POEZIJA - uvek duši i srcetu prija
Prikazujem rezultate 1 do 15 od 15

Tema: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

  1. #1
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    Ja sam rođen pokraj Dvorske bašte,
    Fruška Gora dala mi je krila,
    Zato prepun pesničke sam mašte -
    S` Dunavom me majka pobratila ...

    Al` vragolan prevelik sam bio -
    Devojke sam po redu ljubio,
    Kao leptir od cveta do cveta,
    Zato svoje gnezdo nisam svio
    Život me je gadno pogazio
    I kaznila sudbina prokleta ...

    Tom su tiću oslabila krila,
    Bolna seta u grudima jeca,
    Jedna mila srce mi slomila
    Još dok besmo vragolasta deca ...

    Krstan Đ. Kovjenić



  2. #2
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    O, pesme moje, moji sirotani
    ---------------------------------------
    O, pesme moje, moji sirotani,
    Ko l` će da vas čuva, pevuši i brani !?
    Čije će te tužne nadahnjivat` grudi ?
    Da li će vas, kao svoje, prihvatiti ljudi,
    Ili će vas dušmani u korenu seći
    I niko im ništa smeti neće reći ?

    U zla doba živeo sam, moji sirotani,
    Gde ljudskosti nema i duše su prazne,
    Al` sa vama biše meni mili dani -
    Nisam bio sluga te gamadi razne.

    Bili ste mi uteha, moji sirotani,
    Al` i onaj bolni krik `tice trnuljčice,
    Bili ste mi melem, najbolji jarani,
    Kad suzama umivam svoje belo lice .

    Kada sam posrt`o, klecao, padao,
    Bolovao, tugovao i ničem nadao
    Samo vas sam im`o za oslonac svoj –
    Samo vi ste ulepšali tužni život moj …

    O, pesme moje, moji sirotani,
    Ko l` će da vas čuva, pevuši i brani !?
    Čije će te tužne nadahnjivat` grudi ?
    Da li će vas, kao svoje, prihvatiti ljudi,
    Ili će vas dušmani u korenu seći
    I niko im ništa smeti neće reći ?

    Krstan Đ. Kovjenić

    - - - - - - - - - -

    Odeš li …

    Odeš li - ptice će prestati pevati,
    Zvezde će svoj bleštaj sakriti,
    Osmeh će na mom licu zamreti
    I u zagrljaju tuge ću umreti...

    Odeš li – cveće će posve uvenuti,
    Dašak povetarca će pirkati prestati,
    Svega što bi lepo će zauvek nestati
    I u meni će čemer tišine jedino ostati …

    Odeš li – nestaće jedne velike ljubavi,
    Ostaće bezoblična olupina jednog čoveka
    Koji se prebolno, ridavo i žudljivo grči na travi
    I Tebe oplakuje, nada se, doziva i čeka …

    Odeš li – od mene ostaće samo sena,
    Boleće me, jako boleti, žiganje uspomena,
    Drhtaću u zagrljaju prošlih vremena
    I prokrvariće srce gde carica bi jedna žena …

    Krstan Đ. Kovjenić

    P.S.

    Otišla je jednog dana,
    Ne znam zašto – ne znam s` kime,
    A u srcu osta rana
    I ta rana još boli me …


    - - - - - - - - - -

    N E S R E Ć N I K
    -----------------------

    U kafani ja utehu tražim,
    Svoju tugu hoću da ublažim,
    Ali i tu , sa susednog stola,
    Jedna dama me zeza, do bola.

    Ne dirajte toga nesrećnika !
    Čujem šapat te proklete žene.
    Okan`te se jadnog paćenika !«
    Opet šapnu - gledajući mene.

    Suze same obliše mi lice,
    Grunule su k`o jesenje kiše.
    Boli duša, jeca jadno srce,
    Jer nje nema pokraj mene više.

    Stari Cigo našu pesmu gudi,
    NJeno ime deklamuju svi
    Ove noći jedan jadnik ludi,
    »Dragi Bože, jecaš li i Ti !?«

    Prestanite ! Dosta, dobri ljudi !
    Iz bolnih se grudi vapaj ote,
    Brate Cigo, daj onu zagudi -
    ***** li te, prokleti živote !


    Kao staro drvo tad sam pao,
    Srce mi je prepuklo na pola
    Čujem kako neko reče: „Bravo !
    Dok se grčim na podu od bola ...

