NOSTALGIJA

Alisa u zemlji čuda:

Ja se sećam jedne pesme koju su puštali u busu na ekskurziji u, prvom srednje, mislim da su je pustili jedno 56 puta i onda se traka pocepala. Mi smo slušali trake
Zapamtila sam refren i dan-danas me proganja jer su ga pevali po celu noć u hotelu. "Plavo oko plakalo je, mnogo snova nestalo je..." i dalje se ne sećam. I umesto da imam lepu uspomenu na ekskurziju kada sam prvi put putovala u inostranstvo jer smo išli u Beč i Budimpeštu, ja imam traume zbog te pesme. Sledeće ekskurzije smo išli po nekim banjama i bogomoljama jer su počele sankcije i više se nije moglo napolje.
A plakala sam od nostalgije na koncertu "Novih fosila" pre nekoliko godina jer sam se setila najlepšeg perioda detinjstva - kada sam imala 6-7 godina i bila ponosna što sam postala pionir.
Jer tada smo imali državu, stabilnost i negde smo pripadali. Zapravo mislili smo da je tako, ali taj spokoj je ipak neprocenjiv i to više niko nikada neće osetiti.
Život je sada samo strah, neizvesnost i borba.

Kliknite za proširenje...

Mali čičak:

Ja se secam Divcibara,
3.osnovne, zimovanje
I diskoteka u hotelu, mi djuskamo (uz uciteljice koje nadgledaju)
A pesma je “Rodices mi sina kralja kokaina!!!”

- - - - - - - - - -

Mi smo super ispali uz sta smo odrastali

Kliknite za proširenje...

kichbran:

Rodićeš MU sina kralja kokaina, ccc. To je pesma protiv narkomanije, dakle sasvim prikladna uzrastu.

Kliknite za proširenje...

Sotir zvani djubre:

Jel vam se desi nekada da pustite neku pesmu sa pocetka 2000-tih i da vas uhvati nostalgija. Ja sam tada bio dete i to mi je dovoljno da shvatim tadasnje vreme jer me te pesme vracaju u detinjstvo, znam kako se tada zivelo... A 90-e i ex yu rock ili ibarsku magistralu koliko god da slusam sve je to meni lepo ali nemam realnih dodirnih tacaka sa tim vremenom.

Mozda sad zvuci nezamislivo ali jednog dana secacemo se i ove sad komercijale koje se gadimo jala, buba, rasta, coby, relja, nikolija, maya berovic sa setom i nostalgijom jer svako vreme nosi nesto svoje, i svako je u jednom trenutku bio mlad. Ova komercijala je sadasnjost i iz ove perspektive ona nema dusu kao na primer pesme sa pocetka 2000-tih..

Ja se secam tog vremena osecale su se posledice 90tih, na periferiji grada ljudi nisu imali trotoare, nije bilo maxija na svakom cosku, bile su male prodavnice kod lokalnih gazda, na vlasti je bio Kostunica, snimao se Kengur, Profesionalac, Sedam i po, Zona Zamfirova, a iz svih klubova, kola su trestale Tanja Savic, Slavica Cukteras, Dara Bubamara, Seka Aleksic, Natasa Bekvalac, Zeljko Joksimovic i Zeljko Samardzic...

Nije bilo ovih fensi kafanica, hipstera, nije bilo rijalitija Veliki brat je bio fenomen kad se pojavio 2006., nije bilo SBB-a, gledao se Pink i slusale se pesme na Palmi, nije bilo ni selfija i pametnih telefona, tad je bilo woow kad neko ima onaj fon na preklapanje..... Sve je to bilo tako skoro i nedavno a zapravo se toliko mnogo toga promenilo..

Oni koji su tada bili mladi su u srednjim godinama vec, mi koji smo bili mala deca sada smo u dvadesetim,..... Mi najmladji smo igrali SEGU a stariji su imali DVD-ove i CD-ove sa kojih su slusali muziku i gledali filmove. Znaci nije bilo interneta i yotubea....... Skroz neko drugo vreme.. A koliko je proslo? 15-ak godina.

Plate jesu bile male, ali su cene bile neuporedivo nize nego danas i bolje se zivelo, jer je sve zivnulo, bilo je posla, i narod je jos uvek imao neku nadu u bolje sutra koja je nazalost vremenom iscezla....

Kako vi pamtite to vreme?????

Postujem i to ako ne volite narodnjake, ali priznajte da kad cujete Tako mlada, ili od Slavice Prevari me, ili od Seke Za ljubav mobilna i ostale hitove tog vremena da vas ipak te pesme vracaju u detinjstvo, mladost ili neko srednje doba...... Ali pogotovo ciljam na one koji su tada bili mladi tipa kraj osnovne, srednja skola, faks, dvadesete, tridesete eventualno, jer njima je bilo najlepse....

Kliknite za proširenje...

Alisa u zemlji čuda:

Ja sam opet volela Vitni Hjuston, Elvisa, Hari Mata Hari, Plavi orkestar, Crvenu jabuku, Prljavo kazalište, Nove fosile, Vajtu i naravno - ne Džej nego Bijelo dugme.

Kliknite za proširenje...

Lúnasa:

Meni je prvi ozbiljniji izlazak bio koncert godine '97., šutka uz Ritam nereda i rekordnih 2.5sec provedenih u istoj
A šta sam slušala tada slušam i sada, nisam mnogo evoluirala, jedino sam proširila spektar na stranu alternativu i indi rok (da, da, užas, al kad volim ) tamo negde oko dveiljaditih.
Meni je prvi tekst bio Dancing in the dark,uticaji starije sestre ))
Doduše, ona mi je otkrila Kejva i Vejtsa <333

- - - - - - - - - -

A prva kaseta koju sam dobila je bila rok'n'rol za decu

Kliknite za proširenje...

Mali čičak:

Cola je obelezio detinjstvo moje generacije...
“Ja se zovem Ivana a tata me zove zlato...”

I Tajci...

- - - - - - - - - -

Mi smo slusali Boru Corbu cesto
I sad moja deca slusaju


PS. Malena danas ceo dan peva “Udade se jagodo, udade se draga duso”

Kliknite za proširenje...

Lúnasa:

A šta znam, kod nas nisu iskakali u tolikoj meri, osim političara, dnevnika i zasedanja skupštine, eventualno presečenih kakvim sportom. Mi smo slušale radio i to u sestrinoj mladosti (a mom detinjstvu) dvestadvojka, a posle sam ja slušala radio stotku RTNS.
Novi Sad je u to vreme zaista bio jesan drugačijii grad i živeli su neki drugačiji ljudi ovde. Znam da smo se svi sprdali kad se otvorila neka folkoteka, neke devedeset i neke, u fazonu ko će tamo da im ide, klisanski seljoberi, a sad smo u situaciji da imaš možda 3 mesta u gradu na kojima se ne pušta komercijala.
Mislim, NS je grad ateista, ritma nereda, pekinške patke, obojenog programa, boja i hantersa. Pa čak i laboratorije zvuka, iako oni nisu moji favoriti.

- - - - - - - - - -

Što se riče komercijalnih znala sam Tomu Zrdavkovića i Balaševića, kad tata popije za novu godinu pa nas udavi izborom muzike )))

Kliknite za proširenje...

Sotir zvani djubre:

Jel vam se desi nekada da pustite neku pesmu sa pocetka 2000-tih i da vas uhvati nostalgija. Ja sam tada bio dete i to mi je dovoljno da shvatim tadasnje vreme jer me te pesme vracaju u detinjstvo, znam kako se tada zivelo... A 90-e i ex yu rock ili ibarsku magistralu koliko god da slusam sve je to meni lepo ali nemam realnih dodirnih tacaka sa tim vremenom.

Mozda sad zvuci nezamislivo ali jednog dana secacemo se i ove sad komercijale koje se gadimo jala, buba, rasta, coby, relja, nikolija, maya berovic sa setom i nostalgijom jer svako vreme nosi nesto svoje, i svako je u jednom trenutku bio mlad. Ova komercijala je sadasnjost i iz ove perspektive ona nema dusu kao na primer pesme sa pocetka 2000-tih..

