- Poruka
- 40.600
PIO fond nije zaista fond – u čemu je problem sa penzijama u Srbiji? https://talas.rs/2018/09/02/pio-fond-nije-zaista-fond-u-cemu-je-problem-sa-penzijama-u-srbiji/
PIO fond nije zaista fond – u čemu je problem sa penzijama u Srbiji?
- Začetnik teme Smorisha
- Datum pokretanja
Metronomy
Buduća legenda
- Poruka
- 41.986
Problem sa penzijama je jednostavan, tesko da moze da opstane fond gde je trecina clanova u penziji vec 30 godina,
a uplacivala dvadesetak i manje.
Ko moze da pokrije toliki minus u srbiji gde su plate manje od tih penzija?
a uplacivala dvadesetak i manje.
Ko moze da pokrije toliki minus u srbiji gde su plate manje od tih penzija?
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 211.222
problem je sto vucic stavlja u dzep tudje pare,i trudnicama uskracuje,na lekove dabogda potrosio
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 79.298
Saša Radulović, pre 12 i kusur godina...
O penzionerima – i jednakom teretu tranzicije
Saša Radulović (21 Decembar, 2006 - 01:20)
Zamislite da ste radili čitav život i svaki mesec od svoje zarade odvajali novac za stare dane. Odvajali ste 117%. Niste birali ovih 117%. Rekla vam država. Možda bi neki od vas umesto kod države, držali novac u slamarici ili u nekoj stranoj banci, u nemačkim markama na primer. Ali nisu vas pitali. Znači za svakih 1.000 dinara koje ste poneli kući, davali ste 1.170 dinara državi.
Niste bili Alija Sirotanović, radili ste normalo, kao što rade u velikim firmama na zapadu. Ništa specijalno. Prosečno ...
I nije sve bilo za stare dane, država je jedan deo tog novca trošila na zdravstvo za sve, ali je većinu stavljala u Fond i rekla vam, još bolje potpisala ugovor sa vama, da kad ostarite i više ne budete mogli da radite, da će vam od tih vaših para plaćati penziju. I to ne bilo kakvu penziju, već penziju u istom iznosu kao da ste nastavili da radite. Taj ugovor nije potpisala direktno sa vama, već kad vam je nametnula onih 117%, napisala je zakon i u njega sve ovo stavila. Kao kolektivni ugovor. Jer kako bi drugačije mogla da nametne ovih 117% bez da obeća punu penziju.
Taj Fond (u stvari ima ih četiri, ali priča je ista za sve, pa da ne komplikujemo) nije držao pare u bankama, jer nismo ni imali banke. Imali smo platne servise. Ulagao je te pare, gradio firme, odmarališta, puteve, sve i svašta. Nije baš najbolje vodio računa o svim ulaganjima. Ali nije ni morao. Imalo se, moglo se, a i država je i onako stajala iza svega. Znači nemaš brineš, samo zahvataš.
I tako sve išlo lepo do devedesetih. I nastupi haos. Što od raspada zemlje i nestanka Yu tržišta, što od sankcija koje su uništile izvoz, što od NATO bombi, što od lošeg upravljanja kompanijama, što od raznih lopova i profitera haosa, vrednost tih firmi, odmarališta, puteva i svega i svačega izgubi preko 95% vrednosti, tj. preko 20 puta. Kad obračunate da je sve to bilo nekad bilo vredno oko €40-€60 milijardi, a sad, 15 godina posle, ni €2-3 milijarde.
A vas preko 1.500.000 miliona: penzionera koji su bili zaposleni u državnim firmama, vojnih penzionera, penzionera poljoprivrednika i privatnika. Kad bi vam sad država dala prosečnu platu od €300, kao što vam je pisalo u onom ugovoru sa državom, to bi bilo preko €5 milijardi godišnje (BDP Srbije u 2005 je bio oko €21 milijarde). Ukupna uzimanja države, svi porezi (i doprinosi) u 2005, su bila nešto više od €9 milijardi. A Fond prazan. Totalno prazan.
Sad država ne sme da kaže da Fonda nema. Čak i kad bi vratili sve ono što je građeno iz novca Fonda, ne bi pokrili ni jednogodišnju isplatu penzija. Pojele devedesete. Car je go. Fond zaista ne postoji, osim na papiru. Država uzima iz raznih poreza (i doprinosa – Orwell prim. prev.), trpa na računa Fonda, a ovaj odmah sa svog računa pezionerima. Protočni Fond.
