Privatne banke kreiraju novac - istina ili popularni mit?

Magistar Čolović:

Pa?
Šta je promenila činjenica da banka postoji i da je menica eskontovana?
Ja ne vidim nikakav stvoreni novac?
Koliko ja vidim, promenila je samo to da su transakcije između Z i O, kao i Z i AD izvršene recimo mesec dana ranije, nego da je Z sačekao da mu kupac plati redovno.

Kliknite za proširenje...

Depozit je obecanje da se isplati kes, tj. papirni novac po zahtevu vlasnika depozita.

Kad je Z dosao u banku, banka je uzela menicu i stvorila svoj ekvivalent kesa( tj. papirnog novca) - depozit, koji je koriscen kao validno sredstvo placanja.

I poenta je u tome da nije morao da ceka kes, da je mogao da ceka ne bi mu trebao kredit od banke.

pustos:

Depozit je obecanje da se isplati kes, tj. papirni novac po zahtevu vlasnika depozita.

Kad je Z dosao u banku, banka je uzela menicu i stvorila svoj ekvivalent kesa( tj. papirnog novca) - depozit, koji je koriscen kao validno sredstvo placanja.

I poenta je u tome da nije morao da ceka kes, da je mogao da ceka ne bi mu trebao kredit od banke.

Kliknite za proširenje...

Pa, i menica je obećanje kupca krompira da će o roku isplatiti Trgovca Z, zar ne?
Da, kupac nije izdao menicu, trgovac Z ne bi imao šta eskontovati, zar ne?

I opet, ovde uopšte nije reč o ikakvom stvaranju novca, jer se to iz primera ne vidi, nego je reč o lancu dužničko-poverilačkih odnosa, koji sami po sebi nisu ništa posebno, niti novo. To vremensko nepoklapanje između prihoda-rashoda i priliva-odliva nije ništa posebno.

Uzgred, menicu koja je u posedu trgovca moglo je da kupi bilo koje drugo lice, fizičko lice? I opet ista priča.

Pustos, primer ti je irelevantan za temu o kojoj pričamo.

https://www.ft.com/content/a0942ee6-9a98-11e5-be4f-0abd1978acaa

A licence to print e-money for private banks

.....
Right. But you don’t have most of your money in physical cash, do you?

No — are you crazy? It could get stolen, or I’d lose it, or my dog would eat it. Most of it is in the bank. Exactly. Most of what we think of as “money” is really a bank deposit, not cash. The UK has £70bn of notes and coins in existence — but more than £1.5tn sitting in deposits.

.............

I see what you’re saying. So where do the deposits come from?

Deposits are created from the loans banks make to customers.

You’ve got that the wrong way round, no? Banks lend out the deposits they get.

No.

No?

No. The bank decides whether it wants to make you a loan. If it does, then it simply adds the loan to its balance sheet as an asset and increases the balance in your deposit account by the same amount (that’s a liability for them). Voilà: new electronic money has been created.

Kliknite za proširenje...

Mozda ti ovo pomogne.

pustos:

https://www.ft.com/content/a0942ee6-9a98-11e5-be4f-0abd1978acaa



Mozda ti ovo pomogne.

Kliknite za proširenje...

Šta mi je to pomoglo?
Pa, na prethodnoj strani sam i rekao da je banka uvećala aktivu i pasivu, ali nije stvorila novac ni iz čega.

Kako ne razumeš?
Da bi dobio koliko imaš novca u opticaju, gledaš poziciju "tekući račun" na strani aktive, a ne dodaješ tome ikakvu poziciju pasive. Pozicija pasive koji se zovu "depoziti" jesu OBAVEZE banke. To je ono šta banka duguje onima koji su depozit položili kod nje.
then it simply adds the loan to its balance sheet as an asset and increases the balance in your deposit account by the same amount (that’s a liability for them)


U stvari, ceo problem je u tome što ljudi koji veruju u tu priču, mešaju dva monetarna agregata, tj. pogrešno tumače da je monetarni agregat M1 stvarna količina novca, a on to, zapravo nije. Stvarna količina novca u opticaju predstavljena je monetarnim agregatom MB (monetarna baza)

- - - - - - - - - -

Nisam do sada uvodio u priču monetarne agregate (a pomenuo sam ih na početku), da ne bih komplikovao

Magistar Čolović:

Spojler

Šta mi je to pomoglo?
Pa, na prethodnoj strani sam i rekao da je banka uvećala aktivu i pasivu, ali nije stvorila novac ni iz čega.

