Matematika kalendara .

Sad malo o Grcima da bi se doslo do brojanja Olimpijada
Олимпијске игре (413. пне)
Помрачење Месеца догодило се 28. августа 413. пре нове ере, током 91. Олимпијаде и утицало на битку у Пелопонезном рату. Атињани су били спремни да померају своје снаге из Сиракузе када је Месец сахрањен. То је довело до катастрофалних последица на атинску војску захваљујући недостатку одлучног руководства Нициаса, команданта. Атинска војска се суочила на Сицилији од стране сиракузанске војске и на неки начин није успела, одлучено је да се крену и напусте острво.
Све је у складу са тим припремљено за укрцавање, а непријатељ није обратио пажњу на ове покрете, јер их нису очекивали. Но ноћу се догодило помрачење Месеца, на којем су Нициас и сви остали били удари с великом паником, било незнањем или сујеверјем. Што се тиче помрачења Сунца, што се дешава на коњункцији, чак и обични људи су имали неку представу о томе да је то узроковано интерполацијом Месеца; али нису могли лако да формирају концепцију, кроз интерпозицију какво тело Месец, када би у потпуности, требало изненада изгубити светлост, и претпоставити такву разноликост боја. Зато су га гледали као на чудан и натприродни феномен, знак којим су Богови објавили велику несрећу. А несрећа је пролазила, али је само индиректно изазвао Месец.
- Плутарх, живот Нициаса
Заиста, војници и морнари су се веома заплашили овог небеског предака и нису желели да оду. Нициас се консултовао са другима и одложио одлазак за двадесет седам дана. Ово одлагање дало је предност Сиракузанима, који су поразили читаву атинску флоту и војску, убивши Нициас.
Предвиђања мапе и ецлипсе: Укупно лунарско помрачење од -0412 Авг 28
Ецлипсе оф Алекандер (331 БЦ)
Само неких једанаест дана пре победе Александра Великог над својим супарником Дариусом, у Асирији на бојном пољу Арбеле, Плутарцх и Плини помињу да је дошло до потпуног помрачења Месеца.Плутархова речи (Живот Александра) су следеће:
" Догодило се помрачење Месеца, о почетку фестивала великих мистерија у Атини. Једанаеста ноћ након тог помрачења, двије војске које су биле једни друге, Дариус је држао своје људе под рукама и узимао генерал преглед његових трупа светиљком. "


Ovde imamo katalog za to doba


03838 -0414 Sep 19 19:28:59 15666 -29849 40 N -t -1.0387 0.9992 -0.0944 284.9 - - 4S 132E
03839 -0413 Mar 16 08:23:00 15659 -29843 45 T+ -p 0.1998 2.4672 1.5152 315.7 207.4 90.1 4N 58W
03840 -0413 Sep 08 19:30:02 15651 -29837 50 T -p -0.3213 2.3055 1.2321 361.6 219.9 73.0 8S 133E
03841 -0412 Mar 04 23:43:55 15643 -29831 55 P a- -0.5312 1.8768 0.8895 312.4 185.3 - 8N 73E

03842 -0412 Aug 28 01:15:33 15636 -29825 60 T a- 0.4191 2.0976 1.0804 332.3 202.4 43.4 12S 46E
03843 -0411 Jan 23 17:44:41 15630 -29820 27 Ne -t 1.5791 0.0013 -1.0798 11.0 - - 22N 163E
03844 -0411 Feb 22 09:23:50 15628 -29819 65 N t- -1.3162 0.4662 -0.5803 195.0 - - 11N 72W
03845 -0411 Jul 19 06:15:21 15622 -29814 32 N -a -1.4320 0.2033 -0.7431 118.3 - - 24S 28W
03846 -0411 Aug 17 14:10:30 15621 -29813 70 N a- 1.1125 0.7991 -0.1663 225.0 - - 14S 147W
....................................................................................................................................................................................................................................................................
Претварајући се у модерни БЦ / АД датинг систем, прва олимпијада почела је у лето 776. године пре нове ереи трајала је до лета 772. пне. ,

Sad jos malo honologije izmedju dve ere :
https://charlesasullivan.com/1953/chronology-herods/

.......................................................................................................................................................................................................................................................................
citat :

Ovde je na linku lista Prvosvestenika ( potrebno je sacuvati rezervu prema modernom racunanju godina )

