hammerkirche
Početnik
- Poruka
- 31
Svako ima rođaka u Nemačkoj ili u nekoj drugoj zapadnoevropskoj državi. Ako ne rođaka onda bar poznanika, druga , drugaricu.Ti rođaci ne žele da im odemo u posetu, no to je sasvim druga tema ali vredi spomenuti. Ono što me je zaintrigiralo je sledeća činjenica.
Ja, kako živim na selu u kome dosta njih rade po inostranstvu primećujem da je sve više nesposobnih muškaraca koje najčešće izdržava mama. Zašto mama? To je verovatno zato što žene žive duže a i naravno svako bi da oženi mlađu ženu nego što on ima godina pa se ti muškarci ,kako im je otac preminuo oslanjaju na mamu. Kao primer, navešću neke slučajeve.
Slučaj broj 1: Nikada nije radio, međutim u glavi mu je stalno prisutna ideja da će da se zaposli u inostranstvu, ispod časti mu je da radi u Srbiji jer što bi radio za 200 e. (Tj. da se ne ponavljam , svima njima je ispod časti da rade ovde jer žive u nekim iluzijama. Izdržava ga mama.
Slučaj 2: Kao nešto raducka ali sve to je , moram reći traljavo i ofrlje jer keva mu ima penziju 2 i po soma e. Mesečno.
Tragikomično je da slučaj br. 1 po selu priča okolo koliko keva slučaja broj. 2 ima penziju.
Glavna priča svim ovim ljudima je INOSTRANSTVO, koga nikada neće doživeti ali ga doživljavaju i proživljavaju kroz svoju mamu. Kroz priče kako je nekda bilo kad je bila marka, kroz to kolko ih je koštalo sređivanje dvo, -trospratnice.
Svi oni imaju porodice, decu ali ne žele da rade. Primećujem da su svi oni strastveni vozači automobila. Vole mobilnost i pokret.
P.s. da napomenem da nisam ljubomoran na ove ljude jer takav slučaj postoji i u mojoj porodici.
Ovo čisto posmatram kao problem u društvu, no ne vidim mu rešenja.
Ovo je prva tema koju postavljam pa se nadam da sam je lepo postavio.
Ja, kako živim na selu u kome dosta njih rade po inostranstvu primećujem da je sve više nesposobnih muškaraca koje najčešće izdržava mama. Zašto mama? To je verovatno zato što žene žive duže a i naravno svako bi da oženi mlađu ženu nego što on ima godina pa se ti muškarci ,kako im je otac preminuo oslanjaju na mamu. Kao primer, navešću neke slučajeve.
Slučaj broj 1: Nikada nije radio, međutim u glavi mu je stalno prisutna ideja da će da se zaposli u inostranstvu, ispod časti mu je da radi u Srbiji jer što bi radio za 200 e. (Tj. da se ne ponavljam , svima njima je ispod časti da rade ovde jer žive u nekim iluzijama. Izdržava ga mama.
Slučaj 2: Kao nešto raducka ali sve to je , moram reći traljavo i ofrlje jer keva mu ima penziju 2 i po soma e. Mesečno.
Tragikomično je da slučaj br. 1 po selu priča okolo koliko keva slučaja broj. 2 ima penziju.
Glavna priča svim ovim ljudima je INOSTRANSTVO, koga nikada neće doživeti ali ga doživljavaju i proživljavaju kroz svoju mamu. Kroz priče kako je nekda bilo kad je bila marka, kroz to kolko ih je koštalo sređivanje dvo, -trospratnice.
Svi oni imaju porodice, decu ali ne žele da rade. Primećujem da su svi oni strastveni vozači automobila. Vole mobilnost i pokret.
P.s. da napomenem da nisam ljubomoran na ove ljude jer takav slučaj postoji i u mojoj porodici.
Ovo čisto posmatram kao problem u društvu, no ne vidim mu rešenja.
Ovo je prva tema koju postavljam pa se nadam da sam je lepo postavio.
