Локализми у говору далматинских Срба

Годинама записујем старе речи, изразе и фразе које сам чуо од прабабе, бабе, па и родитеља.
Ради се о селу Плавну код Книна у северној Далмацији https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно
Међу старим речима које сам записао има доста италијанизама, има доста старих српских речи, има нешто турцизама, понеки германизам, чак и пар француских речи, а за неке речи нисам сигуран којег су порекла.

камара (соба), катрига (столица), ура (сат), капула (црни лук), спиза (храна), помидора (парадајз), шуверини (шибице), мела (јабука), домижана (посуда за пиће), кариола (колица), шпорко (прљаво), шкуре (капци на прозорима), шкатула (кутија), шолде (паре), маћа (болест), мањистра (тестенина), арија (чист ваздух), зрак (ваздух), шушта (душек), бошча (бела марама који су носиле удате жене), дота (мираз), дотарица (миражџика), шкале (мердевине),боршча (торба), пијет (тањир), пињур (виљушка), праска (виноградска бресква), лумбрела (кишобран), кушин (јастук), шугаман (пешкир), зера (мало), зерица (малчице), граделе (роштиљ), кала (усла улица), мартелина (чекић), маца (већи чекић), бакетати (тући, ударати), пунат (поен у картама), бутига (продавница), шувит (таван), шпигло (огледало), вригање (пржење), вритула (уштипак), боца (флаша), боцун (већа флаша), пржун (затвор), мурва (дуд), вунцут (преварант), деворни (туђи), рундати (превртати), јакета (јакна), ђир (криг), каприц (инат), дишпет (инат), тука (ћурка), ћика (опушак), ћакара (шоља), врешко (свеже), шесан (леп), ћапити (отети), травежа (кецеља), кужина (кухиња), цукар (шећер), маренда (ужина), шифуњер (ормар), преша (журба), кукумар (краставац), кицивола (већа кашика), манит (луд), шпијати (вирити), мула полу магарац полу коњ), мулац (копиле), шкриња (мртвачки сандук), капса (мртвачки сандук), ланцун (чаршаф), шпиода (зихернадла), пршут (шунка), либар (књига), брина (гомила земље), ћић (стриц), ћакула (оговарање), клапа (група), клапац (момак), тинта (мастило), кунтен (вољан), чава (ковани ексер), броква ексер), шкакљати (голицати), вареника (млеко), мијур (плих), навака (добробит, благидет), мадрац (душек), рубац (марама), кава (већа рупа), пуце (дугме), ижиња (памет, идеја), гњити (трулити), гра (пасуљ), свирала (фрула), дурати (трпети), зарука (веридба), кар (свађа), нева (јетрва)