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_High_Priests_of_Israel

Posto je prikazan zamrsen uvod , trebalo bi i ubaciti nacine racunaja vremena koja se pominju u Bibliji ( Parabola koja se zove Enohov kalendar, Nojev kalendar ,Egipatski kalendar ,
Mojsijev kalendar ,Vavilonski kalendar, Aleksandrijski kalendar , Kalendar iz Kumrana, Grcki kalendar, Rimski kalendar , Arapski kalendar ....)
...........................................................................................................................................................................................................................................................................................................
Bilo da je lovac, ratnik, ratar , praistorijski covek je imao poput biljaka i zivotinja urodjen osecaj za vreme . I danas vecina ljudi obavlja posao naspram sezone i ne treba mu ni sat ni mesec.
Egipcani su ere i nove godine racunali Zvezdi Sirijusu . Drugi su zasezone uzimali prirodne fenomene , a opet drugi ravnodnevnice i polozaj meseca i zvezda na nebu.
...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
Nova era se uobicajeno racuna od Blagovesti . Lep opis se nalazi i u Protojevandjelju i Jevandjeljima .Posto se pocetak Nove Ere od razlicitih istoricara i hronicara crkve na razlicite nacine
prezentuje , i da postoji razlika cak i u Julijanskim godinama , taj obracun ni do danas nije u potpunosti ( misli se na ceo svet) uslaglasen .
......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
Danas se moze jos jednim astronomskim programom od druge opservatorije , ( tesko je dobiti pravo na jednodnevnu verziju ), izracunati da li je prethodno ovde prezentovan nasa-in katalog tacan u dan i minut.
Ipak i to ce se proveriti da bi se dobi takozvani "dan za danom " i tacno proteklo vreme od nekog dobro poznatog astronomskog fenomena u proslosti.

Neki linkovi ka Kalendaru iz Kumrana
https://www.johnpratt.com/items/docs/lds/meridian/2003/qumran.html

O tome je napisana i knjiga , pa ko hoce da se detaljnije upusta neka je kupi.
Nesto sa neta:
Abib -1 : Month mentioned (Num 9:1, Num 20:1, 1 Chr 12:15, 1 Chr 27:2, 1 Chr 27:3, 2 Chr 29:3, Joel 2:23) Day mentioned *1: Ezr 10:17, Ez 29:17, Ez 45:18, Gen 8:13, Ex 40:2, Ex 40:17, 2 Chr 29:17, Ezr 7:9 – *7: Ez 30:20 - *10: Josh 4:19 - *12: Ezr 8:31 - *13: Esth 3:92 - *14: Ex 12:18, Lev 23:5, Num 9:5, Num 28:16, 2 Chr 35:1, Ez 45:21 - *15: Num 33:3, 2 Chr 29:17, Ex 12:18, 2 Chr 29:17 - *16: 2 Chr 29:17 - *21: Ex 12:18 - *24: Dan 10:4


Iyyar – 2: Month mentioned (1 Kings 6:1, 1 Chr 27:4, 2 Chr 30:2, 2 Chr 30:13, Ez 3:8) Day mentioned *1: Num 1:1, Num 1:18 - *2: 2 Chr 3:2 - *14: Num 9:11, 2 Chr 30:15 - *15: Ex 16:1 - *17: Gen 7:11 - *20: Num 10:11 - *27: Gen 8:14


Sivan – 3: Month mentioned (Ex 19:1, 1 Chr 27:5, 2 Chr 15:10, 2 Chr 31:7) Day mentioned *1: Ezek 31:1 - *23: Esth 8:9


Tammuz – 4: Month mentioned (1 Chr 27:7, Jer 39:2, Zech 8:19) Day mentioned *5: Ez 1:1 - *9: 2 K 25:3, Jer 52:6


Ab – 5: Month mentioned (Ez 7:8, Jer 1:3, Jer 28:1, Zech 7:3) Day mentioned *1: Num 33:38, Ez 7:9 - *7: 2 K 25:8 - *10 Jer 52:12, Ez 20:1


Elul – 6: Month mentioned (1 Chr 27:9, Luke 1:26, Luke 1:36) Day mentioned *1: Hag 1:1 - *Ez 8:1 - *24: Hag 1:15


