Razocaranje

Draga Ester:
da li ste sebe nekada razocarali i jeste li sebi oprostili?
Kliknite za proširenje...

Ako me drugi razocaraju, kada secanje na to sto je bilo prestane da me uznemiruje, kada postanem ravnodusna, kada nemam pozitivnih ali ni negativnih emocija, racunam da sam oprostila.
Sebe razocaras saznanjem da si nekoga nesvesno povredio. Odnos te osobe prema tebi moze da ublazi osecaj grize savesti, da te povrati i oraspolozi, ali... Uvek ostane los osecaj kada se setim. Vezano je za jednu drugaricu, iako smo u jaaako dobrim odnosima i ona to ne spominje jer i sama zna da nije (zlo)namerno, zasmeta mi kada se setim. I za dete, jer sam ga prerano tretirala kao velikog, odraslog, zrelog,... i to ide njemu u korist, onako u dubini duse znam da nije zaista greska, ali... Kada mi proradi ona kenjkava, pekmezasta, majcinska emocija bude mi neopisivo zao sto ga u nekim momentima nisam razmazila, a povretka nema. Pogotovo sada, kada je u godinama kada je skoro pa sramota pokazati emociju, maziti se,... kada sam svesna kako je brzo proslo i jedino mi preostaje da ga za takve neznosti prepustim drugim zenama :) a ja cekam unuce :heart:
 
Толико сам себе разочарао да за мене нема опроштаја од мене уколико не будем кажњен, једно две, три цице у крзненим бундицама и кожним тангама, са оним узаним високим чизмама до пола бутина, да ме измалтретирају перушкама и ручним мутилицама за шлаг, па тек онда да размислим о праштању. :deda:
 
joj ima tu jedna ozbiljna dilema
ja sam jako stroga prema sebi, i ceo zivot sam u dilemi - ne znam da li je to komleks vise ili nize vrednosti:))
sto sam starija, sve manje se zamaram icim..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top