borba

cekaj, oces da kazes da nikad nisi iskusila nista u zivotu sem dobrote i dragote...ajde super nek ima i takvih...

Bogu hvala, roditelji su mi živi, zdravlje u skladu sa njihovim godinama, ali ne žale se. Jesmo imali tokom bombardovanja materijalnu štetu, ali najbitnije je da smo svi u komšiluku živote sačuvali. Ne volim da kukam i da budem žrtva, nisam tako naučena. Uvek mislimo pozitivno, hrabrimo i podržavamo jedni druge. Umesto "poluprazne čaše, ja vidim polupunu". Ne volim to samosažaljenje. Koliko je dece i odraslih bolesno, pa sve hrabro podnose, a ja da se žalim?! Dok imamo zdravlja, dok imamo svoju "mirnu luku", dok imamo ciljeva kojima težimo, mi smo suštinski dobro.
 
od dolaska na ovaj svet zivot je borba
borimo se za prvi udah vazduha, borimo se da prihvatimo hranu posle majcine sise, borimo se da savladamo prvi korak, da se obrazujemo, borimo se za voljenu osobu, borimo se da napravimo nesto zajedno, borimo se sa pubertetom svoje dece, sa svojim klimaksom, borimo se sa bolestima..
sve su to prepreke koje zivot postavi ispred nas
neke savladamo, pred nekim pokleknemo
neke borbe predugo traju, pa nas promene
i mi odustanemo od borbe
ili izguramo do kraja, a onda ono za sta smo se borili za nas izgubi svoju vrednost


da li ste imali uzaludne borbe u svom zivotu?
da li ste bili u situaciji da date previse sebe za nesto sto vam na kraju kad ste dobili vise bas nista nije znacilo

Ne
Ne

Moja najveca zivotna borba je bila borba za dete.
I bukvalno sam dala sve, bila na ivici da umrem mesec dana, prezivela i uspela.
I vredelo je svega! Jer imam ono sto sam htela. Ljubav! Tu vezu majka dete koja mi je nesto najlepse sto sam osetila(malo kasnije ali je ozivela)
To je najveca nagrada koju covek moze pozeleti
Posle toga dobijem jos jednu nagradu, moju cerku, koja mi je obasjala ceo svet. Moju cistu radost!

Za to sam se borila!

Sve druge ‘borbe’ za mene ne znace mnogo.
Da sam hrabra, rodila bih jos dvoje troje dece i bila samo majka ceo zivot, i uzivala u ljubavi.
Sve drugo je toliko sivo naspram toga.
 
od dolaska na ovaj svet zivot je borba
borimo se za prvi udah vazduha, borimo se da prihvatimo hranu posle majcine sise, borimo se da savladamo prvi korak, da se obrazujemo, borimo se za voljenu osobu, borimo se da napravimo nesto zajedno, borimo se sa pubertetom svoje dece, sa svojim klimaksom, borimo se sa bolestima..
sve su to prepreke koje zivot postavi ispred nas
neke savladamo, pred nekim pokleknemo
neke borbe predugo traju, pa nas promene
i mi odustanemo od borbe
ili izguramo do kraja, a onda ono za sta smo se borili za nas izgubi svoju vrednost


da li ste imali uzaludne borbe u svom zivotu?
da li ste bili u situaciji da date previse sebe za nesto sto vam na kraju kad ste dobili vise bas nista nije znacilo

E to mi zao sto malo ranije nisam skapiro da treba da me boli patka za sve
 
Bogu hvala, nemam uzaludnih borbi. Tokom života sam imala i imam podršku roditelja, sada i supruga. On i ja smo jedno drugom podrška, inspiracija i motivacija, tim koji dobija. Zadovoljna sam profesijom, na fakultetu nisam imala razočarenja, naravno da mi nisu svi predmeti bili jednako "dragi", ali radom se sve postiže. Najbitnije je da smo porodično dobro, da smo svi zdravi. Nemam negativnih emocija i misli. Umem da postavim sebi realan cilj, strpljivo idem ka tome, umem da budem posvećena, da pažljivo trošim i obnavljam svoje mentalne i energetske resurse. Ljubav i podrška roditelja su mi "ulili" neophodnu stabilnost i sigurnost, da radim, borim se i radujem se životu. Sada mi je suprug izuzetna podrška, kao i ja njemu, naše borbe su zajedničke i naši uspesi.

Ovo je tako divno pročitati jer iz tvog posta zraci to o cemu pises
Moj zivot i desavanja u njemu su susta suprotnost
ali neki kazu
covek nikada ne ode toliko daleko osim onda kada ne zna gde se uputio
eto to bi moglo da objasni moje odluke i desavanja u mom zivotu
naposletku stihija me smestila u jednu veoma udobnu fotelju iz koje mogu mirno da posmatram reprizu tog rolerkostera
i da kazem sebi
Ebi ga nije moglo bolje ispasti:lol:
 
Bogu hvala, nemam uzaludnih borbi. Tokom života sam imala i imam podršku roditelja, sada i supruga. On i ja smo jedno drugom podrška, inspiracija i motivacija, tim koji dobija. Zadovoljna sam profesijom, na fakultetu nisam imala razočarenja, naravno da mi nisu svi predmeti bili jednako "dragi", ali radom se sve postiže. Najbitnije je da smo porodično dobro, da smo svi zdravi. Nemam negativnih emocija i misli. Umem da postavim sebi realan cilj, strpljivo idem ka tome, umem da budem posvećena, da pažljivo trošim i obnavljam svoje mentalne i energetske resurse. Ljubav i podrška roditelja su mi "ulili" neophodnu stabilnost i sigurnost, da radim, borim se i radujem se životu. Sada mi je suprug izuzetna podrška, kao i ja njemu, naše borbe su zajedničke i naši uspesi.

Кад вас за коју годиницу притисне досада, па кад почнете са несташлуцима. :malav: :)))
 
Ovo je tako divno pročitati jer iz tvog posta zraci to o cemu pises
Moj zivot i desavanja u njemu su susta suprotnost
ali neki kazu
covek nikada ne ode toliko daleko osim onda kada ne zna gde se uputio
eto to bi moglo da objasni moje odluke i desavanja u mom zivotu
naposletku stihija me smestila u jednu veoma udobnu fotelju iz koje mogu mirno da posmatram reprizu tog rolerkostera
i da kazem sebi
Ebi ga nije moglo bolje ispasti:lol:

ovo nikad ne mozes znati, sreo sam vise ljudi koji su pisali veselo, a kad sam ih upoznao gola depresija i ostali vidovi psihickih smetnji. pisati svako moze sta god zeli...

- - - - - - - - - -

Кад вас за коју годиницу притисне досада, па кад почнете са несташлуцима. :malav: :)))

skonta, o boze, cijeli zivot zivim u dosadi, nidje nishta nisam iskusila, zelim konacno da osjetim malo kokishke i djechaka! <333
 
Ovo je tako divno pročitati jer iz tvog posta zraci to o cemu pises
Moj zivot i desavanja u njemu su susta suprotnost
ali neki kazu
covek nikada ne ode toliko daleko osim onda kada ne zna gde se uputio
eto to bi moglo da objasni moje odluke i desavanja u mom zivotu
naposletku stihija me smestila u jednu veoma udobnu fotelju iz koje mogu mirno da posmatram reprizu tog rolerkostera
i da kazem sebi
Ebi ga nije moglo bolje ispasti:lol:

to je pravi izraz - rolerkoster!
koliko sam ja spoznala na onome sto sam prozivela do sada, citava zivotna filozofija moze da se sabije u:
promeni sta ti smeta, prihvati sta ne mozes da promenis
to je ono sto je neophodno za dusevni mir
neke stvari koje prozivimo uvedu nas iz fizickog u jedan novi nivo zivota - duhovni
ovim ne negiram da je dotasnji zivot taj duhovni deo iskljucivao
bio je prisutan, ali ne na takav nacin
a ovo je bukvalno kao kad igras igricu, pa predjes sve prepreke i pones se na sledeci nivo

- - - - - - - - - -

kazu vernici bog ti uvek natovari onoliko koliko mozes da poneses..ja mislim da kod nekih ipak preteruje.

:lol: zaigrao se

- - - - - - - - - -

ovo nikad ne mozes znati, sreo sam vise ljudi koji su pisali veselo, a kad sam ih upoznao gola depresija i ostali vidovi psihickih smetnji. pisati svako moze sta god zeli...

- - - - - - - - - -



skonta, o boze, cijeli zivot zivim u dosadi, nidje nishta nisam iskusila, zelim konacno da osjetim malo kokishke i djechaka! <333

ti ne odustajes :lol:
 
to je pravi izraz - rolerkoster!
koliko sam ja spoznala na onome sto sam prozivela do sada, citava zivotna filozofija moze da se sabije u:
promeni sta ti smeta, prihvati sta ne mozes da promenis
to je ono sto je neophodno za dusevni mir
neke stvari koje prozivimo uvedu nas iz fizickog u jedan novi nivo zivota - duhovni
ovim ne negiram da je dotasnji zivot taj duhovni deo iskljucivao
bio je prisutan, ali ne na takav nacin
a ovo je bukvalno kao kad igras igricu, pa predjes sve prepreke i pones se na sledeci nivo

- - - - - - - - - -



:lol: zaigrao se

- - - - - - - - - -



ti ne odustajes :lol:

naravno :)))
 
Ovo je tako divno pročitati jer iz tvog posta zraci to o cemu pises
Moj zivot i desavanja u njemu su susta suprotnost
ali neki kazu
covek nikada ne ode toliko daleko osim onda kada ne zna gde se uputio
eto to bi moglo da objasni moje odluke i desavanja u mom zivotu
naposletku stihija me smestila u jednu veoma udobnu fotelju iz koje mogu mirno da posmatram reprizu tog rolerkostera
i da kazem sebi
Ebi ga nije moglo bolje ispasti:lol:

Najbitnije je da ste sve uspešno prevazišli, da ste imali mudrosti i dovoljno snage. Sada uživajte u zasluženom uspehu.

- - - - - - - - - -

Кад вас за коју годиницу притисне досада, па кад почнете са несташлуцима. :malav: :)))

Oboje smo svesni kakvu osobu imamo pored sebe i šta možemo izgubiti. Negujemo svoju ljubav, posvećeni smo tome.
 
to je pravi izraz - rolerkoster!
koliko sam ja spoznala na onome sto sam prozivela do sada, citava zivotna filozofija moze da se sabije u:
promeni sta ti smeta, prihvati sta ne mozes da promenis
to je ono sto je neophodno za dusevni mir
neke stvari koje prozivimo uvedu nas iz fizickog u jedan novi nivo zivota - duhovni
ovim ne negiram da je dotasnji zivot taj duhovni deo iskljucivao
bio je prisutan, ali ne na takav nacin
a ovo je bukvalno kao kad igras igricu, pa predjes sve prepreke i pones se na sledeci nivo

"Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga. " (Niebuhr)
 
Даћу себи зеричак слободе да се нашалим, мада можда и озбиљно мислим, и да искомбинујем мирско и монашко, религиозно са техничко-технолошким. :))) Наш господ, творац наш, већма поступа по правилима која користе и саобраћајни инжењери када пројектују аутопутеве, нема дугих правих деоница, већ се такве праволинијске етапе комбинују са кривинама, које имају за циљ да возачима држе пажњу како се они не би опустили и заспали за воланом. :)))
 
Tema zvuci otrcano i pateticno..
..prve naborojane radnje su toliko prirodne i spontane da se ne mogu racunati u borbu.. zvuce kao ruganje onima koji se zbilja za to bore..
 
Poslednja izmena od moderatora:
Tema zvuci otrcano i pateticno..
..prve naborojane radnje su toliko prirodne i spontane da se ne mogu racunati u borbu.. zvuce kao ruganje onima koji se zbilja za to bore.. ovo sto se ovde moze procitati je pckin dim..


daj primer tvoje borbe
po tudjim ledjima batina ne boli
 
Poslednja izmena od moderatora:
Tema zvuci otrcano i pateticno..
..prve naborojane radnje su toliko prirodne i spontane da se ne mogu racunati u borbu.. zvuce kao ruganje onima koji se zbilja za to bore..
Mda, samo si ti čula za rat, rak i glad, a mi mislimo da je neodgovarajući aceton najveći problem na svetu :manikir:
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ceo život je neka borba
A kad dođeš u neke godine shvatiš da treba da se štedis
Da na svetu nema molim hvala i izvini
Ne borim se više preko kolena
Ne želim da se dajem ni u čemu više nego što mogu
Većina borbi je ionako uzaludna i ne zavisi od mene
Delam samo za ono gde imam uticaja
Gledam sa uživam u zivotu kolko mogu i da sebe postedim uzaludnih i praznih očekivanja
Nisam ja nikakav dobrotvor da sve probleme ovog sveta treba da rešavam
Fokusirana sam na svoj život kako sebi i porodici da olakšam i ulepšam
I ne daj Boze nekih ozbiljnih bitaka pu pu daleko bilo
 
Свако од нас има неке свакодневне, мајушне борбе, које на крају дана и заборави.

Битне борбе не заборављамо, без обзира на исход.

Има људи који су поштеђени многих искушења, има оних којима је цео живот борба, од првог, до последњег удаха.

Чудно, али кад победим након неке дуге и исцрпљујуће борбе, немам више снаге ни за еуфорију ни претерано радовање, просто се осећам као издуван балон.
 
da li ste imali uzaludne borbe u svom zivotu?
da li ste bili u situaciji da date previse sebe za nesto sto vam na kraju kad ste dobili vise bas nista nije znacilo

Borba je uzaludna samo ako odustaneš.
Svaka bitka koju u životu izgubiš osposobi te da pobediš u sledećoj.

Ako sam dao previše sebe za neku promašenu stvar, vratilo mi se na neki drugi, posredan način, tako da to "previše" nikad nije bilo previše, nego tačno onoliko koliko treba.
 
Свако од нас има неке свакодневне, мајушне борбе, које на крају дана и заборави.

Битне борбе не заборављамо, без обзира на исход.

Има људи који су поштеђени многих искушења, има оних којима је цео живот борба, од првог, до последњег удаха.

Чудно, али кад победим након неке дуге и исцрпљујуће борбе, немам више снаге ни за еуфорију ни претерано радовање, просто се осећам као издуван балон.

Daj fabulu radnje.
 

Back
Top