O, pesme moje, moji sirotani
---------------------------------------
O, pesme moje, moji sirotani,
Ko l` će da vas čuva, pevuši i brani !?
Čije će te tužne nadahnjivat` grudi ?
Da li će vas, kao svoje, prihvatiti ljudi,
Ili će vas dušmani u korenu seći
I niko im ništa smeti neće reći ?
U zla doba živeo sam, moji sirotani,
Gde ljudskosti nema i duše su prazne,
Al` sa vama biše meni mili dani -
Nisam bio sluga te gamadi razne.
Bili ste mi uteha, moji sirotani,
Al` i onaj bolni krik `tice trnuljčice,
Bili ste mi melem, najbolji jarani,
Kad suzama umivam svoje belo lice .
Kada sam posrt`o, klecao, padao,
Bolovao, tugovao i ničem nadao
Samo vas sam im`o za oslonac svoj –
Samo vi ste ulepšali tužni život moj …
O, pesme moje, moji sirotani,
Ko l` će da vas čuva, pevuši i brani !?
Čije će te tužne nadahnjivat` grudi ?
Da li će vas, kao svoje, prihvatiti ljudi,
Ili će vas dušmani u korenu seći
I niko im ništa smeti neće reći ?
Krstan Đ. Kovjenić
- - - - - - - - - -
Odeš li …
Odeš li - ptice će prestati pevati,
Zvezde će svoj bleštaj sakriti,
Osmeh će na mom licu zamreti
I u zagrljaju tuge ću umreti...
Odeš li – cveće će posve uvenuti,
Dašak povetarca će pirkati prestati,
Svega što bi lepo će zauvek nestati
I u meni će čemer tišine jedino ostati …
Odeš li – nestaće jedne velike ljubavi,
Ostaće bezoblična olupina jednog čoveka
Koji se prebolno, ridavo i žudljivo grči na travi
I Tebe oplakuje, nada se, doziva i čeka …
Odeš li – od mene ostaće samo sena,
Boleće me, jako boleti, žiganje uspomena,
Drhtaću u zagrljaju prošlih vremena
I prokrvariće srce gde carica bi jedna žena …
Krstan Đ. Kovjenić
P.S.
Otišla je jednog dana,
Ne znam zašto – ne znam s` kime,
A u srcu osta rana
I ta rana još boli me …
- - - - - - - - - -
N E S R E Ć N I K
-----------------------
U kafani ja utehu tražim,
Svoju tugu hoću da ublažim,
Ali i tu , sa susednog stola,
Jedna dama me zeza, do bola.
„Ne dirajte toga nesrećnika !“
Čujem šapat te proklete žene.
„Okan`te se jadnog paćenika !«
Opet šapnu - gledajući mene.
Suze same obliše mi lice,
Grunule su k`o jesenje kiše.
Boli duša, jeca jadno srce,
Jer nje nema pokraj mene više.
Stari Cigo našu pesmu gudi,
NJeno ime deklamuju svi
Ove noći jedan jadnik ludi,
»Dragi Bože, jecaš li i Ti !?«
„Prestanite ! Dosta, dobri ljudi !“
Iz bolnih se grudi vapaj ote,
„Brate Cigo, daj onu zagudi -
***** li te, prokleti živote !“
Kao staro drvo tad sam pao,
Srce mi je prepuklo na pola
Čujem kako neko reče: „Bravo !“
Dok se grčim na podu od bola ...
Krstan Đ. Kovjenić
- - - - - - - - - -
OH, ŽELJICE – ŽELJO MOJA PUSTA,
OPET SI MI ZAGRCNULA USTA !
-----------------------------------------------
Stražilovo mene sebi zove,
Da se vratim tamo gde m` je mila.
Poš`o bi` joj ja još noćke ove
Da poletim - Bože, daj mi krila !
Oh, željice - željo moja pusta,
da m` je opet poljubit` ta usta,
topiti se u tom zagrljaju
i živeti k`o nekad u raju…
Lastavice, ptico moja mila,
pozajmi mi malo svoja krila,
da poletim tamo gde m` je mila
i da vidim s` kim je gnezdo svila !
