Privatne banke kreiraju novac - istina ili popularni mit?

Hteo bih da se osvrnem na jedno opšte rašireno mišljenje, naročito popularno kod korisnika "edukativnih" Youtube klipova i interenet sadržaja iz domena teorije zavere, a to je da privatne banke putem primanja depozita i davanjem kredita na osnovu tih depozita STVARAJU NOVAC, te da time oduzimaju zemlji monetarnu suverenost, koja bi trebala da se vrati Centralnoj banci i sl.

Znate ono: Pera dao banci 1000 dolara, banka 100 stavi u rezervu, a 900 plasira kao kredit Miki, pa je banka time stvorila dodatnih 900 dolara.

Ja tvrdim da je ovo mišljenje MIT, a ponudiću i objašnjenje zašto.

Svaka firma, pa i banke imaju svoju imovinu i o njoj vode evidenciju.
Imovina prikazana po svojim oblicima (Nekretnine, vozila, novac) jeste AKTIVA.
Imovina prikazana po tome čija je (sopstveni kapital, pozajmljena sredstva) jeste PASIVA.

To koliko jedna banka ima novca prikazuje se u AKTIVI i to na poziciji koju možemo nazvati TEKUĆI RAČUN.
Recimo da banka ABC ima 1.000 evra na svom tekućem računu (radi jednostavnosti poistovetiću papirni i elektronski novac) i to je njen novac.

Ukupna količina novca je u početnom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 evra kod ABC banke i
1.000 evra kod Pere

Gospodin Pera dođe u banku ABC i položi depozit od 1.000 evra na godinu dana. Recimo da za svaki depozit, NBS traži da se izdvoji 10% rezervi. Znači, ABC banka, po prijemu depozita mora uplatiti 100 dolara na poseban račun kod NBS

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena
1.900 kod ABC banke
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS

Gospodin Mika dobije kredit od ABC banke u iznosu od 900 evra. ABC banka mu isplati tih 900 evra.

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 kod ABC banke
900 kod Mike
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS
Mika ima 900 evra, ali duguje 900 evra ABC banci.

Kao što se iz primera vidi, polaganje depozita i davanje kredita iz tog depozita:
1. nije promenilo količinu novca u opticaju
2. promenilo je samo strukturu poseda tog novca i to privremeno (do isteka depozita, dospeća kredita)
3. stvorilo dužničko poverilačke odnose između:
- Pere i ABC banke,
- ABC banke i NBS i
- ABC banke i Mike

Toliko za početak.
Za sada nisam hteo da više zamaram računovodstvenim, monetarnim aspektima objašnenja i stanovištom funkcionisanja platnog prometa

Pera uplati na Mikin račun 1000e. Banka upiše promet 1000e. Mika podigne tih 1000e i kupi plivajući zamajac. Banka upiše promet 1000e.
Mika na taksiju zaradi 1000e i uplati ih banci, da bi vratio Peri, banka ponovo upiše promet 1000e.
Pera i Mika su na istom, ali je banka ostvarila 2000e prometa. Strana banka ne polaže račune Jorgovanki, delom zato što ih Jorgovanka ne bi razumela. SDK ne postoji, i kontrolu vrši centrala banke u Austriji. Banka je fiktivno i na papiru uvećala svoj kapital.
Strana banka na onovu prometa može da upiše da ima u posedu 2000e. Te nepostojeće pare mogu poslužiti da se neke postojeće pare operu za mnogo ozbiljniju proviziju nego što su EKS i NKS.

hakim bej:

Pera uplati na Mikin račun 1000e. Banka upiše promet 1000e. Mika podigne tih 1000e i kupi plivajući zamajac. Banka upiše promet 1000e.
Mika na taksiju zaradi 1000e i uplati ih banci, da bi vratio Peri, banka ponovo upiše promet 1000e.
Pera i Mika su na istom, ali je banka ostvarila 2000e prometa. Strana banka ne polaže račune Jorgovanki, delom zato što ih Jorgovanka ne bi razumela. SDK ne postoji, i kontrolu vrši centrala banke u Austriji. Banka je fiktivno i na papiru uvećala svoj kapital.
Strana banka na onovu prometa može da upiše da ima u posedu 2000e. Te nepostojeće pare mogu poslužiti da se neke postojeće pare operu za mnogo ozbiljniju proviziju nego što su EKS i NKS.

Kliknite za proširenje...

Mika je na taksiju zaradio 1000 evra od Laze, Žike, Jove...
To je zatvoren krug preraspodele novca iz jedne u drugu ruku

Ali je banka stvorila pare koje nema.
I sada može da, te nepostojeće pare, plasira kao kredite.

hakim bej:

Ali je banka stvorila pare koje nema.
I sada može da, te nepostojeće pare, plasira kao kredite.

Kliknite za proširenje...

Banka nije ništa stvorila. Nikakve pare.
Samo je Perine pare iz depozita dala: Miki kao kredit i NBS kao rezerva

Naravno da nije ništa stvorila.
Ali joj je pružena mogućnost da na svoj račun dopiše nepostojeći iznos i na taj način uveća ukupnu količinu novca u državi.
Pošto je taj novac virtuelan (a koji nije) može ga koristiti u platnom prometu i uvećavati za provizije i kamate.
Ne postoji SDK što znači da ne postoji država u kontroli tokova novca.

Kada ja kao privatnik uplatim pazar državi - poreskoj upravi, odnesem žive pare u banku i uplatim na račun.
Banka poreskoj upravi ne dostavlja žive pare, nego samo potvrdu o uplati. Pare ostaju u banci, samo menjaju neki tamo broj na nekom tamo računu.
I država VERUJE da sam ja njoj uplatio pare.
Onaj ko je u posedu imovine, a to je banka, ne daje državi veće garancije od "majke mi". To se desilo tridesetih godina u Americi, a sada nam se približava novi talas ekonomske krize.
Banke mogu proglasiti stečaj, nenaplativ, cela imovina su stolice, štampači i iznajmljene zgrade. I deset milki garancije na računu NBS.

hakim bej:

Naravno da nije ništa stvorila.
Ali joj je pružena mogućnost da na svoj račun dopiše nepostojeći iznos i na taj način uveća ukupnu količinu novca u državi.

Kliknite za proširenje...

Ništa banka nije dopisala na svoj račun.

Zašto?
Zato što banke ne mogu ništa samoinicijativno sebi da dopisuju i da to učine stvarnim.

Zašto?
Zato što platni sistem ne funkcioniše tako.

Kako funkcioniše?
Tako što Centralna Banka, tj. NBS kod nas vodi evidenciju koliko koja banka ima novca na svom računu u centralnoj banci.
JEdino je ta evidencija merodavna.
I na tu evidenciju banke ne mogu da utiču nikakvim dopisivanjem nula ili bilo kojih drugih cifara u sopstvenim računovodstvenim evidencijama

Da, tako bi trebalo da bude.
Ali je služba koja vodi evidenciju ukinuta. Nema je.
Evidentiraju se samo izveštaji banaka, a ne i kliring.

hakim bej:

Da, tako bi trebalo da bude.
Ali je služba koja vodi evidenciju ukinuta. Nema je.
Evidentiraju se samo izveštaji banaka, a ne i kliring.

Kliknite za proširenje...

Nema to veze sa SDK/ZOP, već sa načinom funkcionisanja platnog sistema.
U suštini, elektronski novac jedino se pomera između računa banaka u NBS evidenciji.
Poslovne banke suštinski samo to konstatuju u svom računovodstvu

hakim bej:

Pošto je taj novac virtuelan (a koji nije) može ga koristiti u platnom prometu i uvećavati za provizije i kamate.
Ne postoji SDK što znači da ne postoji država u kontroli tokova novca.

Kada ja kao privatnik uplatim pazar državi - poreskoj upravi, odnesem žive pare u banku i uplatim na račun.
Banka poreskoj upravi ne dostavlja žive pare, nego samo potvrdu o uplati. Pare ostaju u banci, samo menjaju neki tamo broj na nekom tamo računu.
I država VERUJE da sam ja njoj uplatio pare.
Onaj ko je u posedu imovine, a to je banka, ne daje državi veće garancije od "majke mi". To se desilo tridesetih godina u Americi, a sada nam se približava novi talas ekonomske krize.
Banke mogu proglasiti stečaj, nenaplativ, cela imovina su stolice, štampači i iznajmljene zgrade. I deset milki garancije na računu NBS.

Kliknite za proširenje...

Kada ti, kao privatnik, uplatiš pazar, to ne ide na račun poreske uprave, jer tvoj pazar nije sve porez. Ali da ne širim priču u tom delu.
Ok, uplatiš pazar, banka dobija novac u papiru.
Ona u svojoj pasivi evidentira povećanje tvog depozita po viđenju, a u aktivi povećanje pozicije Blagajna.
Ti u isto vreme u svojim knjigama povećaš poziiju "tekući račun", a umanjiš "blagajnu".
Banke ne vole da rade sa papirnim novcem puno.
Kada se tog novca skupi dovoljno, banke višak koji je iznad njenih operativnih potreba deponuju kod NBS.
Za iznos deponovanog novca kod NBS one smanjuju "Blagajnu", a povećavaju svoj "Tekući račun".

Kad ti želiš da platiš PDV, ti banci daš nalog za prenos.
Banka to evidentira smanjenjem tvog "depozita po viđenju" i smanjenjem "tekućeg računa".
Na računu banke kod NBS, NBS smanjuje iznos koji ta banka ima, a povećava iznos pozicija Državnog trezora (tj. Poreske uprave).

Ima tu dosta nivoa dvostrukih kontrola, zbog kojih scenario koji ti opisuješ nije moguć

У АБЦ банку Лаза и Жика оложе по 1000 евра
АБЦ банка да Ђоки 2000 позајмицу.

Пера Лаза и Жика се ољоскају и воз их покупи на пружном прелазу.

Периница Лазиница Жикиница доћу у банку АБЦ и траже свака по 1000 .

?!

Шта сад ?

AleksaJ:

У АБЦ банку Лаза и Жика оложе по 1000 евра
АБЦ банка да Ђоки 2000 позајмицу.

Пера Лаза и Жика се ољоскају и воз их покупи на пружном прелазу.

Периница Лазиница Жикиница доћу у банку АБЦ и траже свака по 1000 .

?!

Шта сад ?

Kliknite za proširenje...

Wow, šta tad?
Banke povezuju ljude koji novac imaju, a ustupili bi ga na određeni rok uz kamatu, sa ljudima koji novac trenutno nemaju, a spremni su da ga pozajme i za to plate kamatu.
Pa, u tome je umetnost banaka da upravljaju pozicijama aktive i pasive (svim tim različitim ročnostima) na način da budu likvidne u svakom trenutku, pa uključujući i stres scenarija u kojima se dogodi povećano povlačenje depozita.

Magistar Čolović:

Wow, šta tad?
Banke povezuju ljude koji novac imaju, a ustupili bi ga na određeni rok uz kamatu, sa ljudima koji novac trenutno nemaju, a spremni su da ga pozajme i za to plate kamatu.
Pa, u tome je umetnost banaka da upravljaju pozicijama aktive i pasive (svim tim različitim ročnostima) na način da budu likvidne u svakom trenutku, pa uključujući i stres scenarija u kojima se dogodi povećano povlačenje depozita.

Kliknite za proširenje...

Погрешан одговор.

Пошто банка нема средстава да врати улог банка иде у ликвидацију и имовина банке се продаје.

U slučaju da svi deponenti polete po depozite tzv bank run, banka će propasti.
Svakako.
Baš kao što će propasti i svako preduzeće kojem dobavljači i poverioci zatraže novac nazad istog trenutka.
To su samoispunjavajuće proročanstvo, nikakvo epohalno otkriće

Пера не штеди у банку.
Лаза не штеди у банку.
Жика не штеди у банку.

Мика позајми 1000 и Ђока позајми 2000 а банка АМЦ има 1000 евра .

Како?!

AleksaJ:

Пера не штеди у банку.
Лаза не штеди у банку.
Жика не штеди у банку.

Мика позајми 1000 и Ђока позајми 2000 а банка АМЦ има 1000 евра .

Како?!

Kliknite za proširenje...

nešto si ti pobrkao

Нетачан одговор

АБЦ банка позајми из трезора где лежи одчтампанно 100 000

- - - - - - - - - -

Питање три

Хамдија позајми 1000
Хакија позајми 1000
Суљо позајми 1000

Како Халал банка ради иако камате не наплаћује?

Magistar Čolović:

Hteo bih da se osvrnem na jedno opšte rašireno mišljenje, naročito popularno kod korisnika "edukativnih" Youtube klipova i interenet sadržaja iz domena teorije zavere, a to je da privatne banke putem primanja depozita i davanjem kredita na osnovu tih depozita STVARAJU NOVAC, te da time oduzimaju zemlji monetarnu suverenost, koja bi trebala da se vrati Centralnoj banci i sl.

Spojler

Znate ono: Pera dao banci 1000 dolara, banka 100 stavi u rezervu, a 900 plasira kao kredit Miki, pa je banka time stvorila dodatnih 900 dolara.

Ja tvrdim da je ovo mišljenje MIT, a ponudiću i objašnjenje zašto.

Svaka firma, pa i banke imaju svoju imovinu i o njoj vode evidenciju.
Imovina prikazana po svojim oblicima (Nekretnine, vozila, novac) jeste AKTIVA.
Imovina prikazana po tome čija je (sopstveni kapital, pozajmljena sredstva) jeste PASIVA.

To koliko jedna banka ima novca prikazuje se u AKTIVI i to na poziciji koju možemo nazvati TEKUĆI RAČUN.
Recimo da banka ABC ima 1.000 evra na svom tekućem računu (radi jednostavnosti poistovetiću papirni i elektronski novac) i to je njen novac.

Ukupna količina novca je u početnom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 evra kod ABC banke i
1.000 evra kod Pere

Gospodin Pera dođe u banku ABC i položi depozit od 1.000 evra na godinu dana. Recimo da za svaki depozit, NBS traži da se izdvoji 10% rezervi. Znači, ABC banka, po prijemu depozita mora uplatiti 100 dolara na poseban račun kod NBS

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena
1.900 kod ABC banke
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS

Gospodin Mika dobije kredit od ABC banke u iznosu od 900 evra. ABC banka mu isplati tih 900 evra.

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 kod ABC banke
900 kod Mike
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS
Mika ima 900 evra, ali duguje 900 evra ABC banci.

Kao što se iz primera vidi, polaganje depozita i davanje kredita iz tog depozita:
1. nije promenilo količinu novca u opticaju
2. promenilo je samo strukturu poseda tog novca i to privremeno (do isteka depozita, dospeća kredita)
3. stvorilo dužničko poverilačke odnose između:
- Pere i ABC banke,
- ABC banke i NBS i
- ABC banke i Mike

Toliko za početak.
Za sada nisam hteo da više zamaram računovodstvenim, monetarnim aspektima objašnenja i stanovištom funkcionisanja platnog prometa

Kliknite za proširenje...

Rade to, ali ne kreiranjem stampanog novca, vec kreiranjem svojih depozita, koji onda sluze kao sredstvo placanja.
npr.
Janko ulozi 1000 i banka mu izda depozit na 1000, to ce biti jedine papirne novcanice.

Obucar O ima racun u banci, sa depozitom 0, prodavac auto delova AD isto ima racun sa depozitom 0.

Trgovac Z je prodao 1 tonu krompira za 100 i dobio menicu, ali mu trebaju pare.

Z dolazi u banku i nudi menicu na diskont. Banka uzima menicu i na osnovu nje mu otvara depozit na 95 (ne daje mu kes) i upravo je skocila kolicna novca, tj. depozita u opticaju.

Z odlazi kod O i kupuje cipele za 20. Cekom ili karticom daje nalog banci za isplatu. Banka depozit Z umanji za 20 (sada je 75), a depozit O uveca za 20.
Z zatim odlazi kod AD i kupuje delove za 50. Cekom ili karticom daje nalog za isplatu. Banka depozit Z umanji za 50(sada je 25), a depozit AD uveca za 50.
Kada menica dodje na naplatu, kupac krompira X, uplacuje 100, 95 pokriva kreirane depozite, a 5 je zarada banke.

Menica je bila garant za sve transakcije, a obavljene su u depozitima, ne u kesu.

Banka opstaje upravljajuci vremenom isplate, tj. svojom likvidnoscu, tako sto ce sto je bolje moguce uskladiti placanja sa prilivima, a amortizovace neuskladjeost iz realnih depozita, tj. onih 1000, koje je Janko deponovao i svog kapitala.

pustos:

Rade to, ali ne kreiranjem stampanog novca, vec kreiranjem svojih depozita, koji onda sluze kao sredstvo placanja.
npr.
1. Janko ulozi 1000 i banka mu izda depozit na 1000, to ce biti jedine papirne novcanice.

2. Obucar O ima racun u banci, sa depozitom 0, prodavac auto delova AD isto ima racun sa depozitom 0.

3. Trgovac Z je prodao 1 tonu krompira za 100 i dobio menicu, ali mu trebaju pare.

4. Z dolazi u banku i nudi menicu na diskont. Banka uzima menicu i na osnovu nje mu otvara depozit na 95 (ne daje mu kes) i upravo je skocila kolicna novca, tj. depozita u opticaju.

5. Z odlazi kod O i kupuje cipele za 20. Cekom ili karticom daje nalog banci za isplatu. Banka depozit Z umanji za 20 (sada je 75), a depozit O uveca za 20.
Z zatim odlazi kod AD i kupuje delove za 50. Cekom ili karticom daje nalog za isplatu. Banka depozit Z umanji za 50(sada je 25), a depozit AD uveca za 50.
Kada menica dodje na naplatu, kupac krompira X, uplacuje 100, 95 pokriva kreirane depozite, a 5 je zarada banke.

Menica je bila garant za sve transakcije, a obavljene su u depozitima, ne u kesu.

Banka opstaje upravljajuci vremenom isplate, tj. svojom likvidnoscu, tako sto ce sto je bolje moguce uskladiti placanja sa prilivima, a amortizovace neuskladjeost iz realnih depozita, tj. onih 1000, koje je Janko deponovao i svog kapitala.

Kliknite za proširenje...

Evo, kako ide bilans banke po tvojim promenama. Pokušaću da ga ispratim po događajima.

Događaj 1.
Aktiva = 1.000

Tekući raun = 1.000

Pasiva = 1.000
Obaveze za Jankov depozit = 1.000

Ukupno novca = 1.000
Kod koga je novac?
Banka = 1.000

Događaj 2
Nema nikakvih promena
Ukupno novca = 1.000
Kod koga je novac?
Banka = 1.000

Događaj 3.
Nema tokova gotovine

Ukupno novca u opticaju = 1.000

Kod koga je novac?
Banka = 1.000


Događaj 4.

Bilans stanja banke

Aktiva = 1.095
Tekući račun = 1.000
Potraživanja za eskontovane menice = 95

Pasiva = 1.095
Obaveza za Jankov depozit = 1.000
Obaveza za depozit trgovca Z = 95

Ukupno novca = 1.000

Kod koga je novac?
Banka = 1.000

Događaj 5.

Aktiva = 1.100
Tekući račun = 1.100 (1.000 + 100)
Potraživanja za eskontovane menice = 0 (95 - 95)

Prihod od menice je 5 i beleži se u bilansu uspeha banke

Pasiva = 1.100
Obaveza za Jankov depozit = 1.000
Obaveza za depozit trgovca Z = 25 (90-20-50)
Obaveza za depozit Obućara = 20
Obaveza za prodavca Autodelova = 50
Neraspoređena dobit = 5


Ukupno novca = 1.100

Kod koga je novac?
Banka = 1.100



Šta je ovde tačno stvoreno?
100 dolara?
Ne, nije. Jer je to novac koji je došao od kupca krompira. Jer da ih je trgovac odmah naplatio, a potom uneo u banku, opet bi se količina novca povećala za tih 100

5 dolara?
Nije ni to. Jer 5 dolara je samo redistribucija prihoda od prodaje trgovca Z. Tj. tih 5 dolara koštala je potreba trgovca da novac dobije odmah i da ne čeka na dospeće rok naplate od svog kupca.


Shodno tome, izloženi primer ne pokazuje nikakvo stvaranje novca, već samo to kako je Trgovac Z potrošio 100 dolara prihoda od prodaje krompira.

Uplata Janka banci od 1000



Trgovac Z donosi menicu na 100



Ostale promene su promene u iznosu depozita na strani pasive. Z - 25, O - 20, AD -25

Kupac krompira X donosi pare za menicu, menica se ponistava, a novac dolazi na njeno mesto.



Kad je menica usla u banku, ukupna kolicna aktive je skocila za 100, a placanje je izvrseno razmenom depozita.

Menica nije novac, vec vrsta kredita, obecanje da se plati novac u zadatom roku.

pustos:

Uplata Janka banci od 1000

Aktiva	Pasiva
1000	1000 - depozit Janko

Trgovac Z donosi menicu na 100

Aktiva	Pasiva
100 - menica 1000	95 - depozit Z 1000 - depozit janko 5 - nerasporedjena dobit

Ostale promene su promene u iznosu depozita na strani pasive. Z - 25, O - 20, AD -25

Kupac krompira X donosi pare za menicu, menica se ponistava, a novac dolazi na njeno mesto.

Aktiva	Pasiva
100 1000	20 - depozit O 50 - depozit AD 25 - depozit Z 1000- depozit janko 5 - dobit banke

Kad je menica usla u banku, ukupna kolicna aktive je skocila za 100, a placanje je izvrseno razmenom depozita.

Menica nije novac, vec vrsta kredita, obecanje da se plati novac u zadatom roku.

Kliknite za proširenje...

Eskonvanje menice:
- povećalo je aktivu banke
- promenilo dužničko-poverilačke odnose
- ostavilo količinu novca nepromenjenom


A primerom si hteo da pokažeš da je banka tim poslom stvorila novac ni iz čega

Magistar Čolović:

Eskonvanje menice:
- povećalo je aktivu banke
- promenilo dužničko-poverilačke odnose
- ostavilo količinu novca nepromenjenom


A primerom si hteo da pokažeš da je banka tim poslom stvorila novac ni iz čega

Kliknite za proširenje...

Cime su placeni O i AD?
Oni su mogli istog trenutka otici u banku i traziti kes.

Nije stvorila iz nicega, stvorila je iz obecanja da ce novac biti placen u nekom trenutku u buducnosti, iz kredita.

Po završetku svih događaja iz tvog primera, ukupno novca u opticaju je 1.100, i sav se nalazi kod Banke.
Pri čemu, 1000 potiče od Jankovog depozita, a 100 od kupca krompira .


Sve i da nema banke, niti menice, nego da se sve radi u papirnom obliku, a pare drže u slamarici, ništa se u primeru ne bi promenilo.
Novca bi na kraju balade opet bilo 1.100, pri čemu bi raspored bio.

Jankova slamarica = 1.000
Trgovčeva slamarica = 30
Obućareva slamarica = 20
Slamarica prodavca delova = 50
-----------------------
Ukupno = 1.100


Tako da, primer ništa ne pokazuje

Magistar Čolović:

Po završetku svih događaja iz tvog primera, ukupno novca u opticaju je 1.100, i sav se nalazi kod Banke.
Pri čemu, 1000 potiče od Jankovog depozita, a 100 od kupca krompira .


Sve i da nema banke, niti menice, nego da se sve radi u papirnom obliku, a pare drže u slamarici, ništa se u primeru ne bi promenilo.
Novca bi na kraju balade opet bilo 1.100, pri čemu bi raspored bio.

Jankova slamarica = 1.000
Trgovčeva slamarica = 30
Obućareva slamarica = 20
Slamarica prodavca delova = 50
-----------------------
Ukupno = 1.100


Tako da, primer ništa ne pokazuje

Kliknite za proširenje...

Z je dosao u banku i dao menicu, a dobio depozit. Istog dana je kupio cipele i delove za auto.

Sledeceg dana svi, Janko, Z, O, AD stoje ispred banke i traze kes. Banka ima 1000 i menicu.

Banka je svojim depozitima premostila vremenski jaz izmedju izdavanja menice i naplate menice.

pustos:

Z je dosao u banku i dao menicu, a dobio depozit. Istog dana je kupio cipele i delove za auto.

Sledeceg dana svi, Janko, Z, O, AD stoje ispred banke i traze kes. Banka ima 1000 i menicu.

Banka je svojim depozitima premostila vremenski jaz izmedju izdavanja menice i naplate menice.

Kliknite za proširenje...

Pa?
Šta je promenila činjenica da banka postoji i da je menica eskontovana?
Ja ne vidim nikakav stvoreni novac?
Koliko ja vidim, promenila je samo to da su transakcije između Z i O, kao i Z i AD izvršene recimo mesec dana ranije, nego da je Z sačekao da mu kupac plati redovno.