Ja se secam tog vremena osecale su se posledice 90tih, na periferiji grada ljudi nisu imali trotoare, nije bilo maxija na svakom cosku, bile su male prodavnice kod lokalnih gazda, na vlasti je bio Kostunica, snimao se Kengur, Profesionalac, Sedam i po, Zona Zamfirova, a iz svih klubova, kola su trestale Tanja Savic, Slavica Cukteras, Dara Bubamara, Seka Aleksic, Natasa Bekvalac, Zeljko Joksimovic i Zeljko Samardzic...

Nije bilo ovih fensi kafanica, hipstera, nije bilo rijalitija Veliki brat je bio fenomen kad se pojavio 2006., nije bilo SBB-a, gledao se Pink i slusale se pesme na Palmi, nije bilo ni selfija i pametnih telefona, tad je bilo woow kad neko ima onaj fon na preklapanje..... Sve je to bilo tako skoro i nedavno a zapravo se toliko mnogo toga promenilo..

Oni koji su tada bili mladi su u srednjim godinama vec, mi koji smo bili mala deca sada smo u dvadesetim,..... Mi najmladji smo igrali SEGU a stariji su imali DVD-ove i CD-ove sa kojih su slusali muziku i gledali filmove. Znaci nije bilo interneta i yotubea....... Skroz neko drugo vreme.. A koliko je proslo? 15-ak godina.


Plate jesu bile male, ali su cene bile neuporedivo nize nego danas i bolje se zivelo, jer je sve zivnulo, bilo je posla, i narod je jos uvek imao neku nadu u bolje sutra koja je nazalost vremenom iscezla....

Kako vi pamtite to vreme?????

Postujem i to ako ne volite narodnjake, ali priznajte da kad cujete Tako mlada, ili od Slavice Prevari me, ili od Seke Za ljubav mobilna i ostale hitove tog vremena da vas ipak te pesme vracaju u detinjstvo, mladost ili neko srednje doba...... Ali pogotovo ciljam na one koji su tada bili mladi tipa kraj osnovne, srednja skola, faks, dvadesete, tridesete eventualno, jer njima je bilo najlepse....

Kliknite za proširenje...

Lúnasa:

A šta znam, kod nas nisu iskakali u tolikoj meri, osim političara, dnevnika i zasedanja skupštine, eventualno presečenih kakvim sportom. Mi smo slušale radio i to u sestrinoj mladosti (a mom detinjstvu) dvestadvojka, a posle sam ja slušala radio stotku RTNS.
Novi Sad je u to vreme zaista bio jesan drugačijii grad i živeli su neki drugačiji ljudi ovde. Znam da smo se svi sprdali kad se otvorila neka folkoteka, neke devedeset i neke, u fazonu ko će tamo da im ide, klisanski seljoberi, a sad smo u situaciji da imaš možda 3 mesta u gradu na kojima se ne pušta komercijala.
Mislim, NS je grad ateista, ritma nereda, pekinške patke, obojenog programa, boja i hantersa. Pa čak i laboratorije zvuka, iako oni nisu moji favoriti.

- - - - - - - - - -

Što se riče komercijalnih znala sam Tomu Zrdavkovića i Balaševića, kad tata popije za novu godinu pa nas udavi izborom muzike )))

Kliknite za proširenje...

PerfectOne:

to vreme pamtim kao vreme velikih promena u svom životu i vreme u kome sam ja već imala malu decu vreme u kome mi se ceo dotadašnji život izvrtao na postavu. nemam nostalgiju kada slušam te pesme iz devedesetih već jednu specifičnu vrstu mučnine teško objašnjivu rečima.
a što se tiče posledica 90 tu si u pravu ali ja mislim da se te posledice osećaju i dan danas.

- - - - - - - - - -

a zaboravili ste da pomenete tap 011
anabelu i onog čekaj me kod kolima njenog frajera gongaša
pa onda srđana dika i pesmu rodićeš mu sina kralja kokaina...
ma sve hitovi

Kliknite za proširenje...