ћаћа (отац), ћако (свекар), тежак (сељак), вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту), воша (канал), шпарати (штедети), двизица (овца од две године), двизац (ован од две године), шпица (коштица), шкиљити (гледати стиснутих очију), ножице (маказе), цигли последњи), шиматорија (гробље), шетемана (седмица), шиба (мотка, прут), ћук (сова). јејина (сова), јере (зашто), нпр. "јере не би" ("зашто не би"), скоруп (кајмак), луг (пепео), пирити (дувати), шлапе (папуче), калати (уморити се), крамп (будак), здјела (шерпа), жмаре (чварци), мрква (шаргарапа), базати (бесциљно лутати), бајам (вадем), авлија (двориште), медити (лепо говорити, улизивати се), лупеж (лопов), шњуре (пертле), губица (усна), лаврња (усна), ћукати(звиждати), швикати (звиждати), пенџер (прозор), тувити (памтити), квасина (сирће), косјер срп за сечење грана), ћа (напоље, вани), брикташ (новчаник), каца (бачва у којој се кисели купус), бакра (посуда за кување), црљен (црвен), цицвара (јело од кукурузног брашна), уперан (нормалан), синџир (ланац), роглав (својеглав), пека (сач), отава (млада трава), дела (ајде), диванити (разговарати), шкодити (сметати), крув (хлеб), ћимбушити (страсно пушити), астал (сто), чатати (кад поп чита молитву), урован (тешке нарави), пила (тестера), кљаст (без руке), крупа (град - метеоролошка појава), грумила (гомила), вакат (време), земан (време), крпуша (крпељ), цолати (храмати), преуба (макар, минимум прихватљивог), зувар (бар, деломично), огуглати (навикнути се на муку), корун (дрведнасти део клипа од кукуруза), посјек (прасе за клање), видра (посуда за прање веша), пекмез (џем), баса/база (крем сир), шпинат (спанаћ), штаваљ (зеље), запта (ограничење, мера), гувно (простор за врсидбу коњима), пурија (левак), пошада (мањи нож), риктати (намештати), баратати (руковати), троп (комина), гојан (део али не предебео), сић (посуда за воду), бленути (буљити, загледати), пиљити (буљити/загледати - дуже него бленути), жвале (слине), цуца (велика слина), галин (црн, тамнопут човек), бикан (плав човек, светле пигментације), пиргасто (тачкасто, са флекама), поган (зао), смук (кување), дворити (служити), чеша (свраб), бекина (мешина), парњак (вршњак), пржина (песак), мести (мешати), дати вјеру (дати реч), самуток (моча), барило (врста бачве), шкампати (побећи), ушкопити (кастрирати), ујаловити (кастрирати), јање (јагње), спињетак део ноге од печеног јагњета), таки (такав), вељање (парење мачака)

грија (грех), смиј (смех), лукшија (вода са пепелом са чим се прала коса), глоба (порез, рекет), сињал (предосећај), "немој сињалити" ("немој слутити зло"), изумити се (полудети), тинтара (велика или празна глава), несретница (змија), нечастиви (ђаво), надво/на двор (напоље), рашта (зашто), дамат (непријатан мирис, смрад), дебит (арома, шмек), бабуљ (округли камен), кркати (добто јести), обалине (остаци од јела), обика (вавика), багав (неспретан), пагати (бити кажњен, платити за нешто), штрамац (врста душека), пирика (врста коровске траве), грабље (грабуље), угарак (угашен жар), жера (жар), попизати (одмерити), бистрити (учити), шпот (руга), тревити (срести), штровати (нападати, псовати), бесламачина (незграпан), затеслачити (урадити нешто непрецизно), офрље (исто што и затеслачити), раколити се (запричати се са кикотањем), чавракућа (биљка чуваркућа), пуопрц (неко ко се лако наљути), виранија (велики објекат),карирано (коцкасто), пиљкати (превирати), љокнути (пасти), бортати (опорављати се, трезнити се), пређа (конац од вуне), бук (водопад), важ (врста канте), у антрешањ (додатно, непотребно), ћушнути (шутнути), џида (зла особа), "не буди ти заповиђено" ("ако желиш", "ако си вољан")

зувар (бар, деломично) - za uhar (od koristi je) , obično neka mala korist "bolje išta nego ništa", turcizam

лукшија (вода са пепелом са чим се прала коса) - lukšija od luga, čuveni "deterdžent" za pranje veša i "šampon" za kosu http://kucanskiposlovi.com/pepeo-u-domacinstvu/

bh_citadela:

лукшија (вода са пепелом са чим се прала коса) - lukšija od luga, čuveni "deterdžent" za pranje veša i "šampon" za kosu http://kucanskiposlovi.com/pepeo-u-domacinstvu/

Kliknite za proširenje...

Да ли се у Херцеговини мешавина пепела и воде са којим се прала коса и роба звала лукшија?

Лукшија је се посебно користила против вашки односно ушију како се код нас говорило.

гушт (задовољство), ијо (јео), капа (вођа), мизерија (беда), вини (исти), виле (рогуље), драга (увала у шуми), лотрав (трапав, неуредан), сужањ (заробљеник), урвати (уништити), нусећа (трудна жена), бременита (трудна жена), бреме (терет - може да буде и физички и психички терет), ушеперан (способан), поглавач (јастук), лугар (шумар), виника (џенерика), докон (беспослен), машице (хватаљке), виленити (беснити), ванка (напољу), брацо (млађи девер), брајо (старији девер), бачити се (силити се), баџа (врста рупе), шубиоте (ситне макароне), тутор (заступник), скалати (спасти), кнап (таман), перити (намеравати), рокељ (конац), канап (конац), осјен (сенка), ки (као), ка (као), уштројити (кастрирати), бручка (стидна длака), бруцати (ући у пубертет), биљац (дебели вунени покривач), шмрека (смреча), пасати (одговарати), ијуда (лош, зао човек), жбир (шпијун), крашен (драг), кршан (крупан), декати (тући), буле (кокице), турчин (зрно од кукуруза које се не претвори у булу тј. кокицу), дека (десетина, 10 дека = 100 грама), мантање (вртоглавица), визита (посета), грота (грех), гњила (глина), јопет (опет), кашета (кутија), кашун (дрвени сандук у којем стоје кукурузи), лишина (карта вез пуната/поена), лишо (празно, нпр. "прошао сам лишо" - "прошао сам без последица"), коноба (део подрума где стоји пиће и кромпири), куражан (храбар, поносан), локати (неумерено пити), мучати (ћутати), пачати (марити, "не пача - "не мари"), паламудити (демагогисати), ваздан (цео дан), прч (јарац), ревати (јако плакати - односи се на децу), цикнути (напукнути), ћопав (хром), пудрити (брзо и пуно јести), ђилет (прслук), матак (полу луд човек), мечити се (навикнути се на нешто, навући се), дека (ћебе)


Негде сам прочитао како смо принуђени да користимо неке турцизме јер немамо наших речи којима би их заменили и као пример је наведан јастук. У мом крају су постојала 2 израза за јастук кушин и поглавач, и ниједна није турцизам. Израз јастук није постојао.
Кушин је италијанизам, од ит. Cuscino https://it.wikipedia.org/wiki/Cuscino
За израз поглавач је јасно као је настао; поглавач - нешто што се ставља под главу.

Ćapiti , odomaćila s u celoj Jugoslaviji

прекузити (превазићи, преболети), слиди (лош предзнак; нпр. каже се да кад гавран лети изнад нечије куће да нешто лоше "слиди", да ће неко из те куће да умре), готица (год; "куд готица идем"-"куд год идем"), низере (нимало, ништа), посве (пуно), фишкал (бараба, мудријаш), авиз (предосећај), бештимати (псовати), бикар (месар), бикарити (обрађивати прасе кад се закоље), курдеља (трака), лаштрика (гумица), макиња (машина), мукти (бесплатно), окруњено (бесплатно), маћ (мален), гудин (прасе), гуда (прасенце), оран (спреман), струка (огрлица), тентати (одлучити, пожелети), мока (ситно фино брашно), рицаст (коврџав), пиз (тас), клачина (јака ватра), каблић (посуда од дрвета), ест (јесте), дижва (канта), бронза (звоно на стоци), клепка (исто што и бронза), оронути (остарити, пропасти), "улуња се" ("умирио се", "успавао се"), жмирити (жмурати), ћале (наочаре), ови (овај; "ови мали"-"овај мали"), брунзин (велики лонац за кување на огњишту), кувин (атар), шућмураст (шарен), берекин (бараба), "не дроби" ("престани причати"), погузија (прождрљив, јешан), сушица (туберколоза), уш (вашка), вавје (увек), дрипац (тинејџер, момчић - најчешће проблематичан), бакоња (човек који показује силу), шунути (пожелети; нпр. "шунуло ми је да поијем нешто слатко")

Ево како изгледа говор далматинских Срба.


