Обнова царства у време цара Ираклија
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 36

Tema: Обнова царства у време цара Ираклија

  1. #1
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Обнова царства у време цара Ираклија

    У тренутку када се Ираклије (610-641 г.) попео на престо положај монархије изгледао је скоро очајан. Персијанци су сваке године све више напредовали: 612 г. заузели су Антиохију, Апамеју, Кесарију; 614 г. Дамаск; 615 г. Јерусалим одакле су однели у Ктесифон часни крст и остале највеће хришћанске светиње; 617 г. освојили су Мисир, а у Азији су допрли до Халкедона. За то време Авари су се појавили испред Цариграда (619 г.); Лангобарди су напредовали у Италији, а у Шпанији је царство изгубило и последње своје поседе. Обесхрабрен толиким поразима, Ираклије је хтео у једном тренутку да напусти Цариград и да престоницу пренесе у Африку. Патријарх Сергије, чији је утицај био моћан на целокупну политику за све време Ираклијеве владавине, врати му поуздање својом несавладљивом енергијом. И Ираклије, упечатљив и осетљив, способан за велика одушевљења и за нагле утучености, пун жарког верског заноса и горећи да освети хришћанство од увреда које су му нанели Персијанци, храбар војник, добар администратор и велики војсковођа, прибра се. Патријарх му стави на расположење црквено благо; он сам, неуморним трудом, обнови војску. 622 г. био је спреман за борбу. Пуних шест година, не допуштајући да га ма шта одврати од намере, чак ни страховити напад који су удружени Персијанци и Авари приредили на Цариград (626 г.), он је односио победу за победом над војском Великог Краља, преносећи рат на непријатељско земљиште, у Адербејџан (623 г.) и персиску Јерменску (625 г.), победник код Ниниве (627 г.), победник на вратима Ктесифона (628 г.) и улазећи у легенду као први крсташ. Смрт Хозроја II (628 г.) и буна која изби натераше Персијанце на понижавајући мир, по коме су повратили сва своја пређашња освојења, а нарочито часни крст који Ираклије победнички донесе натраг у Јерусалим (629 г.).

    После тих великих војничких успеха Ираклије се трудио да помоћу верске политике поврати морално јединство царства и, да би наново придобио монофизите у Сирији и Мисиру, настојао је да нађе, у сагласности са патријархом Сергијем и Киром Александриским, помирљиво решење које би привело јеретике у крило православља. Тако је постало монотелитство, које је цар изнео у тумачењу вере познатом под именом Ектеза (638 г.) и које се трудио да наметне и монофизитима и римској цркви.

    Царство је, захваљујући тим напорима, изгледало обновљено: његов углед на Истоку био је поново успосгављен; његов се утицај, покрштењем Хрвата и Срба, опет протегао на северозапад Балканског Полуострва. Али та сјајна спољашњост рђаво је прикривала стварну исцрпљеност. Стање финансија је било очајно; тежње за отцепљењем, које су толико допринеле успеху Персијанаца, нису биле отклоњене. За неколико година арабљанска најезда је уништила све резултате Ираклијевих победа, док је истовремено његова верска политика припремала клицу дуготрајних раздора и озбиљних сукоба.

    Монотелитизам (на грчком језику μονοθελητισμός „једна воља“) је христолошко учење, проглашено за јерес, које се развило почетком 7. веку у Византији, као резултат настојања царске власти да успостави верско јединство у држави. Наиме, иако је монофизитизам био осуђен на Четвртом Васељенском Сабору, још увек је било много оних који нису били спремани да прихвате халкидонски орос о две природе у Христу. Због тога је цариградски патријарх Сергије I настојао да пронађе компромисно решење. Сматрао је да је могуће рећи да у Христу постоје две природе, али само једна воља. Ово погрешно учење прихватио је и римски папа Хонорије I, запавши у јерес.[1]

    Монотелитском учењу отворено се супротставио свети Максим Исповедник који је тврдио да природа мора да има и сопствену природну вољу, те да би, ако бисмо прихватили да је Христос имао само једно вољу, из тога нужно следило да је имао и само једну природу или да је Његова људска природа била недостатна. Максима је подржао папа Мартин I (645-655), који је због тога отеран са катедре у прогонство на Крим. Св. Максим је мучен и од последица мучења (одсечена му је десна рука и ишчупан језик) је преминуо. Међутим, Црква је прихватила управо његово, диотелитстко учење о две воље у Христу, што је озваничено на Шестом васељенском сабору у Цариграду (680-681)


    - - - - - - - - - -

    Почетак VII века био је обележен једним великим догађајем, појавом ислама. У кратком временском размаку од двадесет година нова вера, невероватним ширењем, освојила је највећи део источног света и распрострла се, на рачун Персије и Византије, од обала Окса до обала Великог Сирта.

