Kritika liberalnog kapitalizma
Prikazujem rezultate 1 do 21 od 21

Tema: Kritika liberalnog kapitalizma

  1. #1
    Moderator Magistar Čolović (avatar)
    Učlanjen
    30.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.793
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    619

    Podrazumevano Kritika liberalnog kapitalizma

    Miroslav Prokopijević
    Kritičari liberalizma


    Postalo je skoro uobičajeno od strane većine domaćih ekonomista da se za društvene i ekonomske probleme u Srbiji i svetu optužuje liberalizam. Očito je to posledica višedecenijske komunističke vlasti. Verovatno su samo teorije zavere popularnije kao krivac za teškoće. Tako se kaže da neoliberalni model ekonomski upropaštava zemlje, uglavnom tako što razara njihove privrede i proizvodi posledice koje su štetne za društvo. Navodni loš uticaj liberalizma vidi se u nestanku mnogih industrijskih firmi i dela industrije, padu poljoprivrede, padu zaposlenosti, preuzimanju bankarskog tržišta od strane inostranih banaka, lošoj privatizaciji, podleganju diktatima MMF, visokim trgovinskim i deficitom tekućeg računa. Istovremeno, kritičari liberalizma nigde ne kritikuju visoke carine i barijere u socijalističkom periodu, političke fabrike, masovno nepotrebno zapošljavanje u funkciji socijalne politike, veliku pomoć države firmama, banke koje su opstajale na inflatornoj infuziji, i niz drugih očito pogrešnih politika iz vremena socijalizma. Oni to ne kritikuju, jer su im ta rešenja na srcu. Naravno da će takva privreda propasti čim krene da se otvara, to je očekivano. Ekonomista bi morao to da pozdravi, a ne da nad tim lije suze i kritikuje liberalizam.

    Liberalizmu se pripisuje i pojavljivanje kriza, poput današnje. Kritičari liberalizma često smatraju da liberalni kapitalizam osiromašuje ogromnu većinu ljudi i povećava nejednakosti, iako je kapitalizam doneo najveći rast blagostanja u istoriji, iako danas predstavnici srednje klase žive bolje od plemića pre XVII veka, i iako su nekadašnje komunističke zemlje imale veće ekonomske nejednakosti od kapitalističkih zemalja i tog i ovog vremena. Liberalni kapitalizam ima nesumnjive rezultate – gde god ga je bilo, sledio je veliki privredni napredak. Zato nisu u pravu kritičari liberalizma koji kažu, da on po obećanjima liči na komunizam, jer će, navodno, dati rezultate tek kada se potpunije ostvari. Razlika je drastična – liberalni kapitalizam je imao svoje rezultate, tamo gde ga je bilo, u obliku prosperiteta i poretka slobode, a komunizam je ostavio privrednu pustoš i političko ropstvo, tamo gde se ostvarivao. To su prosto činjenice.

    Ali, kritičari liberalizma ne drže mnogo ni do činjenica ni do nesumnjivih ekonomskih shvatanja. Tako oni smatraju i da država bolje alocira resurse od tržišta, iako je u ekonomskoj literaturi opšteprihvaćeno da tržište možda nije savršen, ali je najmanje loš alokator resursa. Kao takvo, ono je svakako bolje od države. To su znali i naši stari ekonomisti pre više od 150 godina, pa je tužno da nas anti-liberali danas vraćaju na raspravu o besmislicama, kao što je navodna bespotrebnost slobode ili superiornost države u odnosu na tržište. Evo par navoda iz knjige Čedomilja Mijatovića koji ukazuju na stepen stručne degeneracije današnjih domaćih ekonomista kritičara liberalizma. Najpre o važnosti slobode. „Politična ekonomika“ dokazuje „…kako su ropstvo i nesloboda štetne ustanove, i kako je za ekonomni razvitak društva preko potrebna potpuna sloboda individualnog razvijanja“.1 O uticaju slobode na razvoj: „Prema tome moglo bi se zaključivati da što je privreda nerazvijenija to je i čovekova sloboda manja i obratno“.2 O državi: „…država ne treba nikako da se meša u gazdovanje privatnih ljudi; najbolje je ostaviti privatne ljude da se sami staraju o svom sopstvenom interesu“.3 A o socijalizmu i komunizmu, u koje veruju mnogi kritičari liberalizma, Mijatović kaže: „Na kratko potirući osnove familiji, ličnoj slobodi i slobodi privređivanja, komunistične bi sisteme dovele moralnu, intelektualnu i privrednu propast, a najblažije socijalistične u najboljoj prilici zaustavile bi čovečanstvo na vrlo niskome stupnju moralnog, intelektualnog i privrednog razvitka, i ostavile bi ga tu za svagda“.4 To su stvari sa kojima ekonomista mora biti načisto, bez obzira u kom vremenu živi i koje je orijentacije, prosto zato što se radi ili o činjenicama ili o potkrepljenim teorijama.