Буковица 18:07 - 19:12

звиздан (велика врућина), шикуција (бараба), миракуле (ђаконије), постоле (ципеле), капитан (поглавар села), пријеснац (јело од кукурузног брашна, јаја и сира), балин (метална куглица), кантуналић (мањи ормар), оберак (наслага земље), енга (младожењина сестра), луња (кратка летња киша), бришкуле (карташка игра са картама "Талијанкама"), љумати (незграпно ходати), изврштина (посебно), намастир (манастир), ошинути (јако ударити), парати (цепати), шударић (марамица), пропира (гране или ситна дрва/клипице за паљење ватре), ђутуре (одока), сворцати (навалити), тишљар (столар), тргање (берба винограда), крепати (умрети), навртати (калемити), шевар (трска), напако (наопако), увор (креста), сикера (секира), сикирица (мала секира), бућа (врста џемпера), буце (чизме), фешта (прослава), траље (справа за ношење терета), немере (не може), драча (багрем),

Постоје записи Владимира Ардалића „Буковица – народни живот и обичаји” објадљени на прелазу 19. у 20. вијек. На крају тих записа дат је и попис мање познатих ријечи (локализама) баш из подручја Буковице (Ардалић је из Ђеврсака). Ти записи се лако могу наћи на нету, а има их и у оквиру Растка.
Ево линка за тај рјечник:
https://www.rastko.rs/antropologija/ardalic_bukovica/ardalic_bukovica_rjecnik_c.html

Пилипенда:

Постоје записи Владимира Ардалића „Буковица – народни живот и обичаји” објадљени на прелазу 19. у 20. вијек. На крају тих записа дат је и попис мање познатих ријечи (локализама) баш из подручја Буковице (Ардалић је из Ђеврсака). Ти записи се лако могу наћи на нету, а има их и у оквиру Растка.
Ево линка за тај рјечник:
https://www.rastko.rs/antropologija/ardalic_bukovica/ardalic_bukovica_rjecnik_c.html

Kliknite za proširenje...

Баш недавно сам нашао "Буковачки рјечник" на нету, и видим да скоро све речи које су у њему већ одавно имам, као и да имам пуно севернодалматинских локализама који нису уписани у "Буковачки рјечник."

За огромну већину локализама које сам горе написао (имам их још доста) је заслужна моја баба. Она је одрасла са својом бабом која је рођена око 1890, и од ње је покупила говор па зато прича изворније/архаичније него људи њене генерације из нашег краја.

Krishna:

Баш недавно сам нашао "Буковачки рјечник" на нету, и видим да скоро све речи које су у њему већ одавно имам, као и да имам пуно севернодалматинских локализама који нису уписани у "Буковачки рјечник."

За огромну већину локализама које сам горе написао (имам их још доста) је заслужна моја баба. Она је одрасла са својом бабом која је рођена око 1890, и од ње је покупила говор па зато прича изворније/архаичније него људи њене генерације из нашег краја.

Kliknite za proširenje...

Ово ти куцам док ми лапаћуни вијају пред очима.

Успут, једна моја ујна је, усред Крушевца, хвалећи неку дјечију кошуљицу коју је продавала на пијаци, истресла ко из рукава: „Шћето шесна бљузица за клапчића, низере се не с’јери.” Погледаше је људи разрогаченим очима и продужише даље. Јбт, да сам намјерно хтио саставити неку реченицу тог типа, требало би ми времена да склопим тако нешто.

Пилипенда:

Ово ти куцам док ми лапаћуни вијају пред очима.

Успут, једна моја ујна је, усред Крушевца, хвалећи неку дјечију кошуљицу коју је продавала на пијаци, истресла ко из рукава: „Шћето шесна бљузица за клапчића, низере се не с’јери.” Погледаше је људи разрогаченим очима и продужише даље. Јбт, да сам намјерно хтио саставити неку реченицу тог типа, требало би ми времена да склопим тако нешто.

Kliknite za proširenje...