Oh, željice, željo moja pusta,
slašću si mi zagrcnula usta,
a niz lice sliše se suzice -
to su srca moga izdajice ...
Dosadilo lutanje po svetu -
uspomene prate me k`o sene.
Bože, daruj svom vernom detetu
Da još jednom ljubim usne njene...
Oh, željice - željo moja pusta,
što me mučiš – što mi gorčiš usta.
Daj mi sanak pretvori u javu -
Da m` na krilo stavi svoju glavu.
------------------------------------------------
Krstan Đ. Kovjenić
- - - - - - - - - -
ЈОЈ, КАРЛОВЦИ, ВОЉЕНИ МОЈ ГРАДЕ,
НАТОЧИ МИ, ГРАДЕ, ТРАЧАК НАДЕ !
--------------------------------------------
Дош`о сам ти, вољени мој граде,
После много пролећа и лета.
Вратио се срца пуног наде
Да ћу драгу видет` како шета.
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде,
Видај моје, ја ћу твоје, боли
Наточи ми, граде, трачак наде,
Да ће она опет да ме воли.
Гледам Дунав како лено тече
У Дунаву видим њено лице,
Драгу сањам, скоро свако вече,
Боли душа, јеца тужно срце.
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде, ...
Стражилово сивило овило,
У мртвило све се је завило,
Јој, Карловци, место моје мило,
Утеши ме – стави ме у крило !
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде,
С` торња цркве звоно тужно јеца -
Место песме чује се опело,
Нема смеха – Боже, где су деца !?
Без ње све је к`о лишће увело
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде, ...
Тумарају нови богослови,
Учитељске школе више нема,
Много гадни сад ови попови,
Судњи данак канда нам се спрема.
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде, ...
Својом мајком звао сам те, граде,
Кад ми мајка на Небеса оде,
Помог`о ми да преболим јаде -
Помози ми и сад, мили роде !
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде, ...
Мој ректоре, Свети Милутине,
Ти што гледиш с` небескога свода
Врат` ми осмех – дај мало ведрине,
Бриши сузе код свога народа !
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде, ...
Јој, Карловци, остасте без душе
Не чује се чак ни птица пој,
Предводе те антисрпске буше
Много тужан ти си, граде мој.
Рефрен:
Јој, Карловци, вољени мој граде, ...
Крстан Ђ. Ковјенић
P.S.
Мој епитаф – даће Бог да тако буде:
Много хтео, много започео,
Час умрли њега је омео...
У Србију своју није смео,
Јер мафије није пост`о део ...
- - - - - - - - - -
BOLESNIKOV IZDISAJ
------------------------------------------
Drhtim, klecam, padam, zastajavam -
Život proš`o, a ja očajavam ...
Ne molim Te više, Bože,
Da mi život spasiš,
Ovo više podnet` se ne može
I zato Te molim, dragi Bože,
Da mi vulkan u grud`ma ugasiš
Nek` Nebesa k` sebi me povuku,
Majko Sveta, ispruži mi ruku
I zauvek skrati ovu muku !
Ej, sestrice, puste li željice,
Želim poći u taj večni sanak -
Da mi tuga ne nakazi lice,
Da mi jadno ne šobonji srce !
Moja tugo, jedina mi drugo,
Isprati me, zamrači mi danak!
Ne, muči me, drugo, još predugo,
Daj da usnim taj večiti sanak !
Zatovor`te se, moje tužne oči,
Nek` sibirac telo mi ukoči
Nek` tuđinski crvi grizu m` kosti
Mučenik sam bio od mladosti
Iz Srbije su me proterali,
Nikada mi mira nisu dali,
U Srbiju svoju nisam smeo
Jer mafije nisam bio deo,
Voleo sam Srpstvo i Slobodu
Ode pev`o svom srpskom narodu
Izdajnici mrze me zbog toga -
Kukavice te hule na Boga
Temelje nam Otadžbine ruše
Nečastivom daše svoje duše ...
Zbogom, danče - zbogom, milo moje,
Za mrijenje čas mi došao je ...
--------------------------------------
Krstan Đ. Kovjenić
Z B O G O M
Zbogom, sejo – zbogom, beli danče,
Stražilovo, mili mi proplanče !
Karlovci mi ostaše u duši –
LJubav silna za njima me guši ...
Zbogom, braćo – moji bogoslovi,
Čas je doš`o od vas se poslovi` !
Lepo li mi tada beše s` vama,
Al` u duši osta bolna rana-
Izdaste me kao Juda Hrista –
Ne suzite – oprašta vam Krsta!
Zbogom, moja nesuđena ljubo –
Moja srećo, neizmerna tugo,
Vol`o sam Te – iskreno voleo,
Mada Tebi prići nisam smeo
I s` neba ću ja Tebe gledati –
K`o cvetak Tebe negovati
Uvek ću Te, uvek, svojom zvati
I suzama cvetak zalivati ...
Zbogom ostaj, plemeniti rode !
Ne daj da te izrodi predvode –
Ne daj svoje vere i slobode –
Osvesti se, moj srpski narode !
Za dušu mi zapalite sveću
I na Nebu sve vas ja voleću ....
Krstan Đ. Kovjenić
- - - - - - - - - -
Ja sam ptica lutalica -
Daljine me vuku,
Ej, sudbino prokleta,
Što mi stvaraš muku ....
..................................................
NEGDE U DALJINI
Negde u daljini pogled mi se gubi,
Dok mi tužnu pesmu peva moje srce,
Jer u toj daljini ono nekog ljubi -
Bože, smiluj mi se - prikaži to lice,
Da smiraj pronađem pokraj te ženice !
Negde u daljini neko na me` čeka,
Žudljive se misli sada meni roje,
Bože, zar ću bez Nje patiti do veka !?
Sve što želim, Bože, samo ona to je -
Zbog Nje će da prepukne jadno srce moje.
Negde u daljinu sećanja me vuku,
Ja i nisam čovek - ja sam uspomena,
Ta daljina treptava sad mi pruža ruku -
Doziva me k` sebi voljena mi žena,
Il` sećanja hoće da me tu dotuku.
Negde u daljini ostalo mi srce -
I sad lutam kao `tica trnuljčica,
Uspomene žigaju vrele džigerice,
Dok mi suze teku sa mog belog lica -
Sve što bi mi lepo prekri sumaglica.
Ej, daljino prokleta, što mi stvaraš boli,
Ne, nisam ja čovek - ja sam samo sena,
Sakrivaš mi ženu koju srce voli
Kako da živim u grču uspomena !?
Kako da podnesem, Bože, takve boli !?
Ej, Majčice Presveta, pruž` mi Svoju Ruku -
Spasi me od te proklete daljine .
Nek` Nebesa Sveta k` sebi me povuku -
Nek` nestane danak i ove mrkline..
Neka mi Svi Sveti skrate ovu muku ...
Krstan Đ. Kovjenić
- - - - - - - - - -
EJ, SUDBINO, ČEMERNA I CRNA
----------------------------------------------
Juče Boga nazvah jednoj ženi,
A lice joj tad obliše suze,
„Prokletniče!“ – reče ona meni,
„Koja ***** od mene te uze ?“
Pružih ruke – stisnuh je na grudi
Drhtala je, k`o ranjena srna,
U duši se tad vulkan probudi -
Ej, sudbino, čemerna i crna !?
Nije dala da je milujem po kosi,
Niti da joj ljubim to suzano lice,
Tada čemer neki i mene pokosi -
Zaridah prebolno pokraj te ženice.
Ćutali smo dugo kao `ladne stene,
A vrištati od bola sam hteo,
Nekad draga žena bila je kraj mene –
Ostavih je, a to nisam smeo.
Istrže se iz mog zagrljaja –
Svojim putem smerno krenu pravo.
Mojoj tuzi nije bilo kraja –
Dugo za njom tužno sam gledao.
Deo mene odnese sa sobom,
Savest više meni ne da mira,
Al` neka je – neka ide s` Bogom
Tuga neka srce mi razdira .
Krstan Đ. Kovjenić
