- Poruka
- 82.844
- A zašto svaki roditelj da piše? Evo, knjige pišem o imanjima, arhitekta iz
naselja Medvedkovo nad projektom celog naselja radi, na Internetu se ta tema
burno razmatra, zar to nije dovoljno?
- Nedovoljno je, Vladimire. Nastalo stanje pažljivije osmotri. Pišeš knjige,
ali i drugi pišu kao protivteg tvojim. Knjiga je toliko, da čovek sam za život
jedan ni polovinu neće uspeti da pročita. Pa se još i bujice informacija na
čoveka svakodnevno obrušavaju, a nisu iz knjiga. Čini se da su raznovrsne,
međutim sve informacije o jednom te istom govore – okultni, nestvarni svet
opravdavaju, slave. Na svet iznova došavšem, šta može pomoći da razluči - gde
je Istina, a gde laž? Svetinja najvažnija pomoći će porodici u tome – Nasledna
knjiga. Otac i mati će napisati u njoj sinovima i kćerima svojim o tome, šta se
najvažnije za sreću u životu mora stvoriti. Nastaviće deca Zavičajnu knjigu.
Mudrije i istinitije knjige neće biti za porodicu na celoj Zemlji. Sva znanja
praizvora u nju će se sliti.
- Ma, kako se mogu znanja praizvora obreti u knjizi, koju će započeti da
pišu današnji ljudi? Kako da dođu do tih znanja? Pričala si da je kultura naših
predaka, njihove knjige, da je sve bilo uništeno.
- Oni, koji započnu da pišu, nose ta znanja u sebi. Ona se u svakome
čuvaju. Kada se zamisle ljudi i započnu pisanje ne za bilo koga, već za decu
svoju, sva znanja praizvora će se u njima svesnošću rasvetliti.
-----------------------
- Mogućnosti ogromne je roditeljima pružila sudbina, ali nisu uzmogli da
spoznaju: mogućnosti se uvek daju da bi se budućnost stvarala. U životu svom
jednom, drugi da stvori život čovek mora da nastoji. Tada će se ovaplotiti iznova
i večno živeti.
Razgovor Anastasije i V. Megrea
U konačnoj analizi, svi psihološki problemi današnjeg čoveka svode se na
besciljnost. Ka čemu idemo? Kakav svet za sebe i svoju decu stvaramo?
Šta im ostavljamo?
naselja Medvedkovo nad projektom celog naselja radi, na Internetu se ta tema
burno razmatra, zar to nije dovoljno?
- Nedovoljno je, Vladimire. Nastalo stanje pažljivije osmotri. Pišeš knjige,
ali i drugi pišu kao protivteg tvojim. Knjiga je toliko, da čovek sam za život
jedan ni polovinu neće uspeti da pročita. Pa se još i bujice informacija na
čoveka svakodnevno obrušavaju, a nisu iz knjiga. Čini se da su raznovrsne,
međutim sve informacije o jednom te istom govore – okultni, nestvarni svet
opravdavaju, slave. Na svet iznova došavšem, šta može pomoći da razluči - gde
je Istina, a gde laž? Svetinja najvažnija pomoći će porodici u tome – Nasledna
knjiga. Otac i mati će napisati u njoj sinovima i kćerima svojim o tome, šta se
najvažnije za sreću u životu mora stvoriti. Nastaviće deca Zavičajnu knjigu.
Mudrije i istinitije knjige neće biti za porodicu na celoj Zemlji. Sva znanja
praizvora u nju će se sliti.
- Ma, kako se mogu znanja praizvora obreti u knjizi, koju će započeti da
pišu današnji ljudi? Kako da dođu do tih znanja? Pričala si da je kultura naših
predaka, njihove knjige, da je sve bilo uništeno.
- Oni, koji započnu da pišu, nose ta znanja u sebi. Ona se u svakome
čuvaju. Kada se zamisle ljudi i započnu pisanje ne za bilo koga, već za decu
svoju, sva znanja praizvora će se u njima svesnošću rasvetliti.
-----------------------
- Mogućnosti ogromne je roditeljima pružila sudbina, ali nisu uzmogli da
spoznaju: mogućnosti se uvek daju da bi se budućnost stvarala. U životu svom
jednom, drugi da stvori život čovek mora da nastoji. Tada će se ovaplotiti iznova
i večno živeti.
Razgovor Anastasije i V. Megrea
U konačnoj analizi, svi psihološki problemi današnjeg čoveka svode se na
besciljnost. Ka čemu idemo? Kakav svet za sebe i svoju decu stvaramo?
Šta im ostavljamo?
) sta ti je to trebalo....