Sa druge strane, država ima obavezu prema više od 1.5 miliona ljudi. Koliki bi Fond trebao da bude da pokrije ovu obavezu? Razne računice pokazuju oko €70-80 milijardi. Toliki je skriveni dug države prema penzionerima bio. Kažem bio.
Pretpostavite da vam je postalo jasno koliko je vrednosti izgubljeno tek u ovom veku. Tek kad su počele privatizacije, došli strani investitori, pa vi videli za koliko malo kupuju to što je ostalo. Prvo ste pomislili: lopovi hoće naše gigante da ukradu. I neke političke partije prepoznale ovu vašu misao pa je jasno izrekle i spasile se iz propasti preko nje. Te vaše misli, mislim. A onda vam polako postalo jasno da to više nisu giganti. S' vremena na vreme ste u novinama videli sliku nekog od tih «giganata». Izgledaju onako bedno. Sad nekako i vidite da je sve to tokom devedesetih imalo cenu. I ne bežite vi baš skroz od te cene. Ali nekako mislite: dajte ljudi da je podelimo.
Država zna da ovo ne može da plati. Država takođe zna da više ne može 117%. Dok smo bili u socijalizmu, moglo je i 200%. Partija naredi i tako bude. Sva privreda je društvena, mislim partijska, pa porez ne može da se izbegne. Kad smo 90-tih uveli privatni biznis i puževim korakom pošli u kapitalizam, ovo više nije moglo. Privatnik ne plaća nerazumne poreze (i doprinose) ako može da ih izbegne. A ovaj porez može lako da se izbegne: dogovorite se sa radnikom i njemu više i vama više. Država nema načina da ovo utera osim da čuči inspektor u svakom preduzeću. A da ne izbegavaju ovaj nerazuman porez, mala privatna preduzeće ne bi ni mogla da opstanu, pa bi nam BDP bio i mnogo manji. Ona srednja i velika privreda kojoj je teže da izbegne porez se već guši pod njegovim teretom. Lako je dogovoriti se sa 10 radnika. Teško je dogovoriti se sa 500 radnika a da to ne procuri . I tako nasta ogromna siva ekonomija.
Država odluči da ovo promeni i smanji ova davanja na 73%. Inače propade privreda. Sada na svakih 1.000 dinara koje ponesete kući, date 730 dinara državi, a od toga oko 320 dinara za penziju. Pa ako vam je plata 20.000 dinara, za penziju izdvajate oko 6.500 dinara. Da li ste skoro pogledali koliku bi vam penziju garantovalo privanto prenziono društvo za premiju od 6.500 din mesečno? Naravno u sklopu ovoga država promeni i onaj ugovor sa penzionerima bez pitanja, pa penzije padoše na oko 60% prosečne plate. Sad se izdvaja manje, pa je i nekako logično da više ne može cela plata. A dodatni bonus o kome ništa nismo pričali je da tim jednim odličnim udarcem ošišasmo državne poverioce, u ovom slučaju penzionere, za €2 milijarde godišnje i nonšalantno i jednostrano smanjismo ovaj skriveni, implicitan dug za nekih €20-€30 milijardi, pa je trenutno taj dug oko €30-€40 milijardi. Sav takav lep i skriven.
Sasvim je u redu da se promeni penzioni sistem i samim tim smanje i plaćanja. Trebalo bi ga potpuno promeniti. Ali za ime boga ne u nazad. Oni koji su plaćali po starom, i primaju po starom. Oni koji plaćaju po novom, znači manje, će i primati manje kad odu u penziju. Zamislite da vam danas neki dužnik jednostrano promeni ugovor o dugovanju i smanji vam glavnicu za 30% zato što ne može da plaća rate. Ili da vi obavestite banku da joj je dosta pola od onoga što ste joj dužni po ugovoru.
