Savršen um i veliko znanje – najveće, najlepše i najsvetije čovekovo imanje



Tebi, brate Srbine, koji trpiš, stradaš i nečem dobrom se više ne nadaš !
-----------------------------------------------------------------------------------------------

Seti se, verujem da će ti posle da bude lakše, ove Epiktetove sintagme:

Podnesi i odriči se“, (lat. Sustine et abstine !).

Dakle, nema na druge, moramo da podnesemo ovu tiransku, mafijašku i izdajničku vlast, ali da je se i odreknemo i učinimo sve da bolje ljude dovedemo na čelo Naroda, Crkve i Države. Te razvratne spodobe moramo da zamenimo onim koji su moralniji i svakoliko bolji i Bogu i svom narodu po volji …

Prisetimo se još jedne, još bolje će nam da bude, Epiktetove izreke:

Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvaćanja istih!

Na toj Epiktetovoj sintagmi je Albert Ellis utemeljio svoje učenje, utemeljenje i obrazloženja njegove racionalno emotivne terapije, gde se polazi od toga, da odlučujući razlog psihičkih poremećaja treba tražiti u iracionalnim obrascima razmišljanja.

Uloga Pinka i Inrformera, gebelsovska glasila sadašnjih vlastodržaca, je da nam nametnu upravo tu bolesnu percepciju iracionalnim obrascima razmišljanja.

Dakle, porobljeni, osiromašeni, gladni, žedni i jadni brate Srbine, nema ti druge, moraš, da ne bi oboleo i da ti ti gebelskovski mediji ne bi nametnuli njihove komplekse, jedini lek je da odbaciš sve te iracionalne obrasce razmišljanja od strane naših neprijatelja nametnute nam vlastodršce, da ih zameniš, sada i odma` i da slobodna, postojana i po tvojoj volji naša sveta otadžbina Srbija .

Zašto sam ti ovaj svoj krik prenapaćene duše Srbinove srcem napisao i osovio na učenju stoika Epikteta ?

Zato što je i Epiktet, isto kao i ti, rode plemeniti, bio tuđincima rob, invalid, gospodar mu je slomio nogu, sirotinja i prognanik, ali bio je i: duhovno bogatiji, telesno krepkiji i hrabriji, misaono bogatiji i slobodniji od rimskih careva, svih zajedno: Nerona, Dimicijana, 94. godine ga je iz Rima prognao zajedno sa svim drugim filozofima i matematičarima, i Marka Avrelija …

profesor.jpg
 
И свим осталим народима, народностима и националним мањинама и осталим мањинама које са нама Србима деле ове наше белосветске муке.

Slažem se, ali obratio sam se svom narodu, no neću imati ništa protiv da se i drugi na isti način obrate svojim vlastodršcima … Svima je gore, jedino je našim i njihovim vlastodršcima mnogo bolje ...
 


Težina tuđeg greha
--------------------------

Posle preteće, AV-AV bi to nazvao »vaseljenski potop« - ne zna svinja šta je dinja, višednevne vododerine iz nebesa i grmljavine koja mi je još uvek brideće brujala u ušima osvanuo je prelep letnji dan. Sunce je svojim zracima sve oblivalo bleštećom, zlatno-rumenom, bojom, a svojom toplotom tako prijatno milovalo telo da bi bio neoprostivi greh tog dana ostati u manastirskom konaku u polumračnom budžaku okružen sa memlivim prastarim knjižurinama iz kojih sam se svakodnevno, u neizmernim količinama, napajao znanjem. Metalni krov na našoj crkvici se je tako bleštao da ga je bilo milina pogledati i u duši osetiti onaj neopisivi blagougođaj. Dve nedelje pre tog dana sam imao postrig (zamonašio se) i primio hirotoniju (rukopoloženje). To moje zamonašenje i hirotonija je za moje mladalačke i znanja uvek željne misli je bio onaj pravi vaseljenski potop, ali nekoliko sam se bio već pomirio sa tom svojom prokletom sudbinom, sprijateljio sam se s` tugom, u to vreme jedinim mojim drugom, i sve mi je nekako bilo lakše, podnošljivije i jedino što me je još uvek mučilo, noćima sam neutešno plakao zbog toga, je u srcu zauvek ostala moja Verica, neprebolna moja rana – moja najvoljenija devojka iz mladalačkih dana. To da su mi oduzeli moje kršteno ime, Krstan, i da sam se počeo da odazivam na o. Stefan nije bila samo pusta simbolika – bolno je bilo saznanja da je onog vragolastog Krstana, bibliofila i ženoljuba zauvek nestalo iz moje duše. Sa o. Vitalijem (Ignjatović), bio je dvadesetak godina stariji od mene i iskusan kao monah i sveštenik, smo bili jedino monaško bratstvo u manstiru Liplje, nalazi se u vrletnoj udolini u podnožju planine Borja, negde na pola puta između Maslovara i Teslića, pošto je o. arhimandrit Jefrem (Milutinović) bio još uvek na Duhovnoj akademiji, nede u tadašnjem SSSR-u, a o. Miron je još uvek žuljao rasklimane klupe u bogosloviji »Sveti Arsenije Sremac« u mojim, zauvek u duši ostalim, Sremskim Karlovcima.

Veče pre toga o. Vitalije mi je rekao da moramo, zaradi jelosvećenja, taj dan da odemo do Gornje Šnjegotine koja se nalazila 3-4 sata dobrog hoda od našeg manastira. Zato sam to jutro rano ustao, obavio jutarnje bogosluženje u hramu Božijem i pomogao o. Vitaliju oko pripreme doručka, pripremi za višednevno odsustvo iz manastira i generalnom čišćenju manastrskog konaka. Imali smo puno posla oko toga i zato smo se po najvećoj vrelini, negde oko ručanica, uputili na naše putešestvije. Išli smo ćutke i uživali u svemu tome čime nas je Bog obdario. Došavši do rečice Lipljanka, tog dana je bila nabujala, hirovita i preteća kao moj rodni Vrbas, koju smo morali preći po njenom toku jer nije bilo nikakvog mosta u blizini, zatekli smo jednu uplakanu prelepu, veoma oskudno obučenu, imala je na sebi samo jednu, veoma kratku, haljinicu plave boje, devojku, negde je bila mojih godina. Rekla nam je da joj je konj pobegao preko reke, ona ne sme da je prečka, a kući ne sme bez konja. Bez imalo oklevanja rekao sam joj da mi se popne na leđa, rukama me je stegla oko vrata, nogicama oko struka, a ja sam je zgrabio ispod guze da mi u reku ne padne. Prešli smo, mokri do kože, preko te reke, ispustio sam devojku i krenuli smo dalje. Na domak našeg cilja putovanja, negde posle 3-4 sata muškog pešačenja, mantija na meni se je bila posušila i tada je bila mokra samo od znoja napornog pešačenja, o. Vitalije je, prvi put od kako smo krenuli iz manastira, prezirljivo mene uputa:

»Brate Stefane, zar nisi svestan da si danas veliki greh počinio ?«

»S čime ogreših napaćenu dušu, o. Vitalije ?« - odgovorio sam mu pitanjem.

