Тоти је добро лагао мој ти, најбоље од свих...слагао је када је рекао "Ми смо Титови – Тито је наш" па онда "После Тита – Тито”.
А највише је лагао на ретушираним фотографијама које су висиле у свим службеним просторијама цијеле нам миле нам Југославије Тито је био у маршалској униформи са одликовањима, или у цивилној одјећи. По иконографким захтјевима на фотографијама он није могао бити без косе, нити сијед, нити са борама или неким другим доказом старости. Међутим по свој прилици, он је цијелог живота фарбао косу.
У својој аутобиографији он наводи Вако:
"Док сам био мали дјечак, моје су амбиције биле да постанем кројач, јер сам као сваки мали сељак у Загорју желио имати лијепу одјећу.
Чим му је рођак Јурица рекао да су конобари „добро одјевени” он одлази у Сисак и тамо прихвата посао конобара. Када је постао бравар у Загребу, био му је сан да од уштеђеног новца купи себи ново одело и да се добро обучен појави у свом селу.
Успео је да купи скупо одело, али пре него што га је обукао неко му га је украо. Када се после неуспелих покушаја поново запослио у машинској радионици у Загребу, без обзира на ниску плату, успео је да уштеди за ново одело. Према његовој причи, када се као рањеник нашао у руском заробљеништву у Казану у бунилу је оптуживао свеца са иконе да му жели украсти одећу и ствари.
Жеља за лепим (и скупим) одевањем није га напуштала целог живота, ма колико она била у супротности са идеолошким ставом да је он пролетерски вођа. У својим мемоарима Милован Ђилас сведочи, како је после рата Титу направљена пређица за каиш од чистог злата.
У позним годинама, на насловној страни водећег листа „По-литика” објављена је његова фотографија, на којој је приказан као ловац који је убио медведа капиталца и поносно га гази. На фотографији је приказан у беспрекорно испегланим панталонама, у белој кошуљи и са краватом, као да је медведа одстрелио у зоо-лошком врту а не у ловачком походу у дивљој планини. И медведу је подигнут статус: он лежи као жртвена животиња, с положеном главом на грању као да спава. Жртва се не сме увредити, јер она се чини за добробит не појединца, већ шире заједнице.
Много је лагао *мајку му његову!А ми смо много вјеровали у лажи!