Da li mora ovako? Da li postoji rešenje? Država nema para kažete. Nije nego. A Super Hik poreski sistem? A Super Hik porezi na imovinu? A državna potrošnja? Država bi da investira u privredu a ne može da obavi svoj osnovni zadatak i uspostavi izbalansiran poreski sistem koji stimuliše privredu i ulaganja. Naš poreski sistem je katastrofalno iskrivljen i direktno je odgovoran za ogromnu sivu ekonomiju i ograničen privredni rast. Zašto ga onda nismo promenili, evo već 5 godina? Ovde ljudi mnogo vole da pričaju o zaverama. Kao neko neda. Meni se pre čini da niko od onih koji se guraju da vode ne zna. Pitajte vođe šta imaju nameru da urade sa porezima, penzionim sistemom i sivom ekonomijom. Recite im da se okanu investiranja, zapošljavanja i velikih priča. I bez šupljikata molim. Ne treba ni biti preterano kreativan. Pogledajte kako to radi u uspešnim zemljama sa dobrim socijalnim sistemom. Meni leži kanadski, vama možda neki drugi model. Nije rocket science i ne treba nam nova topla voda.
Sad kako sad to sve izgleda za i po vas, mislim vi penzioner sa početka priče? Zamislite da ste 1990 imali 62 godine i da ste tada pošli u penziju nakon 40 godina radnog staža. Kad ste se penzionisali, plata vam je bila oko €400 i taj poslednji mesec ste dali državi €450. U sedamdesetim i osamdesetim ste imali i više. Imali ste i mlađeg kolegu/drugara koji je u penziju pošao 5 godina posle vas, a obojica ste imali i trećeg koji je bio 10 godina mladji od vas. I svi ste nakon 40 godina pošli u penziju. Prvi kolega 1995, a drugi 2000. Prvi kolega 35 godina sve plaćao, a drugi 30. Prvi kolega 87%, drugi 75%. Na platu od €400 evra. Kako sad svi 60% od €300?
Uporedite vi to sa 3 mlađa radnika koji su počeli da rade 1990, 1995 i 2000. Ovaj nov obračun penzija važi za sve njih isto. Isti obračun i za one koji su ceo život odvajali 117% i za one koji sada odvajaju 73% ??? I ne samo to. Ovaj najnoviji obračun ima tendenciju daljeg pada jer će se za par godina usklađivati samo sa troškovima života. Za očekivati je da će brzo pasti ispod 50%. Kaže ministar: na zapadu je i mnogo manje od toga. Jeste manje, ali na zapadu nije ni 117% ni 70%. Na primer u Kanadi od prosečne plate država uzima oko 20%.
Znate vi da ne može prosečna plata. I ne tražite to. Znate i vi da devedesete imaju svoju cenu i da deo te cene treba i sami da snosite. Ali da li baš sve preko vaših leđa? Znate vi da su se plate u zadnjim mesecima radnog staža povećavale onako na kvarno da bi dale bolje penzije. A povezivanje staža? To nikoga ne košta kaže jedan od ministara. Baš nikoga? Znate da je veliki broj ljudi, sami peznioneri računaju oko 15%, ili naduvao godine radnog staža ili lažno prikazao da je radio a nije. Sve vi to znate. Ali ne može usklađivanje sa troškovima života za ljude koji su plaćali pre devedesetih.
A vama se bliži osamdeseta ili sedamdeset peta ili sedamdeseta. Imate penziju od €170-€180. Vi bi se i bunili, ali ni vi niste više lav/lavica kao što ste nekad bili. Ni glas vam nije više prodoran, a ni stas vam nije neki. Pokušavate da kažete: pa deco, ovim ste me zakucali na ovoj bedi, na oko 170-180 evra kupovne moći u proseku. Ja nemam nikakve koristi od toga što su sad porezi (i doprinosi) manji. Više nemam snage. Ovi mlađi će možda moći i da steknu nešto da se bar malo izvuku... A društvo kaže: «Ćuti matori. Ti si i glasao za sve ove tipove devedesetih. Penzija ti je bila 50 maraka 2000 godine. Šta hoćeš više? Vidi koliki rast. Mi smo odgovorni prema tebi. Svi treba da nose teret tranzicije.» A vi kažete: ali deco ja sam izdvajao celog života ... A društvo kaže: «Ćuti matori. I crkni više. Hajde crkni već jednom.» Ne direktno. Samo onako za sebe. I čeka.
O penzionerima – i jednakom teretu tranzicije
Saša Radulović (21 Decembar, 2006 - 01:20)
Zamislite da ste radili čitav život i svaki mesec od svoje zarade odvajali novac za stare dane. Odvajali ste 117%. Niste birali ovih 117%. Rekla vam država. Možda bi neki od vas umesto kod države, držali novac u slamarici ili u nekoj stranoj banci, u nemačkim markama na primer. Ali nisu vas pitali. Znači za svakih 1.000 dinara koje ste poneli kući, davali ste 1.170 dinara državi.
Niste bili Alija Sirotanović, radili ste normalo, kao što rade u velikim firmama na zapadu. Ništa specijalno. Prosečno ...
I nije sve bilo za stare dane, država je jedan deo tog novca trošila na zdravstvo za sve, ali je većinu stavljala u Fond i rekla vam, još bolje potpisala ugovor sa vama, da kad ostarite i više ne budete mogli da radite, da će vam od tih vaših para plaćati penziju. I to ne bilo kakvu penziju, već penziju u istom iznosu kao da ste nastavili da radite. Taj ugovor nije potpisala direktno sa vama, već kad vam je nametnula onih 117%, napisala je zakon i u njega sve ovo stavila. Kao kolektivni ugovor. Jer kako bi drugačije mogla da nametne ovih 117% bez da obeća punu penziju.
Taj Fond (u stvari ima ih četiri, ali priča je ista za sve, pa da ne komplikujemo) nije držao pare u bankama, jer nismo ni imali banke. Imali smo platne servise. Ulagao je te pare, gradio firme, odmarališta, puteve, sve i svašta. Nije baš najbolje vodio računa o svim ulaganjima. Ali nije ni morao. Imalo se, moglo se, a i država je i onako stajala iza svega. Znači nemaš brineš, samo zahvataš.
I tako sve išlo lepo do devedesetih. I nastupi haos. Što od raspada zemlje i nestanka Yu tržišta, što od sankcija koje su uništile izvoz, što od NATO bombi, što od lošeg upravljanja kompanijama, što od raznih lopova i profitera haosa, vrednost tih firmi, odmarališta, puteva i svega i svačega izgubi preko 95% vrednosti, tj. preko 20 puta. Kad obračunate da je sve to bilo nekad bilo vredno oko €40-€60 milijardi, a sad, 15 godina posle, ni €2-3 milijarde.
A vas preko 1.500.000 miliona: penzionera koji su bili zaposleni u državnim firmama, vojnih penzionera, penzionera poljoprivrednika i privatnika. Kad bi vam sad država dala prosečnu platu od €300, kao što vam je pisalo u onom ugovoru sa državom, to bi bilo preko €5 milijardi godišnje (BDP Srbije u 2005 je bio oko €21 milijarde). Ukupna uzimanja države, svi porezi (i doprinosi) u 2005, su bila nešto više od €9 milijardi. A Fond prazan. Totalno prazan.
Sad država ne sme da kaže da Fonda nema. Čak i kad bi vratili sve ono što je građeno iz novca Fonda, ne bi pokrili ni jednogodišnju isplatu penzija. Pojele devedesete. Car je go. Fond zaista ne postoji, osim na papiru. Država uzima iz raznih poreza (i doprinosa – Orwell prim. prev.), trpa na računa Fonda, a ovaj odmah sa svog računa pezionerima. Protočni Fond.
Sa druge strane, država ima obavezu prema više od 1.5 miliona ljudi. Koliki bi Fond trebao da bude da pokrije ovu obavezu? Razne računice pokazuju oko €70-80 milijardi. Toliki je skriveni dug države prema penzionerima bio. Kažem bio.
Pretpostavite da vam je postalo jasno koliko je vrednosti izgubljeno tek u ovom veku. Tek kad su počele privatizacije, došli strani investitori, pa vi videli za koliko malo kupuju to što je ostalo. Prvo ste pomislili: lopovi hoće naše gigante da ukradu. I neke političke partije prepoznale ovu vašu misao pa je jasno izrekle i spasile se iz propasti preko nje. Te vaše misli, mislim. A onda vam polako postalo jasno da to više nisu giganti. S' vremena na vreme ste u novinama videli sliku nekog od tih «giganata». Izgledaju onako bedno. Sad nekako i vidite da je sve to tokom devedesetih imalo cenu. I ne bežite vi baš skroz od te cene. Ali nekako mislite: dajte ljudi da je podelimo.
Država zna da ovo ne može da plati. Država takođe zna da više ne može 117%. Dok smo bili u socijalizmu, moglo je i 200%. Partija naredi i tako bude. Sva privreda je društvena, mislim partijska, pa porez ne može da se izbegne. Kad smo 90-tih uveli privatni biznis i puževim korakom pošli u kapitalizam, ovo više nije moglo. Privatnik ne plaća nerazumne poreze (i doprinose) ako može da ih izbegne. A ovaj porez može lako da se izbegne: dogovorite se sa radnikom i njemu više i vama više. Država nema načina da ovo utera osim da čuči inspektor u svakom preduzeću. A da ne izbegavaju ovaj nerazuman porez, mala privatna preduzeće ne bi ni mogla da opstanu, pa bi nam BDP bio i mnogo manji. Ona srednja i velika privreda kojoj je teže da izbegne porez se već guši pod njegovim teretom. Lako je dogovoriti se sa 10 radnika. Teško je dogovoriti se sa 500 radnika a da to ne procuri . I tako nasta ogromna siva ekonomija.
Država odluči da ovo promeni i smanji ova davanja na 73%. Inače propade privreda. Sada na svakih 1.000 dinara koje ponesete kući, date 730 dinara državi, a od toga oko 320 dinara za penziju. Pa ako vam je plata 20.000 dinara, za penziju izdvajate oko 6.500 dinara. Da li ste skoro pogledali koliku bi vam penziju garantovalo privanto prenziono društvo za premiju od 6.500 din mesečno? Naravno u sklopu ovoga država promeni i onaj ugovor sa penzionerima bez pitanja, pa penzije padoše na oko 60% prosečne plate. Sad se izdvaja manje, pa je i nekako logično da više ne može cela plata. A dodatni bonus o kome ništa nismo pričali je da tim jednim odličnim udarcem ošišasmo državne poverioce, u ovom slučaju penzionere, za €2 milijarde godišnje i nonšalantno i jednostrano smanjismo ovaj skriveni, implicitan dug za nekih €20-€30 milijardi, pa je trenutno taj dug oko €30-€40 milijardi. Sav takav lep i skriven.
Sasvim je u redu da se promeni penzioni sistem i samim tim smanje i plaćanja. Trebalo bi ga potpuno promeniti. Ali za ime boga ne u nazad. Oni koji su plaćali po starom, i primaju po starom. Oni koji plaćaju po novom, znači manje, će i primati manje kad odu u penziju. Zamislite da vam danas neki dužnik jednostrano promeni ugovor o dugovanju i smanji vam glavnicu za 30% zato što ne može da plaća rate. Ili da vi obavestite banku da joj je dosta pola od onoga što ste joj dužni po ugovoru.
Da li mora ovako? Da li postoji rešenje? Država nema para kažete. Nije nego. A Super Hik poreski sistem? A Super Hik porezi na imovinu? A državna potrošnja? Država bi da investira u privredu a ne može da obavi svoj osnovni zadatak i uspostavi izbalansiran poreski sistem koji stimuliše privredu i ulaganja. Naš poreski sistem je katastrofalno iskrivljen i direktno je odgovoran za ogromnu sivu ekonomiju i ograničen privredni rast. Zašto ga onda nismo promenili, evo već 5 godina? Ovde ljudi mnogo vole da pričaju o zaverama. Kao neko neda. Meni se pre čini da niko od onih koji se guraju da vode ne zna. Pitajte vođe šta imaju nameru da urade sa porezima, penzionim sistemom i sivom ekonomijom. Recite im da se okanu investiranja, zapošljavanja i velikih priča. I bez šupljikata molim. Ne treba ni biti preterano kreativan. Pogledajte kako to radi u uspešnim zemljama sa dobrim socijalnim sistemom. Meni leži kanadski, vama možda neki drugi model. Nije rocket science i ne treba nam nova topla voda.
Sad kako sad to sve izgleda za i po vas, mislim vi penzioner sa početka priče? Zamislite da ste 1990 imali 62 godine i da ste tada pošli u penziju nakon 40 godina radnog staža. Kad ste se penzionisali, plata vam je bila oko €400 i taj poslednji mesec ste dali državi €450. U sedamdesetim i osamdesetim ste imali i više. Imali ste i mlađeg kolegu/drugara koji je u penziju pošao 5 godina posle vas, a obojica ste imali i trećeg koji je bio 10 godina mladji od vas. I svi ste nakon 40 godina pošli u penziju. Prvi kolega 1995, a drugi 2000. Prvi kolega 35 godina sve plaćao, a drugi 30. Prvi kolega 87%, drugi 75%. Na platu od €400 evra. Kako sad svi 60% od €300?
