Postavljanje nije isto sto i ubacivanje. Niko ne prelepljuje sanduce, niti povrsinu u okviru zgrade.
U zakonu ne pise ubacivanje vec precizno postavljanje na vidno mesto. Unutrasnjost postanskog sanduceta se ne moze videti.
Netačno. U zgradi do mene tako uspeli su protiv jedne firme (odnosno jednog zaposlenog) što je bila dosadna i ubacivala u sandučiće stalno.
A evo ti i interpretacije Instituta za pravo i finansije (
Ubacivanje reklamnog materijala u poštanske sandučiće):
Milica Stojković:
površinama koje nisu javne postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine. Analogno, ova odredba može se primeniti i na flajere. U slučaju stambenih zgrada, ovakva saglasnost mora se pribaviti od Skupštine stanara ili kućnog saveta. Na strani stanara je i Zakon o potrošačima, koji u članu 38. propisuje da je zabranjeno neposredno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača, pri čemu se među druga sredstva komunikacije na daljinu mogu uvrstiti i reklamni materijali..
Da je tako kako si ti pročitao, obaveštenja o tome da se u zgradu ne prima reklamni materijal bila bi bez ikakvog pravnog značaja, jer se to upozorenje upravo naslanja na ove iste odredbe pomenuta dva zakona (o javnom oglašavanju i o potrošačima).
Dakle, ova odbornica SNS je uradila nešto protivzakonito, isprovocirala stanare i još učestvovala u jednom pompeznom medijskom spinu, doslovno hvaleći se za to što je učinila, tako da sada imamo zapisano i njen identitet i fotografiju i sve (tj. uhvaćena je). Ne kažem ja da je uradila nešto što nije masovna pojava; često se to radi, ali baš pošto nije zakonito ljudi beže da ih niko ne vidi, lažu kada zvone na interfone, kriju lica od kamera kada snimaju, da im se ne bi mogao utvrditi identitet. No, ova se još i hvali, umesto da ćuti i sakrije sve.
I to sve zarad prikupljanja jeftinih političkih poena.
To je, realno, i za očekivati od SNS. Setimo se Đuke.
Ili, kao što se Vučić hvalio donacijama koje prima SNS kod Brankice kada je gostovao. Sve se ovo dešava javno,
za medije, u lice građana (i to je sve jedno duboko poniženje, jer znači da doslovno pljuješ po sopstvenom narodu, uključiv i po svojim biračima).
Na konstataciju da se na spisku donatora SNS-a nalaze i socijalni slučajevi on je rekao: "Sad ću da vam objasnim kako. Sedimo nas dvoje, i bude tu i neki treći čovek. Ja ne znam da li je to tako, al' pretpostavljam - ja kažem: "a ja hoću da dam 800 evra, ali ja ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je to. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku".
Sistemsko ponižavanje ove države i urušavanje ideje vladavine prava. Dakle, ne radi se ovde o nekim
pojedinačnim slučajevima već o jednom sveobuhvatnom pristupu, od predsednika starnke do najnižih partijskih funkcionera (kao što je Nada Jovanović).