»Greh je još veći, brate Stefane, ukoliko nisi svestan da si ga učinio , ne pokješ se i ne moliš Boga da ti oprosti i od greha dušu zaštiti …«

»Oče Vitalije, ja sam svoj greh preneo preko reke i čim sam reku prešao izbrisao sam ga iz misli, sapr`o u duši i sprtio sa leđa, a Vi ga još uvek nosite …Čiji greh je teži i veći, oče Vitalije ?«

Nastavio je da ćuti, da se, po starom dobrom običaju na sve i svašta ljuti, da mu se od zlobe telo kruti, da vene kao listak žuti, a ja sam znao, taj se polupismeni kaluđer nikada i ni zašta nije pokajao, bio je i ostao: ohol, debeo i zao, da će taj moj greh da nosi na svojim leđima, da ga žeže u bolesnim grudima, sve dok ga ne rastovari kod vladike, u zla su oči velike i mene optuži za težinu tog njegovog zlobnog greha …

Krstan Đ. Kovjenić

BOLESNIKOV IZDISAJ.jpg
 


КУДА НАС ТО ВОДЕ, РОДЕ, ЖЕДНЕ, КАО СТАДО ОВАЦА, ПРЕКО НАБУЈАЛЕ ВОДЕ ?!
--------------------------------------------------------------
Разум, храброст и сваколика честитост ће, као муња небеска, да се свом силином обруши на безумље, кукавичлук и сваковрсну неморалност Ватикана, Амера, Германа и других окупатора и креатора „новог светског поредка“ – СОДОМА И ГОМОРА СПРЖИТИ ТО ЗЛО МОРА. ..
--------------------------------------------------------------------
Када те неко поведе у нешто за шта знаш да никада није било, никада неће да буде, јер је у супротности са здравим разумом, и притоме ти још, наравно на ону нама злочувену:

"Часна комунистичка !"

обећава да ће ти баш тамо, где никада ниси био и ништа доброг од те обећане недођије ниси осетио, да буде добро и да та река понорница нема никакву алтернативу, као што је комунизам, екуменизам, еуро-атланске интеграције, глобализације, У »нације« и сл. глупости онда ти не преостаје ништа друго већ да, бар својој савести, поставиш питање

Куда ме то, свезаног, као брава, воде и зашо то дозвољавам ?

и твоја савест, та закржљала мрвица Господа у нама, ће ти свакако одговорити:

Воде те у патњу, понижење и тотално истребљење - зато што си будала, кукавица и изрод рода свога честитога !

Да је то све баш тако довољан је само један, једини, пример који је општепознат и прети да уништи све народе који су дозволили да буду тотално покорени, разумљени и дезорјентисани

Грчка !

Та древна, бар 6000 хиљада година стара држава, цивилизација, земља која је некада била колевка људске мудрости, подсетимо се да је Платон био последњи земљанко који је знао да камен претвори у злато (он је знао тајну фамозног петог елемента) је хиљадама година била трована од Латина и његових сателита, насела је на то сотонино лукавство – свргли су разумне, храбре, разумне и родољубиве са власти и највећим кукавицама, квислинзима, развратницима и безумницима дозволили да је ишчупају из корена и поведу у наручје њиховим џелатима. Оводана догађања то најбоље потврђују, али потврђују још нешто – они који су пројектовали тај демонски пројекат добиће то као бумеранг

Разум, храброст и сваколика честитост ће, као муња небеска, да се свом силином обруши на безумље, кукавичлук и сваковрсну неморалност Ватикана, Амера, Германа и других окупатора и креатора „новог светског поредка“ – СОДОМА И ГОМОРА СПРЖИТИ ТО ЗЛО МОРА. ..

Сада бих желео да се вратим коренима тог зла како бих свима вама показао да је управо

ВАТИКАН СВЕЈЕРЕСИ И СВЕЗЛО” – река је наш Свети Саво - УПАМТИ ТО, БРАТЕ И СЕСТРО !

и да они који то не виде, или су посве ћорави, или сасвим блесави – нема трећег, бре...

Од постанка тог сотониног брлога (1054.године) нема више „тике-тачке“ - све је пошло наопачке и људска цивилизација тоне у бездан зла, страдања и уништења наглаваче. Ватикан све оне који су се усудили да размишљају својом главом осуђује на својим инквизицијским судовима из разлога како би они могли да спроведу свој сатански пројекат

завади, избезуби, разбожи, покори, искористи и истреби.

Они иду чак тако кукавички далеко да се као разједињују (протестантизам) да би људе што више удаљили од Бога, њиховог разума и њих самих. Ватикан је измислио „еволуцију“ коју је Дарвин као себи приписао, но то би било немогуће и замислити, а камо ли покушати остварити без „благослова“ Ватикана. Ватикану је „еволуција“ одговорала јер њима увек одговара оно што људе може да збуни, избезуми, заведе и подели. Под благословом ВатиканаТурцима је дозвољено да униште Византију зато што је они нису могли уништити и тиме уништити и оне који су били и остали мудрији, храбрији и честитији од њих самих. Ватиканским злотворима су трн у пети одувек били и остали ми - Срби

од свог постанка све чине да нас униште.

О томе највише сведочи о. архимандрит Мавро Орбин (1563—1610), многобројни зналци-интелекуалци, међу њима и моја сваколика ништавност, тврде да је то био најобразованији, најмудрији и најродољубивији интелктуалац тог времена,

(занимљиво је да се и код нас Срба, намерно злонамерно, тврди само ово и оволико

„... је био дубровачки бенедиктински монах и историчар

нико, баш нико, се не усуђује да напише:

да је био и остао Србин, да је био највећи историчар и теолог, да је био изабран за папу, а пошто се није хтео одрећи свог Српства на инагурацији је био рашчињен, да је управо он творац Грба Србије (наша света Четири Оцила) и свакако најчаснији човек који је одолио свим искушењима људским...)

Истина је да се је епископ (владика) Мавра Орбинија преверио, издао хришћанство и душу упоганио приклонивши се ватиканској свејереси, свезлу и сотонизму, али је такође истина и то, мада је и сам, ни крив ни дужан, преко ноћи постао римо-католик, остао Србин до задњег свог издисаја.

У свом делу: IL REGNO DEGLI SLAVI (Краљевство Словена) се посебно наглашава слава и величина „словенске нације"

(баш тако то “преводе” наши “врли зналци-интелектуалци”, мада се, искључиво и само, та формулација односи на Расе (Србе) и нашу браћу Русе (о другим “словенским народима” он никада није ни говорио осим што је наводио да неки покушавају да се потпаднувши под јуриздикцију Ватикана сами покушавају другачије да назову како би избрисали своје српске и руске корене - тако су настали "Хрвати", мада су говорили штокавским дијалектом што је оно што карактерише само Србе, "Црногорци", "Бошњаци", Македонци" и сл.)

и настоји да за учени свет на Западу прикаже прошлост тог народа,

а нарочито у “DE ULTIMO FINE HUMANAE VITAEVEL SUMMO BONO” (О последњем циљу људског живота или о врховном добру)

(оно ни дан-данас није објављено, није “теолошког је карактера” како тврде “наши” и ини “историчари” и његов рукопис се чува у универзитетској библиотеци у Падови (имао сам неизмерно људско задовољство и интелектуалну част да га држим у рукама, проучим и научно анализирам пошто ми је већ деценијама матични универзитет управо ту у Падови) .

Занимљиво је да се у том великом делу обраћа са:

Fratres mei ! (Браћо моја)

У том делу он се обраћа свом народу, нама Србима, и моли нас да никада не заборавимо: ко смо, шта смо и чији смо, не гледајући на то ко ће нас покорити, ко ће нас издати и у ватиканску “веру”превести)

Друго, веома значајно, дело где се уочава

СВЕЈЕРЕС И СВЕЗЛО ВАТИКАНА

је Gesta Regum Sclavorum ( “наши врли преводиоци” су га“крстили” као Летопис Попа Дукљанина, или Барски родослов)

Занимљиво је напоменути да је то ватиканско злодело Историјски институт у Београду (јест` у Београду, али јест` и антисрпски) у својим глупим трактатима под именом a la:

И З В О Р И З А С Р П С К У И СТ О Р И Ј У

наводе невиђене глупости као што су:

нам је сачувано на латинском у само два рукописа (Ватиканском и Београдском)“

и

врли стручњаци“ себи („зналцима-интелектуалцима“) постављају питања a la:

1. Да ли је дело целовито, односно, да ли га је написао један аутор?
2. Какав је однос између овог дела и сачуване редакције на “старохрватском”?
3. Какав је однос између два сачувана рукописа и да ли је могуће успоставити рукописну традицију?

(то је и најбољи, најсулудији и најбезобразнији доказ какви су они који уче нашу децу – ништа не знају, а уче – ма, муче, бре, јадне ученике. Умни знамо да ако нешто не знаш мучи, загреј столицу и научи !)

но данас нећу о томе, већ ћу апострофирати оно штоје нарочито видљиво и за разум нарочито увредљиво:

дело се приписује ПОПУ из Дукље !

нарочито је „интересантна“ ова реч:

ПОП

имајући у виду да ст. грчка реч ПОПОС (το ποποσ( значи, искључиво и само, ЧОВЕКОВУ ЗАДЊИЦУ - гуза, дупе,

То је и најбољи доказ шта о нама мисле и како нас доживљавају, вређају и ругају нам се, свима ђутуре,

СВЕЈЕРЕС И СВЕЗЛО ВАТИКАНА

они ДУПЕТОМ називају СРПСКЕ СВЕШТЕНИКЕ који нису хтели, по цену живота, да пристану на њихову "јуриздикцију". Од тада, на жалост погрешно, погрдно, злонамерно и развратно као и много што-шта, и наш јадни, разрођени и разбожени народ је почео тако да „тепа“ својим свештеницима...

С оводобом перцепцијом размишљања који нам намеће бузими Алек вУЧКа и његова мафија напредна и нисмо мисаоно далеко одмакли од свог дупета, јер њихова "идеологија"

- узети од радника јавног сектора, пензионера и оних који се боре да преживе и
- ЕУ, по сваку цену

је нешто за разум веома увредљиаво.

Да је Алек вУЧКа добронамеран и одан свом народу, држави и хришћанству не би од народа одузимао оно што су други мафијаши украли, лично сматрам да би требало похапсити све оне који су после 5-о октобарског пуча 2000-е године на било који начин учствовали у власти)

- ишао би "трагом новца" и врати га у државни касу,
- не би никоме, по цену, живота никоме дозволио да нас удаљава од браће Руса, они су једини гарант опстанка нас Срба и
- не би нас као безумо стадо оваца терао код наших џелата, а то су одувек били они које данас назувамо "Европска Унија"....

- наставиће се –

проф. др Крстан Ђ. Ковјенић
 
KRSTAN:

Dopada mi se kod tebe to što uvek vapiješ za pravdom i što si svestan iz kojeg dela sveta najvećim delom nepravda dolazi. Dobro je i to što si spreman da se boriš za pravdu. Ali ima tu nešto što ti nedostaje - nedovoljno poimanje suštine samog pojma "pravda". Samim tim ti nedostaje i znanje o jedinom mogućem sredstvu pomoću kojeg se moguće boriti protiv nepravde i srušiti joj temelje.

Ne znam kako da ti sve to na najjednostavniji način objasnim. Možda da krenem od onoga što ti već i sam znaš i što si inače u gore postavljenoj temi i pomenuo - od evolucije, tj. od darvinizma, na kojem se sve zapadnjačke porobljivačke ideologije i politike temelje. Naravno, one su takve bile i pre Darvina, ali sa Darvinovim poimanjem evolucije kao principa borbe svakoga sa svakim u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva, te zapadnjačke pohlepne, osvajačke, pljačkaške, porobljivačke i eksploatatorske ideologioje i politike su pred celim svetom dobile, navodno, svoju "naučnu" podlogu, tako da ih je danas već prihvatio i usvojio ceo svet. Što podrazumeva da ne postoji drugi način da se zapadne ideologije, politike i zapadni osvajački i porobljivački apetiti obore i zaustave dok god se Darvinova teoreija evolucije, kao temelj zapadnjačkih ideologija i politika ne isčupa iz korena i ne obori. A to sa sadašnjom materijalističkom filozofijom izvedenom iz prirodnih nauka ne može da se učini. Pogotovo ne sa hrišćanskom verom i pravoslavljem koje u većem delu sveta ne znači ništa. NIje dovoljno samo reći "ja ne veujem u Darvinovu teoriju evolucije i ne prihvatam je, već verujem samo u Hrista i njegovo učenje o ljubavi" i verujem u Božiju kreaciju, jer to Hristovo učenje odavno ni kod samih hrišćana više ništa ne znači. Što podrazumeva da je za obaranje Darvinove teorije evolucije potrebno nešto mnogo jače i ubedljivije od Hristovog učenja Božijem stvaranju i ljubavi. Potrebno je nešto što će da ima značenje neoborivog naučnog dokaza da Darvinova teorija evolucije nema nikakvu naučnu vrednost. Nešto na šta bi ceo svet obratio pažnju, što bi iz temelja moglo da promeni sva dosadašnja i naučna i verska i filozofska poimanja o ISTINI u vezi postojanja materije, života i prirode. Nešto što bi imalo značenje OTKRIĆA jedinstvenog prirodnog i univerzalnog ZAKONA po kojem postoje materija, život i priroda, za kojim svi naučnici sveta tragaju i za kojeg veruju da postoji. Zakona koji potvrđuje da je život večan i da nije reč o evoluciji Univerzuma, već kreaciji. I da je osnovni i glavni princip po kojem je Univerzum kreiran, princip jedinstva svega i svačga sa svim i svačim, mira, reda, rada, uzajamnog pomaganja, ljubavi, harmonije i dobra, a ne princip većite podele, konkurencije i borbe svega i svačega sa svim i svačim.

Taj Univerzalni Zakon po kojem sve postoji, sa kojim se može srušiti temelj zapadnjačkih ideologija i politika, kao i zapadnjački pljačkaški kapitalistički novi svetski poredak, Srbi, na svom srpskom jeziku, već imaju i ja se već 35 godina ubih objašnjavajući ga, ali Srbi, kao mrtve ribe i dalje ništa ne razumeju.
 
KRSTAN:

Dopada mi se kod tebe to što uvek vapiješ za pravdom i što si svestan iz kojeg dela sveta najvećim delom nepravda dolazi. Dobro je i to što si spreman da se boriš za pravdu. Ali ima tu nešto što ti nedostaje - nedovoljno poimanje suštine samog pojma "pravda". Samim tim ti nedostaje i znanje o jedinom mogućem sredstvu pomoću kojeg se moguće boriti protiv nepravde i srušiti joj temelje.

Ne znam kako da ti sve to na najjednostavniji način objasnim. Možda da krenem od onoga što ti već i sam znaš i što si inače u gore postavljenoj temi i pomenuo - od evolucije, tj. od darvinizma, na kojem se sve zapadnjačke porobljivačke ideologije i politike temelje. Naravno, one su takve bile i pre Darvina, ali sa Darvinovim poimanjem evolucije kao principa borbe svakoga sa svakim u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva, te zapadnjačke pohlepne, osvajačke, pljačkaške, porobljivačke i eksploatatorske ideologioje i politike su pred celim svetom dobile, navodno, svoju "naučnu" podlogu, tako da ih je danas već prihvatio i usvojio ceo svet. Što podrazumeva da ne postoji drugi način da se zapadne ideologije, politike i zapadni osvajački i porobljivački apetiti obore i zaustave dok god se Darvinova teoreija evolucije, kao temelj zapadnjačkih ideologija i politika ne isčupa iz korena i ne obori. A to sa sadašnjom materijalističkom filozofijom izvedenom iz prirodnih nauka ne može da se učini. Pogotovo ne sa hrišćanskom verom i pravoslavljem koje u većem delu sveta ne znači ništa. NIje dovoljno samo reći "ja ne veujem u Darvinovu teoriju evolucije i ne prihvatam je, već verujem samo u Hrista i njegovo učenje o ljubavi" i verujem u Božiju kreaciju, jer to Hristovo učenje odavno ni kod samih hrišćana više ništa ne znači. Što podrazumeva da je za obaranje Darvinove teorije evolucije potrebno nešto mnogo jače i ubedljivije od Hristovog učenja Božijem stvaranju i ljubavi. Potrebno je nešto što će da ima značenje neoborivog naučnog dokaza da Darvinova teorija evolucije nema nikakvu naučnu vrednost. Nešto na šta bi ceo svet obratio pažnju, što bi iz temelja moglo da promeni sva dosadašnja i naučna i verska i filozofska poimanja o ISTINI u vezi postojanja materije, života i prirode. Nešto što bi imalo značenje OTKRIĆA jedinstvenog prirodnog i univerzalnog ZAKONA po kojem postoje materija, život i priroda, za kojim svi naučnici sveta tragaju i za kojeg veruju da postoji. Zakona koji potvrđuje da je život večan i da nije reč o evoluciji Univerzuma, već kreaciji. I da je osnovni i glavni princip po kojem je Univerzum kreiran, princip jedinstva svega i svačga sa svim i svačim, mira, reda, rada, uzajamnog pomaganja, ljubavi, harmonije i dobra, a ne princip većite podele, konkurencije i borbe svega i svačega sa svim i svačim.

Taj Univerzalni Zakon po kojem sve postoji, sa kojim se može srušiti temelj zapadnjačkih ideologija i politika, kao i zapadnjački pljačkaški kapitalistički novi svetski poredak, Srbi, na svom srpskom jeziku, već imaju i ja se već 35 godina ubih objašnjavajući ga, ali Srbi, kao mrtve ribe i dalje ništa ne razumeju.


IMPRIMATUR1.jpg
 
Ja mislim, sto je ujedno i moje misljenje, s kojim se nimalo ne slazem, da je kontemplacija koja je uslov filozofske misli ali ne i delanja jer je delanje nezavisno od misli obrnuta filozofija ciji se majeuticki smer ne sme zameniti intermedijalnim ili, u krajnjoj liniji, intermedijalistickim, a s obzirom na izostanak episteme kao gradivnog elementa izuzete iz modalnosti modaliteta monadologije, i u tom smislu je jednako hajdegerovskom bitku u opstem smislu a nikada u pojedinacnom.

To mi deluje, brate, kao fenomenologija afenomenalnoga M. Heidegger i one njegove Hannah Arendt, kada su bilu skupa, a nikada posve zajedno … Ne bi im suđeno … Da li TU BIT-a, savest me ne pita ...
 
Istorija filozofije za mene je, druže, više od vazduha, vode, `leba i slobode, poštovani rode ... Jedared, ali tek onda kada prestanem da dišem, ću prestati srcem da o Ljubavi i Njenom veličanstvu Filosofiji hvalospeve pišem ...

Istorija filozofije, pa ok na tom polju verovatno mozes nesto i da uradis i napises za buduce istoricare filozofije....samo se ne mesaj u filozofiju, to ti ide jako lose. Tacnije, zapelo ti je negde u vremenu najboljih, pardon, najpoznatijih, opsss a zasto su najpoznatiji ti tvoji anticki filozofi? Odgovorili su na sva najvaznija pitanja? Ili zato sto je nekom "istoricaru filozofije" ili istoricaru, politicaru i takodje filozofu u srednjem veku bilo zgodno da filozofija "pocne" u grckoj?

Uostalom to je tvoj domen interesovanja, pa se bavi time....
 
Tebi, brate Srbine, koji trpiš, stradaš i nečem dobrom se više ne nadaš !
-----------------------------------------------------------------------------------------------

Seti se, verujem da će ti posle da bude lakše, ove Epiktetove sintagme:

Podnesi i odriči se“, (lat. Sustine et abstine !).

Dakle, nema na druge, moramo da podnesemo ovu tiransku, mafijašku i izdajničku vlast, ali da je se i odreknemo i učinimo sve da bolje ljude dovedemo na čelo Naroda, Crkve i Države. Te razvratne spodobe moramo da zamenimo onim koji su moralniji i svakoliko bolji i Bogu i svom narodu po volji …

Prisetimo se još jedne, još bolje će nam da bude, Epiktetove izreke:

Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvaćanja istih!

Na toj Epiktetovoj sintagmi je Albert Ellis utemeljio svoje učenje, utemeljenje i obrazloženja njegove racionalno emotivne terapije, gde se polazi od toga, da odlučujući razlog psihičkih poremećaja treba tražiti u iracionalnim obrascima razmišljanja.

Uloga Pinka i Inrformera, gebelsovska glasila sadašnjih vlastodržaca, je da nam nametnu upravo tu bolesnu percepciju iracionalnim obrascima razmišljanja.

Dakle, porobljeni, osiromašeni, gladni, žedni i jadni brate Srbine, nema ti druge, moraš, da ne bi oboleo i da ti ti gebelskovski mediji ne bi nametnuli njihove komplekse, jedini lek je da odbaciš sve te iracionalne obrasce razmišljanja od strane naših neprijatelja nametnute nam vlastodršce, da ih zameniš, sada i odma` i da slobodna, postojana i po tvojoj volji naša sveta otadžbina Srbija .

Zašto sam ti ovaj svoj krik prenapaćene duše Srbinove srcem napisao i osovio na učenju stoika Epikteta ?

Zato što je i Epiktet, isto kao i ti, rode plemeniti, bio tuđincima rob, invalid, gospodar mu je slomio nogu, sirotinja i prognanik, ali bio je i: duhovno bogatiji, telesno krepkiji i hrabriji, misaono bogatiji i slobodniji od rimskih careva, svih zajedno: Nerona, Dimicijana, 94. godine ga je iz Rima prognao zajedno sa svim drugim filozofima i matematičarima, i Marka Avrelija …

E jbg, procitah pocetak ovoga....

Znaci ti se ipak ne bavis istorijom filozofije nego i politickom analizom....takoreci suprotstavljas anticke filozofe ( citaj Rimske ili jos bolje, usvojene filozofe Svetog rimskog carstva) savremenoj filozofiji mada bih ja rekao nesuvislo komentarises danasnje dogadjaje jer imas interes ili si glup.

Je l se to svi bosanci bacili u nauku?
 
Poslednja izmena od moderatora:
E jbg, procitah pocetak ovoga....

Znaci ti se ipak ne bavis istorijom filozofije nego i politickom analizom....takoreci suprotstavljas anticke filozofe ( citaj Rimske ili jos bolje, usvojene filozofe Svetog rimskog carstva) savremenoj filozofiji mada bih ja rekao nesuvislo komentarises danasnje dogadjaje jer imas interes ili si glup.

Je l se to svi bosanci bacili u nauku da pokazu da nisu glupi?

Mozda to i objasnjava nasu sitauaciju u Srbiji....isplivalo mnogo pameti iz kanalizacije....

Dejvid Hjum - NAJBOLJI ODGOVOR HEJTERIMA
-------------------------------------------------------------------
Ja sam, ili tačnije bio sam čovek kome je komandovala narav, otvoren, društven i veseo humor, sposoban da se poveže, ali malo podložan neprijateljstvu, i pod velikim uticajem mojih strasti. Čak i moja ljubav prema književnoj slavi, moja vladajuća strast, nikada nije pogoršala moju narav, bez obzira na česta razočarenja...."

Hjume opisuje kako jednostavan ugovor koji je napravio sa samim sobom, postaje njegova pozitivna karakterna osobina – odluka, prvo, da ne bude obeshrabren neuspehom i odbijanjem („Nikada književno ne pokušati je veća nesreća od moje „Rasprave o ljudskoj prirodi,“ priseća se prve knjige); zatim, nakon postizanja uspeha, da se odupre sitnim ljubomorama i gorkim sitnicama koje suviše često prate slavu i priznanja....

Kierkegaard (Kjerkegor) oduševljeno je primetio, vek kasnije, da javno divljenje može da metastazira u ogorčenost, zavist i nesigunost. Dva i po veka pre nego što je mantra internet sveta postala „ne mogu da podnesem trolove“, Hjume razmišlja o tome kako izbor da se ne upušta u svet mržnje i „hejtera“ povećava uživanje u životu:

Doneo sam odluku, nikada ne odgovaraj svakome; i time što nisam neugodan, lako sam održao jasan stav u svim književnim prepirkama. Ovi simptomi rastućeg ugleda ohrabrili su me, i bio sam sposobniji da vidim povoljnije više nego nepovoljnije strane svake prilike…

U poslednjoj godini svog života, veliki škotski filozof, istoričar i esejist David Hjume (Dejvid Hjum), koji je živeo od 7. maja 1711. godine do 25. avgusta 1776., dakle u toj poslednjoj godini života napisao je kratak, a veoma lep autobiografski esej pod nazivom „Moj sopstveni život“ – moćan paket mudrosti o merama života koji je življen dobro.

Ono što Humeovu knjigu čini toliko moćnom i pronicljivom jeste što ima manje zajedničkog sa tradicionalnom autobiografijom nego što ima sa memoarom – žanrom koji najbolje koristi piščevu priču da pronikne u univerzalne ljudske istine, piše sajt BrainPickings. Hume opisuje kako jednostavan ugovor koji je napravio sa samim sobom, postaje njegova pozitivna karakterna osobina – odluka, prvo, da ne bude obeshrabren neuspehom i odbijanjem („Nikada književno ne pokušati je veća nesreća od moje „Rasprave o ljudskoj prirodi,“ priseća se prve knjige); zatim, nakon postizanja uspeha, da se odupre sitnim ljubomorama i gorkim sitnicama koje suviše često prate slavu i priznanja.