Uporedite vi to sa 3 mlađa radnika koji su počeli da rade 1990, 1995 i 2000. Ovaj nov obračun penzija važi za sve njih isto. Isti obračun i za one koji su ceo život odvajali 117% i za one koji sada odvajaju 73% ??? I ne samo to. Ovaj najnoviji obračun ima tendenciju daljeg pada jer će se za par godina usklađivati samo sa troškovima života. Za očekivati je da će brzo pasti ispod 50%. Kaže ministar: na zapadu je i mnogo manje od toga. Jeste manje, ali na zapadu nije ni 117% ni 70%. Na primer u Kanadi od prosečne plate država uzima oko 20%.
Znate vi da ne može prosečna plata. I ne tražite to. Znate i vi da devedesete imaju svoju cenu i da deo te cene treba i sami da snosite. Ali da li baš sve preko vaših leđa? Znate vi da su se plate u zadnjim mesecima radnog staža povećavale onako na kvarno da bi dale bolje penzije. A povezivanje staža? To nikoga ne košta kaže jedan od ministara. Baš nikoga? Znate da je veliki broj ljudi, sami peznioneri računaju oko 15%, ili naduvao godine radnog staža ili lažno prikazao da je radio a nije. Sve vi to znate. Ali ne može usklađivanje sa troškovima života za ljude koji su plaćali pre devedesetih.
A vama se bliži osamdeseta ili sedamdeset peta ili sedamdeseta. Imate penziju od €170-€180. Vi bi se i bunili, ali ni vi niste više lav/lavica kao što ste nekad bili. Ni glas vam nije više prodoran, a ni stas vam nije neki. Pokušavate da kažete: pa deco, ovim ste me zakucali na ovoj bedi, na oko 170-180 evra kupovne moći u proseku. Ja nemam nikakve koristi od toga što su sad porezi (i doprinosi) manji. Više nemam snage. Ovi mlađi će možda moći i da steknu nešto da se bar malo izvuku... A društvo kaže: «Ćuti matori. Ti si i glasao za sve ove tipove devedesetih. Penzija ti je bila 50 maraka 2000 godine. Šta hoćeš više? Vidi koliki rast. Mi smo odgovorni prema tebi. Svi treba da nose teret tranzicije.» A vi kažete: ali deco ja sam izdvajao celog života ... A društvo kaže: «Ćuti matori. I crkni više. Hajde crkni već jednom.» Ne direktno. Samo onako za sebe. I čeka.
hirajgoagain
Zaslužan član
- Poruka
- 126.754
možda su se ranije stariji više poštovali... možda je i sad ok?
barajevski gaje mestu za penzionere
barajevski gaje mestu za penzionere
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 79.298
šta znači "stariji više poštovali"?
Bilo ih manje u odnosu na broj zaposlenih?
Bilo ih manje u odnosu na broj zaposlenih?
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.550
Пензионерки и Пензионера данас у србији има исто као 'запослених' .. односно оних који примају наканаду за рад ...
Има ПиП око 1 000 000 више мање коју 100 000'рку . наспрам нјамне радне снаге
(Нећемо о томе колико БДП'а стварају тих милион привредно активних ... а колико рада стварно пензионерке и пензионери обаве)
Вратижемо се на првих 40 година њиховога ( пре ПиП статуса ) робовања у такозваном комуно социјал самоуправно економском систему
https://www.makroekonomija.org/0-mi...ja-1955-2011-bdp-zaposlenost-i-produktivnost/
40 кодина ПиП ( пензионерке и пензионери ) су радили .... БДП се сливао у економски раст , инфраструктуру .
Образовање .....
Није толико уплаћивано у фондове пензионе јер ' велики ' макро-'марксо'економисти'' времена тога нису правили друмове толико
да би спречили масовни одлазак ставништва, и нису правили телекомуникационе системе да широке масе
не би лако биле информисане о томе шта се унутар и ван земље дешава
Друмови и комуникације су прављени таман толико да се маса привуче у насеља градова .
Међутим и кроз такве уске мале канале притисак је био огроман и дошло је до одливања ..... целих генерација .
Прво из руралних у варошка насеља , а потом и ван граница СФРЈ
Од 80'их година прошлога века до 20'их година овога века србију је напустило преко 5 милиона становника
Већина новостворених добара је значи одлазило у раст инфраструктуре попут станова , струје , воде ....
Та су межутим насеља остављана недовршена. Без продавница ( па било је родбине на селу за већину )
без обданишта ( па било је баба и деда за већину ) ...
Насеља су остављана рецимо без канализација често и плански да би била јевтинија градња
а становнице и становници таквих насеља би сваке године имали 'чим' да се баве ' бранећи се од подземних и надземних вода
Уска 'елита'од 100 'њак хиљада станковника је била сигурна да ће велики план успети ....
да ће 'запатити 'нову генерацију робова који ће наставити градњу од 80' их прошлога до 20' година овога века ...
Мећутим и најперфиднији планови бивају изјаловљени .....
Главни проблем макроекономије данас у Србији одакле измусти пензије ....
Нема становница и становника да праве нови БДП .... потомкиње и потомци оних 100 000 по броју и способности нису дорасли
данашњем тржишту
Цела економија Србије највише личи на Јупитер .. притисак и маса нису довољни били да дође до реакције у језгру
квантитета ипак није било довољно да прерасте у квалитет
Има ПиП око 1 000 000 више мање коју 100 000'рку . наспрам нјамне радне снаге
(Нећемо о томе колико БДП'а стварају тих милион привредно активних ... а колико рада стварно пензионерке и пензионери обаве)
Вратижемо се на првих 40 година њиховога ( пре ПиП статуса ) робовања у такозваном комуно социјал самоуправно економском систему
https://www.makroekonomija.org/0-mi...ja-1955-2011-bdp-zaposlenost-i-produktivnost/
40 кодина ПиП ( пензионерке и пензионери ) су радили .... БДП се сливао у економски раст , инфраструктуру .
Образовање .....
Није толико уплаћивано у фондове пензионе јер ' велики ' макро-'марксо'економисти'' времена тога нису правили друмове толико
да би спречили масовни одлазак ставништва, и нису правили телекомуникационе системе да широке масе
не би лако биле информисане о томе шта се унутар и ван земље дешава
Друмови и комуникације су прављени таман толико да се маса привуче у насеља градова .
Међутим и кроз такве уске мале канале притисак је био огроман и дошло је до одливања ..... целих генерација .
Прво из руралних у варошка насеља , а потом и ван граница СФРЈ
Од 80'их година прошлога века до 20'их година овога века србију је напустило преко 5 милиона становника
Већина новостворених добара је значи одлазило у раст инфраструктуре попут станова , струје , воде ....
Та су межутим насеља остављана недовршена. Без продавница ( па било је родбине на селу за већину )
без обданишта ( па било је баба и деда за већину ) ...
Насеља су остављана рецимо без канализација често и плански да би била јевтинија градња
а становнице и становници таквих насеља би сваке године имали 'чим' да се баве ' бранећи се од подземних и надземних вода
Уска 'елита'од 100 'њак хиљада станковника је била сигурна да ће велики план успети ....
да ће 'запатити 'нову генерацију робова који ће наставити градњу од 80' их прошлога до 20' година овога века ...
Мећутим и најперфиднији планови бивају изјаловљени .....
Главни проблем макроекономије данас у Србији одакле измусти пензије ....
Нема становница и становника да праве нови БДП .... потомкиње и потомци оних 100 000 по броју и способности нису дорасли
данашњем тржишту
Цела економија Србије највише личи на Јупитер .. притисак и маса нису довољни били да дође до реакције у језгру
квантитета ипак није било довољно да прерасте у квалитет
Poslednja izmena:
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 211.222
zato sto vlast ima busne dzepove
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.550
Логичније је одговор да власт НЕМА бушне џепове ... јер кроз бушне џепове испада
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 79.298
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.550
Ево краткога (НЕО)ЛИБЕРЛИСТИЧКОГА упуства као веџбати макрофацијални регијон
Немо'да вас срамтота ....
Све за бољи изглед .. Све за веђи промет .. Све за већи профит
Немо'да вас срамтота ....
Све за бољи изглед .. Све за веђи промет .. Све за већи профит
Poslednja izmena:
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 211.222
ispada tudj novac pa kradu od svakog to je logika
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.550
Јесет ... јадне и јадне полтицарке и политишари стално им празниђепови
па надопуњују .. ма само нек се пара врти
- Poruka
- 869
Penzijski fond više ne postoji. Penzije se isplaćuju iz tekućih prihoda, iz budžeta.