Tishri – 7: Month mentioned (Lev 23:41, 1 K 8:2, 2 K 25:25, 1 Chr 27:10, 2 Chr 5:3, 2 Chr 31:7, Ez 3:1, Neh 7:73, Neh 8:14, Jer 28:17, Jer 41:1, Zech 7:5) Day mentioned *1: Lev 23:24, Num 29:1, Ez 3:6, Neh 8:2 - *10: Lev 16: 29, Lev 23:27, Lev 25:9, Num 29:7 - *15: Lev 23:34, Lev 23:39, Num 29:12, Ez 45:25 - *17: Gen 8:4 - *21: Hag 2:1 - *2 Chr 7:10


Heshvan – 8: Month mentioned (1 K 6:38, 1 Chr 27:11, Zech 1:1) Day mentioned *15:1 K 12:32, 1 K 12:33


Chislev -9: Month mentioned (1 Chr 27:12, Jer 36:9, Jer 36:22) Day mentioned *4: Zech 7:1 - *20: Ez 10:9 - *24: Hagg 2:10, Hagg 2:18


Tebeth – 10: Month mentioned (1 Chr 27:13, Esth 2:16, Jer 39:1) Day mentioned *1: Gen 8:5, Ez 10:16 - *5: Ez 33: 21 - *10: 2 K 25:1, Jer 52:4, Ez 24:1 - *12: Ez 29:1


Shebat – 11: Month mentioned (1 Chr 27:14) Day mentioned *1: Deut 1:3 - *24: Zech 1:7


Adar – 12: Month mentioned (Esther 3:7) Day mentioned *1: Ezek 31:1 - *3: Ezra 6:15 - *13: Esther 3:13, Esth 8:12, Esth 9:1 - *14: Esth 9:19 - *25: Jer 52:31


No Servile Work Days: Lev:23:7 *1-14*, Lev 23:8 *1-21*, Lev 23:16 seven-sabbaths or fifty days, Lev 23:24-25 *7-1*, Lev 23:27-28 *7-10*, *7-15* *7-23* Review Lev 23, Num 28, Num 29



http://raggedycottagegarden.blogspot.com/2014/12/qumran-calendar-template.html

E sad nesto o Slavenskoj knjizi (E)
Radi se o prevodu sa staroslavenskog na nemacki ,pa na engleski pa na srpski : Prevod je nespretan , ali imam staroslovenski , no postavljen je ovaj
.


Поглавље 15, КСВ
................................
.................................
3. И врата која се улази, то су велике капије обрачун сати у години; Из тог разлога је сунце велики творевина, чији коло (траје) двадесет осам година, а поново почиње из почетка

Поглавље 16, КСВИ


Поглавље 16, КСВИ
1 Ти људи ми је показао другу курс, који од Месеца, дванаест великих капија, крунисан од запада ка истоку, од којих месец иде у и ван уобичајених времена.
2 је у иде на првој капији на западним местима сунца, од првих капије са (тридесет)-он (дана) тачно, по другом капије са тридесет-један дана тачно, по трећи са тридесет дана тачно, по четврти са тридесет дана тачно, по пети са тридесет-један дана тачно, по шести са тридесет-један дана тачно, по седми са тридесет дана тачно, по осми са тридесет-један дана савршено, по девети са тачно тридесет једног дана, по десети са тридесет дана перфектно, од једанаестог са тридесет-један дана тачно, од дванаестог са двадесет осам дана тачно.
3. И то иде преко западне капије у реду и броју источни, а остварује три стотине и шездесет пет и једну четвртину дана у соларној години, док лунарна година има триста педесет и четири, и ту се желе (до њега) дванаест дана од соларног круга, које су лунарних епацтс за целу годину.
4 Дакле, такође, велики круг садржи пет стотина и тридесет и две године.
5. квартал (од једног дана) је изостављен за три године, четврти је испуњава тачно.
6 Због тога се узимају ван неба за три године и није додао броју дана, јер они мењају време година два нова месеца према завршетка, два других према смањивања.
7. А када се заврши западне капије, она се враћа и иде на источни за светла, и тако иде дан и ноћ о небеским круговима, нижим од свих кругова, бржи од небеских ветрова, и духова и елемената и анђели лете; сваки анђео има шест крила.
8. Има Севенфолд курс у деветнаест година.
(sedam puta)