Krstan Đ. Kovjenić
 
Poslednja izmena:
Krstane, ako vec kopiras tekstove sa neta, red bi bio i da ostavis link ka kopiranom tekstu. Ovo sto ti radis i potpisujes tekstove kao svoje je kradja..

https://www.bizlife.rs/lifestyle/83...jvid-hjum-znao-najbolji-odgovor-hejterima-je/

Apsolutno slažem se, ali to je bio moj odgovor hajterima, naročito tim koji su bezumi, oholi i zli, kao što su pojedini vaši moderatori, a iz naslova se vidi na koga se taj moj interpret odnosi …. Nisam imao linka, a da jesam sigurno bih ga i pledirao … Inače, kao što je svakome, iole obrazovanome, poznato da sam ne koristim Internet, kao nešto relevantno, time ne bogatim svoje znanje, iskustvo i činjenje - sam sam čova drugačijeg kova, čitam knjige, naročito dela koja su opštekorisna, proverena i s vremenom potvrđena za usavršavanje uma, i time se dičem … Za razliku od drugih, tih "mnogo pametnih" koji se pod masku šćićure i svog imena se stide, ubuduće ću se uvek predstavljati, kao što to inače i činim, punim imenom i prezimenom, jer nemam čega da se stidim...Veliki pozdrav !
 
Poslednja izmena:
Kako moze da bude TVOJ odgovor ako ga je neko drugi napisao i potpisao?. Kontradiktoran si.

Ovako cemo. Svaki put kad iskopiras neki tekst sa interneta, bice obrisan.
Teme koje otvaras a kopiras neki tudji tekst, bice obrisane..
Mislim da je to fer i posteno sa moje strane.

Na forumu je inace svima poznato da je zabranjeno postavljanje sadržaja koji nemaju lični pečat autora..

Ukoliko nisi procitao pravilnik foruma, savetujem ti da to uradis..

Pravilnik za postavljanje sadržaja korisnika.
 


Malleus Maleficarum
---------------------------------------------
Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !
---------------------------------------------------------------
Da li ste znali, prijatelji veliki i mali,

Da je zloglasni rimski papa Inocenca VIII., ne skrivajući svoju veliku mržnju do žena i želeći da tom svojom slepom i patološki dekadentnom mržnjom razobliči i u temelju uništi ono što se još uvek kolokvijalno naziva Un secret de fammes (Ženska tajnstvenost, misterija, sakrivenost…) naredio svojim najvernijim sledbenicima i najzloglasnijim inkvizitorskim krvnicima iz monaškog reda dominikanca, samozazvanim teolozima, iz Nemačke, tu je bio i ostao bastion svireposti, brutalnosti i svakovrsne dekadentnosti rimokatoličke nastranosti, mržnje i suludosti, Jakobu Sprengeru i Henrichu Kramaru (poznatiji pod prezimenom Institoris) da sakupe sve, naravno lažne i prozvod bolesne mašte, što su ljudi vekovima prepričavali o vešticama, sotoninim sledbenicama, vlačugama, velegrešnicama … i da predlože najbolji način za razotkrivanje veštica i »sudsko dokazivanje« na tim zlim i bolesnoumim inkvizitorskim »sudovima«, kao što to radi i ovih zlih vremena Haški sud, jer tu su svi Srbi osuđeni da su bili vampiri, u najmanju ruku i na ljudsku bruku. Držeći se papske teze da je i sama latinaska imenica femina, u biti, sadržini i suštini, particip proizašao iz ove dve latinske reči fides mines ( nedostatak vere, neverje, zloverje i sl.) i da se rimo-katolička crkva od tog zla zaštititi mora, u Vatikanu nikada nije bilo mesta ženama, ta dva zlotvora su napisali svoje »remek delo«, najsramniji, najkukavičkiji i najbogohulniji »pravni akt« u istoriji ljudske civilizacije pod naslovom:

- Malleus Maleficarum
( bat, malj, drveni čekić … protiv veštica).

Knjigu su odštampali 1487. godine i do 1669. godine odštampano je 28 izdnja.

Zanimljivo je napomenuti da su inkvizitorske sudije unapred imali pripremljenih 35 pitanja za te jadne žene, svaka sličnost sa ovovremenim zlom, Haškim »sudom«, je namerna, ali, u 100% slučajeva te nesrećnice su izgubile telo, a sačuvale napaćenu dušu, već na prvom pitanju inkvizitorskih »sudija« koje je bilo:

»Veruješ li u veštice ?«

Posle toga sve se je završavalo na ova tri načina:

1. ako bi nesrećnica priznala da veruje proglašavana je vešticom i presudio bi joj inkvizitorski krvnik udarivši je tim drvenim maljem po temenu i jadnica bi na mestu izdahnula,

2. ako bi nesrećnica, čak i posle prethodnih muka, bola, patnje i krvničkog zlostavljanja koje je preživela dok su je »pripremali za saslušanje na sudu« odgovorila negativno peroglašena je za krivoverku, nepoštovanje suda i laganja pod zakletvom i ta jadnica je spaljena na lomači kao veštica, vlačuga i bogohulnica i


3. ako bi se nesrećna žena pozivala na Boga, pravdu Božiju i Božiji sud vezali bi joj ruke i noge žicom i bacilu u duboku vodu … Ako potone »Bog je zlo povukao na pakla dno«, a ako, tu sreću nije imala ni jedna jadna žena, bi plutala i ne bi u vodu potonula oni bi to tumačili a la: »Krst nije dao pravednici i Božijoj sledbenici da potoni i da se uguši

Dakle, gle apsurda i vređanja ljudskog intelekta, šta god bi nesrećna žena učinila, ma koliko bila nevina, a sve su bilebez i jednog izuzetka, one su pred inkvizitorskim »sudom« i rimo-katoličkom »pravdoma« izgubile život … Na taj bolesnoumi, krvnički i zločinački način izgubilo je život 5.000.000 žena …To je najveći zločin u istoriji ljudske civilizacije i najbolnija, najtužnija i najružnija opomena šta biva ako vatikanskim razvratncima, bezumnicima i bezbožnicima dozvolimo da nam oni dele »pravdu« na svojim »sudovima«

Znam da ste to znali, prijatelji, veliki i mali, znate vi sve, pametni ste mnogo, bre, no ne znate više od mene, kunem se u srce, dušu i, narvski, grudi junačke …

Evo ga i dokaza … Siguran sam da šta znači sama reč dominikanac niko od vas i ne razmišlja, a razmišljanje za mene, ako ovog trena iz misli pokušam da zaobiđem žene, je duševna hrana, svake noći i svakog dana… Dakle, nema kod mene ćutke, evo odgovora, a taj odgovor se izreći mora … Kod mene se zna, to nije više nikakva tajna, da mi je omiljena tironika, a la Notae Tironinae, baš ona i onakva koju je opisala jedna damica mala, Elizabeth Rawson, u svom velikom delu »Intellectual Life in the late Roman Republic« (London 1985.) naročito ono što se nalazi na str. 229-230 i, baš tu i u mom pesnički titravom intelektu se nalazi odgovor na ovo pitanje:

Kako je nastala i šta znači latinska kovanica dominikanci ?

I to je particip, imavši u vidu način razmišljanja o ženama zloglasnog pape Inocenca VIII, od ove dve latinske reči:

domini canes

i one imaju jedino značenje, a iz toga proizilazi njihovo neljudsko činjenje,

- gospodarevi psi .

Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !

Krstan Đ. Kovjenić

P.S.

Kada pesnici i filosofi zaćute, u strahu da krvoločne vladajuće zveri ne naljute, budale i monstrumi progovore, upravo na način koji sam opisao i koji se zasniva na validnim, istinitim i neoborivim, na našu ljudsku muku, bruku i sramotu, istorijskim činjenicama

IMPRIMATUR1.jpg
 
Poslednja izmena:
Mom zamaskiranom, razvratnom i bolesnoumom oponentu koji se bavi mojim, a ne svojim životom ….

Ovim si, definitivno, razobličio sebe. Skinuo si demonsku masku i pokazao sebe, onakavim kakav jesi. Druže, to što činiš je užasno, razvratno i bolesno … Da li sam ti ja opsesija, ili bolesna evdajmonija? Nikada, čak ni tada, put do tvoje sreće preko mene do željenog cilja dovesti te neće. Istina je, tu nema dileme, da je Bog i stvorio džukele da laju na zvezde, ali to ne smeta zvezdama – one i dalje nebeskim svodom nesputano jezde. Da, rekoh da je to istina, Bog je stvorio džukele da laju, ali i razvratne budaletine koje u svom životu uživati ne znaju i jedino što čine, biće da je to i ono jedino što ih usrećuje, jeste da, pamatnijim od sebe, smetaju, umesto da se malo više pomuče i nešto pametno od tih pametnijih nauče. Da si šiparica, to je ono devojče koje se iz pupoljka razvije u miomirisav cveta i, nagonski, a ne razumski, jedina želja im je da dobiju metak i tako overe novog, uzbudljivijeg, ali i težeg, novog života početak, razumeo bih te, ali ne i opravdao – umesto nagona moja maksima je da čovekovim postupcima mora uvek um da upravlja i da je svako činjenje produkt razuma. Da, nauči i neka te to podseća do kraja života, šiparice, ti miomirisavi cvetci-zanovetci, maštaju, imaju snove, i nagonski, ne razumski, love kurate čove sa puno love i zato, razvratni bato, i skupljaju sve iz života nekakve belosvetske zvezde, a to ih dovodi, ako im razum ne proradi to im se i dogodi, ne do ljubavi, već do bolesne opsesije. Počni da uživaš u svome životu, onakav kakav je, a drugima dozvoli da se svojim, samo svojim, delima potvrde i svoj život tako, za vjeki vjekov« overe. Mene lično, odavno sam to junoško jogunenje prevazišao, ne zanima tuđe mišljenje, ma kakvo je, jer znam, čovek sam zdravorazuman, već mi je jedina životna zadaća da opštekorisno postane moje razmišljanje i intelektualno činjenje. To je ono što će iza mene da ostane i uvek će da bude predmet kritike. Laži će se sve da razobliče, lako se razobliče gebelsovske laže i paralaže, a Bog je taj koji će, sve nas, jedared, po našem činjenju, a ne po tuđem mišljenju, da (o)sudi. To je Njegovo činjenje, a ne laži i laprdanje bolesnoumih judi … Potvrdi se i Ti, rode plemeniti, sojim činjenjem, a ne opsesijom sa mojom malenkošću …

Ne dozvoli, druže, da ti sama moja pojava, ma kakva bila, bude jedini deo tvoga danas-a, ječe i sutra. Šta ću ti ja u tvojim mislima, a ako, ako sam ti već tolika životna preokupacija i ne mou da ti izađem iz sećanja, već moraš zakači se za moja dela. Možeš i za moja sećanja, ako su već tvoja razvratna, a la :

I tako, lutajuće i život shvatajuće olako, nađoh se jednom prilikom, pre nešto više od desetak godina, u Muzeju umetnosti u Filadelfiji. Od stotine izloženih slika, jedna mi privuče svu pažnju. Scena koju vidim pred sobom mi je intimno, baš onako leptiravo u donjem delu stomaka, poznata i zato poželeh da je pravilno shvatim, oku iz inata. Na slici zvanoj »Le marché, Gisors« (Tržnica, Gisors) francuskog impresioniste Camille Pissarro-a, žene sa sela, u širokim suknjama i sa maramama, građanima Gisorsa prodaju sveže povrće i voće. Svojstveno impresionizmu, nema tu oštrih detalja za koje se posmatrač može "uhvatiti", niti je to analiza karaktera lica, niti verodostojna ilustracija prostora. Ono što ostavlja dojam je sveukupna energija, razigrana kompozicija, igra svetlosti i sene, a naročito ono što omami mene, od intenzitet boja zamirisa i duša moja. Podrazumevaju se tu negde oštri mirisi svežeg, naročito onog nozdrve nadimajućeg kozijeg, sira, ustajale kišnice iz uličnih šahtova, zvukovi glasnog cenkanja, kokodakanja i podnevnog zvona sa obližnje crkve. Uljana slika, naslikana davne 1891, je samo jedna u nizu iz Pissarrove serije "Tržnica …

Dok i dalje posmatram Pissarovo delo Le marché, Gisors, boje na slici počeše vidno da blede, kao i što moje ruse kose preko noći počeše da sede, i da se stapaju jedne u druge. Da li zbog ljubavi ili zbog žala za vremenom i od sete tuge. Lica, pokreti i detalji, koje sam sekund prije jasno razaznavao, počeše rapidno da gube fokus interesovanja. Glasno cenkanje kupaca i prodavača utihnu, a onda i sasvim u nepovrat nekude nestade. U duši iščeznu i mir, kojeg osetih trenutak ranije. Lakoća življenja i jednostavnost postojanja se divlje otrgnuše iz mog sećanja. U stvarnost me, strogim glasom, prizva čuvar muzeja:

"Molim, odmaknite se od izložene slike."