Iz budžeta se isplaćuje sve i svašta, pa ne ostaje dovoljno za veće penzije.
Presipanje iz šupljeg u prazno ne stvara dobit.
- Koliko koza ima nogu?
- Četiri.
- A kad podigne jednu?
Iz budžeta se isplaćuje sve i svašta, pa ne ostaje dovoljno za veće penzije.
Presipanje iz šupljeg u prazno ne stvara dobit.
- Koliko koza ima nogu?
- Četiri.
- A kad podigne jednu?
Biljke
Početnik
- Poruka
- 50
Kako male penzije??? Ja cuo na dnevniku da su pezije "nikad vece". ))
))
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.550
Узмимо прост пример.
са 18 година обвезн-ца-ик почне да уплаћује ... ради 40 година .... значи има 58 година ... хоће у пензију ...
Родна неравноправност .. ако је жена ... мање временски ради од постигнутог услова стажа до старосне пензије
Жене инсистирају да су исте са мушкарцима ... межутим противе се изједначавању рецимо у тој пензионој ратлици
Гржанска неравноправност. Пензија се умањује до напуњених година старости ... и умањење се наставња ....
Значи да они обвазници који су касније почели да раде или правили паузе су у предности ....
Корисници војних и милицијских пензија иако нису имали активно ушечће у борбеним активностима немају смањење пензија ....
односно штабски официрке и официруше се шлепају уз оне којима стварно глава јесте била у торби ....
Коме све ово одговара .... Па већини која користи цео тај пензиони систем јер већина уствари одлива шта мањина налије ...
Мећутим 'ћуп иде на воду док се не разбије '
Са постојећом 'масом 'радне снаге немогуће је пунити мензиони фонд на начин на који се новац из њега троши ...
По старом обичају све док не доће до одпунога краха система , па и пензионог, ништа неће бити предузето
са 18 година обвезн-ца-ик почне да уплаћује ... ради 40 година .... значи има 58 година ... хоће у пензију ...
Родна неравноправност .. ако је жена ... мање временски ради од постигнутог услова стажа до старосне пензије
Жене инсистирају да су исте са мушкарцима ... межутим противе се изједначавању рецимо у тој пензионој ратлици
Гржанска неравноправност. Пензија се умањује до напуњених година старости ... и умањење се наставња ....
Значи да они обвазници који су касније почели да раде или правили паузе су у предности ....
Корисници војних и милицијских пензија иако нису имали активно ушечће у борбеним активностима немају смањење пензија ....
односно штабски официрке и официруше се шлепају уз оне којима стварно глава јесте била у торби ....
Коме све ово одговара .... Па већини која користи цео тај пензиони систем јер већина уствари одлива шта мањина налије ...
Мећутим 'ћуп иде на воду док се не разбије '
Са постојећом 'масом 'радне снаге немогуће је пунити мензиони фонд на начин на који се новац из њега троши ...
По старом обичају све док не доће до одпунога краха система , па и пензионог, ништа неће бити предузето
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.455
Sada i zene moraju imati 40 godina staza.
Jary
Elita
- Poruka
- 15.459
samo udji u problematiku poljoprivredna penzija da vidis sta je robija.
Metronomy
Buduća legenda
- Poruka
- 41.986
Imas to delimicno obradjano na pdf nepravda, žene još ne moraju da imaju 40 godina kao jedan od uslova,
inače sve ovo što si ispisao je delić pljačke mnogo je šire i gore...
Počni od toga da je prvi uslov za penziju od 2004. 45 godina staža, nevažno koliko imaš godina,
osim toga u svakom slučaju ti se penzija umanjuje, ali najgora varijanta za redovne penzije je bas ta redovna,
sa 40 godina mozes da odes u penziju, ali ti se trajno umanjuje penzija i do 20% čak i kada napuniš godine života
što je direktna neustavna pljačka penzionera.
inače sve ovo što si ispisao je delić pljačke mnogo je šire i gore...
Počni od toga da je prvi uslov za penziju od 2004. 45 godina staža, nevažno koliko imaš godina,
osim toga u svakom slučaju ti se penzija umanjuje, ali najgora varijanta za redovne penzije je bas ta redovna,
sa 40 godina mozes da odes u penziju, ali ti se trajno umanjuje penzija i do 20% čak i kada napuniš godine života
što je direktna neustavna pljačka penzionera.
Slične teme
