Za stvaranje je porebna sloboda. Ne moze neslobodan covek da stvara. Cak ni da javno razgovara.
Bez slobode su mu nedostupna mesta na koja bi spustio sirove misli. Tako misli ostaju na izvoru i, nerodjene, polako prelaze u zaborav.
Te misli nisu siroke obale kao dijalozi iz Belih Noci. One su tek potok koji izvire iz kamena.
Taj potok mozda nikada nece postati Njetocka Njezvanova, ali niko ne zna, mozda kroz dijalog postane nesto jos vece.
Nije lako ukinuti slobodu sirokim obalama, cak i kada su neplodne, otrovne i puste. Niko se nece usuditi, sto zbog bujice sto zbog prljavstine.
Lakse je ukinuti slobodu malenom i slabom izvoru.
Niko ne razume da od malenog izvora moze nastati velika reka.
A kada je izvor zatrpan, zabetoniran, zakatancen, zatvoren, on nece sasvim nestati. Izbice iz zemlje na nekom drugom mestu, mestu slobode, bistriji i snazniji.
Kao sto oduvek biva pridruzice mu se pritoke. Postace brzak koji ce izdaleka zaobici mesto gde je nekada izvirao, suvu pustinju pretvorenu u javni klozet.
Klozet je poreban i za njega nije potrebna sloboda, samo nagoni.
