Локализми у говору далматинских Срба - Strana 2
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 26 do 50 od 54

Tema: Локализми у говору далматинских Срба

  1. #26
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Кад већ причам о плавањском говору, да кажем нешто и о Плавну.

    Географски положај Плавна.



    Ово су плавањски родови и њихове крсне славе: Алфировић (Ђурђевдан), Бурсаћ (Ђурђевдан), Драгишић (Ђурђевдан), Дубајић (Ђурђевдан), Двокић (Ђурђевдан), Чупковић (Ђурђевдан), Камбер (Ђурђевдан), Перић (Ђурђевдан), Шакан (Ђурђевдан), Цвијановић (Ђурђевдан), Јанкелић (Ђурђевдан), Оруч (Ђурђевдан), Јовичић (Ђурђевдан), Лалић (Ђурђевдан), Јапалак (Ђурђевдан), Пајић (Ђурђевдан), Петровић (Ђурђевдан), Маринковић (Ђурђевдан), Савић (Ђурђевдан), Вукобрат (Ђурђевдан), Вундук (Ђурђевдан), Грубор (Ђурђевдан), Маркелић (Ђурђевдан), Зарач (Ђурђевдан), Бјелинић (Аранђеловдан), Бојанић (Аранђеловдан), Родић (Аранђеловдан), Русић (Аранђеловдан), Ђумић (Аранђеловдан), Новаковић (Аранђеловдан), Старчевић (Аранђеловдан), Стојаковић (Аранђеловдан), Радиновић (Никољдан), Карановић (Никољдан), Курајица (Стевањдан), Ђурић (Стевањдан), Торбица (Стевањдан), Кривошија (Јовањдан), Грмуша (Јовањдан), Кантар (Лучиндан), Опачић (Лучиндан), Тинтор (Козма и Дамјан), Штрбац (Козма и Дамјан), Шимић (Никољдан), Вејновић (Св. Василије)

    - Вукобрати су се доселили из Оћестова и некад су се презивали Кнежевић https://sr.wikipedia.org/wiki/Оћестово
    - Вејновићи су дошли из Мокрог Поља https://sr.wikipedia.org/wiki/Мокро_Поље
    - Шимићи су се доселили из Голубића (книнског) 1718 године, као и Радиновићи који су дошли око 1870 https://sr.wikipedia.org/wiki/Голубић_(Книн)
    - Штрпци су дошли из Прекаје код Дрвара врв. у време босанско-херцеговачког устанка против Турака 1875
    - Опачићи су дошли из Буковице или Равних Котара у 18-ом веку
    - Остали родови су се доселили из Бјелајског поља код Босанског Петровца и Санице код Кључа 1692 године. Дошли су у организованој сеоби око 5000 православних Срба, који су турске територије у западној Босни прешли на млетачку територију у северној Далмацији у договору са млетачким властима. Осим Плавна населили су још пар околних села. Поменуту сеобу су предводили бјелајски кнезови Никола Пирић (Перић) и Тодор Зорић, као и санички кнез Павле Ђурић. Сва три кнеза су су се населила у Плавно. Од Зорића су касније настали Маринковићи, Савићи и Петровићи, по браћи Маринку, Сави и Петру (тако да се презиме Зорић изгубило).

    Црква светог Ђурђа у Плавну је подигнута 1618 године.



    Плавно је до 1995 било највеће село у книнској општини и чисто српско православно село.

    Ево како изгледа из ваздуха.

    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 20.01.2019. u 00:18
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!



  2. #27
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Пилипенда Pogledaj poruku
    Е видиш, за буњевачко и средњебосанско укање не знам. Занимљиво, то ћу мало прочачкати.

    Осим тог чувеног плавањског куња који је на мусту смумијо нугу, има још једна добра.
    Плавањац у Книну тражећи ментол бонбоне пита продавачицу кесу бунбуна паљикаваца па кад га она збуњено погледа дода: „Уније шта жежу.”


    Ово жеже је занимљиво. Нисам се сусретао лично са тим изразом у другим крајевима, али сам чуо да се користи или се користило у неким крајевима у Србији.
    Код нас се углавном користило у виду "сунце жеже", као израз за велику врућину.
    Имамо у Буковици презиме Жежељ, очито настало од израза жеже.

    За велику врућину се говорило још и звиздан и упржило.
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 19.01.2019. u 23:26
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  3. #28
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    дрито (право, равно), фјумбо (право, равно), вера (бурма), витица (бурма, а може бити и било који округао предмет - може бити нпр. рингла), терац (навика у одређено време), панцијер (комад), рукат (вредан, спретан), зајам (позајмица), дрнђуле (сувишне ствари), аврљ (исто што и дрнђуле), речан (елоквентан), на (ево, узми), друњак (стара крпа или роба), ђуметар (геометар), блажен (добродушан), брљезгати (причати бесмислице, лупетати), облејати (опити), обамрлост (поспаност, умиреност), "ада коме" ("него коме"), нарољати се (напити се), мрделина (леш од животиње), скичати (вриштати), запорче (дете које слабо напредује), ошап (неукувани пекмез без шећера), шушурно (непријатно), спртве (пуно сувишних ствари), дрмусер (намћор), мурда (можда), свесебица (егоиста), бурлати (бућкати), бурлакати (бућкати), тештаменат (тестамент), ђељати (стругати), одуме (отприлике), запара (врућина, спарина), напремас (отприлике), пандркнути (умрети), канити (намеравати), завађа (свађа), убечити се (загледати се), бјесомучно (радити нешто убрзано), блентав (блесав), претејарити (претући), спарен (мршав, сув), окошт (мршав, сув)



    - Да је неко пандркнуо се односу на некога до кога ти није стало или о коме имаш лоше мишљење

    - Убечити се значи у нешто се загледати и не "скидати" поглед
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 24.01.2019. u 00:02
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  4. #29
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.627
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Krishna Pogledaj poruku
    :За велику врућину се говорило још и звиздан и упржило.
    Занимљиво је да никад нисам чуо да се у Далмацији користила ијекавска варијанта – звјездан. Само једном сам (и то од неких Босанаца) чуо израз звјездан.

    Успут, видим да помињеш бабуље, а заборавио си пиљке (каменчиће) и пиљање (игру којом су се забављала дјеца и чобани).

    Како ми је од јутрос све пошло наопако, сјетих се и једног сјајног израза – занедало се (кад нешто запне тј. неће па неће).
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  5. #30
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    43.120
    Reputaciona moć
    1050

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Krishna Pogledaj poruku
    дрито (право, равно), фјумбо (право, равно), вера (бурма), [B]витица[/B] (бурма, а може бити и било који округао предмет - може бити нпр. рингла), терац (навика у одређено време), панцијер (комад), рукат (вредан, спретан), [B]зајам[/B] (позајмица), дрнђуле (сувишне ствари), аврљ (исто што и дрнђуле), речан (елоквентан), [B]на (ево, узми),[/B] друњак (стара крпа или роба), ђуметар (геометар), блажен (добродушан), брљезгати[/B] (причати бесмислице, лупетати), облејати (опити), [B]обамрлост (поспаност, умиреност), "ада коме" ("него коме"), [B]нарољати се[/B] (напити се), мрделина (леш од животиње), скичати (вриштати), запорче (дете које слабо напредује), ошап (неукувани пекмез без шећера), шушурно (непријатно), спртве (пуно сувишних ствари), дрмусер (намћор), мурда (можда), свесебица (егоиста), бурлати (бућкати), бурлакати (бућкати), [B]тештаменат (тестамент)[/B], ђељати (стругати), одуме (отприлике), [B]запара (врућина, спарина)[/B], напремас (отприлике), [B]пандркнути (умрети)[/B], канити (намеравати), [B]завађа (свађа),[/B] убечити се (загледати се), бјесомучно (радити нешто убрзано), блентав (блесав), претејарити (претући), спарен (мршав, сув), окошт (мршав, сув)



    - Да је неко пандркнуо се односу на некога до кога ти није стало или о коме имаш лоше мишљење

    - Убечити се значи у нешто се загледати и не "скидати" поглед
    Pola, pa i vise od pola ovih reci i pojmova poticu ( mozda, a mozda i ne ) iz Istocne Srbije jer su moji preci
    iz Kalne ( mesto izmedju Pirota i Knjazevca) koristili identicne reci za jos identicnije pojmove kao i ovi " srpski" Dalmatinci.

  6. #31
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Rayela Pogledaj poruku
    Pola, pa i vise od pola ovih reci i pojmova poticu ( mozda, a mozda i ne ) iz Istocne Srbije jer su moji preci
    iz Kalne ( mesto izmedju Pirota i Knjazevca) koristili identicne reci za jos identicnije pojmove kao i ovi " srpski" Dalmatinci.
    Те речи које су се говориле у твом крају а исте су као у Далмацији су већином старе српске речи.
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  7. #32
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Пилипенда Pogledaj poruku
    Занимљиво је да никад нисам чуо да се у Далмацији користила ијекавска варијанта – звјездан. Само једном сам (и то од неких Босанаца) чуо израз звјездан.

    Успут, видим да помињеш бабуље, а заборавио си пиљке (каменчиће) и пиљање (игру којом су се забављала дјеца и чобани).

    Како ми је од јутрос све пошло наопако, сјетих се и једног сјајног израза – занедало се (кад нешто запне тј. неће па неће).
    Да, у целој Далмацији се говорило искључиво звиздан.
    Екавску и ијекавску варијанту лично нисам чуо у другим крајевима. Једном сам на другој теми написао неке севернодалматинске локализме. Цитадела је погодила шта је звиздан. Питао сам је да ли се тако каже у Херцеговини (она је из Гацког), а она каже да код њих нема тог израза већ је погодила логички.

    Питао сам мајку за занедало се. Каже да се код није тако говорило него узнедало се, значи нијанса је у питању.

    Потврдила ми је за пиљак.
    Мислим да сам написао пиљкање што значи пребирање/купљење нечег ситног.
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 29.01.2019. u 10:50
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  8. #33
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    43.120
    Reputaciona moć
    1050

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Krishna Pogledaj poruku
    Да, у целој Далмацији се говорило искључиво звиздан.
    Екавску и ијекавску варијанту лично нисам чуо у другим крајевима. Једном сам на другој теми написао неке севернодалматинске локализме. Цитадела је погодила шта је звиздан. Питао сам је да ли се тако каже у Херцеговини (она је из Гацког), а она каже да код њих нема тог израза већ је погодила логички.

    Питао сам мајку за занедало се. Каже да се код није тако говорило него узнедало се, значи нијанса је у питању.

    Потврдила ми је за [B]пиљак[/B].
    Мислим да сам написао пиљкање што значи пребирање/купљење нечег ситног.
    Da, to bi bili recimo opiljci ( otpaci od seckanog drva)
    Nego dal u toj Severnoj Dalmaciji postoji izraz vazda, vazdan?
    Ja tu rec mnogo volim i cesto je koristim jer mi mnogo znaci, ali se ljudi ( sagovornici) uglavnom cude.

    - - - - - - - - - -

    Otpaci iz pilane
    Nikako mi ne leze ovi otpaci, ali sam tako ucila.
    Ili ja to pogresno pisem?

  9. #34
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Rayela Pogledaj poruku
    Da, to bi bili recimo opiljci ( otpaci od seckanog drva)
    Nego dal u toj Severnoj Dalmaciji postoji izraz vazda, vazdan?
    Ja tu rec mnogo volim i cesto je koristim jer mi mnogo znaci, ali se ljudi ( sagovornici) uglavnom cude.

    - - - - - - - - - -

    Otpaci iz pilane
    Nikako mi ne leze ovi otpaci, ali sam tako ucila.
    Ili ja to pogresno pisem?
    Како да не вазда/ваздан се се говорило код нас, чак и ја понекад тако кажем а старији обавезно.

    И мом крају се каже опиљак за отпадак од дрвета кад се сече.
    Пиљак се више говорило за каменчић, мада може бити и неки други комадић па и од дрвета.
    Пиљевина је ситни отпад од дрвета који настаје приликом тестерисања (или пилања, што би се рекло у мом крају). Мислим да се пиљевина каже у свим нашим крајевима.

    Да ли се твоју каже дела (ајде), зор (зашто), надво (напоље), ки (као) и јере (зашто, у см. "јере не би" - "зашто не би", не каже се увек јере уместо зашто)?
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 29.01.2019. u 12:07
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  10. #35
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Једна од специфичности говора далматинских Срба је да се у речима/глаголома које се завршавају књижевно са АО изговара А, док се О избацује.
    Нпр. каже се: доша (ум. дошао), поша (ум. пошао), река (ум. рекао), трча (ум. трчао), убра (ум. убрао), лага (ум. лагао), иша (ум.ишао), скака (ум.скакао), укра (ум. украо), има (ум. имао), сања (ум.сањао), зна (ум.знао), реза (ум.резао), држа (ум. држао), тука (ум.тукао) итд.