Код нас су лапаћуни неки комади који су непожељни, као нпр. комади перути.

Јесенас причам са једним Хрватом са Брача. Наведем ја њему једно 20-30 наших локализама који су ми у том тренутку пали на па памет. А он се чуди како је могуће да Срби из околине Книна имају адријатизме и италијанизме у говору. Ја му кажем да млетачки утицај није био ограничен искључиво на отоке и приобални појас већ је допирао све до Динаре, Зрмање и Тромеђе. Ето моје село је најконтиненталније насеље у Далмацији и близу је границе са Босном и Ликом (удаљено је 45 км од каринског и 55 км од шибенског мора), па упркос томе смо имали на стотине адријатизама/италијанизама.

триска (шамар), шијун (олуја са кишом), шикуција (бараба), терина (шерпа), тећа (врста посуде), накокотити (раширити), шкурија (мотка за стоку), пашта (тестенина), ушум (ковитласт ветар), бендати (поштовати, ценити), привида (утвара), зор (зашто), подањ (под њега), јербо (јер), кужан (заразан), сукно (платно од вуне), аљина/аљинац (одевни предмет од сукна), шиљеже (зрелије јагње), вели (каже), шканавет (ладица), пљесањ (буђ), платица (даска на којој лежи покојник), шака бака (бубамара), парип (коњ), ошкопица (дрчан), тукати (притерати нешто нечем да се сударе - ради се о предметима), појата (кућа за сено), цуг (екс), шкија (лош дуван), кротимице (кад се иде у групи без реда), благо (овце), чесница (божићни колач), шпајз (остава), бојџија (човек склон тучи), цурик (команда коњу назад), шакет (папирна кеса), чагаљ (шакал), отквитати (одрадити, завршити), пилица (млада кокошка), менђуле (врста стеге), отресит (вешта способан), од пунта (успешно; нпр. "иде му поса од пинта" - посао му иде успешно)

вилаш (ован, а може бити и дрчан човек), успиша (умишљена жена), питура (фарба), питурати (фарбати), шкобацање (нагло трзање ногом од стране стоке), бадиљ (метална лопата), врагометан (за све и на све спреман), дроб (стомак), штумак (стомак), трумаст (тром), вундуц (талог од кафе), тоћ (талог), ћоћка (каша), натрашке (уназад), креденац (кухињски ормар), вуштан (сукња), лабање (кад свиње халапљиво једу), мркање (парење оваца), љупати (разбити орах и вадити језгро), неотице (случајно, ненамерно), ој/ое (дозивање), повезача (врста мараме), пртено (танко), ровити (дубоко копати), прцољак (мален), шибаст (шарен), бјенити (јагњити), ђорати (мењати), патањци (стопала), артија (папир), мисија (велики камен, стена), прти (бриши, бегај), шкогрљати (звецкати), граорина (слама од јарог гра тј. пасуља), двога (двоје), дангуба (губљење времена), блања (струг за дрво), кракат (дугоног), густијерна (цистерна), буњиште (сметљиште), пободањ (поплава), воњ (смрад), загледац (просац), чивут (Јеврејин), гамела (лонац за вино), живот (мушке гениталије), првутати (летети), ојужити (отоплити), шкалин (степенице), бљувати (повраћати), броквање (кад купус или зелена салата цветају), задрт (тврдоглав), зајунити (насрнути, навалити), табакул (новчаник), шајтов (новчаник), заглавак (нитна), закалати (пуно причати и не дозволити другом да дође до речи), јамчити (гарантовати), острићи (ошишати - односи се углавном на овце), носити дусу (не прелазити преко несугласица)

Знаш ли за Пукијев Кнински рјечник?
http://kninskirjecnik.online/

Пилипенда:

Знаш ли за Пукијев Кнински рјечник?
http://kninskirjecnik.online/

Kliknite za proširenje...

Нисам видио до сад Пукијев Кнински рјечник.

Најјаче је ово "стаде" у смислу да почиње.
Моја баба и отац говоре "стаде" у значењу да је нешто почело, али ево до сад нисам размишљао о томе док не виђох на линку што си ставио.

Знаш ли да се у Книну говорило "стоји" у смислу "станује"? ("стоји у мојој кући" - "станује у мојој кући")

титрати (угађати), "неђиља ти дала" (благослов), слиши (добро стоји, одговара), додити (долазити), изаторити се (променити мишљење о неком у негативном смислу), колијер (врста огрлице), лекнути се (физички личити на неког претка; нпр. "лека се на ћаћу" - "физички личи на оца"), уметнути се (исто што и лекнути се), "пумете ли те" ("да ли ти је хладно"), ајцарити (много ложити ватру), мижура (проблем), киштра (већа гајба), тенда (памет), шканција (ладица), рмпалија (крупан и јак физички, грубијан), прочеље (огњиште), искосјерити се (изненадно оштро погледати), кудрав (мршав), гриље (дрвене ролетне), куштрав (чупав), грохот (гласан смех), стампас (брзо, под притиском), ђул (ружа, цвет), вицијан (безобразан), гроктање (ојкање), грокталица (ојкача), сећија (нешто слично фотељи), ош (оћеш). неш (нећеш), чанак (мањи лонац), изјакешити се (лећи, пружити се - има негативну конотацији), гавунићи (гирице), одаламити (ударити), сништити се (секирати се), сјеђа (дугачка столица на којој може да седи више особа), шкакавац (скакавац), бистар (паметан), штроум (паметан, оштроуман), кушати (пробати), чуваран (штедљив), шенути (полудети), ушенула (презрела; нпр. ушенула се смоква или шљива), учевјест (карикатура од човека), шепрља (кад дете хода чртвороношке)

Krishna:

Нисам видио до сад Пукијев Кнински рјечник.

Најјаче је ово "стаде" у смислу да почиње.
Моја баба и отац говоре "стаде" у значењу да је нешто почело, али ево до сад нисам размишљао о томе док не виђох на линку што си ставио.

Знаш ли да се у Книну говорило "стоји" у смислу "станује"? ("стоји у мојој кући" - "станује у мојој кући")

Kliknite za proširenje...

Их, па имаш и чувену стару пјесму „Стаде се цвијеће росом китити / стаде се бисер златом низати / стаде се срма срмом срмити / стадоше момци цуре просити”...

А то становање/стајање није никаква посебна особина книнског говора, ето нпр. чак и у Сплиту који није ни тако близу, и који је медитерански, романофони, икавски град, сасвим уобичајено је „Ди стојиш?” у значењу „Гдје станујеш”. (Занимљив је и сплитски одговор нпр. „Стојин у бабе”, што заправо значи „станујем код бабе” тј. у бабиној кући.)

Кад поменух икавицу, книнска особеност је екавски изговор ријечи сриједа и вријеме, од правих Книњана можеш чути само среда и време, мада је све остало чиста ијекавица. Зашто, појма немам.
Такође, само сам у Книну чуо исправно изговорено „жвачем” (жвакати – жвакјем – жвачем). Облик жваћем је, иако неправилан (к+ј дају ч, никако ћ), прихваћен због свеопће раширености. С друге стране, премда Книњани и те како разликују ч и ћ, само у Книну се једу чевапи.

Но, оно што ми је увијек било изузетно занимљиво је бенковачко „запјевање” у говору. То је одлика уско локалног говора који се своди само на градић Бенковац (ајде да додамо и Буковић и Бенковачко село, мада се то готово спојило са Бенковцем). Покушаћу пронаћи на нету, звучи као да је неко Лале населио у Бенковац па су временом преузели све ријечи из околине у којој живе, а задржали само то војвођанско отегнуто пјевушење у говору.

Пилипенда:

Их, па имаш и чувену стару пјесму „Стаде се цвијеће росом китити / стаде се бисер златом низати / стаде се срма срмом срмити / стадоше момци цуре просити”...

А то становање/стајање није никаква посебна особина книнског говора, ето нпр. чак и у Сплиту који није ни тако близу, и који је медитерански, романофони, икавски град, сасвим уобичајено је „Ди стојиш?” у значењу „Гдје станујеш”. (Занимљив је и сплитски одговор нпр. „Стојин у бабе”, што заправо значи „станујем код бабе” тј. у бабиној кући.)

Кад поменух икавицу, книнска особеност је екавски изговор ријечи сриједа и вријеме, од правих Книњана можеш чути само среда и време, мада је све остало чиста ијекавица. Зашто, појма немам.
Такође, само сам у Книну чуо исправно изговорено „жвачем” (жвакати – жвакјем – жвачем). Облик жваћем је, иако неправилан (к+ј дају ч, никако ћ), прихваћен због свеопће раширености. С друге стране, премда Книњани и те како разликују ч и ћ, само у Книну се једу чевапи.

Но, оно што ми је увијек било изузетно занимљиво је бенковачко „запјевање” у говору. То је одлика уско локалног говора који се своди само на градић Бенковац (ајде да додамо и Буковић и Бенковачко село, мада се то готово спојило са Бенковцем). Покушаћу пронаћи на нету, звучи као да је неко Лале населио у Бенковац па су временом преузели све ријечи из околине у којој живе, а задржали само то војвођанско отегнуто пјевушење у говору.

Kliknite za proširenje...

Нисам знао да да стари Книњани кажу среда и време. Ја нисам баш из Книна него из Плавна, а Плавно је удаљено од Книна 18 км према Тромеђи.
Од екавизама једино што ми тренутно пада на памет а што се говорило у Плавну су тело (не тјело), речан (елоквентан) и вера (бурма, а не у смислу религије). Могуће да је био још понеки екавизам...
Од икавизама је Плавну било двиста, исповидити, заповидити, неђиља/недиља, разумити, сикирица, триска, мијур, звиздан, слиди, смиј (уместо смијех), грија (уместо гријех) итд. Ја и данас углавном говорим двиста, како сам научио у породици, и двјеста и двеста ми некако пара уши и туђе ми је и једно и друго. Ово слиди се говорило у смислу лошег предосећаја, нпр. кад вране лете изнад нечије куће онда се говорило да нешто лоше "слиди" тј. да ће неко из те куће да умре, или кад се угаси славска свећа.
Икавизми су у плавањском говору уобичајени у неким глаголским облицима као нпр: летити, горити, волити, желити, трпити, ијо, сио, срио, видити... Нико никад није говорио летјети, горјети, вољети, жељети, трпјети, јео, сјео, срео, видјети/виђети.
Чуо сам од неких старијих Плавањаца и да кажу бисан (уместо бјесан).

Бенковчани и Котарани генерално одударају од од Буковчанаца и других Далматинаца, некако су тиши и блажи, па и физиономиом често вуку више на Славонце или Војвођане него на остале Далматинце. Имају баш мелодичан говор, а има их да причају тако брзо да их не могу пола похватати шта су рекли (као једна моја комшиница Бенковчанка).

Екавица је у том крају ријетка, спада у изузетке, икавице има доста и чест је случај да неко дијете има једног дида и једног ђеда на удаљености од свега пар километара.
Лијепо си ти сакупио приличан број занимљивих локализама. Никако да стигнем да их ишчитам пажљиво па да за неке приупитам понешто (има их и за које први пут чујем), неке допуним и сл.
Засад, само кратак осврт на изузетно занимљиво „ћа” за које си навео: „ћа (напоље, вани)”. Ћа не значи напоље, а то најчешће збуњује људе који дођу у те крајеве и никако да похватају шта му је то ћа. Сједе људи у крчми па кажу „ајмо ћа” и оду кућама, у кући кажу „идем ћа” па оду напоље, разговарају на улици па један каже „одо ја ћа” па оде у самопослугу прекопута... Знам за многе који су збуњено питали: „Па гдје вам је то ћа?”. Једном сам, онако у полушали, рекао да је ћа прилошка ознака мјеста која означава било које мјесто осим онога са ког се изговара и то ми се допало.
Ћа заправо, само за себе, не значи ништа и никад се и не употребљава самостално, увијек се додаје уз неко кретање (ајмо ћа, одоше ћа, идем ћа) и у таквим конструкцијама заправо означава одлажење било гдје. Деведесетих се појавила мени ружна ријеч измјештање (углавном се тада користила за касарне ЈНА) која би била најтачнији „превод” тог далматинског „ћакања”.

Успут, кад помену Плавно, бије вас глас да „учете” (куњ, нуга, бруква и сл.) мада сам то слушао и у многим буковачким селима, некима и приично удаљеним од Плавна и не бих то назвао неком посебном особеношћу плавањског говора.

Пилипенда:

Екавица је у том крају ријетка, спада у изузетке, икавице има доста и чест је случај да неко дијете има једног дида и једног ђеда на удаљености од свега пар километара.
Лијепо си ти сакупио приличан број занимљивих локализама. Никако да стигнем да их ишчитам пажљиво па да за неке приупитам понешто (има их и за које први пут чујем), неке допуним и сл.
Засад, само кратак осврт на изузетно занимљиво „ћа” за које си навео: „ћа (напоље, вани)”. Ћа не значи напоље, а то најчешће збуњује људе који дођу у те крајеве и никако да похватају шта му је то ћа. Сједе људи у крчми па кажу „ајмо ћа” и оду кућама, у кући кажу „идем ћа” па оду напоље, разговарају на улици па један каже „одо ја ћа” па оде у самопослугу прекопута... Знам за многе који су збуњено питали: „Па гдје вам је то ћа?”. Једном сам, онако у полушали, рекао да је ћа прилошка ознака мјеста која означава било које мјесто осим онога са ког се изговара и то ми се допало.
Ћа заправо, само за себе, не значи ништа и никад се и не употребљава самостално, увијек се додаје уз неко кретање (ајмо ћа, одоше ћа, идем ћа) и у таквим конструкцијама заправо означава одлажење било гдје. Деведесетих се појавила мени ружна ријеч измјештање (углавном се тада користила за касарне ЈНА) која би била најтачнији „превод” тог далматинског „ћакања”.

Успут, кад помену Плавно, бије вас глас да „учете” (куњ, нуга, бруква и сл.) мада сам то слушао и у многим буковачким селима, некима и приично удаљеним од Плавна и не бих то назвао неком посебном особеношћу плавањског говора.

Kliknite za proširenje...

Како се код нас каже "отац је изашао напоље" - "оша ћаћа ћа."

Тачно је да се у Плавни О често изговарало као У.
Осим овога што си навео говорило се и смуква (ум. смоква), дунеси (ум. донеси), муј (ум. мој), нужице (ум. ножице, тј. маказе), муст (ум. мост), нусити (ум. носити), слумити (ум. сломити), муре (ум. море. тј. може) итд.
Постајала је пошалица: "Иша куњ преко муста и слумио нугу."
Изговарање У уместо О постоји или је постојало и код Буњеваца и код неких Муслимана из средње Босне.
Међу генерација рођеним након Другог рата ово се изгубило, јер су се почели школовати. Код рођених пре Другог рата ово се углавном задржало, чак и до данас.

Е видиш, за буњевачко и средњебосанско укање не знам. Занимљиво, то ћу мало прочачкати.

Осим тог чувеног плавањског куња који је на мусту смумијо нугу, има још једна добра.
Плавањац у Книну тражећи ментол бонбоне пита продавачицу кесу бунбуна паљикаваца па кад га она збуњено погледа дода: „Уније шта жежу.”