    634 г. војска калифа Омара нападе на Сирију. Византиске трупе бише потучене код Аџнадаина (634 г.); Дамаск паде у муслиманске руке (635 г.); пораз на Јармуку (636 г.) одлучи Ираклија да Сирију заувек напусти. На тај начин становништво, непријатељски расположено према Грцима, похита да приђе победиоцу. Јерусалим се предаде 637 г.; Антиохија би заузета 638 г. Затим дође ред на Месопотамију (639 г.) и Мисир који Амру освоји за две године (640-642 г.) не наилазећи на велики отпор; и Ираклије, остарео, болестан, умре очајан. Под његовим наследником Константом II (642-668 г.) Арабљани продужише да напредују. Киренаика и Триполис падоше у њихове руке (642-643 г.); 647 г. први пут продреше у северну Африку. Затим опустошише Малу Азију (651 г.) и потчинише Јерменску (653 г.). Стварањем флоте, најзад, они загрозише надмоћности коју је Византија имала дотада у источним морима. Освојили су Кипар (649 г.), опљачкали Родос (654 г,) и приредили грчком убојном бродовљу, којим је заповедао сам цар, чувени пораз на обалама Ликије (655 г.). Цариград је такође био у опасности, и Констант II, сматрајући да је Исток изгубљен, оде на Запад да тамо проведе последње године свога живота (663—668 г.).

    То је значило олакшати предузећа омејадских калифа који су, од 660 г., владали у Дамаску. Отада, сваке године, Арабљани су правили упаде у Малу Азију; 668 г., допрли су до Халкедона. Истовремено су продужили ратовање на Западу и утврдили се у северној Африци, где су основали Кајруан (669 г.) и запретили Сицилији. Најзад, 673 г., они су предузели крајњи потхват: напали су на Цариград. Али је нови цар, Константин IV (668-685 г.), био енергичан владалац. Узалуд су јуришали Арабљани пуних пет година (673-678 г.) на византиску престоницу и са сува и са мора; нису успели да је освоје. Грчка флота, којој је недавни проналазак грчке ватре осигуравао неоспорну надмоћност, натера муслиманске лађе на повлачење и страховито их порази у силејским водама. На копну, калифова војска била је потучена у Азији. Моавија би принуђен да потпише мир (678 г.). То је био први застој ислама. Константин IV могао се поносити својим делом. Углед царства био је тако високо подигнут да су се сви непријатељи монархије приклонили пред њом: "И велики мир, каже хроничар Теофан, владаше на Истоку и на Западу".

    - - - - - - - - - -

    Цар је истовремено повратио мир и у цркви.

    Верска политика Ираклијева имала је озбиљних последица. Монотелитство је, и у Африци и у Италији, изазвало велико незадовољство које се испољило у побуни картагинског (646 г.) и равенског (650 г.) егзарха против царске власти, све већом ненаклоношћу италијанског становништва, жестоким отпором римских папа. Узалуд је Констант II, да би умирио духове, издао указ назван Тип ("образац", 648 г.); узалуд је затворио и осудио папу Мартина I (653 г.); узалуд је лично отишао на Запад. Рим је морао да попусти; али, захваљујући овим околностима, Лангобарди беху извршили нова освојења. Константин IV схвати да се наметала друкчија политика. Губитак Мисира и Сирије учинио је излишним тражење слоге са монофизитима; учврстивши помоћу споразума са Римом верски мир, владалац се надао да ће у исти мах јаче привезати за царство преостале делове Италије и наћи слободног времена да се потпуно посвети политичким и војничким пословима монархије. Шести васељенски сабор у Цариграду (680-681 г.) имао је, према томе, за задатак да обнови верско јединство, и он, у пуној сагласности са папом, осуди монотелитску јерес и поново заведе православље.

    То је био велики успех. Када је, 685 г., Константин IV умро, изгледало је да је царство пребродило кризу у којој умало није пропало. Несумњиво, оно је изишло из ње веома умањено; несумњиво, његово економско благостање било је озбиљно погођено губитком Мисира чије је жито било један од извора царства. Сирије чија је напредна индустрија претстављала једно од његових богатстава, пристаништа као Александрије, Газе, Берита, Антиохије, средишта изванредне трговачке делатности. Несумњиво, једна црна мрља се указивала на видику: Бугари, прешавши Дунав, беху се настанили 679 г. између реке и планине Балкана. Али, укупно узев, монархија је била одолела бесном налету ислама; одбрана земље је била обезбеђена великим административним преображај има; и царство, збијеније, једнородније, ослобођено опасности од источних тежња за отцепљењем и терета Запада (оно ће 698 г. изгубити Африку, као што је већ било изгубило Шпанију и половину Италије), чинило се да је, у новом и сасвим источњачком облику који је добило у VII веку, чврст организам сасвим способан за живот.



  2. #2
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    У царству је био извршен, у ствари, дубок преображај.

    Прво етнографски. На Балканском Полуострву, опустошеном и расељеном, нови народи се беху постепено настанили. На северозападу Ираклије је морао да допусти насељавање Хрвата и Срба под условом да приме хришћанство и да признају врховну византиску власт. Словени су били продрли и у друге области. Било је словенских насеља, склавинија, у Мезији и Македонији, све до самог Солуна који су варвари напали и умало нису освојили. Било је Словена у Тесалији, средњој Грчкој, чак и на Пелопонезу и острвљу; и ма да је претерано веровати, као што је тврдио Фалмерајер, у потпуно пословењавање тих области, ипак остаје чињеница да су се многобројни страни елементи помешали са јелинским становништвом и да су ови нападачи задавали много муке царевима VII века који су једва успели да их покоре и асимилишу. После њих, на североистоку Полуострва, беху се населили у великим гомилама Бугари, и они се, у додиру са словенским становништвом настањеним у земљи, беху потепено пословенили и основали јаку државу. Из свега тога су произилазе свакако веома озбиљне опасности по царство; али та мешавина раса била му је и од користи; приливом нове крви оно се подмлађивало.