Kako ne razumeš?

Da bi dobio koliko imaš novca u opticaju, gledaš poziciju "tekući račun" na strani aktive, a ne dodaješ tome ikakvu poziciju pasive. Pozicija pasive koji se zovu "depoziti" jesu OBAVEZE banke. To je ono šta banka duguje onima koji su depozit položili kod nje.

Spojler

then it simply adds the loan to its balance sheet as an asset and increases the balance in your deposit account by the same amount (that’s a liability for them)


U stvari, ceo problem je u tome što ljudi koji veruju u tu priču, mešaju dva monetarna agregata, tj. pogrešno tumače da je monetarni agregat M1 stvarna količina novca, a on to, zapravo nije. Stvarna količina novca u opticaju predstavljena je monetarnim agregatom MB (monetarna baza)

- - - - - - - - - -

Nisam do sada uvodio u priču monetarne agregate (a pomenuo sam ih na početku), da ne bih komplikovao

Kliknite za proširenje...

Sta su "tekuci racuni" na strani aktive?

Krediti koje banka izdaje, menice i kes (papir i metal) su na strani aktive, depoziti su na strani pasive.

-----

ps. Ako sam te dobro razumeo, koristis usku i strogu definiciju novca i ne priznajes da je depozit novac.
Ali, iako je depozit vlasnistvo banke, on se koristi kao sredstvo placanja i na taj nacin zadovoljava barem tu definiciju novca.

pustos:

Sta su "tekuci racuni" na strani aktive?

Krediti koje banka izdaje, menice i kes (papir i metal) su na strani aktive, depoziti su na strani pasive.

-----

ps. Ako sam te dobro razumeo, koristis usku i strogu definiciju novca i ne priznajes da je depozit novac.
Ali, iako je depozit vlasnistvo banke, on se koristi kao sredstvo placanja i na taj nacin zadovoljava barem tu definiciju novca.

Kliknite za proširenje...

Na strani aktive banke, mozes videti koliko novca banka poseduje.
Uprosceno receno, pogledas pozicije aktive koje se zovu "tekuci racun" i "gotovina u blagajni".
Toliko novca banka ima.

- - - - - - - - - -

Depozit nije novac onako kako ti mislis.

Ne koristim ja "usku" definiciju novca, nego sam svestan razlike izmedju monetarnih agregata.
Ljudi koji smatraju da banke stvaraju novac ni iz cega, pogresno veruju da su monetarni agregati M1, M2 itd novac u opticaju.
To je greska.
Jer svi ti agregati, pocev od M1 sabiraju pozicije iz aktive i pozicije pasive.
Zbir tih pozicija nije ono sto je stvarna kolicina novca u opticaju.
Stvarnu kolicinu novca u opticaju opisuje Monetarna Baza.


elem, jesmo li razjasnili onaj tvoj primer? da li jos uvek misli da u tvom primeru sa trgovcem, obucarem i ostalom ekipom, ima nekog kreiranja novca?

Magistar Čolović:

Na strani aktive banke, mozes videti koliko novca banka poseduje.
Uprosceno receno, pogledas pozicije aktive koje se zovu "tekuci racun" i "gotovina u blagajni".
Toliko novca banka ima.

- - - - - - - - - -

Depozit nije novac onako kako ti mislis.

Kliknite za proširenje...

Pogledao sam izvestaje komercijalne i erste, postoji samo "gotovina i sredstva kod centralne banke", ne postoji "tekuci racun".

Jednostavnije bi bilo da si rekao da privatna banka ne moze da stvara novac centralne banke.

U pravu si, i nista bitno nisi rekao.

CB ce po zahtevu privatne banke, uz garancije, prosiriti monetarnu bazu i odobriti kredit privatnoj banci.

pustos:

Pogledao sam izvestaje komercijalne i erste, postoji samo "gotovina i sredstva kod centralne banke", ne postoji "tekuci racun".

Jednostavnije bi bilo da si rekao da privatna banka ne moze da stvara novac centralne banke.

U pravu si, i nista bitno nisi rekao.

Kliknite za proširenje...

Pa, samo ukucaj "banks create money" i videćeš čitav univerzum ove zablude

CB ce po zahtevu privatne banke, uz garancije, prosiriti monetarnu bazu i odobriti kredit privatnoj banci.

Kliknite za proširenje...

TO je domen monetarne politike centralne banke, a to se sprovodi "po zahtevima privatne banke"


Vidi, što je veća razlika između M1 i M2 na jednoj i MB na drugoj, to znači da se novac u ekonomiji mora brže obrtati.
M1 i M2 su ovom kontekstu POTREBA za novcem, a MB predstavlja RASPOLOŽIV novac.
Cenntralna banka te nesklade može regulisati na više načina: poltiikom obavezne rezerve, monetarnom ekspanzijom, itd.

Magistar Čolović:

Ne koristim ja "usku" definiciju novca, nego sam svestan razlike izmedju monetarnih agregata.
Ljudi koji smatraju da banke stvaraju novac ni iz cega, pogresno veruju da su monetarni agregati M1, M2 itd novac u opticaju.
To je greska.
Jer svi ti agregati, pocev od M1 sabiraju pozicije iz aktive i pozicije pasive.
Zbir tih pozicija nije ono sto je stvarna kolicina novca u opticaju.
Stvarnu kolicinu novca u opticaju opisuje Monetarna Baza.


elem, jesmo li razjasnili onaj tvoj primer? da li jos uvek misli da u tvom primeru sa trgovcem, obucarem i ostalom ekipom, ima nekog kreiranja novca?

Kliknite za proširenje...

Razumem o cemu pricas, ali ne vidim neke koristi od toga.

Nece gradjanin ili firma otici u CB i poloziti depozit, vec u privatnu banku.

I bice sasvim zadovoljani primajuci uplate i vrseci isplate sa depozita privatne banke.

- - - - - - - - - -

Magistar Čolović:

Pa, samo ukucaj "banks create money" i videćeš čitav univerzum ove zablude


TO je domen monetarne politike centralne banke, a to se sprovodi "po zahtevima privatne banke"


Vidi, što je veća razlika između M1 i M2 na jednoj i MB na drugoj, to znači da se novac u ekonomiji mora brže obrtati.
M1 i M2 su ovom kontekstu POTREBA za novcem, a MB predstavlja RASPOLOŽIV novac.
Cenntralna banka te nesklade može regulisati na više načina: poltiikom obavezne rezerve, monetarnom ekspanzijom, itd.

Kliknite za proširenje...

Ako ti je bio cilj, razjasnjenje granica izmedju razlicitih oblika novca i cemu sluze i ko ih koristi, onda ok. Verujem da mnogi to ne razumeju.

TO je domen monetarne politike centralne banke, a to se sprovodi "po zahtevima privatne banke"

Kliknite za proširenje...

CB zeli da se privatna banka snadje na medjubankarstom trzistu, ali ako joj bas zafali novca, odobrice joj kredit, to nije neuobicajeno.

pustos:

Razumem o cemu pricas, ali ne vidim neke koristi od toga.
Nece gradjanin ili firma otici u CB i poloziti depozit, vec u privatnu banku.
I bice sasvim zadovoljani primajuci uplate i vrseci isplate sa depozita privatne banke.
- - - - - - - - - -
Ako ti je bio cilj, razjasnjenje granica izmedju razlicitih oblika novca i cemu sluze i ko ih koristi, onda ok. Verujem da mnogi to ne razumeju.

Kliknite za proširenje...

Cilj teme, kao što je i navedeno u uvodnoj poruci, jeste da ponudim objašnjenje zašto je priča "banke kreiraju novac ni iz čega" čista zabluda i da za to dam primere iz:
- bankarske prakse (pokušano kroz moj i tvoj primer)
- objašnjenja monetarnih agregata (malo smo načeli)
- prakse platnog sistema (nismo ni dotakli)

CB zeli da se privatna banka snadje na medjubankarstom trzistu, ali ako joj bas zafali novca, odobrice joj kredit, to nije neuobicajeno.

Kliknite za proširenje...

