Smisao zivota???

1546882077287.jpg
 
Niko nema odgovor na to pitanje pa ga svi sami za sebe smisljaju ali zapostavljaju samu cinjenicu da zapravo zivot nema smisla.
Ako objektivno sagledamo stvari shvaticemo da je nemoguce da bilo kako odgovorimo imajuci vise pitanja a skoro nista od odgovora. Tako da ta tema kao i ostale teme o nasem postojanju, kako smo mi ovde dosli, zasto smo dosli, kako to da samo mi imamo svest o svom postojanju... postaje previse besmislena.
Jednostavno mislim da nikada necemo dobiti nase odgovore i onda na neki nacin i jeste uzaludno traziti ih. Ostaje nam samo pomirenje sa cinjenicom da smo samo baceni ovde na ovu planetu i zivimo, svesni svog nerazumevanja istog tog zivota.
Sada na ovoj planeti svaki covek ce ti drugacije odgovoriti na pitanje sta je to smisao zivota. Ali, sve se svede na neke priblizno slicne odgovore koji su tipa, deca, ja zivim samo za njih, nekome je karijera cilj a neko toliko veruje u boga da nista drugo za njega ne postoji i to mu je jedini smisao, a neko mozda ne bi ni znao sta da kaze. Uglavnom,
primeri su bezbrojni
a mi cemo ostati doveka u magli neznanja sto se tice tog najbitnijeg sustinskog pitanja koje se ikada moze postaviti, sta je to nas smisao?
 
Niko nema odgovor na to pitanje pa ga svi sami za sebe smisljaju ali zapostavljaju samu cinjenicu da zapravo zivot nema smisla.
Ako objektivno sagledamo stvari shvaticemo da je nemoguce da bilo kako odgovorimo imajuci vise pitanja a skoro nista od odgovora. Tako da ta tema kao i ostale teme o nasem postojanju, kako smo mi ovde dosli, zasto smo dosli, kako to da samo mi imamo svest o svom postojanju... postaje previse besmislena.
Jednostavno mislim da nikada necemo dobiti nase odgovore i onda na neki nacin i jeste uzaludno traziti ih. Ostaje nam samo pomirenje sa cinjenicom da smo samo baceni ovde na ovu planetu i zivimo, svesni svog nerazumevanja istog tog zivota.
Sada na ovoj planeti svaki covek ce ti drugacije odgovoriti na pitanje sta je to smisao zivota. Ali, sve se svede na neke priblizno slicne odgovore koji su tipa, deca, ja zivim samo za njih, nekome je karijera cilj a neko toliko veruje u boga da nista drugo za njega ne postoji i to mu je jedini smisao, a neko mozda ne bi ni znao sta da kaze. Uglavnom,
primeri su bezbrojni
a mi cemo ostati doveka u magli neznanja sto se tice tog najbitnijeg sustinskog pitanja koje se ikada moze postaviti, sta je to nas smisao?
Ima odgovor onaj koji nas je stvorio, Bog.
Tako da ko zna da je Bozja rec - Biblija.
Ona sadrzi odgovore na to.

Takodje mnogi psiholozi se bave smislom zivota
i crpe takodje znanja iz Biblije.

Moze se reci da je smisao ljubav, vecnost.
 
Mnogi se pitaju o smislu života iz straha od prolaznosti i onoga što se približava kao konačno crnilo, smrt.
Mnogi se pitaju iz čiste radoznalosti; u isto vreme, svako misli da je njegovo/njeno viđenje smisla/besmisla najispravnije.
Ipak, podsetimo se; U detinjstvo živimo život bez previše mudrovanja, jednostavno je život tu da se živi punim plućima.
A onda dođe doba kada se u nama nešto počne događati, počnemo shvatati da život ima neku ne-definisanu dimenziju. To je doba puberteta i zaljubljivanja. Ta nova dimenzija nam ponrsi mnoge računice i naš život dobije i te kako veliku transformaciju iako na to ne gledamo tako.
Dogodi se nešto i oko naše 24 godine iako neprimetno. I ne zapazimo da više nismo ono razigrano mlado biće koje je opsednuto samo igrom i još po nekom obavezom, ako nas na to podsete stariji. I ne otkrijemo da smo se negde oko ove tačke 'ušemili' u život odraslih.
Da, ali postoji i nešto slično ovim tačkama obrta, slično pubertetskom dobu koje obuhvata nas kao fizičko biće ali i naša unutarnja stanja i osećanja dođe jedan novi, nazovimo ga "duhovni pubertet." Doduše on se ne dogodi svima u ovom životu, ali dogodi se svakom od nas u jednom os nekoliko stotina hiljada života proživljenih u ovom svetu. Taj "duhovni pubertet" načini mnogo veći preokret u nama nego bilo koji od onih koje znamo iz mladalačkog doba.
Ovaj duhovni pubertet donese takvu unutarnju transformaciju da više samo sebe ne raspoznajemo jer svaki mogući prioritet pre toga više nije prioritet, svaki mogući smisao više nije smisao, svaki mogući cilj više nije cilj. Tada otkrijemo da svae filozofije, sve religije i sve nauke tu nemaju nikakav odgovor i nikakav odgovor u spoljnom svetu ne zadovoljava našu naraslu potrebu. Ta potreba za nečim bude nešto kao naslov knjige Kahlila Gubrana, "Lud za Bogom."
Da, tek kada se u pojedincu otvori to 'ludilo' za istinom pojedinac počne razumeti život na jedan ne-intelektualan, ne-emocionalan, ne-fizički način. Tada, i tek tada, mi kao pravo, realizovano Biće iskustveno spoznajemo istinu a sa time i sami smisao, svrhu i cilj života. Dok se to ne dogodi u pojedincu svaka priča bude zabava i spekulacija koja nikada ne otkriva i ne spoznaje istinu.
Istina se ne spoznaje iz knjiga, ma kako svete ili ma kako intelektualne.
Istina se spoznaje duhovnim kanalima jer pravi i realno Biće smo mi, Duša, ili ma kako zvali Sebe i mi, Duša, jesmo jedina realnost koja može znati istinu.
Tajni kanal ka spoznaju istine nikada nije bio niti je sada nepoznat, ali ako neko i ukaže na njega drugi se uvek rugaju njegovoj 'primitivnosti'. Međutim, kada otkriju tu istinu i počnu je koristiti, pitaju se po prvi put ko je stvarno bio primitivan.
Ali, to je put i način života i nikome se ne može zameriti što nije razumeo pre nego je došao njegov trenutak da zna - njegov 'duhovni pubertet.'
 
Најбоље да живот сваког од шест милијарди нас мрава има неки смисао. Сувише важности придајемо себи.

Ne znam za druge, ali tebi smetaju i komarci, i psi, i ljudi...
Dakle, neku si važnost pridala sebi.
Nisi se sakrila u mravlju rupu, već izviruješ, vagaš, govoriš, kritikuješ... I mudruješ, isto toliko koliko mudruje i sav normalni (i nenormalni) svet, koji sebe smatra bitnim.
 
Imati srce da zivis po svome, podici decu kojom si ponosan i koja te se ne stide i pomoci slabijima da zive dostojno coveku..voleti i biti voljen i jos neke sitnice....kao stvaranje kulturnih ili naucnih ili duhovnih vrednosti lokalno ili mundijalno....
 

Back
Top