    - - - - - - - - - -

    Али најважније је то што се, у VII веку, царство јелинизовало. У доба Ираклија, 627 г., први пут се појавио у царевом протоколу, место старе римске титулатуре, грчки назив "василеус веран у Богу" који ће отада означавати све византиске цареве. Грчки је, у исто време, постао званични језик. Још Јустинијан, ма да сматрајући латински народним језиком царства, бејаше пристао да обзнани већину својих новела, да би их учинио разумљивијим, на "општем језику који је грчки". У VII веку све су царске заповести биле писане на грчком, а тако исто и сва владина акта. У администрацији стари латински називи ишчезавају или се јелинизују, а нови заузимају њихова места, логотет, епарх, стратег, дроигар. У војсци, која је била састављена махом од Азијата и Јермена, наредбе се издају на грчком. И ма да се је византиско царство, до последњег дана, називало "царством Римљана", у њему се латински језик није више разумевао, а реч Римљани (Ромеји) означавала је Грке. Најзад, место отменог и донекле извештаченог језика којим су се служили писци у V и VI веку и чиме су наставили традицију класичне књижевности, појављује се вулгарни грчки и постаје говорни језик великог дела становништва монархије.

    - - - - - - - - - -

    У исто време када се царство јелинизовало и верски утицај, под којим је оно увек било, постајао је све дубљи због све већег места које је црква заузимала у јавном животу и друштву. У држави су верска питања била од главног значаја; Ираклијеви ратови су у исти мах и крсташки ратови, а богословска питања страсно занимају све цареве. Православље се, од тог тренутка, меша у Византији са народношћу. Осим тога, цариградски патријарх, који је постао откако су Арабљани освојили александриску, антиохиску и јерусалимску патријаршију једини старешина византиске цркве, појављује се као врло крупна личност чији је утицај у управљању земљом често свемоћан. Ширење монаштва, велики број и богатство манастира, утицај који врше калуђери на људске савести, дубоко поштовање које се одаје њиховим особама и манастирским иконама, нису нимало мање значајне чињенице. Од краја VI века, најзад, незнабоштво је било ишчезло, а са њим заједно и антички дух; од почетка VII века византиска књижевност постаје скоро искључиво црквена и народна; у духовном и уметничком погледу ово доба је једно од најсиромашнијих у византијској историји. Али, захваљујући свему томе, грчки језик, који је на Истоку увек био у црквено; употреби, потпуно је преовладао у царству; а славољубље цариградских патријараха које је вређало папску осетљивост, верска политика царева који су се борили против папа и сурово поступали са њима, све већа неслога и непријатељство између Истока и Запада, припремали су раскид између ова два света и допринели да се византиско царство окрене заувек према Истоку. Тога тренутка монархија је била нашла два моћна ослонца који ће јој осигурати опстанак и давати јој за читаве векове њено особено обележје: јелинизам и православље

    - - - - - - - - - -

    Крај Ираклијеве династије и опадање царства (685-717 г.)

    Довољна је била једна снажна рука да под њом процвета овако преображено царство. На несрећу, несмотрености и лудости Јустинијана II (685-695 г.) довеле су у питање сав успех који је постигао његов отац. Рат са Бугарима (689 г.) и Словенима настављен је; продужен је и са Арабљанима, и био поразан (692 г.); верска политика довела је, осим тога, до раскида са Римом и изазвала буне у Италији. 695 г. у једном преврату свргнута је Ираклијева династија и царство бачено у анархију која је трајала преко двадесет година (695-717 г.). Шест царева, после исто толико војничких државних удара, сменише се на престолу; а византиска Африка, захваљујући тим немирима, паде коначно у муслиманске руке (693-698 г.). На Истоку, упркос напорима и тренутним успесима Тиберија III (698-705 г.), Арабљани опустошише Малу Азију, упадоше у Јерменску, која се била побунила против Византије (703 г.), и Киликију (711 г.), заузеше Амасију (712 г.) и Антиохију писидиску (713 г.), опустошише Галатију (714 г.), опседоше Амориј (716 г.) и освојише Пергам. За то време, у Европи, Бугари, чији је кан Тервел био повратио 705 г. Јустинијана II на престо, навалише на царство (708 г.) и појавише се чак испред Цариграда (712 г.). Монархија је била у очајном положају.

    Унутрашње стање није било много боље. У друштвеном животу се осећа опасно духовно и морално опадање. За време грађанских борби продро је свуда дах дивљаштва, свирепости, издајства; непрестане побуне, разузданост славољубља, устанци ко)и избијају на свима странама, у Италији као и на Херсону, сведоче о све већем отсуству верности и оданости. Сујеверје је узело огроман мах: обожавање разних светиња, веровање у чудотворне моћи икона, вера у чудеса и у натприродно, - треба се само сетити улоге приписане Богородици приликом опсаде Цариграда 626 г. и посредовања приписаног Св. Димитрију у одбрани Солуна, - склоност према фатализму, господаре духовима тога доба; а оно што је познато о начину живота и црквених људи и грађана говори о једном невероватном разврату. Утицај који су вршили калуђери, врење које су подржавали, били су такође један од узрока немира. И све је то многе људе оправдано и дубоко забрињавало и саблажњавало.

    Царство је очекивало, звало спасиоца и вођу. То би Лав Исавријанац. Када се, 717 г., стратег Анатолика, у договору са стратегом Арменијака, побуни против цара кога су извикале опсикиске трупе и пође на Цариград, сви, сенат и народ, патријарх и војска, определише се за њега. Исавријанска династија, која се са њиме попела на престо, повратила је царству безбедност и поредак и знатно га преуредила.

  3. #3
    Obećava
    Učlanjen
    30.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    moje
    Poruke
    82
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    4

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    I pod tim Lavom naidje nova propast u samom carstvu.

  4. #4
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Споран је моменат којом су вером Срби и Хрвати крштени. Спомиње се као разлог превласт над Балканом и ширење утицаја према Италији. Дакле до 681. године царство је прихватило једну врсту јереси због тражења компромиса са монофизитима и покушаја очувања превласти на истоку из најпре економскух разлога јер после Египта Месопотамија је била највећа житница и Сирија привредно најважнија.Дакле видимо да су Словени покрили већи део унутрашњости царства .
    Споран је био религиозан моменат и којом су вером крштени али се потенцира да је обред био западни.
    Један очигледан моменат где су Срби и Хрвати искориштени као стожер царства који је контролисао прилике на Балкану док је царство било оптерећено јеленизацијом словенског живља унутар свога царства а тај процес ће трајати још неколико векова.

    Осим Јанковића постоји још потврда јединствене српске керамике у манастиру Арађела Михајла на Превлаци као и у Сврачу Иловици и још неким местима.
    Значај манастира Михајла на Превлаци је био огроман за старо становништво од приморја до Дунава где су се скупљали околњи хришћани а откривени су и гробови мученика највероватније у време Диоклецијана.Остала је жива легенда да је апостол Павле прошао овуда и на овом месту је подигнута једна од првих хришћанских цркви за коју се веровала да је далеким пореклом апостолска. Да поменемо да у околини Сврача и Шарског језера постоји брдо Владимир и насеље Бојка.
    Грнчарија је истоветна али мало старија од оне из Подунавља Аквиса , Неготинске крајне и Тимока , Кули пре доласка Бугара.
    Радионица се веровало да се налазила у Подунављу између Беча . Баварске , Словачке одакле је ова керамика долазила Дунавом.
    Керамика у мансатиру Аранђела Михајла датира из 6. најкасније почетак 7 века што се поклапа са доласком Ираклија на власт али присуство српске керамике на важним црквеним местима није могла бити једноставно унешена сеобом већ дуготрајнијим присуством на овим теренима а то чини Србе уједно најстаријим Хрићанима међу Словенима.Овај манастир је обновљен као и остали из ове епохе под Стефаном Немањом.

    Обзиром да је присуство Срба потрвђено са више страна археолошки на Подунављу одакле нагло нестаје у периоду отприлике крај 7. века па се насумично враћа.
    Ако су Срби били граничари Дунавског лимеса очигледно као заштитници превасходно хришћанског становништва може објаснити да су такве енклаве постојале на Балкану ,
    Као и њихово присуство у манастирима и око хришћанског живља.Међутим "Срби долазе из Србије у околину Солуна на тему названом Сервија" дакле не из Боике , одакле траже да се врате па преко Београдског стратега траже нову земљу да се населе и то беше Далмација.Где су се већ увелико налазили неки Срби али питање у којем броју.

    Као могућа Боика одакле грнчарија долази поставља се Римски Норик где имамо страу Раетиу или Расцију која је била одувек у оквиру теме Панонија Дунав их је одвајао од Германа , Маркомана , Сеуба и других. Као да су представљали једну тампон зону тема је касније преименована у тему Вандалика па је у време Диоклецијана подељена на два дела. О самом становништви се не зна много осим да су се бавили помало пољопривредом , сточарством обзиром да је то густ Алпски масив као и производњом једним од најквалитетнијих вина у Риму. Становништво можда Етрурскани вероватније Илири са мањинским келтским упливом али прави етницитет становништва се не зна сем да је било лојално Риму и да су били граничари.Из ових крајева около потиче српска керамика особена Србима до 12. века.

    Сад овакав развој догађаја да су Срби већ успоставили добре односе са старим становништвом пре повлачења са Дунава и са својим колонијама унутар Балкана потврђује могућност овакве мирне ненасилне сеобе која је прошла готово незапажено. Насупрот Хрватима који су се морали Борити против "Авара". који су посве страни домаћем становништву и остављају јако лош утисак на хишћане староседеоце до мере да Хрвати приписују очигледну мржњу Томи Архиђакону према Хрватима нарочито на оном делу где су стари становници једног села морали откопати своје мртве да би доказали да је земља њихова онда се Хрвати повлаче из тог краја и насељавају около.
    Овај догађај се приписују очигледној мржњи Томе архиђакона према Хрватима а да се радило о каквим староседеоцима Хришћанима откопавање мртвих вероватно би било непотребно као и доказивање чија је земља очигледно се ради оповратницима на своје територије који су Хрватима морати доказати да је насеље њихово.
    Паде ми на памет да гробље не знам колико би значило као доказ осим украса и ношњи покојника или су мртви ископани испод кућа.

    Бојка коју су тражили на северу нема археолошку древност сем као земље у егзилу избеглица са Дунава па би права Бојка од вајкада морала бити негде другде.
    Римски Норик и Реатиа Расција је била природно склониште међу Алпима одакле су уз Дунав могли дожи до Аквиса иконтролисати целу Панонију.
    Можда би правилнији превод за Србе били Серви као Серванстс слуге , послушници римског па касније ромејског цара а не робови али није искључен и прилив избеглица робова конји су прихватали граничарску службу за слободу храну и боравак. Готово да сви народи са својим именима постоје на Српском некад другачике некад слично Римљанима на пр Авари су Обри , Алани су Оси , Јазиги су Лелеги , има их много.

  5. #5
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Сад теба истражити политику будућих царева Исвавјанаца колико им је политика Балкана била битна и уопштено прилике које су њих сначшле и зашто немамо више потадака о Србима из тог периода.

  6. #6

  7. #7
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Most modern scholars consider the Vindelici to have been Celts, albeit with a heavy mutual influence of their non-Celtic neighbours, the Raeti. The Vindelici's material culture was part of the La Tène culture commonly associated with the Celts. Little of the language of the Vindelici has survived, although place names suggest that they most probably spoke a variety of Gaulish, like the neighbouring Boii and Taurisci (also called Norici). One possible etymology of "Vindelici" is the Celtic prefix *windo-, cognate to Irish find- 'white'.[1] The name of the Vindelician town of Cambodunum (today Kempten) is apparently derived from the Celtic cambo dunon: "fortified place at the river bend" .[ One classical source, Servius' commentary on Virgil's Aeneid,[3] says on the contrary that the Vindelicians were originally Liburnians – a non-Celtic Indo-European people from the northeastern shores of the Adriatic (modern Croatia).

    https://en.wikipedia.org/wiki/Maurus_Servius_Honoratus

  8. #8
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Римљани сабињанског поријекла
    Тит Тације, легендарни краљ Сабињана
    Нума Помпилије, легендарни краљ Рима
    Анко Марције, легендарни краљ Рима
    Квинт Серторије, генерал Римске републике
    Салустије Крисп, римски писац
    Марко Теренције Варон Реаћанин, римски научник

    Овде пише да су се Сабињани поделили у две групе након освајања Апенина једни су се асимиловали а други склонили у Алпе што је довело до нових ратова са Римљанима.

  9. #9
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    37.690
    Reputaciona moć
    578

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Možda bi na ovu temu trebalo da se javi Scott Isle, da lakše skonta značaj opsade Carigrada 626. godine, kao i da se Tibor Živković nije tu izlupetao.
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  10. #10
    Zainteresovan član qvey (avatar)
    Učlanjen
    20.03.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    452
    Reputaciona moć
    35

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Nisam odavno na forumu nashao logichniju predpostavku o Ja chu ih nazvati Predcima Srba..josh samo treba istrazhivanjima nachi gde se tu uklapa Saramatska komponenta Jazigi i Serboi zajedno sa ostatcima paleo- balkanskog stanovnishtva Iliri ? i Srbi su Tu..

  11. #11
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Možda bi na ovu temu trebalo da se javi Scott Isle, da lakše skonta značaj opsade Carigrada 626. godine, kao i da se Tibor Živković nije tu izlupetao.
    Не замерам на томе превише јер је том догађају наша и страна историјографија није дала никакав значај на википедији свега пар редова о томе и да се намучиш да нађеш ишта озбиљно о томе а догађај заслужује посебну тему.
    Њему замерам догматски хасидски приступ ГРС-у који се изједначава са Јеванђељем по приступу. Друго он пуца из свих оружја да би заштитио то гледеште мислећи да опсада Цариграда искључује значај пада Салоне или ремети доследност ГРС-а што мислим да је корен његове заблуде.

    Овде видимо под 1)
    Да се Авари и њихови Словени повлаче у унутрашњост Балкана после неуспеле опсаде па чак имамо некрополу аварског кагана у Албанији као и мањи одред који ће наставити да самостално делује у околини Драча.
    Не разумем негирање Живковића Авара у Далмацији сем можда очигледне параболе са Србима за које се зна да су били у Далмацији против којих се Хрвати боре за превласт и део асимилују.

    2) Срби су већ насељени и покрштени очигледно добро познати Хераклију који их насељава близу трговачке престонице без отпора становништва који опет преко Београдског стратега добијају једну од најзначајнијих провинција Рима па и Ромелије јер представља спону са Римом.

    3)Очигледан уступак Риму крштењем због усвајања монотеоизма и као отклањање сумњичавости према западу дајући им духовну превласт над федератима.

    4)Устанак Јевреја у палестини против Ромеја.

    5) Претња ислама који посматра и користи слабљење обе војске са акцентом на Персију.

    6)Низ антисемитских закона његовог предходника полуварвара да не кажем можда и Словена Фоке где се вероватно окупљају изгнани Јевреји , Херсон , Крим стара изгнаничка места царства која су коришћена за изгнанство политичко неподобним људима.

    7) Митски значај Хераклија код Јелена где матене трескањем ногом о брдо насељава Хазаре на врх брда који љубе земљу на коју је крочила царска нога за очигледном јеврејском заоставштином прогнаном из царства за време његовог предходника Фоке.Обнављање јеврејске државе на Кавказу.