Čuješ li sada, ako ne za tebe ne postoji u ozdravljenje nada, savesti svoje podvike:

»Molim, okani se Krstana i odmakni se od njegove uramljene slike, a ako ne doživećeš neprilike – bićeš sav u tuzi i celi svoj nesrećni život gluvarićeš, kao onaj Mile na lajkovačkoj pruzi !«

ajde.jpg
 
Poslednja izmena:
POLIVALENTNOST DUŠE I VERE

Opštepoznato je, tu nema nikakve dileme, da, mada jeste, sad-za-sada, aporetična, za filosofe izazovna i zovljiva, ali, isto tako, oni koji ne znaju da razmišljaju to shvatiti nije lako, čak i takva, zdravom razumu je prihvatljiva, shvatljiva i za život, kao najveća maksima, vodljiva, bez verovanja život ne bi imao nikakvog značenja i svrhe, a sama vera, kao i sama duša, je polivalentna i sastoji se od sledećih misanoh čestica, onog Platonovog »eidosa« i Aristotelove teologike »mogućeg«:

- duboke misaonosti,
- ljubavi,
- vere i
- nade.

Tu prvu kategoriju verovanja ću da ostavim za kasnije kada, onako, da-kako, filosofski, budem objašnjavao »noema«, »nous«, »noesis«, »dianoia«, »gnosis«, »logos«, »episteme« i sve ono što čini savršenstvo uma, a ovom prilikom ću misli usmeriti u tu hrišćansku trovalentnost istinske, naravno sa hrišćanskog aspekta podrazumevanja, verovanja: ljubav, vera, nada, nekada i sada. Da, pošto me je to ovodana tema, pokušaću je ovako vernikularno (narodski) obrazložiti, kako bi sve to lakše razmeli svi.

Prisetimo se one biblijske didaktičke pastoralke gde se spominje kako je Bog stvorio Zemljanka (Adama). Zemljankov dom je bio Rajski vrt, sve što je poželeo je imao, sve što je do tada bilo stvoreno mu je bilo potčinjeno i služilo je samo tome da on bude srećan, veseo, blažen i jedina njegova zadaća, od Boga mu zadana, je bila da uživa u svemu tome, dabome. Nekoliko dana posle toga Bog je Zeljanka posetio u Rajskom vrtu i zatekao ga je, umesto da u svom tom izobilju uživa, snuždena, bezvoljna i mrzovoljna. Na pitanje šta mu je nije znao da odgovri. Bog mu je tada naredio:

Usni, Adame!

I kada je Adam usnuo iz njegovog levog donjeg rebra Bog je stvorio nju – lepoticu Čovečicu (Evu). Zemljanko, isto kao i ta Čovčica, videvši jedno drugo, gole, golcijate, brate, su se nasmejali, onako slatko detinje – od uveta do uveta. Tako je nastala ljubav među njima. Posle poroda, početka ljudske civilizacije, Eve i Adama ta ljubav se je širila, plemenila, bogatila, a naročito ona prema njihovom i našem Stvoritelju. Ljubav je temelj svega, jer bez ljubavi ne bi bilo ničega, a zlo u nama tu našu ljubav uvek iskušava. To je i razlog da na kolenima zamolim sve da istinski, srcem, dušom i celim biće uvek, svuda, sve i svakoga volimo, jer samo tako bićemo i sami voljeni. Mene, naročito kao intelektualca koji je solidno obrazovan i ima bogato životno iskustvo, zaprepašćuje kada neko kaže za sebe da veruje, da voli svoga Stvoritelja, svoj rod, porod, domovinu i sl., a odmah posle toga izlaje kako nekoga ne podnosi, mrzi, dovodi u pitanje njegovu veru, kulturu, tradiciju i sl. Pravi vernik svoje voli, a sve drugo poštuje i ne dovodi u pitanje, čak šta više pokušava da i to zavoli i prihvati kao svoje. Bez ljubavi nema vere, a oni koji mrze su obične bezumne kere ...

Druga kategorija, čestica, „ousia“ i sl. verovanja je vera. Ona nastane tek onda kada čovek upozna samoga sebe, duboko zarone u mračnost telesne ljušture duše, i u sebi pronađe ono što je Božije, ono što je istinski, bit-no, i ono čemu svoj život posvećuje. Sa tom verom, slušajući svoju savest, empirički deo duše, zasnovan na iskustvu nekakve prošle ovozemaljskosti čovekove, moralan, obrazovan, kulturan i dobronameran čovek usklađuje svoje misli, naročito svoje postupke – činjenje. Temelj vere je kada smo sigurni da činimo sve ono što je dobro i onda očekujemo, verujemo da ćemo za to da budemo nagrađeni od Boga, da će nam u onostranstvu i onovremenosti da bude dobro. Moramo verovati da bi stekli Božije poverenje i da bi Bog, kao što mi verujemo u Njega, verovao u nas. Vera je ta pupčana vrpca Boga i čoveka, Ona mora da bude neraskidiva, jer ukoliko vere u nama nestane i Bog će nas da zaboravi, niko ne voli neverne, i takvi kakvi smo će da nas se odrekne ...

Treća kategorija hrišćanske trovalentnosti vere i duše je nada. Samo njeno ime me, teško je iz duše izbrisati svaku mrvicu filosofa čak i kada se o teologiki raspravlja, uveliko podseća na Platonovog „eidosa“ – čarobni, od uma sotvoreni, mamljivi, zovljivi, očarljivi i s` ljubavlju obilato začinjeni, svet oblika, podoba, paralelizma, ontologije, naše sene i uspomene, našeg danasa i sutra... Nada je ta misaona energija i duševna hrana koja ljubav i veru jača, uvek im je pribežište, skrovište i utešište kada ih napadnu iskušenja, ne da im nikada da oslabe, da nestanu i da se izgube, jer nada, nekada i sada, je ta božanstvenost u nama koja teži k` tome da dušu spoji sa nebesima, kako bi duša postala večna ...

Izgubi li se i jedna kategorija od te trovalentnosti čovekove vere i duše duša zauvek nestaje i posle toga besmisao je sve ...

Krstan Đ. Kovjenić
 
DIANOIA (st.grčki ή διάνοια; lat. ratio = razum, misao) u svom opštem značenju taj izraz st. grčkih filozofa, naročito Platona (vidi: Giovanni Reale Istorija antičke filozofije, 2. knj. str. 141. i dalje) se prevodi i ima značenje razum i misao u suprotnosti sa iskustvom i osećanjima; u svom jačem, posebnom i, naročito, tehničkom (od st. grčke reči τέχνη (techne – samo značenje i pravilno tumačenje tog starodavnog grčkog izraza ću opširnije objasnitim nešto kasnije)smislu ima značenje diskurzivni razum ili misao, misao koja se kreće po odlomcima, kao da teče, δια-νοειν, je posredana i ne neposredna. U tom smislu διά- νοια se postavlja u suprotnost sa (νοεσις – neosis), intuitivnom, neposrednom mišlju. Kao što sam već rekao to tehničko značenje tog st. grčkog izraza (reči) je tematski i suštinski odredio Platon (vidi: Giovanni Reale Istorija antičke filozofije, 2. knj. str. 141. i dalje) …
 

Back
Top