Да. Треба да се прикаже и јунаштво, кога је неоспорно било, и ово друго, чега је свакако, исто тако било. Али да би се реално приказало оно што је тад било, треба узети у обзир колико је наших< а колико аустроугарских војника погинуло само у Церској и Колубарској битци. Дакле. чсто историјски, они су прво гинули у борбама са нама и то више њих него нас. Затим су бежали главом без обзира. Па ако се реално и експлицитно убијају непријатељи, што артиљеријом , што од пушчане и митраљеске ватре, што од ножа и бомбе, и све те смрти се прикажу крајње пластичо и реалистично, као и то њихово бежање у паници и нереду, онда може да се прича и о крађи хране и о томе зашто је и како комора каснила, па су били гладни. Такође, треба сасвим реално и пластично снимити и злочине хрвата у Мачви и Подрињу, клање деце и вешање сељанки и мајки, а и касније Бугара у Источној и јужној Србији и у Топлици.. оне познате и заиста јуначке јурише Гвозденог Пука. Хебеш ратни филм, ако се не види, како то изгледа, када Топличанин из Куршумлије, загребчанину, кољачу и убици бајонетом цепа лобању. Кад све то реално прикажеш, експлицитно и веродостојно, онда прикажеш и дезеретере и како се они стрељају, и како се у глади пљачка храна, па чак и то , како се ваћаре снаше. И онда имаш реално стање ствари на терену и реалан ратни филм. Овако остаје да је Марш на Дрину ипак прави наш српски ратни филм, до сад недостижан. без обзира на улагивање Ђике Митровића тадашњим властима, латиницом на шпици и командом " Јуриш", па и тиме тшо се ниглде не помиње Краљ и Отаџбина, а и те како се помињала.
36 strana knjiga prva..