    8)Очигледан значај Јевреја у царству који под лошим опхођењем постају претња као лојални јака снага с којом је царство опстало толико. Видимо да су Визиготи кад су се окренули против Јевреја изгубили државу јер су их Јевреји продали Сараценима очигледно је тако нешто претило царству пред исламом па је Хазарија била један облик компромиса са Јеврејима. Јудаизам је очигледно имало обележје мисионарске вере у почетку који није запажен јер није имао успеха.
    Историчари често кажу да не могу да објасне разлог постојања Јевреја у Еврпи у старој ери.

    9) Очигледно насељавање Хрвата црквеним уговором као одраз немоћи царства и Срба да се обрачунају са последицама опсаде Цариграда 626. који суи како један извор пише мислим да је Тома да су у једној цркви чак појели и свеће.

    10) Овај посве митски узор Хераклија од стране Хелена чини неке изворе сумљивим односно легендарним као насељавање Хазара , Срба и Хрвата слично нашим домаћим наративима порекло Диоклећанских племена од косовских јунака па и сам Васо који је дошао са Косова.

    Дале Хераклије у новој грчкој епохи има значај Краљевића Марка код Срба.Колико су народне песме тачне толико вероватно и митови везани за Хераклија.
    Вероватно је и Курта на томе инсистирао нагађам.


    Опсада Цариграда захтева бољу обраду наше историјографије и засебну тему овде јер се сви историчари крећу комфорним утабаним стазама нико да се одметне мало па ако и то уради почпут Живковића добије епитет народног хероја.

    https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/2856302-slovenska-opsada-carigrada-kako-smo-sa-avarima-i-persijancima-tukli-po-srcu-pravoslavlja-foto
    Poslednji put ažurirao/la NickFreak : 10.01.2019. u 18:54

  12. #12
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    37.690
    Reputaciona moć
    578

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Jesi li pročitao knjigu onog Poljaka o najstarijoj istoriji Slovena što je postavih tamo međ literaturu?
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  13. #13
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Дакле не доказ више алудирање да је судбином царства и Европе у марачном грчком веку одлучивала и деловало јудејско ,хазарска , јерменао-грчка тетрархија.
    Да у мору писмености ових цивилизација па и западног Рима извора нема осим Масудија и неких путујућих оријенталаца а писменост свох ових осталих се свело на писменост Срба под турском окупацијом.

    - - - - - - - - - -

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Jesi li pročitao knjigu onog Poljaka o najstarijoj istoriji Slovena što je postavih tamo međ literaturu?
    Не на изворима или где? Онда први пут када си поставио није било могуће никако узми било који филе уплоад и линкуј анонимно као и ја на многим страницама то ради проверено.

  14. #14
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Хтедох да ти укажем на још нешто што си поменуо чиме си хтео да дискредитујеш Ђорђета Јанковића и његово везивање за фалсификате.
    Дакле обзиром да је поменуо Царичин град а не Призрен као родно место Јунистијана показује да је исчитао и обрадио дела која негирају словенско порекло овог цара.
    Што историјски мени није ни од каквог значаја јер имамо грчке документе о насељавању Словена у срце земље за које странци чак сматрају претераним да Грци негирају сами себе. Ако смо имали патријарха Никиту из 8 века а знамо да после пада Јерусалима Цариградски патријарх је био снажан попут цара овај модел државног устојства је прекопиран у средњовековну Србију да патријарх поново крунише ванкрвног сродника Вукашина Мрњавчевића. затим Никола Мистик и остали заслужни као и Сергеј били су дене руке царевимја у унутрашњој политици видели смо један такав изум јереси код Ираклија који је потекао од Цариградског патријарха.

    Ти кажеш мораш бити професионалац да би разликовао фалсификате да су Јанковића искренули фалсификати како сам разумео али тај фалсификат је угрозио читаву европску историју диги низ година па и данас дакле и професионалце!

    http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:justinijan-lazni-sloven

  15. #15
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    37.690
    Reputaciona moć
    578

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    3)Очигледан уступак Риму крштењем због усвајања монотеоизма и као отклањање сумњичавости према западу дајући им духовну превласт над федератима.
    Bravo! B R A V O!!!



    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  16. #16
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Bravo! B R A V O!!!



    Хвала иако ми изгледа цинично обзиром да је Т.Живковић посветио добар део рада овом питању али он је објаснио да је ово била погодба уочи црквеног сабора предстојећег да се ове територије предају Риму у замену за бугарску цркву.Да је продукт 10. века док мени ово горе наведено изгледа вероватније.
    Poslednji put ažurirao/la NickFreak : 10.01.2019. u 22:00

  17. #17
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Винделци и Халвети , Раети или Норићани интересантно али у једном постављеном линку Норвежани траже своје порекло од Норићана , Норик. Упоређујући сродне речи са Нирићанима а има их дошли су до закључка да готске руне воде порекло са Нокика односно Раетие.
    Првенствено се реч Венд код Немаца односио на Словенце и Лужичке Србе дакле Веђане.

    Паде ми на памет али ми књига није при руци на неком месту Порфирогенит изводи порекло Авара од Гепида који су се одвојили на једном месту можда и сукобили око нечег није ми јасно под којим околностима се овај део Скандинаваца могао наћи у Азији који је очигледно оријентализован. За разлику од Бугара и колико ми је познато Хазара , Авари и Мађари су имали своје руне односно такво писмо.
    Постоји језичке подударности које постоје једино код северног Кавказа у овом случају Алана и Скандинаваца и нигде другде у Европи. Дакле постоји и нека стара сарматско-скандинавска веза морам признати да ова истраживања Норвежана и њихове везе са Норићанима ме је мало заинтересовало.
    Исто као и два егзодерма Сабињанин Раећанин.

    Нама делује сумануто тражећи паралеле између Сабињанин раећанин са Србљанин Рашанин а Норвежанима не са Норићанима.
    Винделци и Халвети би могли бити далеки преци Срба и Хрвата с'тим да је Мариус Сервиус песник и граматичар из 4. века становништво Раетие поветао са Либурнима са Балкана а опет стари Венети и Винделци скоро сва имена имају северно словенске еквиваленте само ми није јасно након толико дугог присуства Келта , Римљана на првом месту затим Сарматима и једва двовековног присуства Словена пола Европе је славизирано.

    Грчка је читаву своју словенску унутрашњост хеленизовала негде је било теже са Пелопонеским Словенима али и то се завршило хеленизацијом старо становништво односно Спартанци су се одселили на Сицилују.Поставља се питање како ови крајеви нису никад хеленизовани или романизовани до краја.

    Да им ови простори јесу били битни показује да је Грчка пољопривредно зависила од илирских пољопривредних добара јер је грчко тле било сушно и неплодно за пољопривреду.како их нису покорили и хеленизовали јер им је ова земља била потребна.

    Волео бих за живота да дочекам одговоре на нова питања. Порављањем угледа Србије ће сигурно охрабрити многе да другачије приступе и пишу а улагањем у археологије и борбом за њену потпуну независност ће такође помоћи у том правцу.

    Дакле народно памћење Срба који су дошли у Грчку околини Солуна Сервију да потичу из Боике и да тамо живе од "почетка".
    Да ли се почетак у она времена сматрало успостављање државе Рим?
    Poslednji put ažurirao/la NickFreak : 11.01.2019. u 01:08

  18. #18
    Primećen član
    Učlanjen
    05.11.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    606
    Reputaciona moć
    28

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Hitler je 1941. odradio posao kad je bombardovao narodnu biblioteku gde su se nalazili dragoceni skripti. Da ih imamo bilo bi nam mnogo jasnije. Ovako se igramo.
    Prosto je neverovatno da se niko nije setio da se takve dragocenosti cuvaju duboko ispod zemlje.

  19. #19
    Moderator cronnin (avatar)
    Učlanjen
    04.09.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.014
    Reputaciona moć
    95

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Можда су и сачуване негде испод земље, а неко и даље паметно ћути.

  20. #20
    Primećen član HanibalBarka666 (avatar)
    Učlanjen
    18.09.2014.
    Pol
    muški
    Poruke
    939
    Reputaciona moć
    28

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Citat Original postavio svakodnevnica Pogledaj poruku
    Hitler je 1941. odradio posao kad je bombardovao narodnu biblioteku gde su se nalazili dragoceni skripti. Da ih imamo bilo bi nam mnogo jasnije. Ovako se igramo.
    Prosto je neverovatno da se niko nije setio da se takve dragocenosti cuvaju duboko ispod zemlje.
    Koji su to "skripti" i šta bi bilo jasnije ?
    ŠIRIM B.B. PROPAGANDU
    POVOLJNIJI OD ŠARIĆA, MLAĐI OD DERETIĆA, REČITIJI OD JARČEVIĆA i ŽIVAHNIJI OD PEŠIĆA- CENA PO DOGOVORU - SAMO OZBILJNE PONUDE u INBOX - GEJ STOP !

  21. #21
    Primećen član Carlin15 (avatar)
    Učlanjen
    08.09.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Canada
    Poruke
    915
    Reputaciona moć
    20

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Tacitus rescued a speech by the Roman emperor Claudius (41-54 AD) to the Senate of Rome on the acceptance of senators from the conquered Gauls. Claudius reminded the existing senators of Italy (many of whom did not want to accept the conquered "barbarian" Gaul aristocrats in the Senate) that virtually none of them was a genuine Roman in his ultimate descent, but all of them came from populations that were conquered and gradually they have acquired the Roman citizenship.


    PROVINCIALS AS SENATORS

    These and like arguments failed to impress the emperor. He at once addressed himself to answer them, and thus harangued the assembled Senate.

    My ancestors, the most ancient of whom was Sabine and made at once a citizen and a noble of Rome, encourage me to govern by the same policy of transferring to this city all conspicuous merit, wherever found. And indeed I know, as facts, that the Julii came from Alba, the Coruncanii from Camerium, the Porcii from Tusculum, and not to inquire too minutely into the past, that new members have been brought into the Senate from Etruria and Lucania and the whole of Italy, that Italy itself was at last extended to the Alps, to the end that not only single persons but entire countries and tribes might be united under our name. We had unshaken peace at home; we prospered in all our foreign relations, in the days when Italy beyond the Po was admitted to share our citizenship, and when, enrolling in our ranks the most vigorous of the provincials, under colour of settling our legions throughout the world, we recruited our exhausted empire. Are we sorry that the Balbi came to us from Spain, and other men not less illustrious from Narbon Gaul? Their descendants are still among us, and do not yield to us in patriotism.