Tačno, da CB odobrava pozajmice poslovnim bankama u slučaju potrebe, s tim što se to uglavnom radi iz postojećeg novca kojim raspolaže CB.
CB ne pravi novac ni iz čega po porudžbini i potrebama poslovnih banaka.
CB vodi svoju politiku koja uzima u obzir mnogo šire aspekte

Magistar Čolović:

Cilj teme, kao što je i navedeno u uvodnoj poruci, jeste da ponudim objašnjenje zašto je priča "banke kreiraju novac ni iz čega" čista zabluda i da za to dam primere iz:
- bankarske prakse (pokušano kroz moj i tvoj primer)
- objašnjenja monetarnih agregata (malo smo načeli)
- prakse platnog sistema (nismo ni dotakli)


Tačno, da CB odobrava pozajmice poslovnim bankama u slučaju potrebe, s tim što se to uglavnom radi iz postojećeg novca kojim raspolaže CB.
CB ne pravi novac ni iz čega po porudžbini i potrebama poslovnih banaka.
CB vodi svoju politiku koja uzima u obzir mnogo šire aspekte

Kliknite za proširenje...

Ovo su nase tacke razmimoilazenja.

Po meni novac je sredstvo placanja, ako depozitom mogu da izmirim svoj racun, onda je depozit za mene novac.
Zelis da napravis razliku izmedju M0 i M1, M2, sto ima smisla za neke diskusije, ali nije relevantno za temu "privatne banke kreiraju novac"

Kada se kaze "privatna banka kreira novac" ne misli se da banka kreira M0, vec da kreira depozite koji se onda koriste za placanje. I nije nista cudno da banka kreira depozit osobi A i pravda ga kreditnom obavezom osobe A. To nije kreiranje iz nicega, jer postoji obaveza da se novac vrati uz kamatu u kasnijem periodu.

I CB pravi novac iz nicega, to je njena moc.
CB moze uskratiti podrsku privatnoj banci, ako zeli na taj nacin da ogranici sirienje kredita, sto uglavnom nije slucaj.

pustos:

Ovo su nase tacke razmimoilazenja.

Po meni novac je sredstvo placanja, ako depozitom mogu da izmirim svoj racun, onda je depozit za mene novac.
Zelis da napravis razliku izmedju M0 i M1, M2, sto ima smisla za neke diskusije, ali nije relevantno za temu "privatne banke kreiraju novac"

Kada se kaze "privatna banka kreira novac" ne misli se da banka kreira M0, vec da kreira depozite koji se onda koriste za placanje. I nije nista cudno da banka kreira depozit osobi A i pravda ga kreditnom obavezom osobe A. To nije kreiranje iz nicega, jer postoji obaveza da se novac vrati uz kamatu u kasnijem periodu.

I CB pravi novac iz nicega, to je njena moc.
CB moze uskratiti podrsku privatnoj banci, ako zeli na taj nacin da ogranici sirienje kredita, sto uglavnom nije slucaj.

Kliknite za proširenje...

Za plaćanje se ne koristi depozit, već papirni novac ili elektronski novac na računima banaka (o čijem stanju se vodi evidencija kod NBS).
M0 je zbir svog tog novca.
M0 je novac.

"Depozit" nije oblik novca, nego oblik dužničko-poverilačkih odnosa.
Time što je kreditom "stvorila" depozit, banka nije stvorila dodatni novac kojim se može vršiti plaćanje.
Banka je samo stvorila dodatne elemente pasive i aktive, dok joj je pozicija "tekući račun" (kako sam ga radi jednostavnosti nazvaoa) tj. "gotovina i sredstva kod NBS" ostala nepromenjena.
Nema novostvorenog novca

Из Књиге Јаниса Варуфакиса ОВАЈ СВЕТ МОЖЕ БИТИ БОЉИ

пар пасуса као опринос вашој дискусији

........
Али, у жељи да мање користим алегорију и да будем кон- кретнији,
хтео бих да ти објасним како то тачно банкари преносе разменску вредност из будућности.
Помоћу ког механизма они то чине.
Само на тај начин схватићеш да је крах неизбежан.
Рецимо да Михалис прави бицикле и да од банкара тражи кредит од 500.000 евра
да купи машине које ће му омогућити производњу рамова бицикала од карбонских влакана како би бицикли били лакши и јачи.
Питање је: Цде ће банкар пронаћи ту суму да би је позајмио Михалису, наравно уз одговарајућу камату.

