- Poruka
- 44.322
Ја сам искрено оптимиста.
Ако вам је за утјеху нема нас пуно и нисмо ми толико велики да нам треба толико пуно времена да се то уредује у смислу "правне државе" и нормалног достојног живота.Наравно да је Алек комад будале којег ми морамо проћи да би прошли комплетну катарзу.Као што сељак када дође у град мора проћи социјализацију тако и наш народ треба времена.То је сва суштина.Изгубили смо пуно времена,треба то све надокнадити а полазна тачка је лоша,боље рећи ужасно лоша-депресивно-шизофрена ситуација 90-их.
Једино што сматрам као највећу ману Срба - да се губимо у неком култу личности, слично као и Руси у некој причи (ваљда су то последице комунизма) да само један човјек мора да буде идеалан и вођа, само један човјек може да води Србе.
А заправо пропуштамо суштину.Када створимо стабилну ДРЖАВУ и ИНСТИТУЦИЈЕ онда није битан тај један човјек.
Када дођемо до тог нивоа онда ће бити бесмислено уопште причати о неким тачкама без повратка.Није то толико немогуће и толико недостижан циљ.
Али као што је сељаку чудно видјети трамвај тако је и нама чудно видјети стабилну државу у којој није битно ко је предсједник.То је стање свијести које се годинама преноси са генерације на генерацију и никада није касно кренути у том правцу.Сељак ће у почетку обазриво гледати трамвај али ће на крају ипак ући...
Ако вам је за утјеху нема нас пуно и нисмо ми толико велики да нам треба толико пуно времена да се то уредује у смислу "правне државе" и нормалног достојног живота.Наравно да је Алек комад будале којег ми морамо проћи да би прошли комплетну катарзу.Као што сељак када дође у град мора проћи социјализацију тако и наш народ треба времена.То је сва суштина.Изгубили смо пуно времена,треба то све надокнадити а полазна тачка је лоша,боље рећи ужасно лоша-депресивно-шизофрена ситуација 90-их.
Једино што сматрам као највећу ману Срба - да се губимо у неком култу личности, слично као и Руси у некој причи (ваљда су то последице комунизма) да само један човјек мора да буде идеалан и вођа, само један човјек може да води Србе.
А заправо пропуштамо суштину.Када створимо стабилну ДРЖАВУ и ИНСТИТУЦИЈЕ онда није битан тај један човјек.
Када дођемо до тог нивоа онда ће бити бесмислено уопште причати о неким тачкама без повратка.Није то толико немогуће и толико недостижан циљ.
Али као што је сељаку чудно видјети трамвај тако је и нама чудно видјети стабилну државу у којој није битно ко је предсједник.То је стање свијести које се годинама преноси са генерације на генерацију и никада није касно кренути у том правцу.Сељак ће у почетку обазриво гледати трамвај али ће на крају ипак ући...
Poslednja izmena: