Filmovi o Velikom ratu: Zaspanka i Kralj Petar

Taj Lečićev govor iz filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" je Srđan Dragojević "pozajmio" iz govora kapetana Luke Đuraškovića koji se stvarno desio ali 1940 godine.
Stvarno je sramota što ga je ubacio u onakvo smeće od filma.

Film je radjen po drami Dusana Kovacevica iz 1984. on je pozajmio taj govor od kapetana a Srdjan Dragojevic ga je preneo na film.. Ako film prati knjizevno delo film je dobro odranjen..Jedina zamerka mi je sto film treba da se zavrsava tako sto Gavrilo ubija Djordja a ne da ginu zajedno od svaba...
Tog mučenog kapetana Luku su pokrali i u "Senkama nad Balkanom", kad čini mi se onaj Makedonac govori otprilike nešto slično to jest skoro isto. Morao je Bjelogrlić malo da se ušlihta Makedoncima, ipak su i oni dali pare za seriju, kao što se šlihtao i Hrvatima sve u nadi da će i oni otkupiti seriju, al džaba.
 
Tog mučenog kapetana Luku su pokrali i u "Senkama nad Balkanom", kad čini mi se onaj Makedonac govori otprilike nešto slično to jest skoro isto. Morao je Bjelogrlić malo da se ušlihta Makedoncima, ipak su i oni dali pare za seriju, kao što se šlihtao i Hrvatima sve u nadi da će i oni otkupiti seriju, al džaba.

Ja ne volim nesto te Senke nad Balkanom. A sad od marta teraju drugu sezonu. Gledacu svakako jer me zanima sta ce da prikazu, al nisam neki fan te serije. Montevideo mi je na primer neuporedivo bolji.
 

Е ово је стварно добро. Само што су топличани далеко лепши и стаситији. Али ту је карактеристично ударање кундацима у земљу, пред јуриш и гусле и химна гвозденог пука. Све је ту.... само, хе би га. Лепота фали. А била је. И још нешто, Гусле морају да буду праве, и гуслар мора да буде прави... али је зато Брка скинут до у детаљ. Таквих и данас тамо има у изобиљу.
 
Poslednja izmena:
Serija Kralj Petar bi trebala sad od februara da krene sa emitovanjem na RTS1. Imace 10 epizoda.

A juce su pojedini portali, konkretno Telegraf i Mondo preneli da ce se snimati Vreme smrti. Eto jos jednog velikog projekta o Srbima u Velikom ratu i to od fantasticnog reditelja i scenariste! Navodno Adama Katica ce igrati Andrija Kuzmanovic, a Vukasinovu cerku Milenu Katic Mirka Vasiljevic.
 
To opet ono kao sa Montevideom, u produženom formatu film?

Ako mislis na Kralja Petra, da. Film je trajao oko 2 sata, a sada imamo seriju od 10 epizoda gde jedna epizoda sigurno nece biti kraca od 40-45 minuta. Bice mnogo scena kojih nema u filmu i radnja krece jos ranije sa njegovim krunisanjem 1903. godine.

Pa to je sada opsti trend jer serije vise zaradjuju od filmova. Mnogi noviji domaci filmovi su tako rasparcani u 3, 4 do 6 epizoda poput Gorcila, Biser Bojane, Dnevnik masinovodje, Kozje usi, Atomski zdesna, Turneja pre toga, Branio sam Mladu Bosnu (interesantna serija i film, to sam zaboravio da navedem u uvodnom postu kao jedan film i seriju koji su takodje smesteni u epohu i ozbiljno se bave srpskom istorijom), pa onda Sesir profesora Koste Vujice ne mogu da se setim koliko je imao epizoda, ne mnogo kolko me secanje sluzi....

E pa tako ce i Zaspanka biti u formi TV serije od najverovatnije 4 epizode.. ali vidim da je scenaristkinja navela da ce biti i novih scena kojih nema u filmu, ali s ozbirom na broj epizoda nece ih biti previse. Dok je Kralj Petar druga prica, 10 epizoda je skroz nesto drugo od 4 epizode.

Kada ce ici Zaspanka ne znam, trebalo bi u toku ove godine, mozda vrlo uskoro, a bice na TOP kanalu. A za Petra su sa RTS-a rekli da krece u februaru sad.
 
Spomenuo si Montevideo.

Prvo je snimljen film Montevideo, Bog te video, a onda zatim i serija pod istim naslovom sa 8 epizoda.

Zatim smo imali seriju Na putu za Montevideo. Tu je film izostao.

I na kraju film i serija od cini mi se 10 ili 11 epizoda Montevideo, vidimo se

Ja i nisam neki fan Montevideo filmova, jer su serije mnogo kompletnije i bolji je dozivljaj kad odgledas sve 3 sezone nego ova 2 filma.
 
Serija Kralj Petar bi trebala sad od februara da krene sa emitovanjem na RTS1. Imace 10 epizoda.

A juce su pojedini portali, konkretno Telegraf i Mondo preneli da ce se snimati Vreme smrti. Eto jos jednog velikog projekta o Srbima u Velikom ratu i to od fantasticnog reditelja i scenariste! Navodno Adama Katica ce igrati Andrija Kuzmanovic, a Vukasinovu cerku Milenu Katic Mirka Vasiljevic.


Dobro nije Bikovic, sreca zaokupirali ga braca Rusi.
 
"Краљ Петар Први" премијерно у Дому војске

http://www.rtv-vranje.rs/index.php/...ralj-petar-prvi-premijerno-u-domu-vojske.html

Филмско-историјско остварење "Краљ Петар Први" премијерно је приказан пред пуном салом Дома војске.
Продуцент и главни протагониста филма Лазар Ристовски у свом обраћању присутнима рекао је да свако треба да погледа овај филм јер је то дуг према нашој историји.
Бесплатне пројекције филмског остварења "Краљ Петар Први" завршавају се у среду 30. јануара.
 
ИЗМИШЉЕНИ РАТ
Трновит пут Србије у Великом рату и њен тријумф, запечаћен величанственом жртвом целог народа, нови је извор наших неспоразума са историјом. Неке српске филмаџије као да не занимају темељни радови домаћих и страних историчара, који су упоредном анализом и укрштањем различитих извора конституисали целовит поглед на ово наслеђе. Не. Накнадна памет данашњих сценариста и редитеља као да тера инат научним сазнањима, што све потиче од неке постмодернистичке моде да се историја, која се догодила, изврће у фикцију, која се никада није догодила нити се могла догодити. Највећи део овог извртања догађа се из незнања и неодговорности, али неретко и у циљу испуњења одређених, углавном политичких или идеолошких задатака, који су очито ванфилмске и ванисторијске природе.

Српски полихистор др Ђорђије Вуковић, коаутор студије Културна упоришта политике која је недавно изашла из штампе, овако описује ову појаву: ,,Данас смо окружени захтевима да се ревидира наше сећање на славне дане колективне прошлости. Наше сећање на велике догађаје, личности, обичаје и све оно што чини политичку културу једног друштва је под сталним притиском ка реинтерпретирању зарад легитимације краткорочних политичких циљева, док истовремено у истом том окружењу фалсификују прошлост, измишљају историју, а националне идентитете темеље на неистинама“. (Телевизијском сликом речено: док Немањићи умањују и омаловажавају оно што је било, Хрватски краљеви глорификују оно што никада није било. Профили ових телевизијских наратива у потпуности откривају смисао Вуковићевог упозорења. Као да се ништа није догодило, из Таковске терају неки инат: најављују нову сезону Немањића, са истим ауторима!).

Голгота Србије 1914-1918 у огледалу савремене српске кинематографије дуго је – неподношљиво дуго! – избегавана у духу оне Титове белешке на маргини синопсиса за Колубарску битку који му је једном поднесен. ,,Ово је опасно!“, нажврљао је тада Броз својим чувеним пенкалом. ,,Не снимати!“. На страну што су сви знали да је он, као домобрански дочасник, учествовао у овој бици на другој, непријатељској страни. Опасност је била у самом отварању Пандорине кутије, а Титовог завета држали су се и дуго после његове смрти. Тако се догодило да је Марш на Дрину (1964) Жике Митровића више од пола столећа био једини српски филм о Првом светском рату (ако се изузме Свети Георгије убива аждаху, који боље да и није снимљен) и временом постао национални класик. Дан-данас, о свакој годишњици, вртимо овај поштени, истинити и усамљени филм, који генерације Срба знају напамет.

Неки су се сетили да 2018. пада стогодишњица победе и васкрса Србије и пожурили да не пропусте прилику. Редитељ Предраг Антонијевић трудио се да сними уверљиво и веродостојно сведочанство у филму Заспанка за војнике. Овој намери требало је да послуже оквири радње и ликови створени по мотивима једне од најчитанијих српских књига свих времена, Српској трилогији Стевана Јаковљевића, уз коју су расли нараштаји. И заиста, Јаковљевићево моћно сведочанство о судбини целог једног народа у Великом рату просто се нудило кинематографском оку, јер је некако филмски писано, у серији призора, који плене уметничком истином.

Заспанка је остала негде на пола пута углавним захваљујући лошем сценарију, који је одлутао од Јаковљевићевог романа и стао да измишља неку своју историју, неутемељену, често и сасвим погрешну. Овом филму недостаје драмска и историјска целовитост, све је у њему расуто и готово насумично. Влада нека неразумљива забуна и тешко се мотивише велика епопеја једног народа. Као да нема стратегије ни више команде, војска насумице тумара, а поручник, који је и главни лик овог метежа, виче пред војницима, на сав глас: ,,Све је погрешно!“. Нити је војска лутала, нити су такви официри постојали у Српској трилогији. Њих сада дописује нека накнадна памет, очигледно прилично критична према командовању Путника и Степе. Онај ко не зна историју могао би се на таквим местима запитати: ко је уопште водио овај Велики рат и зашто?

kadar.jpg


Највише ту смета јефтини пацифизам, у смислу ,,боље да нема рата него да има“ или ,,што се ми убијамо као животиње“? Не кажем да тога није било, али је српски војник у Великом рату добро знао зашто се бори, а антиратна осећања изражавао укупном својом одбраном на живот и смрт. Овакав ,,пацифизам“ не припада оном, него овом времену и потиче од данашњег, неолибералног схватања да је сваки рат против Немаца и њихових сателита за осуду, па и онај одбрамбени, који је водила Србија. Политичка коректност данашње ЕУ намеће описани службени пацифизам сваком тумачењу историје: ствари се насилно нивелишу, победа се претвара у примирје, Велики рат као да није ни постојао, Немачка и Аустроугарска се амнестирају од сваке кривице. Ето на шта мисли Вуковић кад каже ,,реинтерпретација у циљу краткорочних политичких циљева“, у овом случају Макрона и њему сличних, који су показали своје право лице испод Тријумфалне капије, у новембру прошле године. ,,Данас смо окружени императивима глобализације, која разводњава национални идентитет, каже др Ненад Кецмановић, други аутор књиге ,Културна упоришта политике – „како би се либерална демократија наметнула тамо где нема својих корена“. Ето отуд, а не из душе народа, потиче пацифизам Заспанке и њена накнадна памет.

У Великом рату нисмо видели српског војника који убија ненаоружаног заробљеника. Откуд оваква сцена у Заспанки? Чак и да се догодио овакав изузетан случај на убицу би се спустила рука ратне правде и он би без даљег био одведен пред зид. Сећате ли се сцене из Марша на Дрину, у којој мајор Курсула наређује да се аустријском заробљенику врати одузета обућа те бесан виче: ,,Немој да вешам по Церу за једне цокуле!“. То је прави српски официр који спроводи ратне законе на првој линији фронта. Хуман однос Срба према ратним заробљеницима наводе сви страни посматрачи на челу са Арчибадом Рајсом и Џоном Ридом. Не, српски војник није убијао заробљенике него их је вукао са собом на албанској голготи и хранио кад сам није имао шта да једе, да би их под бројем предао савезницима на морској обали, одакле су евакуисани – пре српских војника! Коме треба да данас спинује сасвим другачију слику? Да није и ово нека ,,реинтерпретација“?