Немој да пожуриш са одговором да ће банкар позајмити Михалису свој новац или новац који су други уложили у његову банку.
То је погрешан одговор!
Тачан одговор је:
Ниоткуд!
Ни од чега!
Банкар ће напросто укњижити, поверити на Михалисов рачун суму од 500.000 евра.
Шта то значи?
Значи да ће, кад Михалис провен стање на свом банковном рачуну, пресрећан, угледати на екрану
банко- мата следеће стање: Салдо/ Крајње стање = 500.000 евра.
Михалис ће онда одмах исплатити произвођача машине преносећи
500.000 евра са свог банковног рачуна на банковни рачун произвођача и тако ће се ни од чега, ниоткуд створити сума од 500.000 евра!
И, заиста,
„процес помоћу којег банке стварају новац ни из чега толико је једноставан да ум није у могућности..........

Nije ni čudo što je Whatthefakis degažiran s ministarskog mesta
Talentovani debil

Magistar Čolović:

Nije ni čudo što je Whatthefakis degažiran s ministarskog mesta
Talentovani debil

Kliknite za proširenje...

Дегажиран је јер не доноси зацртан профит експлоататру .

Hajde da objasnimo primer koji je naveo AleksaJ, a odnosi se na Varufakisovo objašnjenje čudesnog stvaranja novca ni iz čega

Немој да пожуриш са одговором да ће банкар позајмити Михалису свој новац или новац који су други уложили у његову банку.
То је погрешан одговор!
Тачан одговор је:
Ниоткуд!
Ни од чега!
Банкар ће напросто укњижити, поверити на Михалисов рачун суму од 500.000 евра.
Шта то значи?
Значи да ће, кад Михалис провен стање на свом банковном рачуну, пресрећан, угледати на екрану
банко- мата следеће стање: Салдо/ Крајње стање = 500.000 евра.
Михалис ће онда одмах исплатити произвођача машине преносећи
500.000 евра са свог банковног рачуна на банковни рачун произвођача и тако ће се ни од чега, ниоткуд створити сума од 500.000 евра!
И, заиста,
„процес помоћу којег банке стварају новац ни из чега толико је једноставан да ум није у могућности..........

Kliknite za proširenje...

Hajde da objašnjenje pojednostavimo do kraja.
Idemo na računovodstvenu jednačinu banke



Recimo da je:
Gotovina = 100
Krediti = 0
Rezerve = 10

Kapital = 110
Depoziti = 0

100 + 0 + 10 = 110 + 0
110 = 110

Dakle, nema ni kredita ni depozita u početku.
Zašto ovakva pretpostavka?
Pa, zato da bi se jasnije videlo Varufakisovo čudo.

To sa koliko novca Banka raspolaže, vidi se na poziciji "GOTOVINA".
Dakle, banka trenutno ima 110 para (nebitno da li u papiru, metalu ili elektronski)

I onda klijent Mihalis ode kod mađioničara Bankara i zatraži 500 para kredita, koje mu banka odobri, nakon čeka zadovoljni Mihalis odmah vidi da raspolaže sa 500 para na svom računu.

Kako izgleda bilans banke

Gotovina = 100
Kredit = 500
Rezerve 10

Kapital = 110
Depozit = 500

Bilans
100+500+10 = 110+500
610 = 610

Šta se promenilo?
Aktiva je porasla sa 110 na 610
Količina novca kojom banka raspolaže ostala je ISTA, i dalje iznosi 100.
Zašto?
Zato što je opisanom operacijom samo kreiran dužničko-poverilački odnos, ali ne i sam novac.

Recimo, Varufakisov Mihalis plaća proizvođaču tih 500 para za mašinu.
Ako proizvođač, ima račun u drugoj banci, to plaćanje neće moći biti izvršeno jer banka ima samo 100 para, a ne 500.
Ili, ako proizvođač ima svoje dobavljače, koji su u drugoj banci opet nastaje problem. Ne može izvršiti plaćanje.
Baš kao ne može ni podići 500 para sa bankomata ili na šalteru.
Jer, nema 500 para.
Ima samo 100.


Ono što je bitno znati, jeste da Banke ne znaju kada će i u kojim iznosima novac ulaziti i izlaziti iz njih i prelaziti na račune drugih banaka u zemlji i inostranstvu, ili na račun Trezora države.
Dakle, Varufakisov primer je BESMISLEN.
Banke to ne rade.

https://ia800303.us.archive.org/1/items/theoryandhistor00spragoog/theoryandhistor00spragoog.pdf

Carls Dunbar - Teorija i istorija bankarstva, prvo izdanje 1891.

Dunbar opisije osnovne principe i funkcionisanje banka, kao i razvoj i ulogu centralnih banaka. U periodu koji opisuje jos uvek je vazio zlatni standard, funkcionisanje banaka je bilo jednostavnije i SAD nije imala centralnu banku, ali osnovni principi i dalje vaze, pruzajuci kontrast i bolje razumevanje danasnjeg sistema.

Банке то нераде .....

Шта банке раде односно шта би неко милсио тврдио да треба да раде .....само је једна подтврда да оно што не би требало не значи да се не дешава .. да се десило није

Туристи из Европе плате летовање у Египту.
Можда су и потомци некога гастарбајтера или гастарјбартерке па одлучили се да проведу летовање.
Алл инклудед услуга.
Послуга и кувари изабрани, прошли тренинг ... плаћени ...
Редовно иду и клањају .. Правоверни следбеници Праведнога

Не би требали да ураде што урадише ... АЛИ

Снимак покаже да ... су радили ... малу нужду у супу ... з агосте који су дебело платили ....

Да ли су то пре радили ... Спада у теорију о Шредингероворм мачку ....


Значи Варуфакус описује чудо које Банке чине ... То није Варуфакисуво чудо већ обсрвација делања

https://econpapers.repec.org/article/boeqbullt/0128.htm

Money creation in the modern economy

Michael McLeay, Amar Radia (amar.radia@bankofengland.co.uk) and Ryland Thomas (ryland.thomas@bankofengland.co.uk)

Bank of England Quarterly Bulletin, 2014, vol. 54, issue 1, 14-27

Abstract: This article explains how the majority of money in the modern economy is created by commercial banks making loans. Money creation in practice differs from some popular misconceptions — banks do not act simply as intermediaries, lending out deposits that savers place with them, and nor do they ‘multiply up’ central bank money to create new loans and deposits. The amount of money created in the economy ultimately depends on the monetary policy of the central bank. In normal times, this is carried out by setting interest rates. The central bank can also affect the amount of money directly through purchasing assets or ‘quantitative easing’.

Date: 2014

Kliknite za proširenje...

https://www.bankofengland.co.uk/-/m...tin/2014/money-creation-in-the-modern-economy

pustos:

https://econpapers.repec.org/article/boeqbullt/0128.htm


https://www.bankofengland.co.uk/-/m...tin/2014/money-creation-in-the-modern-economy

Kliknite za proširenje...

Dobro, i?

I nista, tako banke rade.

Kreiraju kredit i odgovarajuci depozit, ako nemaju dovoljno obaveznih rezervi, dokupe ih od CB i sutra ponovo tako.

https://www.bis.org/review/r180118c.pdf

Money creation in today’s financial system

Types of money

When speaking about money, we need to distinguish between various types of money.
Especially important with regard to our topic is the distinction between central bank money
on the one hand and
commercial bank money – i.e. deposits with commercial banks – on the
other. The two differ in terms of characteristics and risks, as well as in the way they are
created

Kliknite za proširenje...

Pokjušaću i ja da dam svoj doprinos temi

Naše banke tj banke koje rade na teritoriji Srbije svakako ne kriraju nikakv novac, tj dinare njima stiže već kreirani novac koji se odražava na zaduženost države i kurs

pustos:

I nista, tako banke rade.

Kreiraju kredit i odgovarajuci depozit, ako nemaju dovoljno obaveznih rezervi, dokupe ih od CB i sutra ponovo tako.

Kliknite za proširenje...

- "Kupuju rezerve"? Cime ih placaju? Mislis onim kreiranim depozitima iz pasive?
- "Kupuju rezerve"? Rezerve se ne kupuju, rezerve su ZIV novac koje banke moraju sa svojih tekucih racuna kod Centralne banke da prebace da specijalne racune kod CB (a koji im nije dostupan kao sto je dostupan novac ca tekuceg racuna)

To ne ide tako...

- - - - - - - - - -

pustos:

https://www.bis.org/review/r180118c.pdf

Kliknite za proširenje...

Sjajno je ovo što si postavio.
SAmo što (bez uvrede) nedovoljno razumeš, pa nisi citirao prave delove.
Postaviću ti ključna mesta iz tog teksta