    What was the ruin of Sparta and Athens, but this, that mighty as they were in war, they spurned from them as aliens those whom they had conquered? Our founder Romulus, on the other hand, was so wise that he fought as enemies and then hailed as fellow-citizens several nations on the very same day. Strangers have reigned over us. That freedmen’s sons should be intrusted with public offices is not, as many wrongly think, a sudden innovation, but was a common practice in the old commonwealth. But, it will be said, we have fought with the Senones. I suppose then that the Volsci and Æqui never stood in array against us. Our city was taken by the Gauls. Well, we also gave hostages to the Etruscans, and passed under the yoke of the Samnites. On the whole, if you review all our wars, never has one been finished in a shorter time than that with the Gauls. Thenceforth they have preserved an unbroken and loyal peace. United as they now are with us by manners, education, and intermarriage, let them bring us their gold and their wealth rather than enjoy it in isolation. Everything, Senators, which we now hold to be of the highest antiquity, was once new. Plebeian magistrates came after patrician; Latin magistrates after plebeian; magistrates of other Italian peoples after Latin. This practice too will establish itself, and what we are this day justifying by precedents, will be itself a precedent.”

  22. #22
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Е Царлин 15 да се похвалим ћера ми је проходала данас онако сигурно и апсолутно постала је апсолутни самодржац свога хода.
    Али још увек прича енглески као и ти и ништа је не разумем.

    Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
    Дунав се улива у Тамиш из свих мора и океана , Панчево..., то је кад се вратиш сам у себе једног дана...

  23. #23
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Убо сам нешто ситно чепркајући по Херистону и кримским Татарима као и подручја Унеско заштите што се тиче Хазара заиста има ранохришћанских цркви на којима су подигнуте синагоге на Криму но има интересантнији ствари на другој теми о кримским Татарима.

    Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
    Дунав се улива у Тамиш из свих мора и океана , Панчево..., то је кад се вратиш сам у себе једног дана...

  24. #24
    Primećen član Carlin15 (avatar)
    Učlanjen
    08.09.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Canada
    Poruke
    915
    Reputaciona moć
    20

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    URL:
    http://ellines-albanoi.blogspot.com/

    Hellenization efforts of the inhabitants of Trebizond / Pontus

    Greek citizens - who as traders, priests, teachers, agents, etc. were settled in Trebizond - are sending a letter to the Greek government saying that the attempts of Hellenization of the inhabitants of Trebizond are in danger from the propaganda of Tsarist Russia!

    That is, the Christian inhabitants of Trebizond ("Pontians") were on the verge of gaining Russian consciousness.

    This letter was written in 1872 and is part of the new "national" orientation of the Greek state for the colonization of Greek Orthodox churches in Greek Christian communities.

    Until then, Greek politics and intelligence completely neglected the "Greeks" of the Pontus, but the need for the colonization of Greek lands turned the "national" interest to the Christian populations of the Pontus who remained loyal to the (Greek-speaking) Ecumenical Patriarchate.

    In order to clarify the term "Greek Orthodox" and the origin of the Greek Orthodox, it means the Orthodox who followed the Greek language in the ecclesiastical standard, no matter if he actually spoke it himself; this language was the language of the priests who were mainly the educated class.

    We speak of the language of the Gospels, and it also constituted the main reason for preserving it in ecclesiastical matters as opposed to the Slavic Orthodox populations that did not use it anymore. Therefore, the faithful who were Orthodox Christians and who followed the Greek language in the ecclesiastical standard without even knowing this language many times were called Greek Orthodox.

    So, to return to the letter, Greek foreign policy had recently discovered the "Greeks" of the Pontus, who until then had been ignorant, and not even called its inhabitants "Pontians".

    In the context of the "Megali Idea" and the Byzantine past of great splendor, the devolution of the appropriation of populations that fulfilled the basic Orthodox and patriarchal criteria was created. The product of these thoughts was the letter referred to by the historian Yannis Papadopoulos.

    The anxiety is expressed by this letter to the Greek government at that time that it is not playing to be finally baptized by "Greeks" and the Orthodox inhabitants of the Pontus where they were searching anxiously for a Christian and Orthodox "father".

    The Greek drafters of the letter and the Orthodox inhabitants of the Pontus completely disregarded the Greek state in their collective vision, as opposed to the Russian one, which they regarded as closely related to them.

  25. #25
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    37.690
    Reputaciona moć
    578

    Podrazumevano Re: Обнова царства у време цара Ираклија

    Citat Original postavio HanibalBarka666 Pogledaj poruku
    Koji su to "skripti" i šta bi bilo jasnije ?
    To je ona generalna teorija zavere da su je u Beogradu postojala građa koja bi srpskoj autohtonističkoj školi potvrdila sve teze, ali naši istoričari i bibliotekari su sve bili agenti Beča pa su krili to i niko ništa nije pominjao, a onda su Švabe pokrale u dva svetska rata i bombardovale NBS da unište najbitniju dokumentaciju o Serbu Makeridovu i Konstantinu Zelenoviću.
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

Slične teme

  1. Обнова Душановог царства
    Autor Mračak@ u forumu Politika
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 07.05.2017., 15:04
  2. Границе Душановог Царства
    Autor OrthodoxCelt u forumu Istorija
    Odgovora: 165
    Poslednja poruka: 03.09.2015., 16:28
  3. Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 24.12.2006., 17:51
  4. Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 09.12.2006., 23:37
  5. Odgovora: 39
    Poslednja poruka: 12.04.2006., 14:38

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •