= У близини рудника Караманица
.
Дошао је дан истине. У региону Босилеграда практично се депопулише подручје кроз неконтролисану рударску експлоатацију и одбијање примене средстава за заштиту животне средине: воде, земљишта и ваздуха. Два рудника - "Караманица" и "Благодат" раде без поштовања прихваћених међународних норми за рударство. Неодговарајуће флотацијске технологије и практични недостатак јаловишта доводе до одливања рудног отпада, метала и реагенаса из њих у слив реке Драговиштице. Реке Љубатска и Караманичка, које сакупљају мање потоке флотационих подручја два рудника, имају толико загађења и недостатка кисеоника да у њима нема никаквог живота. Наступило је последично трајно загађење земљишта покрај њиховог поречја и одатле продор у сву природну вегетацију и пољопривредне културе. Ваздух у том подручју је такође загађен. Уз ток ових река имају несрећу да се налазе умирућа насеља као што су Горње Тламино, Доње Тламино, Бистар, Рикачево, Бранковци, Горња Љубата, Доња Љубата, Глође и наравно Босилеград. То је око 5-6 хиљада Бугара који живе у области Босилеграда. Овде морамо додати становнике више општина на западу и близу рудника као што су: Вчадичин Хан, Крива Феја, Врање и Врањска Бања. Сви Бугари и Срби који живе у овој огромној регији изложени су уништењу.
Нема риба, ракова, црва и органског живота у водотоцима Драговиштице. Тече оловно-сива вода којој не прилази ни стока ни птице. Пчелари извештавају да пчеле такође избегавају подручја у којима теку „злонамерни“ потоци.
Све до недавно, ове мисли су се заснивале на индиректним подацима, а сада држимо у рукама табеле и конкретне цифре узорака воде узете на подручју непосредно испод рудника Караманица. Ево нај-ужасавајућих од њих у текућој води:
Додајући неизбежно присуство арсена и вероватно Урана / обавезних елемената у свакој рударској експлоатацији /
са повећаним нивоима зрачења у истом окружењу, ствари постају злокобне!
.
= Имитација јаловишта
.
У таквом окружењу хиљаде Бугара живи с ове стране планине Бесна Кобила и на хиљаде Срба са друге стране исте планине. И неизбежно се дешавато да људи почињу да пате од онколошких болести. Болести рака попримају размере епидемије. Још драматичнија је чињеница да оболевају млади, а гробље у Босилеграду преплављено је преминулим особама између 40 и 60 година.
Због недостатка специјализоване медицинске помоћи у Босилеграду, људски ток иде у Софију, а посебно у Војномедицинску академију. Тамо лекари бележе ову чињеницу да је број оболелих од рака изузетно велик.
Постоји једна особа која је градоначелник Босилеграда, а истовремено је и председник Националног савета бугарске мањине у Србији. То је Владимир Захариев. Он има власт и сазнања о томе шта се дешава у његовој општини. Као градоначелник и као председник Савета за мањине, господин Захариев би одмах требао да алармира Београд о томе шта се дешава са Бугарима / Србима / у његовој општини. Међутим, ова особа је на недавном округлом столу по питању екологије у Босилеграду рекла да су узорци воде које је општина повремено слала у Београд показали да је вода апсолутно безопасна и може да се пије!!!
Овај цинизам Владимира Захариева / жалосно је што се ради о етничком бугарину / у свакој нормалној земљи направио би од њега окривљеног. Оно што он прикрива је ЗЛОЧИН, и против Бугара у Босилеграду и за Србе с друге стране Бесне Кобиле.
Сада, кад се вратимо на злосретну медицинску и хуманитарну акцију за пружање бесплатне специјалистичке помоћи нашим сународницима у Босилеграду, схватам зашто је она пропала.
Управо захваљујући тадашњој интервенцији председника општине, дошли су инспектори здравља из Ниша и полицијски службеници из локалне полицијске станице. Акција лекара је заустављена у повоју, а ја и двојица колега били смо задржани у полицијској станици пола дана.
Постало је јасно да смо нас тројица били непожељни у Босилеграду. Са таквом еколошком катастрофом у овој области и страшном стопом оболевања и смртношћу од рака, наше присуство овде, наш рад и информације које ћемо неизбежно добити отворили би нам очи за оно што се дешава. Али истина какву видимо пре или касније проналази свој пут и допире до људи.
Ако кривицу бацимо само на експлоатацију у руднику Караманица, били би наивни. Ствари су још горе, јер у масиву планине Бесна Кобила постоји други рудник "Благодат". И ту се врши примитивно вађење бакра, олова, цинка, сребра. И овде има огромне депоније руде на источним падинама Бесне Кобиле. Отрови теку кроз Љубатске реке док се део воде одклања у смјеру Лисинске бране, а одатле се пумпама пуни Власинско језеро. Следе каскадне мини централе у унутрашњости Србије. Тако контаминирана металима и реагенсима, вода се директно излива у Босилеградску долину и уништава Босилеград. Вода која се усмерава ка Лисинском и Власинском језеру постепено их претвара у природна јаловишта, а српско становништво у Поморављу такође је отровано одливом вода на запад.
.
= Власинско језеро!!!!!
.
Тако је смрт осигурана свуда, на истоку и западу. Срби и Бугари оболевају и умиру потпуно равноправно!
Почевши са питањима, важно је разумети ко стоји иза ове рударске индустрије? Одговор је следећи: РУСКИ КАПИТАЛ. Рудници су дати на концесију од стране српске државе руским бизнисменима, који зарађују велики новац уништавајући природу и људе у Босилеграду и Помарављу. У овим рудницима ради неколико стотина људи, што не решава проблем велике незапослености међу Бугарима у западним крајинама. Ови људи раде кратко и умиру брзо примамљени релативно високом платом. Али места мртвих брзо се попуњавају новим кандидатима за умирање.
И још једно питање: Да ли је могуће да таква држава затвори преговарачко поглавље http://old.europe.bg/htmls/page.php?category=144, које се тиче чувања и заштите животне средине.
Да ли је могуће да Србија аплицира и постане чланица Европске уније / при томе са активном подршком Бугарске / хладнокрвном депопулацијом подручја западних крајина настањених етничким Бугарима? Убијајући без милости и Србе западно од Бесне Кобиле? И то због интереса српске политичке елите и Руса који су потпуно незаинтересовани за ову трагедију, зарађујући милионе на гробовима наших умирућих сународника у Србији.
И последње питање: Да ли је могуће да ова оловно сива вода пуна метала и реагенаса достижући државну границу Бугарске код граничног прелаза "Олтоманци", одједном постане кристална и чиста, погодна за заливање и пиће?
Зашто затворимо очи за растућу еколошку катастрофу у Ћустендилском крају? Лабораторијске анализе воде у бугарском делу Драговиштице и ту показују повишене вредности метала и арсена. У руднику Караманица иде тзв."пилот пројекат" рударске експлоатације. Јасно је да чим се сазна да има много руде богате металима (а то се већ сазнало), повећана рударска производња довешће оловно-сиве воде до Ћустендила.
Читаву регију Ћустендила и људе који га настањују задесиће судбина Босилеградских Бугара. Затим следи Струма и ........ следи Грчка !!!
Престајем са питањима јер су одговори важнији.
Још важније је позиција невладиних организација с обе стране границе.
Још важнија је позиција Републике Бугарске као чланице Европске уније.
И наравно, важна је позиција Републике Србије, која мора јасно да каже, сматра ли нормалним да се њен пут придружења Европској унији покрије лешевима Бугара из западних крајина и Срба који живе западно од планине Бесна Кобила?
П.П. Живели су тихо и мирно локални цигани у махали села Бистар. У једном тренутку су приметили да почињу да се проређују. Из сваке куће било је покошеног од канцера. Цигани нису дуго чекали да сви изумру. Једног лепог дана натоварили су све што су могли о што на своје запреге. Попели се сви преостали живи и муњевито напустили смртоносно подручје за њих, без губљења времена на упите, жалбе и петиције српским институцијама. Њихов очувани природни инстинкт за преживљавање рекао им је да морају одмах напустити ово место. Сећајући се свог исконског духа разлетели су се по белом свету.
Од њих су остале само њихове напуштене куће, неокошене ливаде, њиве пуне корова и наравно ... прљавосиви оловни потоци који пролазе поред њихових дворишта.
.
= Опустела циганска махала у селу Бистар
.
08.12.2018г
Д-р Валентин Јанев
Фотографије Бранка Митова- природњака из Босилеграда
.
Дошао је дан истине. У региону Босилеграда практично се депопулише подручје кроз неконтролисану рударску експлоатацију и одбијање примене средстава за заштиту животне средине: воде, земљишта и ваздуха. Два рудника - "Караманица" и "Благодат" раде без поштовања прихваћених међународних норми за рударство. Неодговарајуће флотацијске технологије и практични недостатак јаловишта доводе до одливања рудног отпада, метала и реагенаса из њих у слив реке Драговиштице. Реке Љубатска и Караманичка, које сакупљају мање потоке флотационих подручја два рудника, имају толико загађења и недостатка кисеоника да у њима нема никаквог живота. Наступило је последично трајно загађење земљишта покрај њиховог поречја и одатле продор у сву природну вегетацију и пољопривредне културе. Ваздух у том подручју је такође загађен. Уз ток ових река имају несрећу да се налазе умирућа насеља као што су Горње Тламино, Доње Тламино, Бистар, Рикачево, Бранковци, Горња Љубата, Доња Љубата, Глође и наравно Босилеград. То је око 5-6 хиљада Бугара који живе у области Босилеграда. Овде морамо додати становнике више општина на западу и близу рудника као што су: Вчадичин Хан, Крива Феја, Врање и Врањска Бања. Сви Бугари и Срби који живе у овој огромној регији изложени су уништењу.
Нема риба, ракова, црва и органског живота у водотоцима Драговиштице. Тече оловно-сива вода којој не прилази ни стока ни птице. Пчелари извештавају да пчеле такође избегавају подручја у којима теку „злонамерни“ потоци.
Све до недавно, ове мисли су се заснивале на индиректним подацима, а сада држимо у рукама табеле и конкретне цифре узорака воде узете на подручју непосредно испод рудника Караманица. Ево нај-ужасавајућих од њих у текућој води:
.
Нерастворене материје -7512mg/dm3 ............. норма 50
.
Растворене материје - 2086 mg/dm3 .............. норма /-/
.
Сулфати- 1140 mg/dm3 .............. норма 300
.
Оксидационо редукциони потенцијал .............. /-/ 31
.
Талог са дна:
.
Бакар - 1,9 % кг/тони ....... норма 0,19
.
Олово - 4,7% кг/тони ........ норма 0,47
.
Гвожђе - 30,1% кг/тони ....... норма 3,01
.
Манган - 1,2% кг/тони ........ норма 0,12
.
Цинк - 5,2% кг/тони .......... норма 0,52
.Нерастворене материје -7512mg/dm3 ............. норма 50
.
Растворене материје - 2086 mg/dm3 .............. норма /-/
.
Сулфати- 1140 mg/dm3 .............. норма 300
.
Оксидационо редукциони потенцијал .............. /-/ 31
.
Талог са дна:
.
Бакар - 1,9 % кг/тони ....... норма 0,19
.
Олово - 4,7% кг/тони ........ норма 0,47
.
Гвожђе - 30,1% кг/тони ....... норма 3,01
.
Манган - 1,2% кг/тони ........ норма 0,12
.
Цинк - 5,2% кг/тони .......... норма 0,52
Додајући неизбежно присуство арсена и вероватно Урана / обавезних елемената у свакој рударској експлоатацији /
са повећаним нивоима зрачења у истом окружењу, ствари постају злокобне!
.
= Имитација јаловишта
.
У таквом окружењу хиљаде Бугара живи с ове стране планине Бесна Кобила и на хиљаде Срба са друге стране исте планине. И неизбежно се дешавато да људи почињу да пате од онколошких болести. Болести рака попримају размере епидемије. Још драматичнија је чињеница да оболевају млади, а гробље у Босилеграду преплављено је преминулим особама између 40 и 60 година.
Због недостатка специјализоване медицинске помоћи у Босилеграду, људски ток иде у Софију, а посебно у Војномедицинску академију. Тамо лекари бележе ову чињеницу да је број оболелих од рака изузетно велик.
Постоји једна особа која је градоначелник Босилеграда, а истовремено је и председник Националног савета бугарске мањине у Србији. То је Владимир Захариев. Он има власт и сазнања о томе шта се дешава у његовој општини. Као градоначелник и као председник Савета за мањине, господин Захариев би одмах требао да алармира Београд о томе шта се дешава са Бугарима / Србима / у његовој општини. Међутим, ова особа је на недавном округлом столу по питању екологије у Босилеграду рекла да су узорци воде које је општина повремено слала у Београд показали да је вода апсолутно безопасна и може да се пије!!!
Овај цинизам Владимира Захариева / жалосно је што се ради о етничком бугарину / у свакој нормалној земљи направио би од њега окривљеног. Оно што он прикрива је ЗЛОЧИН, и против Бугара у Босилеграду и за Србе с друге стране Бесне Кобиле.
Сада, кад се вратимо на злосретну медицинску и хуманитарну акцију за пружање бесплатне специјалистичке помоћи нашим сународницима у Босилеграду, схватам зашто је она пропала.
Управо захваљујући тадашњој интервенцији председника општине, дошли су инспектори здравља из Ниша и полицијски службеници из локалне полицијске станице. Акција лекара је заустављена у повоју, а ја и двојица колега били смо задржани у полицијској станици пола дана.
Постало је јасно да смо нас тројица били непожељни у Босилеграду. Са таквом еколошком катастрофом у овој области и страшном стопом оболевања и смртношћу од рака, наше присуство овде, наш рад и информације које ћемо неизбежно добити отворили би нам очи за оно што се дешава. Али истина какву видимо пре или касније проналази свој пут и допире до људи.
Ако кривицу бацимо само на експлоатацију у руднику Караманица, били би наивни. Ствари су још горе, јер у масиву планине Бесна Кобила постоји други рудник "Благодат". И ту се врши примитивно вађење бакра, олова, цинка, сребра. И овде има огромне депоније руде на источним падинама Бесне Кобиле. Отрови теку кроз Љубатске реке док се део воде одклања у смјеру Лисинске бране, а одатле се пумпама пуни Власинско језеро. Следе каскадне мини централе у унутрашњости Србије. Тако контаминирана металима и реагенсима, вода се директно излива у Босилеградску долину и уништава Босилеград. Вода која се усмерава ка Лисинском и Власинском језеру постепено их претвара у природна јаловишта, а српско становништво у Поморављу такође је отровано одливом вода на запад.
.
= Власинско језеро!!!!!
.
Тако је смрт осигурана свуда, на истоку и западу. Срби и Бугари оболевају и умиру потпуно равноправно!
Почевши са питањима, важно је разумети ко стоји иза ове рударске индустрије? Одговор је следећи: РУСКИ КАПИТАЛ. Рудници су дати на концесију од стране српске државе руским бизнисменима, који зарађују велики новац уништавајући природу и људе у Босилеграду и Помарављу. У овим рудницима ради неколико стотина људи, што не решава проблем велике незапослености међу Бугарима у западним крајинама. Ови људи раде кратко и умиру брзо примамљени релативно високом платом. Али места мртвих брзо се попуњавају новим кандидатима за умирање.
И још једно питање: Да ли је могуће да таква држава затвори преговарачко поглавље http://old.europe.bg/htmls/page.php?category=144, које се тиче чувања и заштите животне средине.
Да ли је могуће да Србија аплицира и постане чланица Европске уније / при томе са активном подршком Бугарске / хладнокрвном депопулацијом подручја западних крајина настањених етничким Бугарима? Убијајући без милости и Србе западно од Бесне Кобиле? И то због интереса српске политичке елите и Руса који су потпуно незаинтересовани за ову трагедију, зарађујући милионе на гробовима наших умирућих сународника у Србији.
И последње питање: Да ли је могуће да ова оловно сива вода пуна метала и реагенаса достижући државну границу Бугарске код граничног прелаза "Олтоманци", одједном постане кристална и чиста, погодна за заливање и пиће?
Зашто затворимо очи за растућу еколошку катастрофу у Ћустендилском крају? Лабораторијске анализе воде у бугарском делу Драговиштице и ту показују повишене вредности метала и арсена. У руднику Караманица иде тзв."пилот пројекат" рударске експлоатације. Јасно је да чим се сазна да има много руде богате металима (а то се већ сазнало), повећана рударска производња довешће оловно-сиве воде до Ћустендила.
Читаву регију Ћустендила и људе који га настањују задесиће судбина Босилеградских Бугара. Затим следи Струма и ........ следи Грчка !!!
Престајем са питањима јер су одговори важнији.
Још важније је позиција невладиних организација с обе стране границе.
Још важнија је позиција Републике Бугарске као чланице Европске уније.
И наравно, важна је позиција Републике Србије, која мора јасно да каже, сматра ли нормалним да се њен пут придружења Европској унији покрије лешевима Бугара из западних крајина и Срба који живе западно од планине Бесна Кобила?
П.П. Живели су тихо и мирно локални цигани у махали села Бистар. У једном тренутку су приметили да почињу да се проређују. Из сваке куће било је покошеног од канцера. Цигани нису дуго чекали да сви изумру. Једног лепог дана натоварили су све што су могли о што на своје запреге. Попели се сви преостали живи и муњевито напустили смртоносно подручје за њих, без губљења времена на упите, жалбе и петиције српским институцијама. Њихов очувани природни инстинкт за преживљавање рекао им је да морају одмах напустити ово место. Сећајући се свог исконског духа разлетели су се по белом свету.
Од њих су остале само њихове напуштене куће, неокошене ливаде, њиве пуне корова и наравно ... прљавосиви оловни потоци који пролазе поред њихових дворишта.
.
= Опустела циганска махала у селу Бистар
.
08.12.2018г
Д-р Валентин Јанев
Фотографије Бранка Митова- природњака из Босилеграда