    Krstan Đ. Kovjenić

    - - - - - - - - - -

    OH, ŽELJICE – ŽELJO MOJA PUSTA,
    OPET SI MI ZAGRCNULA USTA !

    -----------------------------------------------
    Stražilovo mene sebi zove,
    Da se vratim tamo gde m` je mila.
    Poš`o bi` joj ja još noćke ove
    Da poletim - Bože, daj mi krila !

    Oh, željice - željo moja pusta,
    da m` je opet poljubit` ta usta,
    topiti se u tom zagrljaju
    i živeti k`o nekad u raju…

    Lastavice, ptico moja mila,
    pozajmi mi malo svoja krila,
    da poletim tamo gde m` je mila
    i da vidim s` kim je gnezdo svila !

    Oh, željice, željo moja pusta,
    slašću si mi zagrcnula usta,
    a niz lice sliše se suzice -
    to su srca moga izdajice ...

    Dosadilo lutanje po svetu -
    uspomene prate me k`o sene.
    Bože, daruj svom vernom detetu
    Da još jednom ljubim usne njene...

    Oh, željice - željo moja pusta,
    što me mučiš – što mi gorčiš usta.
    Daj mi sanak pretvori u javu -
    Da m` na krilo stavi svoju glavu.
    ------------------------------------------------

    Krstan Đ. Kovjenić

    - - - - - - - - - -

    ЈОЈ, КАРЛОВЦИ, ВОЉЕНИ МОЈ ГРАДЕ,
    НАТОЧИ МИ, ГРАДЕ, ТРАЧАК НАДЕ !

    --------------------------------------------

    Дош`о сам ти, вољени мој граде,
    После много пролећа и лета.
    Вратио се срца пуног наде
    Да ћу драгу видет` како шета.

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде,
    Видај моје, ја ћу твоје, боли
    Наточи ми, граде, трачак наде,
    Да ће она опет да ме воли.

    Гледам Дунав како лено тече
    У Дунаву видим њено лице,
    Драгу сањам, скоро свако вече,
    Боли душа, јеца тужно срце.

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде, ...

    Стражилово сивило овило,
    У мртвило све се је завило,
    Јој, Карловци, место моје мило,
    Утеши ме – стави ме у крило !

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде,

    С` торња цркве звоно тужно јеца -
    Место песме чује се опело,
    Нема смеха – Боже, где су деца !?
    Без ње све је к`о лишће увело

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде, ...

    Тумарају нови богослови,
    Учитељске школе више нема,
    Много гадни сад ови попови,
    Судњи данак канда нам се спрема.

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде, ...

    Својом мајком звао сам те, граде,
    Кад ми мајка на Небеса оде,
    Помог`о ми да преболим јаде -
    Помози ми и сад, мили роде !

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде, ...

    Мој ректоре, Свети Милутине,
    Ти што гледиш с` небескога свода
    Врат` ми осмех – дај мало ведрине,
    Бриши сузе код свога народа !

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде, ...

    Јој, Карловци, остасте без душе
    Не чује се чак ни птица пој,
    Предводе те антисрпске буше
    Много тужан ти си, граде мој.

    Рефрен:

    Јој, Карловци, вољени мој граде, ...

    Крстан Ђ. Ковјенић

    P.S.

    Мој епитаф – даће Бог да тако буде:

    Много хтео, много започео,
    Час умрли њега је омео...
    У Србију своју није смео,
    Јер мафије није пост`о део ...


    - - - - - - - - - -

    BOLESNIKOV IZDISAJ

    ------------------------------------------
    Drhtim, klecam, padam, zastajavam -
    Život proš`o, a ja očajavam ...
    Ne molim Te više, Bože,
    Da mi život spasiš,
    Ovo više podnet` se ne može
    I zato Te molim, dragi Bože,
    Da mi vulkan u grud`ma ugasiš
    Nek` Nebesa k` sebi me povuku,
    Majko Sveta, ispruži mi ruku
    I zauvek skrati ovu muku !

    Ej, sestrice, puste li željice,
    Želim poći u taj večni sanak -
    Da mi tuga ne nakazi lice,
    Da mi jadno ne šobonji srce !
    Moja tugo, jedina mi drugo,
    Isprati me, zamrači mi danak!
    Ne, muči me, drugo, još predugo,
    Daj da usnim taj večiti sanak !

    Zatovor`te se, moje tužne oči,
    Nek` sibirac telo mi ukoči
    Nek` tuđinski crvi grizu m` kosti
    Mučenik sam bio od mladosti
    Iz Srbije su me proterali,
    Nikada mi mira nisu dali,
    U Srbiju svoju nisam smeo
    Jer mafije nisam bio deo,
    Voleo sam Srpstvo i Slobodu
    Ode pev`o svom srpskom narodu
    Izdajnici mrze me zbog toga -
    Kukavice te hule na Boga
    Temelje nam Otadžbine ruše
    Nečastivom daše svoje duše ...

    Zbogom, danče - zbogom, milo moje,
    Za mrijenje čas mi došao je ...
    --------------------------------------

    Krstan Đ. Kovjenić

    Z B O G O M

    Zbogom, sejo – zbogom, beli danče,
    Stražilovo, mili mi proplanče !
    Karlovci mi ostaše u duši –
    LJubav silna za njima me guši ...

    Zbogom, braćo – moji bogoslovi,
    Čas je doš`o od vas se poslovi` !
    Lepo li mi tada beše s` vama,
    Al` u duši osta bolna rana-
    Izdaste me kao Juda Hrista –
    Ne suzite – oprašta vam Krsta!

    Zbogom, moja nesuđena ljubo –
    Moja srećo, neizmerna tugo,
    Vol`o sam Te – iskreno voleo,
    Mada Tebi prići nisam smeo
    I s` neba ću ja Tebe gledati –
    K`o cvetak Tebe negovati
    Uvek ću Te, uvek, svojom zvati
    I suzama cvetak zalivati ...

    Zbogom ostaj, plemeniti rode !
    Ne daj da te izrodi predvode –
    Ne daj svoje vere i slobode –
    Osvesti se, moj srpski narode !
    Za dušu mi zapalite sveću
    I na Nebu sve vas ja voleću ....

    Krstan Đ. Kovjenić

    - - - - - - - - - -

    Ja sam ptica lutalica -
    Daljine me vuku,
    Ej, sudbino prokleta,
    Što mi stvaraš muku ....

    ..................................................

    NEGDE U DALJINI

    Negde u daljini pogled mi se gubi,
    Dok mi tužnu pesmu peva moje srce,
    Jer u toj daljini ono nekog ljubi -
    Bože, smiluj mi se - prikaži to lice,
    Da smiraj pronađem pokraj te ženice !

    Negde u daljini neko na me` čeka,
    Žudljive se misli sada meni roje,
    Bože, zar ću bez Nje patiti do veka !?
    Sve što želim, Bože, samo ona to je -
    Zbog Nje će da prepukne jadno srce moje.

    Negde u daljinu sećanja me vuku,
    Ja i nisam čovek - ja sam uspomena,
    Ta daljina treptava sad mi pruža ruku -
    Doziva me k` sebi voljena mi žena,
    Il` sećanja hoće da me tu dotuku.

    Negde u daljini ostalo mi srce -
    I sad lutam kao `tica trnuljčica,
    Uspomene žigaju vrele džigerice,
    Dok mi suze teku sa mog belog lica -
    Sve što bi mi lepo prekri sumaglica.

    Ej, daljino prokleta, što mi stvaraš boli,
    Ne, nisam ja čovek - ja sam samo sena,
    Sakrivaš mi ženu koju srce voli
    Kako da živim u grču uspomena !?
    Kako da podnesem, Bože, takve boli !?

    Ej, Majčice Presveta, pruž` mi Svoju Ruku -
    Spasi me od te proklete daljine .
    Nek` Nebesa Sveta k` sebi me povuku -
    Nek` nestane danak i ove mrkline..
    Neka mi Svi Sveti skrate ovu muku ...

    Krstan Đ. Kovjenić

    - - - - - - - - - -

    EJ, SUDBINO, ČEMERNA I CRNA
    ----------------------------------------------

    Juče Boga nazvah jednoj ženi,
    A lice joj tad obliše suze,
    Prokletniče!“ – reče ona meni,
    Koja ***** od mene te uze ?

    Pružih ruke – stisnuh je na grudi
    Drhtala je, k`o ranjena srna,
    U duši se tad vulkan probudi -
    Ej, sudbino, čemerna i crna !?

    Nije dala da je milujem po kosi,
    Niti da joj ljubim to suzano lice,
    Tada čemer neki i mene pokosi -
    Zaridah prebolno pokraj te ženice.

    Ćutali smo dugo kao `ladne stene,
    A vrištati od bola sam hteo,
    Nekad draga žena bila je kraj mene –
    Ostavih je, a to nisam smeo.

    Istrže se iz mog zagrljaja –
    Svojim putem smerno krenu pravo.
    Mojoj tuzi nije bilo kraja –
    Dugo za njom tužno sam gledao.

    Deo mene odnese sa sobom,
    Savest više meni ne da mira,
    Al` neka je – neka ide s` Bogom
    Tuga neka srce mi razdira .

    Krstan Đ. Kovjenić

  3. #3
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    TEBI, NEZABORAVNA MOJA LJUBAVI
    ------------------------------------------------------
    Ti si mi od Boga dar,
    Moga srca gospodar.
    Sa tobom bih bio car
    I u srcu ne bih im`o kar.

    Ali nismo idealan par –
    Ti si nežna, k`o dušica,
    Mirisava, k`o cveta latica,
    K`o anđeo mekog srca,
    A ja pesnik lutalica,
    Maštalica, sanjalica,
    Otvorenog uvek srca
    I u njem` se svaka šmrca
    Ušunja i zakoprca.

    Zato mene more tuge,
    Ubijaju noći duge,
    Žao mi je moje Juge
    I utehu tražim kod druge.

    Zore s` drugom dučekujem,
    Al` tome se ne radujem
    U mom srcu živiš ti,
    Nezaboravna moja ljubavi …
    ………………………….
    Krstan Đ. Kovjenić

  4. #4
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    EJ, ŽIVOTE, BAŠ SI ZAO
    ---------------------------------
    Ej, živote, baš si zao,
    Sa mnom si se poigrao -
    Sve m` uz`o, a ništ` dao.
    Da li ti je, makar malo,
    Nekad bilo mene žao !?

    Opraštam ti sve, živote,
    Za sve ono što mi ote,
    Al` ne mogu te grehote –
    Ove muke i sramote –
    Što mi sjaj iz oka ote,
    Stidiš li se, prokleti živote.

    Svoje snove ja sam snio –
    Sa osmehom lice mio.
    Voleo sam – voljen bio.
    S` mnogim leg`o i budio
    Ostavljao i ostavljan bio,
    Al` nisam nikog povredio.
    Sa svakom sam dobar bio
    I svaku sam istinski ljubio.

    Ako su to moji gresi
    Onda me k`o `lebac mesi
    U labrnje men` se kesi,
    Kao dronjak me otresi
    I na krivo drvo `besi,
    Al` ne uzmi sjaj mi oka –
    Ubiće me ta rana duboka.

    Ej, živote, baš si zao,
    Sa mnom si se poigrao -
    Sve m` uz`o, a ništ` dao.
    Da li ti je, makar malo,
    Nekad bilo mene žao !?

    Krstan Đ. Kovjenić

    - - - - - - - - - -

    Ne dam danu da bez tebe svane;
    Ne dam suncu da bez tebe grane;
    Ne dam vetru da zanjiše grane;
    Ne dam duši da bez tebe dane;
    Ne dam srcu da volet` prestane;
    Ne dam da Te bole stare rane;
    Ne dam suzi da T` iz oka kane,
    Najmilija, Ti si ukras sveta -
    Nek` Te čuva Majčica Presveta !
    -------------------------------------------
    Krstan Đ. Kovjenić

  5. #5
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    BEOGRADSKE SLAĐE
    -------------------------------
    Pišete mi, ljudi, sa svih strana,
    Razglabate o svakom i svemu,
    Da Srbija prepuna je rana
    I da imam to za svoju temu

    Profesore, Srbija te zove !
    Svakodnevno poruke mi kruže
    Dođi, brate, ispuni nam snove
    Ne daj da nas antihristi ruže !


    Hvala, sejo – hvala, mili rode,
    Što u duši nada još vam tinja
    Još malo je, malko, do slobode,
    Već lipsava naprednjačka svinja.

    Irinejka, Toma i AV-AV-pederka
    Naš su čemer i naša sramota
    Nikad neće više takva zverka
    Po Srbiji svetoj da se mota.

    Al` od svega meni je najslađe,
    Tu istinu ja ne želim kriti,
    Što me vole beogradske slađe,
    Ja sa njima želim srećan biti.

    Mene vole beogradske dame,
    LJubav žele sa mnom da podele,
    Glavicu mi prislonu na rame,
    Lepšem danu sa mnom se vesele.

    Biće dana i za tog megdana,
    Al` sloboda prvo mora stići,
    Srbija se zacelit` od rana
    I na istok - ka Rusiji ići…

    Krstan Đ. Kovjenić

  6. #6
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    SVETOM LUTAM
    -----------------------------------

    Svetom lutam – tebe tražim
    S` uzdasima punim sete
    Sa suzama tugu blažim
    Oh, gde li si, divni cvete !?

    Požutelu tvoju sliku
    Za ikonu imam svoju
    Još se divim tvome liku –
    Tim razdirem dušu moju.

    Vetar šapće tvoje ime
    Sve na tebe još miriše.
    Ma, gde li si ?... Zagrli me !
    Za te moja duša diše.

    Javi mi se – ma, gde bila,
    Da si srećna želim znati.
    Oh, ljubavi, moja mila,
    Zar ću večno tugovati !?

    Krstan Đ. Kovjenić

  7. #7
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    КАД` БИ` МОГ`О -
    Помози ми да узмогнем, Бого !

    -----------------------------------------

    Кад би` мог`о назад вратит` време
    Заменити оводобе теме
    Цео живот спискати на жене -
    Љубити их, а и оне мене .

    Кад би могла сада, к`о некада,
    Да ме љуби враголанка млада -
    Једна Рада, из Новога Сада,
    Да се топим од љубавног слада .

    Кад би` мог`о, бар за трептај ока,
    Назрет` опет миле мајке лице –
    Жељо моја, болна и дубока,
    Од тебе ће пукнути ми срце.

    Ех, да ми је мог јединца сина
    Видет` опет насмејаног лица -
    Чути како пева с` анђелима
    И опрашта својим џелатима.

    Кад би` мог`о сеје моје Киће
    Видет` опет анђеоско лице .
    У мом срцу сеја увек биће –
    Јави ми се, премила сестрице!

    Кад би могли, помози нам, Боже,
    Да сви Срби к`о браћа се сложе
    Да се мире, а не да се гложе,
    Да брат брату, баш братски, поможе !

    Крстан Ђ. Ковјенић

  8. #8
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    Možda pesnik i nije genije, ali niko kao pesnik volet` ne umije ...

  9. #9
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    BANJA LUKO, LEPOTICE, LJUBAVI MOJA
    ---------------------------------------------------------
    U jedno tiho, jesenje, veče
    Gled`o sam Vrbas kako hitro teče.
    Žuboreći neku pesmicu pevuši -
    Znam koga voli – ko mu je u duši.

    Refren:
    Tanani talasi drhte mu od žudi
    Žuri da dotakne tvoje tople grudi.
    Širi mu, k`o ptica, rajska krila svoja,
    Banja Luko, lepotice, ljubavi moja !

    Dok su s` Čemernice zavijali vuci
    On je hit`o svojoj dragoj Banja Luci.
    Od moga Bočca, pa sve do Laktaša,
    Njega voli svaka devojka i snaša.

    Refren:

    Doći će, proći će i dalje će teći,
    A tu svoju tajnu nikom neće reći.
    I dalje će svoju pesmicu pevuši –
    Znam koga voli – ko mu je u duši

    Refren:

    Krstan Đ. Kovjenić

  10. #10
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    -------------------------------------------
    Iz moje bogoslovske svaštare
    -------------------------------------------
    O, divni cvete, što si za me` nik`ò

    Zar meni rosnom na startu života –
    Sva ta divota, miris i sjaj !?
    Zar meni, Bože, sva ta lepota ?
    Zar meni mladom otvaraš Raj ?

    O, divni cvete, što si za me` nik`ò
    Svu ću ti svoju ljubav ja dati
    Uvek ću Te, uvek, voleti, diko –
    Najlepše pesme Tebi ispevati !

    Te oči Tvoje, od zvezda satkane,
    Te usne što su od meda slađe,
    Voleću uvek, u sve Božje dane,
    Svakog trena sve rađe i rađe.

    Oh, budi moja, mirisni cvete,
    Samo moja i ničija više,
    Zavoli ovo u duši mi dete
    Što samo za Te bitiše i diše.

    Bojim se, bojim, o, Majko Presveta,
    Da neću je znati za se` sačuvati.
    U meni je srce i duša deteta –
    Ode li srce će mnogo da pati.

    --------------------------------------------
    Krstan Đ. Kovjenić
    Ime:  NEBESKA DAMA - RUŽA.jpg
Pregleda: 92
Veličina:  20,4 KB

    - - - - - - - - - -

    Ime:  BEOGRADSKE SLAĐE 1.jpg
Pregleda: 91
Veličina:  54,2 KB

  11. #11
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    I dodješ mi tako odnekud, biće da iz bunara sećanja, nenajavljena, snena, milena i gizdava, kao boginja, na krilima povetarca, u san blagougodiš mi i ulepšaš dolazeći dan ... Pokloniš mi svoje vrele uzdahe, anđeoske šapate, drhtave titraje i srca grčevite trzaje … Prođemo zajedno ispod svoda duge i u raj mi pretvoriš noćke duge … Poklonim ti neki uzdah..neki stih..pomislim na nas..preslušam vlastitu tišinu.. i krenem dalje.. u neki novi dan… dan bez nas.... vreme u kojem bez tebe neću nikada da nađem za dušu moju spas … Ime:  VILMICA - PRESLATKA.jpg
Pregleda: 81
Veličina:  18,3 KB

  12. #12
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    Volelа me kаo niko,
    uvek zvаlа: "MOJA DIKO !",
    а jа, nesrećа,
    od poete nikad` čoveka,
    mа, jа sаm ti đubre veliko
    ...

    --------------------------------------

    ĐUBRE VELIKO

    Štа te brigа kаko živim,
    Dobro znаš ti to,
    Još uvek se tebi divim,
    Đubre veliko...

    Vrele usne još te trаže -
    Osećаš li to,
    A ti ljubiš druge, vrаže,
    Đubre veliko...

    Vаr`o si me, uvek vаr`o,
    Dobro znаo to,
    Mene lаg`o – s`drugim šаr`o
    Đubre veliko...

    Sve dok živim te voleću -
    Znаm dа mrziš to,
    Al` i kleću – uvek kleću,
    Đubre veliko !!!

    Krstаn Đ. Kovjenić

    P.S.

    Lepo sam ti govorio, Dano,
    Pesnika je volet` zajebano;
    Taj vragolan ubode i ode,
    A ti mene ne posluša, rode


    Ime:  BIVŠA .jpg
Pregleda: 68
Veličina:  17,5 KB

  13. #13
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    "Bar pola svetske poezije je napisano zato što neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi ljubav." - Branko Miljković

  14. #14
    Primećen član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    654
    Reputaciona moć
    12

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    "Kad je viđeh đe se smije mlada,
    Svijet mi se oko glave vrti"
    (Njegoš, Gorski vijenac)
    -----------------------------------------
    I zato je srcem, punim slada,
    Volim sada, k`o dragu nekada,
    Tako ti je, rode plemeniti,
    Uvjek bilo i uvjek će biti,
    Kiju volim - uvjek ću voliti,
    Sve do onog zagrljaja smrti.
    Al` i tada, u duši ću sniti,
    Na nebes˙ma ja sa njom ću biti …

    Krstan Đ. Kovjenić

    Ime:  KIJA - CECA.jpg
Pregleda: 40
Veličina:  59,7 KB

  15. #15
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.701
    Reputaciona moć
    2477

    Podrazumevano Re: POEZIJA - uvek duši i srcetu prija

    Nisam hteo da ti zaključam temu do sada, ali ovo je stvarno previše, nema to šta ovde da traži.
    I zamoliću te da ne otvaraš opet neku temu ako nameravaš ovako nešto da postavljaš.
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

Slične teme

  1. Poezija Žak Prevera
    Autor diretore u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 111
    Poslednja poruka: 16.10.2018., 08:18
  2. Erotska poezija
    Autor iris u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 21.07.2015., 12:36
  3. Francuska poezija
    Autor malecka u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 17.12.2010., 14:33
  4. Poezija - vezani ili slobodni stih?
    Autor Monty u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 13.03.2004., 22:55
  5. Smešna Poezija
    Autor diablo u forumu Humor
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.08.2003., 16:07

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •