Neki napolju provedu celu noć ne bi li videli kad se nebo otvori, ali to svaki ne može videti.

Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.

Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim". Isus mu na to odgovori: "Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".

Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji". Raspeće Hristovo, freska u crkvi manastira Studenice.

Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti - Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu.

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.

Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.

Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se "otvorile kao nebo na Bogojavljenje" pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.


Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".

Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.



Hristos se javi- Jeste li pronašli svoju želju?

meni se ovo javi ko asocijacijaa

Vaistinu se javi!

Nisam, to smatram i sujeverjem iako pozelim zelju svake godine u to doba, ali sinoc nisam stigla.

Šmeman, moj omiljeni pravoslavni pisac i teolog




Протојереј Александар Шмеман:
КРШТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ-БОГОЈАВЉЕЊЕ


Шта за нас, данас, представља вода? Једну од животних неопходности: свагда доступну, механизовану и јефтину. Отворимо чесму и вода тече… Но, да бисмо схватили зашто баш вода већ хиљадама година представља један од главних религијских символа неопходно је да у себи обновимо једно другачије осећање космоса које смо данас готово у потпуности изгубили. Вода је за древнога човека била символ самог живота и света као живота. И заиста, вода представља основни предуслов живота. Човек може релативно дуго без хране, али без воде он умире врло брзо. Човек је, стога, биће које живи жеђју. Без воде је, такође, немогућа чистоћа и, отуда, воде представља символ очишћења и чистоте. Живот, чистота, али и лепота, сила и моћ водене пучине у којој се огледају небеса и која у себе упија бескрајну плавет неба.


Ето то је човеково осећање и доживљавање воде које је воду поставило у средиште религијских представа човекових. Уђите у храм на Богојављење када се врши „велико водоосвећење“, послушајте пажљиво речи молитава које се читају и песама које се певају, пажљиво посматрајте обред и осетићете да се ту ради не о некаквом древном чину, већ о нечему што и данас као и пре хиљаду година говори о нашем животу, нашој жеђи, о нашој вечној и неуништивој чежњи за очишћењем, поновним рођењем, обновљењем… То је иста вода као и она вода из првог дана стварања света о коме Библија каже: „А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом, и Дух Божији дизаше се над водом“ (1- Мој. 1,2). И, гле, чином богојављенског освећења воде одјекују речи хвале и благодарења: „Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи способне да опева чудеса Твоја…“. Поново смо на почетку света. Поново стоји човек пред тајном бића. Поново човек на радосни начин осећа свет, његову лепоту и устројство као Божији дар. Поново човек благодари Богу. И управо тим благодарењем, том благодарном хвалом и радошћу човек изнова постаје истински човек.

Радост празника Крштења Христовог је управо у том и таквом козмичком доживљавању света. Радост празника Крштења Христовог је у вери да све и свагда може изнова да буде опрано, очишћено, обновљено и поново рођено. Радост празника Крштења Христовог је у вери да је – ма како био запрљан, помрачен и у блато бачен наш живот – увек могућа та очишћујућа река воде јер није умрла и не може умрети у човеку његова жеђ за небом, добром, савршенством и лепотом, јер је управо та жеђ оно једино што човека заиста чини човеком. „Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи способне да опева чудеса Твоја…“.

Ко је то рекао да је Хришћанство туробна и жалосна вера у некакав загробни живот? Ко је то рекао да Хришћанство одваја човека од живота, да је Хришћанство вера која понижава човека? Погледајте, каквом само светлошћу и радошћу сијају лица људи док свештеник громким гласом чита сверадосни псалам „Глас је Господњи на водама“, док освећеном водом кропи храм и сабрани верни народ, док на све четири стране света лете блиставе капи, док свет изнова постаје могућност, обећање и материја тајанственог чуда претварања и преображавања живота. Сам Бог је у лику човека ушао у ту воду и сјединио Себе не само са човеком, већ и са свецелом материјом, претворивши је тиме у сасуд светлости, у светлоносну материју која сва стреми ка радости и ка животу. Међутим, све ово не можемо осетити ни доживети без покајања, без онога што се на грчком каже μετανοια – метаноиа, што значи – преумљење, тј. без дубоке промене и преображаја ума и срца која нам омогућава да одједном све сагледамо у потпуно новом светлу. Управо је такво покајање проповедао Јован Крститељ и то покајање јесте оно што је људима омогућавало и омогућава да – у лику Христа Који долази на Јордан да се крсти – препознају и са љубављу прихвате Бога Који од вечности воли човека и Који је ради човека читав свет претворио у јављење Своје љубави, вечности и радости.

Kazu da su na Bogojavljenje sve vode Sveta Bogojavljenske i osvestane ...

Bog se javi , vaistinu se javi ...!

Pitanje:

Odakle običaj i zašto se pliva za krst?
Da li se još negde ro radi sem kod nas?
Od kad datira običaj?

GiovannaD:

Pitanje:

Odakle običaj i zašto se pliva za krst?
Da li se još negde ro radi sem kod nas?
Od kad datira običaj?

Kliknite za proširenje...

Za sada istoričari nisu dali tačne podatke od kada datira i zašto taj običaj. Da li je taj obiačaj staroslovenski ni za to za sada nema podataka.

Ono što je primetno za taj običaj da mnogi narodi praznuju vodu na taj dan. Jer na Krstovdan prethodnog dana u reci Jordan kršten je Isus Hrist. Tako da se može reći sa velikom verovatnoćom da je taj običaj ulaska u vodu, potekao direktno od Hrišćanstva i da nema primese sa paganstvom.


Na primer palenje badnjaka je paganski običaj. Medjutim palenjem badnjaka odlazi se u crkvu. Tako da palenje badnjaka govori o odbacivanju paganstva i prihvatanje Hrišćanstva. Kao i dosta paganskih običaja koji su i dan danas prisutni. Oni govore o odbacivanju starog i prhvatanju novog.

Na primer, krštenjem vernika jedno od pitanjaa tokom krštenja jeste " Odričeš li se satane", gde se tri puta onaj koji se krsti javno pred svima odriče satane. To ne zanči da je onaj koji se krsti bio pod kultom satane. Već da on odbacuje satanu.

U takvom nekom poredjenju mogu biti i naši stari pagasnki praznici koje imamo i dan danas. Kao što je palenje badnjaka, mi se odričemo našeg starog paganskog verovanja. I time naglašavamo našu današnju pripadnost Hristu.

GiovannaD:

Pitanje:

Odakle običaj i zašto se pliva za krst?
Da li se još negde ro radi sem kod nas?
Od kad datira običaj?

Kliknite za proširenje...

Obicaj je stari i hriscanski. Radi se kao uspomena na krstenje Isusa Hrista u reci Jordanu kada se prvi put otkrila tajna Svete Trojice. Veruje se da ce onog ko prvi dopliva do krsta pratiti sreca cele godine. Takodje ucesnici ispunjavaju Isusovu pouku da je duh vazniji od tela jer plivanje po hladnoci svakako jeste barem mala zrtva. Tradicija je i u Bugarskoj,Grckoj,Istanbulu,Makedoniji itd.obicno medju pravoslavcima. S tim sto Rusi obicno ne plivaju za krst vec se samo prekrste i uranjaju u ladenu vodu iskopanu u znaku krsta na nekoj zaledjenoj reci ili jezeru. Cesi cini mi se da takodje plivaju ali sa nekim krunama na glavi jer imaju svoje neke drugacije katolicke obicaje.

GiovannaD:

Pitanje:

Odakle običaj i zašto se pliva za krst?
Da li se još negde ro radi sem kod nas?
Od kad datira običaj?

Kliknite za proširenje...

Jesi pogledala snimak sa Jordana.

Богојављенска ноћ - Светозар Ћоровић

Читаву касабу обавио је густи мрак и само што у малој, сиротињској кућици, тамо на крају махале, још трепери слаба свјетлост. То је кратка свијећа лојаница, бори се са смрћу… На подераном душеку лежи болесна жена. Близу њезине главе је мало пенџере, крај њега сједи мршави и блиједи седмогодишњи малиша, па замишљено гледа у небо. Налактио се на крај пенџера, поднимио се руком, па нити се миче нити говори.
– Мајко боли ли те пуно? – Ох..боли… – Не бој се све ће проћи!
По свему небу осуле се звијезде и као да се смјешкају на њега. Једна звијезда затрепери, полети и ишчезну у ноћи, оставивши за собом свијетао траг…
– Сад ће! – тихо прошапта.
Он је мислио да ће сада попадати још неколико звијезда и тада ће бити оно што управо и чека: да ће се отворити небеса. Баш јутрос је разговарао са својим друговима у школи, те један рече да се увијек о поноћи, уочи Богојављења, отворе небеса. И тад, шта год ко зажели, нека заиште, па ће му се испунити.
– Ја ћу искати златна коња!- рече једно.
– Ја царске хаљине! Само је он шутио.
– А ти шта ћеш? – запиташе га.
– Ја… да ми оздрави мајка…
Већ је смислио и реченицу коју ће рећи. Али мора брзо изговорити, пошто се небо зачас затвори.
– Боже да ми оздрави мајка! – тако ће рећи.
– Мајко! – зовну је тихо. Још мало па ћеш оздравити! А затајио је како ће оздравити.
Хтио је најприје да јој измоли од бога здравље, па тек ујутру, кад се пробуди здрава и весела, да јој каже како је чекао отварање небеса и како је он Бога умолио. Уједанпут као да нестаде свијех звијезда с неба… па није то да су трепнуле и ишчезле, него као да их је неко заклонио мрачним чаршавом. Мало-помало освијетли малу собицу јаче него што је лојаница освјетљавала, док уједанпут страшно сину. И блисне толика свјетлост да маломе чисто заслијепи очи. “Отворила се небеса”, као да му сину кроз главу.
Гласно изговори научене ријечи: – Боже, да ми оздрави мајка!
Како то рече свијетлост нестаде. А тог истог часа он лијепо угледа мајку како се диже с душека и иде њему да га загрли. Она бијаше сада тако лијепа, крепка, здрава, какву је он познавао док је био врло мали. А она га притисте на прса и поче љубити, топло љубити. Ти пољупци бијаху му тако драги, тако слатки!. Чисто не зна шта би радио од превелике среће. Па и он загрли њу и поче јој враћати још топлије и јос слађе.
Зора је осванула кад се пробудио.
Још је на својим образима осећао топле мамине пољупце. Ставио је руке на образе да не би нестала топлота, која му је грејала образе. Погледао је прво у небо, а затим је лагано бојажљиво окренуо главу према постељи своје болесне мајке. Жмиркао је, стално понављајући: “Боже, да ми оздрави мајка. “Кроз трепавице је погледао у мајку, на њеном лицу је угледао тихо и бескрајно блаженство, на уснама је био благи осмех задовољства, али су очи биле затворене. Знао је да је то крај, да мама неће оздравити!
Говорио је небу и захвалио Богу што му је мајка отишла на неко боље место, место где нема болести ни глади. Знао је да ће мајка бити увек уз њега и да пољупци са његовог образа никада неће нестати.

https://www.opanak.rs/богојављенска-ноћ-прича/