    Знам ово постоји и говору Срба из јужне Лике, а за остатак нисам сигуран.
    Ово постоји и у зетском говору, али они изговарају са другачијим акцентом. Код нас се изговара кратко доша, поша, иша, а Зећани растежу дошаа, пошаа, ишаа.

    Изговарање дошо, пошо, реко, трчо... се код нас асоцирало са Босанцима, па чак се и сматрало рогобатним.
    Више пута се десило кад сам у друштву са мојим земљацима да неко каже дошо, пошо, реко, трчо... а онда ускочи неко и каже му: "Како то говориш, као да си Босанац."
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 01.02.2019. u 08:10
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  11. #36
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.627
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Krishna Pogledaj poruku
    Питао сам мајку за занедало се. Каже да се код није тако говорило него узнедало се, значи нијанса је у питању.
    Моја бака (и сви ујаци) су говорили занедало се. Узнедало се ми није непознато, али сам га чуо много рјеђе. Да ли је разлика од села до села тј. да ли се у неким дијеловима Буковице говорило једно, а у другим друго, или су оба израза постојала напоредно па како ко каже, не бих се сад могао присјетити.
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  12. #37
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.627
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Кад већ помињеш посебности, свакако треба истаћи и имена. Нпр. Сава је са кратким а (као Сава Мркаљ). Такође, нпр. Љубо је мушко, а Љуба женско име, Перо мушко, а Пера женско и сл. Падежни наставци су такође другачији. Добар примјер је име Миле. Пошто је један Книњанин, Миле Медић, релативно познат („Завјештања Стефана Немање), одрах грло исправљајући овдашње људе за погрешно мијењање по падежима.
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  13. #38
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Пилипенда Pogledaj poruku
    Кад већ помињеш посебности, свакако треба истаћи и имена. Нпр. Сава је са кратким а (као Сава Мркаљ). Такође, нпр. Љубо је мушко, а Љуба женско име, Перо мушко, а Пера женско и сл. Падежни наставци су такође другачији. Добар примјер је име Миле. Пошто је један Книњанин, Миле Медић, релативно познат („Завјештања Стефана Немање), одрах грло исправљајући овдашње људе за погрешно мијењање по падежима.
    Женско име Пера се изгубило задњих деценија а мислим и у задњих 100 година, али чуо сам да је било жена са тим именом у прошлости.

    Мушко име Сава са кратким а осим код нас сам срео још у Херцеговини. У Босни и Србији је мушко име Сава са дугим а.
    Код нас је било и женско име Сава, али се другачије акцентује са дужим а него у мушкој верзији.

    Код нас је "идем са Милом", "био сам код Миле" итд. а не код Милета као у неким другим крајевима.

    Кад си споменуо име Љубо. Код Бенковчана је Љубе.
    Чести су надимци у нашим крајевима Љубан, Маркан, Перкан, Перина, Ђуран, Јојина, ... то су аугментативи. Имам комшију Љубана Буковчанца (Љубо), био је један Перина Плавањац (Петар), такође Плавањац Ђуран (Ђуро), а знам Отоњца Јојину.
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 09.02.2019. u 02:51
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  14. #39
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.627
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Krishna Pogledaj poruku
    Кад си споменуо име Љубо. Код Бенковчана је Љубе.
    Браво! Заборавих и то поменути, а није баш ријеткост и то не само код Бенковчана.
    Успут, проф Живко Бјелановић написао је „Антропонимију Буковице”. Знаш за ту књигу? (То му је био докторски рад, касније проширен и у књигу.)
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  15. #40
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Пилипенда Pogledaj poruku
    Браво! Заборавих и то поменути, а није баш ријеткост и то не само код Бенковчана.
    Успут, проф Живко Бјелановић написао је „Антропонимију Буковице”. Знаш за ту књигу? (То му је био докторски рад, касније проширен и у књигу.)
    Знам за ту књигу.

    Од имена која се завршавају са е код нас је било Јандре, Раде (кратко а/е), Пане и Миле.
    Јандре је углавном надимак од Јандрија а Миле од Милан, али знам случајева и да су пуна имена.
    Сваки Тодор је имао надимак Тоде.
    У Плавну је у прошчости био неки Матија са надимком Мате и Антоније са надимком Анте. Нашао сам у једном документу уписаног Плавањца Мату Савића (живео је у 18-ом веку), изгледа да му је то било пуно име.

    Једно баш типично име за далматинске Србе је Шпиро.
    Знаш да је код нас свети Спиридон називан Шпиридан. Каже моја баба сад уочи католичког Божића "саће буњевачки Божић, мура да код нас пада Шпиридан."

    Касније ћу се детаљније позабавити именима, врло занимљива тема.
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  16. #41
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    43.120
    Reputaciona moć
    1050

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Пилипенда Pogledaj poruku
    Кад већ помињеш посебности, свакако треба истаћи и имена. Нпр. Сава је са кратким а (као Сава Мркаљ). Такође, нпр. Љубо је мушко, а Љуба женско име, Перо мушко, а Пера женско и сл. Падежни наставци су такође другачији. Добар примјер је име Миле. Пошто је један Книњанин, Миле Медић, релативно познат („Завјештања Стефана Немање), одрах грло исправљајући овдашње људе за погрешно мијењање по падежима.
    Pa mozes da ispravljas i sledecih deset godina, ali ce se u Srbiji uvek ici kod MileTa na slavu, u goste

  17. #42
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.627
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Rayela Pogledaj poruku
    Pa mozes da ispravljas i sledecih deset godina, ali ce se u Srbiji uvek ici kod MileTa na slavu, u goste
    Кад је неко клипета, нек’ иде код Милета!
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  18. #43
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Традиционална имена у Плавну и околним селима.

    Мушка: Ђуро, Стеван, Јован, Илија, Глишо, Глигорије, Дамјан, Кузман, Душан, Милош, Никола, Сава (кратко а), Марко, Петар, Тодор, Вид, Лазо, Васиљ, Дмитар/Митар, Шпиро, Ђурађ, Гајо, Давид, Јандрија, Симо, Симеон, Антонијо, Пилип, Јаков, Павле, Игњатије, Григорије, Томо, Аћим, Милан, Миле, Пане, Раде, Гаврило, Мијо, Танасија, Лука, Стојан, Станко, Тривун, Максим, Алекса, Божо...

    Женска: Јока, Ђурђија, Драгиња, Даринка, Ђурђа, Смиља, Јека, Дева, Мика, Марта, Манда, Милица, Марија, Симеуна, Томка, Стана, Анђелија, Вида, Љуба, Сава (дуго а), Пава, Љубица, Дмитра, Стеванија, Спасенија, Зека, Милија, Илинка, Божица, Јања, Ружица, Тодора, Аница, Василија, Пилипа, Стоја, Биса, Тривуна...
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 14.02.2019. u 22:52
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  19. #44
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    43.120
    Reputaciona moć
    1050

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Пилипенда Pogledaj poruku
    Кад је неко клипета, нек’ иде код Милета!
    Ti se zayebavas, ali ja stvarno ne bih znala pravilno ( mislim po nekim pravilima srpkog jezika)
    da promeni. kroz padeze ovog MileTa. Idem kod Mila? Ili idem Milu u pohode?
    Pa niko me bre nece razume

  20. #45
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    43.120
    Reputaciona moć
    1050

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Krishna Pogledaj poruku
    Традиционална имена у Плавну и околним селима.

    Мушка: Ђуро, Стеван, Јован, Глишо, Глигорије, Дамјан, Кузман, Душан, Милош, Никола, Сава (кратко а), Марко, Петар, Тодор, Вид, Лазо, Васиљ, Дмитар/Митар, Шпиро, Ђурађ, Гајо, Давид, Јандрија, Симо, Симеон, Антонијо, Пилип, Јаков, Игњатије, Григорије, Томо, Аћим, Милан, Миле, Пане, Раде, Гаврило, Мијо, Лука, Стојан, Станко, Тривун, Максим, Алекса, Божо...

    Женска: Јока, Ђурђија, Ђурђа, Смиља, Јека, Дева, Марта, Манда, Милица, Марија, Симеуна, Томка, Стана, Анђелија, Вида, Љуба, Сава (дуго а), Пава, Дмитра, Стеванија, Зека, Милија, Илинка, Божица, Јања, Ружица, Тодора, Аница, Василија, Пилипа, Стоја, Биса, Тривуна...
    Pisemo istovremeno

    Primecujem da nema imena ( ni muskih ni zenskih) koja se zavrsavaju sa mir, slava, ljub, voje
    U Srbiji ( barem se ja tako secam, bila sam dete, a to je jel bilo davno) bila su cesta imena Tasa, Stavra, Anton, Trifun, Nikodije,
    sada ih vise nema, ostala su samo prezimena ( izuzev Stavre, ali to je vec grcki).

  21. #46
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Rayela Pogledaj poruku
    Pisemo istovremeno

    Primecujem da nema imena ( ni muskih ni zenskih) koja se zavrsavaju sa mir, slava, ljub, voje
    U Srbiji ( barem se ja tako secam, bila sam dete, a to je jel bilo davno) bila su cesta imena Tasa, Stavra, Anton, Trifun, Nikodije,
    sada ih vise nema, ostala su samo prezimena ( izuzev Stavre, ali to je vec grcki).
    Да, код нас имена која се завршавају са мир, слав, љуб и воје нису традиционална. Понеко такво име се могло наћи задњих деценија, али и тада врло ретко.

    Код нас је било име Тривун. Надимак људима са тим именом је био Триве. Код нас је свети Трифун називан свети Триве.
    Била је о женска верзија Тривуна.

    Нашао сам у једном документу из 19-ог века у мом селу име Антонијо на пар места. То име се изгубило у 20-ом веку.
    Poslednji put ažurirao/la Krishna : 14.02.2019. u 20:47
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  22. #47
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    У другом рату је био један истакнути Четник из Плавна који се звао Јосип.
    До недавно сам мислио да то име добио случајно. Мислио сам можда су му родитељи чули за то име од далматинских католика, па им се допало. Онда нађем у једном документу Плавањца Јосипа Алфировића који је рођен половином 18-ог века.
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

  23. #48
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.627
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Rayela Pogledaj poruku
    Ti se zayebavas, ali ja stvarno ne bih znala pravilno ( mislim po nekim pravilima srpkog jezika)
    da promeni. kroz padeze ovog MileTa. Idem kod Mila? Ili idem Milu u pohode?
    Pa niko me bre nece razume
    „Потребно је да и другим корисницима дате репутацију...”

    То у дичну Црну Гору идеш код Мила или идеш Милу у походе (тамо је име Мило). У случају поменутог Книњанина идеш код МилЕ и МилИ у походе.
    У овом примјеру се бар разликује црногорска верзија имена (Мило), али кад се неко зове нпр. Раде, ето утројченог белаја. Можеш код Радета, код Рада или код Раде, можеш у походе Радету, Раду или Ради, зависно од тога оклен је чоек. А ако не знаш оклен је, е онда мош по свом па „како ти се с вр пера омакне”.
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  24. #49
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.627
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Успут, једно од занимљивијих имена из тих крајева (има га и по Херцеговини) ми је – Гојко. Постоји израз гојан у значењу угојен, нагојен, не баш дебео ко неки Лала, него онако „здраво” угојен. Заправо, у тим сиромашним кршевитим крајевима са оскудном обрадивом земљом мало ко је могао да се подгоји у тако суровим животним условима па се на гојност гледало као на неку одлику господства и богатства.
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  25. #50
    Ističe se Krishna (avatar)
    Učlanjen
    12.06.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Динара
    Poruke
    2.733
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Локализми у говору далматинских Срба

    Citat Original postavio Пилипенда Pogledaj poruku
    Успут, једно од занимљивијих имена из тих крајева (има га и по Херцеговини) ми је – Гојко. Постоји израз гојан у значењу угојен, нагојен, не баш дебео ко неки Лала, него онако „здраво” угојен. Заправо, у тим сиромашним кршевитим крајевима са оскудном обрадивом земљом мало ко је могао да се подгоји у тако суровим животним условима па се на гојност гледало као на неку одлику господства и богатства.
    Јесте, Гојко ми је промакао.
    У Орлићу у Далматинском Косову има презиме Гојко, славе св. Јована https://sr.wikipedia.org/wiki/Орлић#Презимена

    Баш си ме подсетио за ово гојан, мислим да нисам уписао горе. Тај израз сам чуо од бабе пуно пута.
    Од Борова па до Книна све је Српска то Крајина!
    Од Грахова до Зворника све је Српска Република!

Slične teme

  1. Наталитет у Срба
    Autor ЦарДушан u forumu Istorija
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 19.03.2011., 17:09
  2. Odgovora: 94
    Poslednja poruka: 10.06.2006., 17:19
  3. Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 01.11.2005., 13:23
  4. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 06.09.2005., 02:50
  5. НАСЕЉАВАЊЕ СРБА НА БАЛКАН
    Autor PAC-PAC u forumu Istorija
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 10.07.2005., 02:24

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •