Zato i ništa nisam rekla. Odmah kontranapad.
Dobro, bre, ti nemaš taj nabijen ego. To je više kao sindrom.
Muzevan
- Začetnik teme gost 336946
- Datum pokretanja
Zato i ništa nisam rekla. Odmah kontranapad.
Dobro, bre, ti nemaš taj nabijen ego. To je više kao sindrom.
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.338
Da, htedoh da kažem da mi ni malo nisu muževni ovi dečaci sa selfijima, koji poziraju i šetaju mišiće, depilirani, očupanih obrva i nabijenog ega. Je l to, ili još nešto?
Ма некако су и несамостални. Ништа сами, све чекају мамицу и татицу.
- - - - - - - - - -
Мислим, то важи и за девојке. Да не буде забуне.
- - - - - - - - - -
И некако су убеђени да не кажем набеђени да им све припада, без да се потруде.
gost 367210
Poznat
- Poruka
- 9.236
muzevan muskarac je chikica u svojim pedesetim koji je krenuo sa kioskom za brzu hranu punim bubasvaba i podriguse kojoj isteko rok koju je prodavao osnovcima na velikom odmoru u tregerusi sa tragovima prekjucerasnjeg dorucka. sad drzi tri kafica blizu kruga dvojke uteze se u tesne farke kako bi istakao svoje smesne pilece nogice i kutijast tur, i slomi se da razume junga i van goga jer tako deluje misticno svojoj novoj devojci kojoj je u njenim tridesetim 'dosta 'nezrelih' muskaraca njenih godina' (u prevodu muskarcima njenih godina je dosta nje).
alimentaciju placa nikako zato sto je ushtrojen od strane drzave i zene koja mu je otela decu i otisla sa muzevnim muskarcem koji je on kasnije postao ali tada nije bio, vec zato sto je muzevan muskarac, tkzv dzek. epsku jelte pricu o svom herojskom usponu od trnja (pokvarene podriguse) do zvezda (prodavanja alkohola lokalnim pijandurama i izgubljenim zenetinama), i samopregornoj i samopozrtvovanoj brizi za svoju decu (koju vidja dva do tri puta godisnje i koju je predao zeni uz krajnje muzevan uzdah 'deca treba da su sa majkom') voli da plasira svojoj novoj devojci dok mu se u oku zaiskri suza, muska najteza
alimentaciju placa nikako zato sto je ushtrojen od strane drzave i zene koja mu je otela decu i otisla sa muzevnim muskarcem koji je on kasnije postao ali tada nije bio, vec zato sto je muzevan muskarac, tkzv dzek. epsku jelte pricu o svom herojskom usponu od trnja (pokvarene podriguse) do zvezda (prodavanja alkohola lokalnim pijandurama i izgubljenim zenetinama), i samopregornoj i samopozrtvovanoj brizi za svoju decu (koju vidja dva do tri puta godisnje i koju je predao zeni uz krajnje muzevan uzdah 'deca treba da su sa majkom') voli da plasira svojoj novoj devojci dok mu se u oku zaiskri suza, muska najteza
**Freya**
Veoma poznat
- Poruka
- 14.987
Нисам то знала. Сада је још више порастао у мојим очима.
Има један наш фудбалер, иако нисам њима склона, који носи предивну, ретку причу... Онако праву мушку, заштитничку... Али не бих да износим јер приватно знам о томе, није се писало па... А ето, у мору којекаквих који се труде да на све начине дођу до изражаја има, срећом и правих
И ја сам као мала/млада била склона битанга и принцеза комбинацијама. Више заиста нисам жељна авантуре, напротив. Само сигурност, стабилност, доследност,... могу да ме задрже. Баш сам се променила. До скоро сам се бусала како хоћу и могу све сама. Могу, али више не желим. Мислим, ако сам већ у паруАко нисам, није проблем, гураћу као и до сада
Е, то је такође мушка карактеристика, мислим права мушка: да има потребу да те заштити и поштеди иако свестан да можеш и без њега да се избориш.
Meni se čini da je za igru bitanga i princeza potrebna određena doza privilegovanosti. To je vrsta igre, ružnije rečeno, glume u kojoj niko ne strada. Kada te privilegovanosti nema onda ljudi istinski nadrljaju i prodju veoma loše.