Podrucije Bliskog Istoka ,oko pocetka Nove ere, osim Grckog, Rimskog , Jevrejskog obuhvata i Persijski i Egipatski kalendar :
https://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_calendars
http://www.iranchamber.com/calendar/articles/calendar_systems_origins.php
https://arxiv.org/ftp/arxiv/papers/1111/1111.4926.pdf
http://www.iranicaonline.org/articles/calendarsModifications by Parthians, Ardashir I, Hormizd I, Yazdgerd III[edit]

The Parthians (Arsacid dynasty) adopted the same calendar system with minor modifications, and dated their era from 248 BCE, the date they succeeded the Seleucids. Their names for the months and days are Parthian equivalents of the Avestan ones used previously, differing slightly from the Middle Persian names used by the Sassanians. For example, in Achaemenid times the modern Persian month 'Day' was called Dadvah (Creator), in Parthian it was Datush and the Sassanians named it Dadv/Dai (Dadar in Pahlavi).
When in April of AD 224 the Parthian dynasty fell and was replaced by the Sasanid, the new king, Ardashir I, abolished the official Babylonian calendar and replaced it with the Zoroastrian. This involved a correction to the places of the gahanbar, which had slipped back in the seasons since they were fixed. These were placed eight months later, as were the epagemonai, the 'Gatha' or 'Gah' days after the ancient Zoroastrian hymns of the same name. Other countries, such as the Armenians and Choresmians, did not accept the change. The new dates were:
In AD 224 the vernal equinox at Greenwich fell at noon on 21 March, which was 22 Shahrewar. Immediately after the reform 21 March corresponded to 27 Shahrewar. Here is the calendar for AD 225–6:
The change caused confusion and was immensely unpopular. The new epagemonai were referred to as "robber days". The people now observed the "Great" nowruz on 6 Frawardin, which was Zoroaster's birthday and corresponded to 1 Frawardin in the old calendar. The new 1 Frawardin was observed as the "lesser" nowruz. Hormizd I (AD 272–273) made the intervening days into festivals as well. In AD 273 the vernal equinox at Greenwich fell at 5 AM on 21 March.
Yazdegerd I reigned from AD 399–420. In AD 400 the equinox fell about 19 March, which was 9 Aban. According to al-Biruni, in that reign there was a double adjustment of the start of the araji year. The tenth-century astronomer Abu'l-asan Kusyar noted that during the reign of Osrow II (AD 589–628) the sun entered Aries in Adur. This happened throughout his reign. An araji era was introduced dating from AD 621, and the Yazdegerdi era dates from 16 June AD 632, so the Yazdegerdi era is eleven years behind the araji.

Sazetak Egipatskog kalendara :


Птолемејски и римски период
Према римском писцу Цензорину, дан египатске нове године је пао 20. јула 139. н. е. по јулијанском календару, када је у Египту био и хелијакални излазак Сиријуса. Из овога је могуће израчунати да се ово поклапање претходно догодило 1322. п. н. е., а пре тога 2782. п. н. е. Овај други датум је постулиран као време када је календар измишљен, али горе поменута Дјерова владавина претходи тому. Други историчаји померају почетак календара за још један циклус, до 4242. п. н. е.

Птолемејски владари Египта су 238. п. н. е. декретирали да ће свака четврта година бити дугачка 366 дана уместо 365, али то није заживело. Реформа ће ступити на снагу тек када Октавијан Август уведе „Александријски календар“ 26/25. п. н. е., који је укључивао шести епагоменални дан и то 22. п. н. е по први пут. Овим је скоро заустављено померање првог дана године (1 Тхотх) у односу на годишња доба, остављајући га фиксираним на 29. августу по јулијанском календару, одн. 30. пред јулијанску преступну годину.[3]

Реформисани календар
Овај реформисани египатски календар се и данас користи у Египту као коптски календар египатске цркве, а и шире египатске популације, нарочито земљорадника (fellah) за рачунање пољопривредних сезона. Савремени египатски фармери, попут њихових древних предака, деле годину у три сезоне: зиму, лето и поплаву. Календар је такође повезан са локалним фестивалима попут годишњег Изливања Нила и старим пролећним фестивалом sham en nisim.

Астрономи у средњем веку су користили египатски календар због његове математичке правилности — Коперник је нпр. конструисао своје таблице кретања планета на основу египатске године.

Етиопски календар је заснован на овом календару, само што користи амхарска имена за своје месеце и користи другачију еру. Француски револуционарни календар је имао исту структуру (12×30+ 5 или 6 дана), али је започињао годину јесењом равнодневицом. Британски творац планетаријума John Gleave је представио египатски календар у реконструкцији Антикитерског механизма.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Египатски_календар



ENG:
https://en.wikipedia.org/wiki/Egyptian_calendar


Египћани су вероватно први који усвајају углавном соларни календар. Они су приметили да се Дог Стар, Сириус, поново појавио на источном небу непосредно пре изласка сунца након неколико месеци невидљивости. Они су такође приметили да су годишње поплаве ријеке Ниле дошле убрзо након што се Сириус поново појавио.

Користили су ову комбинацију догађаја како би поправили свој календар и дошли до признања године 365 дана, састављеног од 12 мјесеци на сваких 30 дана, а додатних 5 дана додато на крају. Али нису допустили додатну четвртину дана, а њихов календар је ушао у грешку. Према познатом египтологу ЈХ Бреастед, најранији датум познат у египатском календару одговара 4236. пне. У смислу грегоријанског календара.

Древни Египћани су првобитно користили календар заснован на Месецу, и, као и многи народи широм света, регулисали су свој лунарни календар помоћу водича сидереалног календара. Користили су сезонски изглед звезде Сириус (Сотхис); ово је блиско кореспондирало са истинском соларном годином, што је само 12 минута краће. Међутим, настала су одређена потешкоћа због инхерентне неусаглашености лунарних и соларних година.

Да би решили овај проблем, Египћани су измислили схематизовану грађанску годину од 365 дана подијељену у три годишња доба, од којих су свака од четири мјесеца по 30 дана. За завршетак године, пет интеркаларних дана је додато на крају, тако да су 12 месеци једнаке 360 дана плус пет додатних дана.

Овај грађански календар је изведен из лунарног календара (коришћењем месеци) и пољопривредног, или Нила-а, флуктуације (користећи годишња доба); Међутим, то више није било директно повезано са њима и стога их нису контролисали. Грађански календар служио је влади и администрацији, док је лунарни календар наставио да регулише верске послове и свакодневни живот.

Временом је постало очигледно неслагање између грађанског календара и старије лунарне структуре. Будући да је лунарни календар био под надзором пораста Сириуса, његови месеци би одговарали истој сезони сваке године, док би се грађански календар креће кроз годишња доба, јер је грађанска година била око четвртог дана краћег од сунчеве године.

Стога, сваке четири године пада за соларном годином за један дан, а након 1460 година поново се слаже са лунисоларним календари. Такав период времена се назива Сотхиц циклус.

Због неслагања између ова два календара, Египћани су успоставили други лунарни календар заснован на грађанској години, а не, као и старији, након посматрања Сириуса.

Била је схематска и вештачка, а његова сврха била је да одреди верске прославе и дужности. Да би се генерално сагласио са грађанском годином, месец дана је интеркалирао сваки пут када је први дан лунарне године дошао прије првог дана грађанске године; касније, уведен је циклус интеркалације од 25 година.

Оригинални лунарни календар, међутим, није био напуштен, већ је задржан првенствено за пољопривреду због његовог сагласности са годишњим добима. Тако су древни Египћани управљали са три календара, свака за другу сврху.

Једина јединица времена која је била већа од годину дана била је владавина краља. Уобичајени обичан начин владања је био: "Година 1, 2, 3 ..., итд., Краља Со-и-Со", и са сваким новим краљем бројање се вратило у прву годину. Краљ наводи записе узастопне владаре и укупне године њиховог владавине.

Цивилна година је подељена у три сезоне, обично преведена: поплава, када је Ниле преплавио пољопривредно земљиште; Идемо четврти, време сајења када се Нил вратио у кревет; и недостатка, вријеме малог вода и жетве.

Месеци грађанског календара су нумерисани у складу са њиховим годишњим добима и нису били наведени по било ком одређеном називу - нпр. Трећи мјесец поплаве - али у религијске сврхе месеци имали имена. Колико се раније ова имена користила каснијег лунарног календара, нејасна је.

Дане у грађанском календару су такође означене бројем и приказане према њиховим одговарајућим мјесецима. Тако би пуноправан датум био: "Реганска година 1, четврти мјесец поплаве, дан 5, под величином Краља Со-и-Со". Међутим, у лунарном календару, сваки дан је имао одређено име, а са неких од ових имена се може видјети да су четири четвртине или главне фазе Месеца биле препознате, иако Египћани нису користили ове четвртине да би дијелили мјесец у мањи сегменти, као што су недеље.

За разлику од већине људи који су користили лунарни календар, Египћани су започели свој дан са изласком сунца уместо заласка сунца јер су започели свој мјесец, а тиме и њихов дан, нестанком старог Месеца непосредно пре зоре.

Као што је било уобичајено у раним цивилизацијама, сате су биле неједнаке, дневно светло је подељено на 12 делова, а ноћу исто тако; трајање ових делова варирао је са годишњим добима. И водени сатови и сунчалишта су конструисани са нотама да би се назначили часови за различите месеце и годишње доба године. Стандардни сат константне дужине никада није био запослен у древном Египту.




Древни грађански египатски календар, познат као Аннус Вагус или Путна година , имао је годину која је трајала 365 дана, која се састојала од 12 месеци по 30 дана, плус 5 додатних дана на крају године. Месеци су подељени на 3 "недеље" од по десет дана.

Овај календар је био у употреби до 2400. године пре нове ере, а можда пре тога. Коришћен је током антике. Користе га астрономи у средњем вијеку због своје математичке регуларности.

Египатски календар је био једноставан, али није ни лунарни ни соларни календар. Месеци не одговарају лунарним месецима, а године не одговарају соларним годинама. Египћани су били свесни овога и своје звезде израчунали сезонском годином, да би били време између узастопних хелиакалних подизања звијезде Сириус (које су Египћани звали Сотхис).

Хелиакално подизање Сотиса се враћало на исту тачку календара сваких 1460 година (период који се зове Сотички циклус ). Разлика између сезоне и цивилне године је стога била 365 дана у 1460. години или 1 дан за 4 године. Слично томе, Египћани су били свјесни да је 309 луњаца скоро изједначило 9125 дана или 25 египатских година, што је вјероватно било кориштено у изградњи секундарног лунарног календара.

Према римском писцу Ценсоринусу, египатски новогодишњи дан пао је 20. јула на јулијански календар у 139. години, који је био хелиакални пораст Сириуса у Египту. Из овога је могуће израчунати да је претходна прилика на којој се то десило 1322. године пре нове ере, а пре тога 2782. пне. Овај последњи датум постулат је као време када је израђен календар, мада су ранији историчари тежили да га враћају још један читав циклус, на 4242. пне.
У 238. години пре нове ере, владари Птоломејске одредили су да свака четврта година треба да буде 366 дана, а не 365 година.
Међутим, та пракса није уследила све до уводјења "Александријског календара" у 22. години пре нове ере од стране Августа.

Etiopski i Koptski su na neki nacin blisko povezani , ovde su samo linkovi ka osnovama kalendara i jedan ka opstim drzavnim praznicima. :


https://en.wikipedia.org/wiki/Coptic_calendar

http://www.ethiopic.com/calendar/

http://www.ethiopian-online.com/Ethiopian Calendar.htm

Pred napomena
Da pored svih navedenih bliskoistocnih kalendara treba imati i u vidu nesto drugacije racunanje od Klimenta Aleksandrijskog.
...................................................................................................................................................................................................................................................
Takodje postoji predanje da je originalni Mojsijev kalendar "sakriven " pre dva milenijuma .
...................................................................................................................................................................................................................................................

Da nije tacno da se nista ne moze reformisati evo starog primera :

https://journals.library.ualberta.ca/pi/index.php/pi/article/viewFile/6634/5478


(Napomena ,:У најраније календаре римске републике, година је почела
1. марта, јер су конзули, након кога је била година
који су имали име, започели су своје године на положају у марту".Godina pocinjala 1 marta izborom konzula )
Цезарске реформе календара

У годинама које су довеле до битке код Пхарсалуса (48
БЦ) и само-именовање Гаиус Јулиус Цаесар као
диктатор , понтифици су занемарили интеркалацију, неки
користећи га као политичко оружје, 44 до тачке где, као
Суетониус се слаже, "фестивали бербе нису ушли
љето, нити оне бербе у јесен. " 45 Цезар
решено да реши овај проблем. Научимо од Плутарха да он
консултовали се са "најбољим филозофима и
математичари. " 46 Макробиус спомиње Марцус Флавиус,
који му је помагао, 47 и ми то из других извора учимо

када је Цезар био у Египту са Цлеопатром, консултовао се
са египатским и грчким астрологима, укључујући Сосигенес. 48
Пре него што је започео прву годину Јулијанског календара,
Морао је да прошири 46. пне. да би га ускладио са соларном енергијом
године. Решење које је нашао је да направи 46. пне
и додати 67 додатних дана (три интеркаларне
месеци) од новембра до децембра, 49 и као а
резултат, 46 пне је био 445 дана. 1. јануара 45. пне
први дан прве године коју треба измјерити Јулиан
календар. 50
Као што је раније речено, лунарна година је 355 дана,
што чини 10 ¼ дана краће од сунчеве године. Ин
да би се Римски календар упоредио са соларном годином,
Цезар је једноставно додао укупно десет дана до краја неких
месеци: два дана до краја јануара, августа и
Децембар и један дан до краја априла, јуна,
Септембар и новембар. Да надокнадите екстра
четвртог дана, свака четири године је покренуо преступну годину. 51
У обичним годинама, јулијански календар је био идентичан нашем
сопствени, и то је рачунало на следећи начин:
Јануар - 31 дан
Маиус - 31 дана

Септембар - 30 дана
Фебруар - 28 дана
Иуниус - 30 дана

Октобар - 31 дан
Мартиус - 31 дан
Куинтилис - 31 дана

Новембар - 30 дана


Napomena :
Da li su reforme odmah prihvacene ili se desilo postepeno kao sa Gregorijanskim kroz vekove
i da l je jos bio u zivotu u nekim predelima carstva Grcki kalendar jos od osvajanja Aleksandra Makedonskog.

Iz ranijih postova dati su linkovi ka vecim reformama kalendara i solarna pomracenja u odnosu na neke istorijske dogadjaje.
Time , astronomija nam daje tacan broj proteklih dana od nekog dogadjaja do danas , ali sad tu priskace matematika i istorija da na odredjen
dogadjaj tacno izracuna vremenske razlike pridodate ili oduzete reformama kalendara .
Medjutim posto postoji vise kalendara u upotrebi pogotovu na "raskrsnii bliskog istoka" u "vreme koje ljude najvise zanima" , tako
ovaj posao nije za jednog coveka vec za kolektivno racunanje .
.................................................................................................................................................................................................................................
Lepo bi bilo da na sajtu postoje zainteresovani studenti matematike ili sl. posle ovih samo kratkih smernica , urade neki sopstveni rad na ovu temu .

ccaterpillar:

Хоћеш рећи, ако се неко договори, 2+2 може да буде и 5?

Kliknite za proširenje...

2+2 = 11 u brojnom sistemu baze 3!

- - - - - - - - - -

Kim Beat:

Ako je neko rodjen 1. januara prve godine pre nove ere kada će proslaviti prvi rodjendan,
kog datuma i godine ?
.....................................................................................................................................

Kliknite za proširenje...

Za godinu dana, 1. januara prve godine nove ere?
Ili misliš da su se i datumi i meseci UNAZAD brojali pre nove ere?

fosilvaso:

2+2 = 11 u brojnom sistemu baze 3!

- - - - - - - - - -



Za godinu dana, 1. januara prve godine nove ere?
Ili misliš da su se i datumi i meseci UNAZAD brojali pre nove ere?

Kliknite za proširenje...

Mozda a mozda i nije . Naravno da nije unazad .
Stavio sam jednostavniji datum , sta da sam napisao na primer 1. decembar .

Ako bi bilo na neki nacin moguce odrediti veoma tacan datum ( godina i mesec ) povratka Jevreja iz Vavilonskog ropstva vec bi se mogla ustanoviti hronologija godina pre i posle tog datuma .
Zasad , od onoga sto sam pregledao , jedini dostupni izvori podataka su u Britanskoj enciklopediji , a verovatno i u nekim arhivama , ili , muzejima nekadasnje Persije odnosno
zemalja koje to poseduju .
To je vec posao kako za astronome i matematicare tako i za i arheologe i lingviste .
...................................................................................................................................................................................
Tema je za dalje istrazivanje , a bilo bi zanimljivo i naucno korisno da u nekoj buducnosti , neki tim obrazovanih strucnjaka. obradi detaljniju hronologiju kalendara.