Прави Стеван Јаковљевић није напустио своје другове у одлучујућој бици нити отишао са прве линије фронта, како се догађа у филму Заспанка за војнике, јер би, наравно, био проглашен за дезертера и стрељан, као онај несрећник из филма, кога хватају у ноћи. Објашњење које наводе сценаристкиња и редитељ је танко, у ствари потпуно немогуће. Ово је, међутим, кључни моменат филма у коме се потпуно руши његова уметничка суштина. (У роману, нашег јунака командант пушта кући много касније, у раздобљу ратног затишја после српске победе 1915, када су почела одсуства и када су многи ратници привремено добијали по недељу дана да обаве пољске радове, као што се може прочитати у Српској трилогији). Не, прави Стеван Јаковљевић није се никада удаљавао са фронта, није се мицао са „јежевих леђа“ пет година, плус још две из балканских ратова, значи седам страшних библијских година, гледајући не једанпут смрти у очи и градећи личним примером ауторитет часног ратника и писца. Тај ауторитет је овде хотимично доведен у питање. Не смем ни да помислим како би се Јаковљевић данас осећао у улози коју су му наменили његови потомци.

ПОЖЕЉНО ЈЕ ДА НИСМО ДОБРИ
Истакнути српски издавач, директор новосадског ,,Прометеја“ Зоран Колунџија има о овоме занимљиво мишљење: ,,Фаворизује се фикција, а занемарује се или стављају у други план чињенице, а управо је проблем нашег друштва што смо живели у договореној историји, договореној економији, договореном братству и јединству и нисмо знали праве чињенице. Како је могуће да српски војник у једном од два нова филма о Србији и Првом светском рату убије заробљеног противника? Ко је имало пратио литературу зна да је то немогуће“, а затим додаје нешто од нарочитог значаја за нашу тему:

,,Запазио сам да досетљиве филмаџије користе фразу: наш је филм избалансираног приступа?! Ваља га продати ван Србије, треба мислити на могуће конкурсе код странаца… а онда је пожељно да нисмо баш добри… Ако смо раније, због компримиса са Хрватима, Словенцима, муслиманима, Мађарима, Бугарима и другима који су нечасно уништавали наш народ и нападали нашу земљу, потискивали слику српског војника од пре сто година, не морамо то да радимо и данас. Одужимо се том малом човеку који је у очима целог света постао велик, немојмо га умањивати!“.

kolundzija1.jpg


Колунџија, на крају, указује на главну опасност: ,,Очигледно се појавила политичка потреба да се у име европског јединства раскрсти са старим (истинитим) тумачењем ратне кривице и да се она прерасподели на све земље учеснице Великог рата, а одговорност припише, пре свега, Русији и Србији… За нас постоји реална опасност да прилагођавајући се стандардима ЕУ не прилагодимо и нашу историју потребама ЕУ, па да сами себе прогласимо кривим за Први светски рат“.

Ето узрока новог силовања историје. Као што смо видели у свим наведеним случајевима, овакве неистине служе ревизији или разводњавању историјске свести српског народа у хибридном рату који се против њега води. Наравно да су Цер и Кајмакчалан она Пандорина кутија која се није смела дирати ни после Тита, јер је спољни непријатељ само променио боју, а унутрашња пета и шеста колона вајних наших елита поново нахушкане у корист штете српског народа.

http://standard.rs/2019/02/15/duboka-drzava-i-silovanje-istorije-u-srpskom-filmu/

Odlomak iz velikog teksta, autor se dotakao i Kralja Petra, Senki nad Balkanom, Nemanjica, Tereta, a ne samo Zaspanke.
 
Нисам погледао нити један од два поменута филма (признајем гријех, исправићу се чим стигнем, Сотиру хвала за линк "Заспанка") , чим погледам написаћу коју о тим филмовима.

Овдје ћу прокоментарисати само два дијела из приложеног текста;
У Великом рату нисмо видели српског војника који убија ненаоружаног заробљеника. Откуд оваква сцена у Заспанки?
Сваки филм који обрађује историјски тему јесте сажетак одабраних догађаја. Режисер бира које ће догађаје одабрати и начин на који ће то приказати,
Режисер за разлику од историчара може "тумачити" историју, убацити више фикције или приказати произвољно неке личности и догађаје.
Оно што нема право је скрнавити историју. Слажем се да се таква сена није смјела наћи у српском филму. када погледам филм, написаћу још коју.
Колунџија, на крају, указује на главну опасност: ,,Очигледно се појавила политичка потреба да се у име европског јединства раскрсти са старим (истинитим) тумачењем ратне кривице и да се она прерасподели на све земље учеснице Великог рата, а одговорност припише, пре свега, Русији и Србији… За нас постоји реална опасност да прилагођавајући се стандардима ЕУ не прилагодимо и нашу историју потребама ЕУ, па да сами себе прогласимо кривим за Први светски рат
Скоро да се већ јесмо прогласили кривим за велики рат.
У српској википедији пише (https://sr.wikipedia.org/wiki/Први_светски_рат
Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне
Непосредни повод за велики рат? А када кажете непосредан повод, кривица је атентатора, Србина из Босне, а ту иде и кривица неких сила мрака из Србије, тј Србије.
Ту нам протурају мантру, па добро, узроци су дубљи, али то је повод. Па како тај догађај може бити непосредни повод? То вам је као да апишете, непосредан повод за Други свјетски рат бјепе напад пољсих терориста на раио-станицу Глајвиц 31.08.1939. Иста ствар, неопјевана глупост и бестидна подвала.
Сам поглед на почетак рата 28.јули јасно казује да је у питању опасна подвала. Непосредан повод великог рата може бити неки догађај 28.јула, евентуално дан раније, и тај догађај јесте објава рата, одмах и напад Аустро-Угарске на Србију. Нити један други.
Сарајевски атентат може проћи као изговор Аустро-Угарској (а изговор може бити било шта, прелет врабаца из Србије који су начинили штету, било шта) да предузме ту акцију, али то никако не може бити непосредни повод, и умјесто да дигнемо глас против те бестидне подвале, то се нашло у српској википедији.

Бојим се да смо већ забраздили, и да идемо путем да ће бити нормално да Србији приписују кривицу за велики рат, помажу им и бројни аутошовинисти у нашем роду који тако страсно прихватају такву матрицу.
 
Poslednja izmena:
Taj Lečićev govor iz filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" je Srđan Dragojević "pozajmio" iz govora kapetana Luke Đuraškovića koji se stvarno desio ali 1940 godine.
Stvarno je sramota što ga je ubacio u onakvo smeće od filma.

Смеће од говора у смеће од филма. Српски официр је био у свакоме смислу супротност од југо официра. Први је строги професионалац, господин у правом смислу ријечи а други исфрустрирани млитавац.

Лечић је сировина и глупак као и лик који тумачи. Он тумачи лик југо официра а не српског официра. Српски официр је имао поштовање и пријатеља и непријатеља. Могу се наћи ријечи похвале њему од Енглеза, Француза, Руса, а ако не и више од Њемца.

Српски официр је одгајан и изграђиван од једног Мишића, Путника, Степе. Југо официр од режимски угузника, од Јозе и Анте, од једне шизофрене масе.
 
Хвала фпрумашу @psmaniac који је на другој теми препоручио филм "Das Attentat von Sarajevo (1914)"
који сам синоћ погледао, и један заиста добар филм који се мора погледати.
Аустријски режисери (Миндл и Прохаска) су то на свој начин обрадили, дали неко виђење догађаја послије сарајевског атентата и личности, из свог угла, сигурно има и произвољног тумачења и фикције, што код филмова може бити и добро ако је то са сврхом (овдје јесте да се дође до бољег разумијевања тог времена), ту су се подоста бавили узроцима великог рата, који су стварни мотиви но ту су кроз овај заиста добар филм дали објашњења догађајима и том драматичном тренутку свјетске историје, те послали снажну поруку.

Кроз филм се јасно поручује да истражни поступак по атентату бјеше обична фарса, и да су у старту задати резултати устраге који ће кривицу усмјерити на дежурног кривца, Србију.

Сам атентат је завјера најмоћнијих људи у царству, како би ем елиминасали ривала који им је сметња, ем то убиство искористили за своје науме. Ту су идеалисти (значи, преносим виђење режисера и како то филм приказује) Младобосанци само злоупотрељени за науме подлаца на високим фукцијама у царству.

У једном дијалогу током истраге свједоење да Пашић, тадашњи предсједник МС Србије, када је чуо за ову намјеру, бјеше изричито прптив, кроз то и порука да је Србија била лажно оптужена и да нема одговорности за сам чин атентата.
На жалост, у самој Србији се протура како су атентат организовале неке злоће у Србији, тачније "оличење зла" Апис лично, а како рече Милош Шкундрић, режисер документарца "Дуго путовање у рат" то ем није доказано, можемо рећи и да је лажна конструкција, ем је неопјевана глупост, јер Апис да је имао такву намјеру, повјерио би задатак искусним оперативцима, четницима-комитама, не неким гимназијалцима.

Но оно најважније, вјеродостојно су приказане прилике, односи у царству, али и догађаји по атентату, те да се вршила одмазда и терор над сарајевским Србима а и Србима уопште у БиХ, укључујући и пљачку имовине, и тај терор је сама царска власт директно или индиректно потицала. А кроз дијалоге да Србе, и оне у царству, већ ваља доживљавати непријатељима.

Задатак филмова који се баве историјским темама је да помогну да боље сагледамо и разумијемо неко вријеме, овдје се успјело,
А ето дођосмо у ситуацију да Аустријанци боље прикажу увод у ту нашу трагедију од нас, и да нас Аустријанци "бране" од проданих душа у роду нашем, којекаквих Србљановићки и сличних медиокритета који нагињу једном нарученом виђењу тог времена гдје се кривица мора прикачити силама мрака у Србији. Докле дошло.
 
Poslednja izmena:
Хвала фпрумашу @psmaniac који је на другој теми препоручио филм "Das Attentat von Sarajevo (1914)"
који сам синоћ погледао, и један заиста добар филм који се мора погледати.
Аустријски режисери (Миндл и Прохаска) су то на свој начин обрадили, дали неко виђење догађаја послије сарајевског атентата и личности, из свог угла, сигурно има и произвољног тумачења и фикције, што код филмова може бити и добро ако је то са сврхом (овдје јесте да се дође до бољег разумијевања тог времена), ту су се подоста бавили узроцима великог рата, који су стварни мотиви но ту су кроз овај заиста добар филм дали објашњења догађајима и том драматичном тренутку свјетске историје, те послали снажну поруку.

Кроз филм се јасно поручује да истражни поступак по атентату бјеше обична фарса, и да су у старту задати резултати устраге који ће кривицу усмјерити на дежурног кривца, Србију.

Сам атентат је завјера најмоћнијих људи у царству, како би ем елиминасали ривала који им је сметња, ем то убиство искористили за своје науме. Ту су идеалисти (значи, преносим виђење режисера и како то филм приказује) Младобосанци само злоупотрељени за науме подлаца на високим фукцијама у царству.

У једном дијалогу током истраге свједоење да Пашић, тадашњи предсједник МС Србије, када је чуо за ову намјеру, бјеше изричито прптив, кроз то и порука да је Србија била лажно оптужена и да нема одговорности за сам чин атентата.
На жалост, у самој Србији се протура како су атентат организовале неке злоће у Србији, тачније "оличење зла" Апис лично, а како рече Милош Шкундрић, режисер документарца "Дуго путовање у рат" то ем није доказано, можемо рећи и да је лажна конструкција, ем је неопјевана глупост, јер Апис да је имао такву намјеру, повјерио би задатак искусним оперативцима, четницима-комитама, не неким гимназијалцима.

Но оно најважније, вјеродостојно су приказане прилике, односи у царству, али и догађаји по атентату, те да се вршила одмазда и терор над сарајевским Србима а и Србима уопште у БиХ, укључујући и пљачку имовине, и тај терор је сама царска власт директно или индиректно потицала. А кроз дијалоге да Србе, и оне у царству, већ ваља доживљавати непријатељима.

Задатак филмова који се баве историјским темама је да помогну да боље сагледамо и разумијемо неко вријеме, овдје се успјело,
А ето дођосмо у ситуацију да Аустријанци боље прикажу увод у ту нашу трагедију од нас, и да нас Аустријанци "бране" од проданих душа у роду нашем, којекаквих Србљановићки и сличних медиокритета који нагињу једном нарученом виђењу тог времена гдје се кривица мора прикачити силама мрака у Србији. Докле дошло.

Da li si mozda pogledao BBC mini seriju 37 Days?
 
Da li si mozda pogledao BBC mini seriju 37 Days?
Нисам погледао. Генерално, волим погледати би-би-сијеве серије (документарно-игране или игране) које се баве историјским темама, и то су у правилу веома квалитетне и пажљиво одрађене серије, често и одличне, но има пар година, мало сам се "охладио" од би-би-сијевих у којима се обрађује XX.вијек, значи прошли вијек у којем су Енглези не ријетко креирали догађаје.
Хвала на препоруци, погледаћу обавезно у наредних пар дана, чим нађем времена и написаћу утиске.
 

Back
Top