Pomenuti Till Lindemann je takvo dete, otac čuveni pesnik a majka novinar, prestižna škola za atlete, učesnik Olipijade u plivanju. Kakva je to baraba? To je folirant sa pedigreom koji svakako nije imao klasičan put nekoga sa ulice. Takve su i devojke, sve su to neka i nečija deca koja fakat neće nastradati u lošem odnosu sa porocnim muškarcem.
Sama sam se igrala i nastradala da sam bila sva modra i od tada, volim problematicne na neproblematicnoj razdaljini.
Ali sklonost je sklonost, veze sa apsolutnim dobricama su se meni raspadale a da nikada razlog shvatila nisam. Kao i svemu, pomaže poznavanje svojih slabosti.
Docto, bas si ljut na nekoga...
gost 360768
Buduća legenda
- Poruka
- 27.369
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.338
hirajgoagain
Zaslužan član
- Poruka
- 126.761
Мужеван је
jel deki stanković
georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 211.818
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.338
hirajgoagain
Zaslužan član
- Poruka
- 126.761
- Poruka
- 3.083
Муж је глава жени…
Знамо да свака организација, свака институција – било црквена: парохија, манастир или световна: банка, предузеће, школа – мора имати главу, управитеља. Тако је и са успешним браком, породица је такође заједница, духовно и телесно устројена. Према Светом Писму и Светом Предању, вођа у браку је муж. Поново, речи светог Апостола Павла: Муж је глава жени… Он је онај који води. Он представља начело ауторитета унутар породице. Као што је свештеник духовни вођа пастве, одговоран пред Богом за своје парохијане, и зато духовни ауторитет у парохији, тако је и муж свештеник у својој породици, одговоран за давање основног тона породичном животу.
Ово не значи да је он изнад своје жене. У Христовим очима сви су једнаки; нема ни мушкога ни женскога. У ствари, брак је свеза једнаких. Нека не буде забуне: нема места никаквом ниподаштавању било какве врсте у православљу. То што је глава, не даје мужу било какву диктаторску, тиранску, самовољну или апсолутну власт над његовом женом и децом. Ипак, као сваки значајнан положај, и мужевљев прате одређене одговорности, које су веома тешке, али такође и веома изазовне и потенцијално креативне. Свето Писмо нам говори да муж мора волети жену као што је Христос заволео Цркву и дао Себе за њу (Ефес.5,25) Много хришћанских мужева има мало представе о томе шта оваква љубав значи. У свету, “љубав“ обично упућује на телесну љубав или сентименталну, романтичну љубав. Ово нема ничег заједничког са хришћанским поимањем љубави. Сетите се само Христових речи ученицима: Нема веће љубави од оне да човек положи живот свој за другога. Љубав, дакле, са хришћанског становишта, значи жртву, само-порицање. Муж мора да исказује толико бриге, старања, нежности, пажње, поштовања и обзирности према својој жени колико и Христос за своју Цркву. Мужевљево старање мора бити толико да се протегне и до саме смрти. Баш онако као што је Господ Исус Христос страдао из љубави за своју Цркву, тако исто и Православни супруг мора да принесе све – чак и свој живот ако је неопходно – за своју супругу. И поново, Свети Апостол Павле каже, Муж је глава жени као што је Христос глава Цркви… Ми знамо каква је врста главе Господ био: Он је прао ноге Својим ученицима. Према нашем Спаситељу, бити глава, бити први, значи служити – предњачити у пружању љубави, разумевања, стрпљења, у пружању заштите својој породици. Ово је пример вожда, главе, какав је муж призван да буде. И када је он такав вођа, он је прави човек, истинити човек, веран својој боголико устројеној природи.
Мудра жена ће охрабривати свога супруга да буде такав човек; она неће покушавати да преузме тај положај ауторитета за себе. Психолози тврде да је гнев који жена осећа према човеку који јој је дозволио да уместо њега она буде глава породице, јесте најдубљи могући гнев. Тако се данас открива да многи случајеви деликвенције, па чак и душевних болести, долазе из домова где отац није глава куће, извор саосећања, љубави и заштите.
Мужевљева дужност да пружа љубав својој жени и породици не дозвољава му да застрашује жену. Он не сме да третира своју супругу као унајмљеног слугу – што многи мушкарци чине. Ево шта Свети Јован Златоусти има да каже о овоме:
“Заиста, слугу ће можда човек и привезати страхом; али не, ни њега неће, јер ће и он тражити начин да избегне и оде. Али ти свога животног друга, мајку своје деце, извор свих својих радости, не би требало да везујеш страхом и претњама, него љубављу и благом нарави. Јер, какво је то јединство где се жена плаши мужа? И какво ће задовољство муж имати ако са својом женом општи као са робињом, а не као са супругом која га воли по својој слободној вољи? Чак ако у нечему због ње и пострадаш, не кажњавај је, јер ни Христос није тако учинио за Цркву.“
Мушкарци, мужеви, права љубав за нас почиње када дајемо од својег другима. Ми заиста почињемо да волимо – у хришћанском смислу – када ми први дајемо. Један супруг се једном пожалио Светом Јовану Златоустом да га његова жена не воли. Светитељ му је одговорио: “Иди кући и воли ти њу“. “Али не разумете ме, рекао је тај супружник, како ја да волим њу када она не воли мене?“ “Иди кући и воли ти њу“, Светитељ понови. И имао је право. Тамо где нема љубави, морамо дометнути мало своје, па ћемо је наћи.
Често се мужеви жале свештенику да их жена не воли. Тада свештеник открије да муж не ходи својим путем пружања љубави; он једноставно седи и тражи да буде вољен, отприлике као неки идол који чека да му служе и обожавају га. Такав муж мора да спозна да једини начин примања трајне љубави у браку јесте и њено давање. У животу обично примамо оно што дајемо: ако мрзимо – примамо мржњу; али ако пружамо љубав, заузврат и ми добијамо љубав.
Црквени Оци поручују да мужеви хришћани морају да воле своје жене више неголи своје световне послове, јер нема већег успеха од среће у дому; и ниједан успех који ми мушкарци у животу остваримо неће ништа значити ако оманемо у свом дому. Наше породице заслужују најбоље. Има нас исувише мушкараца данас који радимо најбоље што знамо изван, у свету, а најслабије код куће. Из тога разлога, Црквени Оци нам говоре да поставимо као највећу вредност труд који улажу наше жене и да будемо више жељни боравка код куће са њима неголи на неком свом послу. Мужеви, и ви будући мужеви, чујмо зато срцима ове речи једног човека из двадесетог века, Француза Анри Мориса:
“Обавезао сам себе зацео живот; изабрао сам; од сада моја тежња неће бити да тражим некога ко би ми удовољавао, већ да удовољим оној коју сам изабрао…“
Знамо да свака организација, свака институција – било црквена: парохија, манастир или световна: банка, предузеће, школа – мора имати главу, управитеља. Тако је и са успешним браком, породица је такође заједница, духовно и телесно устројена. Према Светом Писму и Светом Предању, вођа у браку је муж. Поново, речи светог Апостола Павла: Муж је глава жени… Он је онај који води. Он представља начело ауторитета унутар породице. Као што је свештеник духовни вођа пастве, одговоран пред Богом за своје парохијане, и зато духовни ауторитет у парохији, тако је и муж свештеник у својој породици, одговоран за давање основног тона породичном животу.
Ово не значи да је он изнад своје жене. У Христовим очима сви су једнаки; нема ни мушкога ни женскога. У ствари, брак је свеза једнаких. Нека не буде забуне: нема места никаквом ниподаштавању било какве врсте у православљу. То што је глава, не даје мужу било какву диктаторску, тиранску, самовољну или апсолутну власт над његовом женом и децом. Ипак, као сваки значајнан положај, и мужевљев прате одређене одговорности, које су веома тешке, али такође и веома изазовне и потенцијално креативне. Свето Писмо нам говори да муж мора волети жену као што је Христос заволео Цркву и дао Себе за њу (Ефес.5,25) Много хришћанских мужева има мало представе о томе шта оваква љубав значи. У свету, “љубав“ обично упућује на телесну љубав или сентименталну, романтичну љубав. Ово нема ничег заједничког са хришћанским поимањем љубави. Сетите се само Христових речи ученицима: Нема веће љубави од оне да човек положи живот свој за другога. Љубав, дакле, са хришћанског становишта, значи жртву, само-порицање. Муж мора да исказује толико бриге, старања, нежности, пажње, поштовања и обзирности према својој жени колико и Христос за своју Цркву. Мужевљево старање мора бити толико да се протегне и до саме смрти. Баш онако као што је Господ Исус Христос страдао из љубави за своју Цркву, тако исто и Православни супруг мора да принесе све – чак и свој живот ако је неопходно – за своју супругу. И поново, Свети Апостол Павле каже, Муж је глава жени као што је Христос глава Цркви… Ми знамо каква је врста главе Господ био: Он је прао ноге Својим ученицима. Према нашем Спаситељу, бити глава, бити први, значи служити – предњачити у пружању љубави, разумевања, стрпљења, у пружању заштите својој породици. Ово је пример вожда, главе, какав је муж призван да буде. И када је он такав вођа, он је прави човек, истинити човек, веран својој боголико устројеној природи.
Мудра жена ће охрабривати свога супруга да буде такав човек; она неће покушавати да преузме тај положај ауторитета за себе. Психолози тврде да је гнев који жена осећа према човеку који јој је дозволио да уместо њега она буде глава породице, јесте најдубљи могући гнев. Тако се данас открива да многи случајеви деликвенције, па чак и душевних болести, долазе из домова где отац није глава куће, извор саосећања, љубави и заштите.
Мужевљева дужност да пружа љубав својој жени и породици не дозвољава му да застрашује жену. Он не сме да третира своју супругу као унајмљеног слугу – што многи мушкарци чине. Ево шта Свети Јован Златоусти има да каже о овоме:
“Заиста, слугу ће можда човек и привезати страхом; али не, ни њега неће, јер ће и он тражити начин да избегне и оде. Али ти свога животног друга, мајку своје деце, извор свих својих радости, не би требало да везујеш страхом и претњама, него љубављу и благом нарави. Јер, какво је то јединство где се жена плаши мужа? И какво ће задовољство муж имати ако са својом женом општи као са робињом, а не као са супругом која га воли по својој слободној вољи? Чак ако у нечему због ње и пострадаш, не кажњавај је, јер ни Христос није тако учинио за Цркву.“
Мушкарци, мужеви, права љубав за нас почиње када дајемо од својег другима. Ми заиста почињемо да волимо – у хришћанском смислу – када ми први дајемо. Један супруг се једном пожалио Светом Јовану Златоустом да га његова жена не воли. Светитељ му је одговорио: “Иди кући и воли ти њу“. “Али не разумете ме, рекао је тај супружник, како ја да волим њу када она не воли мене?“ “Иди кући и воли ти њу“, Светитељ понови. И имао је право. Тамо где нема љубави, морамо дометнути мало своје, па ћемо је наћи.
Често се мужеви жале свештенику да их жена не воли. Тада свештеник открије да муж не ходи својим путем пружања љубави; он једноставно седи и тражи да буде вољен, отприлике као неки идол који чека да му служе и обожавају га. Такав муж мора да спозна да једини начин примања трајне љубави у браку јесте и њено давање. У животу обично примамо оно што дајемо: ако мрзимо – примамо мржњу; али ако пружамо љубав, заузврат и ми добијамо љубав.
Црквени Оци поручују да мужеви хришћани морају да воле своје жене више неголи своје световне послове, јер нема већег успеха од среће у дому; и ниједан успех који ми мушкарци у животу остваримо неће ништа значити ако оманемо у свом дому. Наше породице заслужују најбоље. Има нас исувише мушкараца данас који радимо најбоље што знамо изван, у свету, а најслабије код куће. Из тога разлога, Црквени Оци нам говоре да поставимо као највећу вредност труд који улажу наше жене и да будемо више жељни боравка код куће са њима неголи на неком свом послу. Мужеви, и ви будући мужеви, чујмо зато срцима ове речи једног човека из двадесетог века, Француза Анри Мориса:
“Обавезао сам себе зацео живот; изабрао сам; од сада моја тежња неће бити да тражим некога ко би ми удовољавао, већ да удовољим оној коју сам изабрао…“
86bogomoljka
Legenda
- Poruka
- 55.338
gost 336946
Elita
- Poruka
- 23.437
Ма јок море, него мало сам се запустио у задње време. Mислим, физички сам се мало запустио, више сам бацио акценат на интелект али планирам сад мало и на физичком плану да се реформишем. Купио сам у Лидлу лопту за пилатес и руско звоно од 10 кила. Ових дана крећем са интензивним тренинзима, има да се затегнем ко праћка!pa eto sta onda umanjujes svoju muzevnost, bojis se da ce uslediti suimultani napad forumasica?
ko u pjesmi: a kada padne mrak ugozicu vam brak