    Ali, ako prihvatite činjenice i teoriju, onda ne možete gajiti shvatanja kakva se sviđaju protivnicima liberalizma. Nekoliko stvari treba istaći u vezi sa dosadašnjim domaćim kritikama liberalizma.5

    Prvo, kao što se od lošeg materijala ne može napraviti dobar kolač, tako se ni od netačnih podataka i neodbranjivih shvatanja ne mogu napraviti dobra teorija ili nauka. Kad-tad će neko ukazati na netačne činjenice i kriva shvatanja.

    Drugo, pri kritici liberalizma kritičari svoje tvrdnje izbacuju poput parola i parole se ređaju jedna za drugom. Nigde se ne uzme neki slučaj da se analizira i pokaže da je stvarno tako kako se parolom tvrdi. Utisak je da se kritičari liberalizma ne udubljuju u prirodu onoga što kritikuju. A kada se pomene desetak parola, obično vrlo različitog ranga i značaja, obično uz netačnu anegdotsku evidenciju, stvara se atmosfera o postojanju odgovornosti liberalizma, iako ni jedan jedini slučaj nije stvarno razmotren i analiziran.

    Treće, takav način izlaganja ostavlja utisak površnosti, ne samo ako se posmatraju naučni kriterijumi, već i elementarni publicistički standardi. Možda se mnogim čitaocima shvatanja koja iznose kritičari liberalizma dopadaju, ali ona se u tom obliku „na prvi pogled“ ne mogu prihvatiti, dok se ne navedu činjenice i razlozi koji ih podržavaju. A to se ne čini.

    Četvrto, kada se neko stanovište kritikuje kao liberalno, pod njega se podvode i autori koji tamo spadaju, npr. Hajek ili Fridman, ali i oni koji tamo ne spadaju, jer prosto pripadaju drugoj orijentaciji, kao što su Saks (Jeffrey Sachs) ili Krugman.6 Isto tako se neselektivno pabirče kritike, tako da se uzimaju od kritičara svih vrsta, od socijalista do nacionalista ili komunista. Tako su i kritike vrlo heterogene, političke, u skladu sa ideologijom koju autor deli, mada su obično nezasnovane i kod izvora na koji se domaći kritičari pozivaju.

    Peto, kritičari liberalizma su vrlo agilni kada kritikuju, mada to ne ostavlja dobar utisak usled onoga što je prethodno rečeno, ali su začuđujuće nemi kada treba da iznesu svoj predlog zadovoljavajućih rešenja. Tu se misli na njihove kritičke rasprave o liberalizmu.7 Recimo, ti kritičari kažu, nije dobra privatizacija koju sugerišu liberali. Pretpostavimo da je tako. Prirodno se nameće pitanje: šta valja ili šta je bolje? Ako privatizacija ne valja, ostaje samo jedno8 rešenje, a to je državno vlasništvo? Ili, ako monetarna (cenovna) stabilnost za koju se zalažu liberali nije dobar i poželjan cilj monetarne politike, da li to znači da kritičari liberalizma hoće da nam preporuče njenu alternativu, a to je monetarna nestabilnost, što u prevodu znači – štampanje novca i inflaciju. Svrhu obaranja kursa i inflacije oni bi mogli naći u podršci izvozu, mada i sami znaju da je efekat toga na izvoz vrlo kratkotrajan, a da je inflacija ono što ostaje da nas prati duže vremena. Ili se kaže da je otvaranje domaće privrede dovelo do njenog uništenja, što se svodi na zahtev da se ona više štiti, tj. na protekcionizam. Kritičari liberalizma zaboravljaju da smo našu privredu decenijama štitili i da je najbrže i najviše propadalo ono što smo najviše štitili. Zaštićeni prosto nisu imali motiv da unapređuju svoj rad i proizvode, baš zato što su bili vrlo zaštićeni. Ako se sada opet traži više zaštite, neće li opet biti sve lošije kao što je bilo ranije?

    Sa ovakvim pitanjima zapravo dolazimo do suštine polemike liberala i njihovih kritičara u Srbiji. Ako umesto privatnog neko indirektno sugeriše državno vlasništvo, ako se kao alternativa monetarnoj stabilnosti indirektno nudi monetarna nestabilnost (štampanje para koje se ponekad eufemistički naziva monetizacija) i stalne birokratske intervencije u kurs valute, ako se umesto uklanjanja barijera razmeni sa svetom nudi zatvaranje i zaštita domaće proizvodnje (protekcionizam), ako se umesto slobode cena nudi kontrola cena, rečju, ako se umesto tržišta nudi država, tj. planska privreda, itd. its., onda to nije nešto što je nepoznato. Štaviše, takve ekonomske politike su veoma dobro poznate iz prakse i teorije nekadašnjih komunističkih zemalja, uključujući nekadašnju Jugoslaviju.

    Time dobijamo odgovor na pitanje zašto kritičari liberalizma nemaju svoj predlog u polemikama protiv liberalizma, kako neke stvari treba rešiti, ako su već nezadovoljni onim što nude liberali, a očito su nezadovoljni. Njihovih pozitivnih predloga nema jer bi se, ako bi oni bili formulisani, tačno videla pozicija na kojoj kritičari liberalizma stoje, a to na čemu stoje jeste planska, komunistička ekonomija. U najboljem slučaju bi to bio neki težak etatizam (stalne birokratske intervencije u privredi) koji se graniči s planiranjem.9 (Ništa bolje ne bi bilo ni ako bi etatizam bio obojen nacionalizmom, umesto komunizmom.) Pošto je komunistički uređena privreda završila kako je završila, a to je potpuni slom do koga je došlo krajem 1980-ih u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi, kritičarima liberalizma je neprijatno da kažu da je to (ili nešto blisko) njihov program, pa zato pokušavaju da izbegnu da ga iznesu u svojim člancima. Umesto da kažu šta hoće, što ne smeju, oni problem koji imaju hoće da reše tako što kude rivala – liberalizam. Ali, kao što im ne valja njihova osnovna teorija koju pokušavaju da prikriju, nije im dobra ni kritika rivala.

    (1/2)

    http://katalaksija.com/2015/04/14/kriticari-liberalizma/
    Момчило Ђорговић: "ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГ НАРОДА" - Шта људе у Србији нагони да раде против себе



  2. #2
    Moderator Magistar Čolović (avatar)
    Učlanjen
    30.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.793
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    619

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    (2/2)


    Da li je takva procena preterana? I kako se može znati nečija pozicija, ako je nije izložio u pozitivnom smislu, bar ne u radovima u kojima se kritikuje liberalizam? Uzmimo najpre drugonavedeno pitanje. U situaciji kada se na neko pitanje može naći mnogo odgovora, teško je odrediti poziciju kritičara jedne od opcija. Ali, ako je reč o tome da neko pitanje ima samo dve opcije – npr. vlasništvo može biti privatno ili državno (uključujući njihove kombinacije), monetarna politika može biti stabilna ili nestabilna, zemlja ekonomski može biti otvorena ili zatvorena – onda kritika jedne opcije može doći samo sa pozicije njoj suprotne opcije. Tako samo na osnovu kritike može da se zaključi gde kritičar mora da stoji da bi mogao da kritikuje nešto na način na koji to čini. Prema tome, ako kritikuju liberalizam na način na koji to čine, ako kritikuju tzv. „Vašingtonski konsenzus“ na način na koji to čine, takvi kritičari nam kažu i odakle dolaze, a to odakle dolaze su prošlost i neki oblik komunističkog planiranja ili stalnih birokratskih intervencija u privredi.

    Ako se, ipak, ispostavi da kritičari liberalizma nisu tako daleko od tržišnih rešenja kao što kažem, revidiraću moju procenu njihovih pozicija. Recimo da oni nisu za čisto plansku privredu, nego za etatizam, gde birokrati stalno intervenišu. Vera u moć birokratskih intervencija u privredi počiva na nekoliko uverenja koja je teško opravdati. Prvo, pretpostavlja se da postoji funkcija društvenog blagostanja i, drugo, da je ona poznata birokratima. Treće, pretpostavlja se da birokrati vuku samo poteze koji su u funkciji uvećanja opšteg blagostanja. Četvrto, pretpostavlja se da oni sve to čine nepristrasno. Konačno, peto, svaki pristalica intervencija misli da će njegov model intervencija biti usvojen i da će upravo on biti taj ko će ih sprovoditi. Ništa od toga, međutim, ne stoji. Funkcija društvenog blagostanja je fikcija zasnovana na nizu neodrživih pretpostavki (jednaka korist dobara za sve pojedince, univerzalno stanovište vrednovanja, potpunost informacija, itd.), pa kao takva i nema nikakvu praktičnu vrednost. Ni birokrati ne mogu znati ono što ne postoji. Treće, i da je obrnuto, da postoji funkcija društvenog blagostanja i da je birokrati znaju, to nisu stvari kojima bi se oni rukovodili u njihovim politikama. Opštepoznato je da se političari ne rukovode ekonomskim načelima, već političkim prioritetima. Četvrto, takođe je poznato da političari nisu nikakvi altruisti, već da se rukovode svojim interesima, a to isključuje nepristrasnost. Na kraju, modela državnih intervencija je mnogo, a i onih koji ih predlažu. Tako je vrlo mala verovatnoća da tačno određeni autor bude premijer ili njegov savetnik. Čak i ako bi bio, to bi trajalo samo neko kraće vreme. Posle bi došli drugi. Konkurencija za takva mesta je vrlo snažna. Ili možda neke kolege misle da mogu biti trajni, a uz to i benevolentni diktatori?

    Na nivou želja sve je legitimno, pa i verovati da ste stalni ekonomski diktator ili neko čija preferencija postaje državna politika. Ali mesta nema za sve njih koji bi voleli da budu u funkciji ekonomskog diktatora. Svakom pretendentu na mesto ekonomskog diktatora mora biti jasno da je ogromna šansa da mu drugi nameću preferencije, a zanemarljiva da on bude taj ko će ih nametati svima drugima. Ne vidim zašto bi neko davao prednost takvom u odnosu na slobodni svet. Da li bi to pristalice planiranja radili samo zato što se ipak negde nadaju da će vlast doći baš u njihove ruke i tu zauvek ostati? Ako etatistički kritičari liberalizma tako misle mnogo su naivni, jer smo videli da je šansa za to nikakva.

    Naravno, ostaje da nam kritičari liberalizma kažu detalje svojih shvatanja. Na primer, da li su u potpunosti protiv privatnih firmi ili bi ih dopustili na margini? Ako bi dopustili, u kojim sektorima, do koje veličine, itd? Ili, ako nisu za monetarnu stabilnost (stopa inflacije oko 0%), kolika stopa inflacije im je prihvatljiva – 10%, 150%, 1000% ili deset miliona odsto godišnje? Koliko bi takva valutna politika pomogla izvozu? Zašto nam je trgovinski bilans u hroničnom dubokom deficitu iako decenijama vodimo inflatornu politiku i kursom pomažemo izvozu? Ili, da li su za prosečnu carinsku (i vancarinsku) zaštitu od 20%, 80% ili više? I tako dalje, i tako redom treba da dobijemo odgovore na sva važnija pitanja ekonomske politike. Kada bi to kritičari liberalizma rekli (mada se ponešto o tome može naći u nekim drugim njihovim radovima), onda bismo tačno znali za koju verziju etatizma se zalažu. Kritičari liberalizma to neće učiniti, tj. neće izložiti njihova pozitivna shvatanja, zato što nisu toliko naivni da veruju da će oni moći da opravdaju ono što niko u svetu nije mogao, a to je da posle propasti komunističkih privreda opravdaju plansko shvatanje ekonomije ili teži državni intervencionizam. Pošto znaju da se to opravdati ne može, a pošto te ideale i shvatanja nisu mogli da napuste, naši kritičari su rešili da pribegnu triku. Da kritikuju rivalsko, liberalno shvatanje, a da ne otkriju svoju poziciju.

    Ta taktika je bila naivna, jer pokazalo se da to ne može da se izvede i da se stvari zabašure. Izbor je jasan – tržište ili plan (birokratija). Kada je jasno ko gde stoji vide se odgovori i na neka druga pitanja. Recimo, neki kritičari (neo)liberalizma su nesrećni što ih vlasti u Srbiji posle 2000. nisu angažovale za savetnike. Očito je zašto. Cilj vlasti posle 2000. bio je da se bar kozmetički napusti „stari režim“ i krene ka više tržišta, dok su se kritičari liberalizma zalagali za manje tržišta. Dakle, išli su u suprotnom pravcu od onoga koji je vlast bar nominalno smatrala poželjnom.

    Kaže se nominalno, jer odlučujući oslonac na tržišne sile nije bio cilj vlasti, nego nešto malo više tržišta nego ranije. Zato i ne može da se kaže da je u Srbiji primenjen liberalni model. To što je „primenjeno“ je nešto manje planiranja i etatizma nego ranije, ali još vrlo daleko od toga da bi moglo da se kvalifikuje kao liberalno. Različita rangiranja zemalja po stepenu ekonomskih sloboda, kao što su liste Heritidž fondacije, Frejzer instituta i Svetske banke (Doing Business) nedvosmisleno potvrđuju ovu ocenu. Uostalom, da je cilj bio liberalni, bar neki od domaćih liberala bi morao u tome učestvovati, bilo na poziciji ministara ili njihovih savetnika. A takvo nešto nije se dogodilo, sem dve kratkotrajne i više slučajne epizode. U osnovi sve je jasno. Kritičari liberalizma nisu bili pogodni za mesto u i oko vlasti, jer su išli u suprotnom pravcu od onoga kojim je trebalo da se ide, a sami liberali nisu učestvovali zato što liberalna reforma nije bila cilj, već samo blaga liberalizacija, tj. blago poboljšanje starog sistema. Naravno, onda je jasno i zašto privreda u Srbiji ide kako ide – a to je dosta loše. Stari, privredno loš poredak je malo, tj. nedovoljno popravljen. Da bi bolje išao, morao bi da prođe veću popravku.10 Ali, ni većina birača, a ni čitav politički establišment to ne žele. I jedni i drugi veruju da se prosperitet može ostvariti i sa ovakvim sistemom. U tome se teško varaju, ali nema načina da im se to objasni. Sve što ostaje jeste gorak zaključak da neke zablude i predrasude teško umiru.

    U tvrdnju o lošem uticaju navodne neoliberalne politike na privredu Srbije mnogi veruju, iako je notorna činjenica da su se ekonomski najbrže razvijale zemlje koje su imale više ekonomskih sloboda, dakle, upravo one koje su imale liberalnije režime u odnosu na druge. Da li je moguće da nešto što je svugde dalo dobre rezultate samo u Srbiji dovede do privredne katastrofe? Da bi se videlo imaju li kritike liberalizma osnova, treba pogledati činjenice i napraviti analizu. Tako npr. oni koji smatraju da je liberalni model ekonomski uništio Srbiju, treba da odgovore na pitanje, kada je taj model u Srbiji uopšte bio primenjen? Naravno, nikada, sem delimično krajem XIX veka u vreme vlada liberala i ondašnjih naprednjaka.11 Od političkih promena u Srbiji 2000. godine došlo je do izvesne liberalizacije u odnosu na prethodno stanje, ali mali stepen liberalizacije do koje je tada došlo ne može se smatrati liberalnim modelom. Štaviše, priroda privrednog poretka u Srbiji se nije ozbiljnije promenila danas na početku 2015. u odnosu na ono što je postojalo pre 2000. Štaviše, i danas ima važnih rešenja koja su u osnovi slična onim pre 1990, kao što su režim tekućih i kapitalnih transakcija (novac lako ulazi u zemlju, ali teško iz nje izlazi), odsustvo čvrstog budžetskog ograničenja, inflatorna valuta, primat dužnika nad poveriocima, rente interesnim grupama (npr. bankama, tajkunima), mnoštvo socijalnih programa i prava, neselektivna socijalna politika koja se delom svaljuje na firmu, široka kontrola cena, ogroman javni sektor, itd.

    Prema tome, intelektualno je pogrešno a politički štetno, ako se kritikuju politike kojima se Srbija vrlo sporo i nedosledno udaljava od planske privrede i etatizma. Iluzija je da bi pomoglo vraćanje na nešto što je blisko „starom modelu“, jer svi znamo da je on propao širom Istočne Evrope, kao i u Srbiji. Tačno je da je ekonomska situacija u Srbiji loša, ali ona je upravo loša zbog velikog mešanja države u privredu, a ne zbog liberalizma koji kao poredak ili model nije ni isproban. Sa više mešanja države, bilo bi još lošije. Prema tome, kritičari liberalizma se zalažu za loša rešenja. Loša u odnosu na postojeća i mnogo lošija od onih koja liberali predlažu. Drugo je pitanje kako uz ovakve preferencije birača i političara doći do dobrih političkih i institucionalnih rešenja.
    Момчило Ђорговић: "ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГ НАРОДА" - Шта људе у Србији нагони да раде против себе

  3. #3
    Primećen član AleksaJ (avatar)
    Učlanjen
    22.01.2018.
    Pol
    muški
    Poruke
    854
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    18

    Podrazumevano Неолиберални ејџизам у Србији у 21.веку

    Ма почетку двадесет првога века Србски манагемент се растсиљао већине радне снаге изнад 45 година

    Правдање је било да је радна снага необучена , да тржиште ово оно ....

    Потом су то били и остали комунисткиње комунисти социјалисткиње социјалист нерадници и лењивци ....

    https://www.penzin.rs/ejdzizam-na-radnom-mestu-koliko-godina-imate-bicemo-u-kontaktu-tu-tu/

    https://www.redcross.org.rs/vesti/ljudska-prava-i-starije-osobe-ekspertska-konferencija-u-be%C4%8Du/

    http://humanas.rs/2018/12/18/medjunarodna-konferencija-inicijativa-za-socijalno-ukljucivanje-starijih-osoba-na-zapadnom-balkanu/

    Ште се међутим десило и даље дешава .... 200 000 - 300 000 људи у прилици да лично и породично утичу

    на запшљавање су вешто елиминсали сву немилјарно повезану радну снагу не само у јавним разним АД какао се каже

    државним веж и у приватним предузеђима.

    На тако створена радна места запошљавају своје потомство по принципу 'наши' су збринути ....

    Нажалост тако запољене и запошљени 'млади' кадар има само један прицим рада ....

    да нађе на фамозном тржишту било шта , робу, услугу , јефтиније да купи и скупље прода .....

    Наоко прогресиван принцип у суштини дубоко неправедан и погрешан .. напослетку штетан .. по све
    Poslednji put ažurirao/la AleksaJ : 17.01.2019. u 10:38

  4. #4
    Primećen član AleksaJ (avatar)
    Učlanjen
    22.01.2018.
    Pol
    muški
    Poruke
    854
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    18

    Podrazumevano ЛИБЕРАЛНА ЕКОНОМИЈА И СИГУРНОСТ ГРАЂАНКИ И ГРАЂАНА

    https://www.danas.rs/beograd/sindikat-sloga-lose-kineske-gume-na-autobusima-mogu-izazvati-tragediju/

    Да ли је нео либерално-ј-м економис-ткињи-ти циљ зарада. Јесте . Профит.

    По анализи Макијавели и најмањи циљ сопствене личне зараде оправдава

    највеће туђе опште јавно потрошено средство .

    Зарада лична је неприкосновена ... жене деца људи ... неповезани подично са оним који зарађују су пролазно потрошно , средство


    Зато не само ГСП воила имају гуме које не одговарају зимским уловима а најмаање европским стандардима а најмање сигурности


    Нико није против лично некога. 'Власти 'Ќинеза'... Нико никога не 'мрзи'


    Против безкруполозне зараде на незнању превари махинацијама треба бити када уграђава опстанак , сигурност

    Кинези имају добре гуме .... које као и све кошта .... Лоче гуме има и Европа и Амрика и Русија


    Како пружити највећи квалитет ... Следити рецеп по свету који даје корист потрошачицама и потрошачима .

    Држава од трговаца који по неолибералном принципу имају за циљ само првобину акумулацију капитала није ни вољна ни способна

    да оствари тај циљ

    Марже акцизе проценте провизије .... укинути ... и сав новац инвестирати у тело које контроличе искључиво квалитет робе.


    Једино тако ће на путничким приватним средствима превоза и јавнога саобраћаја бити гума за онај новац који је и дат за њих.


    Неће зарада од трансакције финансирати изградњу сувишка стамбенога простора

    односно безкрупулозно преливање из јавнога у лични џеп.
    Poslednji put ažurirao/la AleksaJ : 28.01.2019. u 09:06

  5. #5
    Primećen član moj drugi nalog (avatar)
    Učlanjen
    27.03.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    509
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    30

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    U ovoj zemlji je i kriza osudjena na propast.
    Tu je. Oduvek.

  6. #6
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Liberalni kapitalizam ide u vece ekstreme. Period rasta moze biti jaci, ali je onda i kriza dublja, a najvecu cenu placaju radnici.

    Veca je raslojenost. Zarada odlazi malom broju ljudi, dok radnici bivaju sabijeni u sve uzi raspon plata. Ova neravnoteza izaziva sukobe i ima potencijal da destabilizuje drzavu i unisti privredu.
    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  7. #7
    Veoma poznat igi192 (avatar)
    Učlanjen
    04.05.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    skandinavija
    Poruke
    11.492
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    Liberalni kapitalizam ide u vece ekstreme. Period rasta moze biti jaci, ali je onda i kriza dublja, a najvecu cenu placaju radnici.

    Veca je raslojenost. Zarada odlazi malom broju ljudi, dok radnici bivaju sabijeni u sve uzi raspon plata. Ova neravnoteza izaziva sukobe i ima potencijal da destabilizuje drzavu i unisti privredu.
    Hmm zar nisu radnici ti koji ucenjuju poslodavce sa većim platama, boljim uslovima zrad, više slobodnog vremena
    . Pa kad poslodavac klekne a kleknut mora jer ga tjeraju u tom smeru normalno je da klekne i onaj ko za njega radi.. To je sve normalno..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk

  8. #8
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio igi192 Pogledaj poruku
    Hmm zar nisu radnici ti koji ucenjuju poslodavce sa većim platama, boljim uslovima zrad, više slobodnog vremena
    . Pa kad poslodavac klekne a kleknut mora jer ga tjeraju u tom smeru normalno je da klekne i onaj ko za njega radi.. To je sve normalno..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk
    Davanja radnicima se uglavnom napadaju, jer se njihovim smanjenjem lako dolazi do kesa i ustede .

    Firma cecse propada zbog loseg rada uprave, pogresan proizvod, lose masine, malverzacije sa kapitalom.
    Ili promena na trzitu na koje firma ne moze da se prilagodi, nove tehnologije, promena pravila, jaka konkurencija.
    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  9. #9
    Veoma poznat igi192 (avatar)
    Učlanjen
    04.05.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    skandinavija
    Poruke
    11.492
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    Davanja radnicima se uglavnom napadaju, jer se njihovim smanjenjem lako dolazi do kesa i ustede .

    Firma cecse propada zbog loseg rada uprave, pogresan proizvod, lose masine, malverzacije sa kapitalom.
    Ili promena na trzitu na koje firma ne moze da se prilagodi, nove tehnologije, promena pravila, jaka konkurencija.
    Tačno sve kreće od vrha prema dole ali na kraju su troškovi i akumulacija ti koji presude.. Svi će da mase to je sigurno ali svi ne mogu da podnesu taj udar isto .. Ovde gde vlada zdravi kapitalizam ti ide računica po glavi 2,5x bruto davanja =ispoativost radnika .. Tamo gde radnik kosta 3-4k evra po glavi to prelazi u ozbiljnu svotu koju , on mora da ostvari da bi, opravdao svoje radno mesto sto diže troškove i rizik od promašaja na visok nivo ..
    Poslednji put ažurirao/la igi192 : 02.02.2019. u 17:32

  10. #10
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio igi192 Pogledaj poruku
    Tačno ima i toga ali nije uvek samo to .. Ovde gde vlada zdravi kapitalizam ti ide računica po glavi 2,5x bruto davanja =ispoativost.. Tamo gde radnik kosta 3-4k evra to prelazi u ozbiljnu svotu po glavi koju, on mora da ostvari da bi, opravdao svoje radno mesto ..
    To zavisi od ideje, trzista i njihove sposobnosti da obave posao, ne od plate.

    Ili mozda mislis da su radnici generalno vise placeni nego sto stvore prihoda?
    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  11. #11
    Veoma poznat igi192 (avatar)
    Učlanjen
    04.05.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    skandinavija
    Poruke
    11.492
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    To zavisi od ideje, trzista i njihove sposobnosti da obave posao, ne od plate.

    Ili mozda mislis da su radnici generalno vise placeni nego sto stvore prihoda?
    Vremenom postaje tako ..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk

  12. #12
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio igi192 Pogledaj poruku
    Vremenom postaje tako ..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk
    Ali to je problem prevelike i neefikasne uprave, a ne radnika.

    Na firmu deluje puno faktora, ne samo plate radnicima.
    Grubo gledano firma stvara visak, ne stvara visak (od starta je ideja bila losa ili su su okolnosti promenile) ili je na granici.
    Prve ce raditi, druge ce biti zatvorene, a trece su zanimljiv slucaj.

    Marginalne firme su osetljive na promene i smanjenje zarada moze da im produzi zivot.
    Sto su plate radnika manje to se vise takvih firmi otvara u pozitivnom delu ciklusu, ali i zatvara u negativnom delu ciklusa. Stvarajuci vece oscilacije i pritisak na drustvo.
    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  13. #13
    Veoma poznat igi192 (avatar)
    Učlanjen
    04.05.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    skandinavija
    Poruke
    11.492
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    Ali to je problem prevelike i neefikasne uprave, a ne radnika.

    Na firmu deluje puno faktora, ne samo plate radnicima.
    Grubo gledano firma stvara visak, ne stvara visak (od starta je ideja bila losa ili su su okolnosti promenile) ili je na granici.
    Prve ce raditi, druge ce biti zatvorene, a trece su zanimljiv slucaj.

    Marginalne firme su osetljive na promene i smanjenje zarada moze da im produzi zivot.
    Sto su plate radnika manje to se vise takvih firmi otvara u pozitivnom delu ciklusu, ali i zatvara u negativnom delu ciklusa. Stvarajuci vece oscilacije i pritisak na drustvo.
    Ja ti pričam o zaposlenim genralno.. Plate su jedan od najvećih troškova i sve to ulazi u cenu proizvida koju mi kao potrošači ne želimo sa platimo a kao proizvođači želimo da naplatimo.. Zato se dabas malo sta prizvodi na Zapadu... ostalo je da se crpi taj najvažniji resurs (znanje) i dok je toga bit će dobro kad ga ostali steknu bit će cupavo..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk
    Poslednji put ažurirao/la igi192 : 03.02.2019. u 10:33

  14. #14
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio igi192 Pogledaj poruku
    Ja ti pričam o zaposlenim genralno.. Plate su jedan od najvećih troškova i sve to ulazi u cenu proizvida koju mi kao potrošači ne želimo sa platimo a kao proizvođači želimo da naplatimo.. Zato se dabas malo sta prizvodi na Zapadu... ostalo je da se crpi taj najvažniji resurs (znanje) i dok je toga bit će dobro kad ga ostali steknu bit će cupavo..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk
    To je posledica liberalizma.
    Otvaranjem granica, drzava prestaje da stiti odredjene grane i dozvoljava njihovo izmestanje, time se postize smanjenje plata i veca raslojenost.
    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  15. #15
    Ističe se Uraghan (avatar)
    Učlanjen
    11.03.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.919
    Reputaciona moć
    835

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Dovoljno je pogledati cenu iPhone-a, a postoje i analize kada bi se kompletna proizvodnja pomerila u SAD i to pomeranje ne bi znacajno podiglo cenu po jedinici proizvoda, a opet se to ne radi. Razlog je jednostavan prava radnika postoje u EU i SAD, a u azijatskim vukojebinama ne postoje.

    - - - - - - - - - -

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    To je posledica liberalizma.
    Otvaranjem granica, drzava prestaje da stiti odredjene grane i dozvoljava njihovo izmestanje, time se postize smanjenje plata i veca raslojenost.
    Jednostavno u normalnim zemljama ne mozes da zaposlis dete od 11 godina da ti za par dolara sije patike po 16 sati dnevno. Odnosno ne mozes da imas (legalnog) roba zato su se i pomerili u azijatske vukojebine.

  16. #16
    Veoma poznat igi192 (avatar)
    Učlanjen
    04.05.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    skandinavija
    Poruke
    11.492
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    To je posledica liberalizma.
    Otvaranjem granica, drzava prestaje da stiti odredjene grane i dozvoljava njihovo izmestanje, time se postize smanjenje plata i veca raslojenost.
    Sve je to ok.. Ja sam ti dao primjer kako mi kao potrosci rušimo sami sebe kao proizvođača.tako rušimo i one za koje radimo ruseci sebe na kraju krajeva .. EU zakoni i regulacije o zaposlajavu i uslovima za rad su mnogo rigoroznije i skuplje u odnosu na Aziju.. Da bi nešto pokrenuo u EU treba ti sigurno 10x vise ulaganja nego što je to slučaj negde drugde plus imaš ograničenja radne sate bolovanja, odmor i sl . I to je cena slobode koja se placa jer liberalizam donosi dobro i zaposlenim ..

  17. #17
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio igi192 Pogledaj poruku
    Sve je to ok.. Ja sam ti dao primjer kako mi kao potrosci rušimo sami sebe kao proizvođača.tako rušimo i one za koje radimo ruseci sebe na kraju krajeva .. EU zakoni i regulacije o zaposlajavu i uslovima za rad su mnogo rigoroznije i skuplje u odnosu na Aziju.. Da bi nešto pokrenuo u EU treba ti sigurno 10x vise ulaganja nego što je to slučaj negde drugde plus imaš ograničenja radne sate bolovanja, odmor i sl . I to je cena slobode koja se placa jer liberalizam donosi dobro i zaposlenim ..
    Ne razumem kako gubitak svih prava i manje plate donose dobro zaposlenima?

    Verovatno mislis da radnik, kao potrosac ima korist od nizih cena.
    I ima, ako mu plata nije smanjena, moze da uziva u kupljenom posle 12+ sati rada, nije potrosio na lecenje ili ostao bez posla.

    Nije smanjenje plata jedini nacin da se poveca broj otvorenih firmi,
    Kamatna stopa moze da se spusti na nulu, ali svima je jasno ce to izazvati krizu.
    Isto se desava i kad se obezvredi radnik.
    Glavni rezultat liberalizma je drustveno raslojavanje.
    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  18. #18
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  19. #19
    Veoma poznat igi192 (avatar)
    Učlanjen
    04.05.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    skandinavija
    Poruke
    11.492
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    Ne razumem kako gubitak svih prava i manje plate donose dobro zaposlenima?

    Verovatno mislis da radnik, kao potrosac ima korist od nizih cena.
    I ima, ako mu plata nije smanjena, moze da uziva u kupljenom posle 12+ sati rada, nije potrosio na lecenje ili ostao bez posla.

    Nije smanjenje plata jedini nacin da se poveca broj otvorenih firmi,
    Kamatna stopa moze da se spusti na nulu, ali svima je jasno ce to izazvati krizu.
    Isto se desava i kad se obezvredi radnik.
    Glavni rezultat liberalizma je drustveno raslojavanje.
    Raslojavanje je prirodan tok.. Tamo gde su slobode velike i plate su velike uslovi za rad su odlični a odmori dugački.. Sve je to rezultat slobode koje postoje u nekoj meri ..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk

  20. #20
    Poznat pustos (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.131
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio igi192 Pogledaj poruku
    Raslojavanje je prirodan tok.. Tamo gde su slobode velike i plate su velike uslovi za rad su odlični a odmori dugački.. Sve je to rezultat slobode koje postoje u nekoj meri ..

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk
    Raslojavanje jeste prirodni tok, ali i politicka nestabilnost i unistavnje vrednosti koje ide uz veliku raslojenost.

    Sloboda o kojoj govoris nije dosla sama od sebe. Radnicki nemiri i u Evropi i u SAD su bili krvavi.
    New Deal je osmisljen kako bi se zastitio kapitalizam i stabilizovala ekonomija.
    Madjionicari koji pretvaraju 3 u 1

  21. #21
    Veoma poznat igi192 (avatar)
    Učlanjen
    04.05.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    skandinavija
    Poruke
    11.492
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Kritika liberalnog kapitalizma

    Citat Original postavio pustos Pogledaj poruku
    Raslojavanje jeste prirodni tok, ali i politicka nestabilnost i unistavnje vrednosti koje ide uz veliku raslojenost.

    Sloboda o kojoj govoris nije dosla sama od sebe. Radnicki nemiri i u Evropi i u SAD su bili krvavi.
    New Deal je osmisljen kako bi se zastitio kapitalizam i stabilizovala ekonomija.
    Pa sloboda nikad ne dolazi tako što je neko ko drzi vlast preda dobrovoljno.. Poenta je dali je narod mentwlno zreo da prepozna slobode koje su im potrebne da bi živjeli bolje a koje im vlastodrsci ne daju... Dok vlast ne dobije lance a narod slobodu neće biti ničega ... Moze li narod da počne da radi za sebe i svoje interese?

    Sendt fra min BLA-L29 med Tapatalk
    Poslednji put ažurirao/la igi192 : 05.02.2019. u 12:47

Slične teme

  1. Papina kritika kapitalizma
    Autor cave man u forumu Politika
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 06.09.2014., 07:24
  2. Kritika kapitalizma - ugrozavanje ustavnog poredka
    Autor cave man u forumu Politika
    Odgovora: 34
    Poslednja poruka: 20.11.2013., 07:38
  3. Soroš: Kraj liberalnog kapitalizma
    Autor Mitternachtsträumer u forumu Politika
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 30.05.2010., 11:09
  4. KRITIKA
    Autor divlja u srcu u forumu Žene
    Odgovora: 36
    Poslednja poruka: 16.02.2006., 03:11
  5. Kritika
    Autor runner u forumu Web dizajn
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 05.12.2004., 18:47

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •