ISTRAZIVAC9
Elita
- Poruka
- 15.219
Danas u Srbiji imamo problem da razumemo ,
koliko konfesija postoji u Hriscanstvu.
Postoje tri: Pravoslavlje, Rimokatolicanstvo i Protestantizam.
Normalno da u Srbiji je Pravoslavlje najzastupljenije, i zbog toga male verske zajednice imaju problem, jer su u pitanju predrasude naseg neobavestenog naroda.
Evo sta pise u sledecem clanku:
http://mondo.rs/a1014875/Info/Drustvo/Skup-verskih-zajednica-u-Beogradu-Nismo-sektasi
Verske slobode u Srbiji i svetu sve su više ugrožene, a male verske zajednice suočene su sa presdrasudama i ograničenjima, ocenili su učesnici skupa "Pravo na verske slobode" u Beogradu.
Na jednom mestu pripadnici Islamske zajednice, Adventističke crkve, Evanđelske crkve i Jehovinih svedoka. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Katoličke nadbiskupije su izostali, iako su bili pozvani, a glavni rabin u Srbiji Isak Asijel, kako su rekli organizatori, bio je opravdano odsutan. Sve njih okupilo je u Press centru pitanje verskih sloboda, za koje tvrde da su sve više ugrožene, ne samo kod nas, već u celoj Evropi i svetu.
Iako se u Srbiji generalno poštuju verske slobode, manjinske verske zajednice suočavaju se sa određenim ograničenjima, kaže prof. Dr Zdravko Šorđan, direktor Centra za toleranciju i međureligijske odnose pri Centru 9, koji je i organizovao skup. Ustav Srbije i Zakon o crkvama i verskim zajednicama garantuju verske slobode, ali je u praksi to drugačije, kaže, a kao glavni problem navodi to što još nisu iskristalisani i definisani pojmovi crkve, verske zajednice i sekte.
"Sekte kod nas imaju pežorativno značenje i stavljaju se u negativan kontest, pa na osnovu toga ljudi i zauzimaju stav. Ta negodovanja prema njima uglavnom se ogledaju u ispisivanju grafita, vrlo često sa pretećom sadržinom", kaže Šorđan.
Kao sekte kod nas percipiraju se male protestantske verske zajednice - baptisti, adventisti, pentakostalci, Jehovini svedoci, Hristova crkva, Hristova crkva braće, iako ih je Zakon prepoznao, dao im ime i prezime.
"Postoje kriterijumi na osnovu kojih sekta postaje verska zajednica. Ona mora da ima određen broj vernika, jasno definisano 'vjeruju', svoju propovedničku službu, njihovo delovanje mora da bude u skladu sa zakonom, da nije na štetu zdravlja i bezbednosti", objašnjava Šorđan.
Sve te uslove male verske zajednice, koje su u Srbiji registrovane, su ispunile, ali se u praksi, objašnjava, suočavaju sa određenim problemima.
Šorđan je kao primer naveo rezultate istraživanja koje je Centar 9 sproveo pre izvesnog vremena, a u kom većina od 1.200 ispitanika kaže da male verske zajednice treba da postoje, ali da im ne treba dozvoliti rad. Smatra da su osnovni razlog za takvo stanje netolerancija i nerazumevanje.
"Mi se bojimo onog što ne poznajemo, ismevamo ono što ne razumemo. Usled nerazumevanja, ljudi imaju strah i zauzimaju gard prema nekim stvarima. Dakle, ja ne poznajem dovoljno ni sebe, ni svoju religioznost, a ako ne poznajem svoju religioznost dovoljno, onda sve drugo što mi se nudi ću dočekati iz bunkera".
Priznaje, ipak, da u poslednjih desetak godina male verske zajednice u Srbiji imaju manje neprijatnosti nego ranije. Smatra, takođe, da je saradnja Srpske pravoslavne crkve i malih verskih zajednica na prilično dobrom nivou.
Šorđan je kao primer naveo rezultate istraživanja koje je Centar 9 sproveo pre izvesnog vremena, a u kom većina od 1.200 ispitanika kaže da male verske zajednice treba da postoje, ali da im ne treba dozvoliti rad. Smatra da su osnovni razlog za takvo stanje netolerancija i nerazumevanje.
"Mi se bojimo onog što ne poznajemo, ismevamo ono što ne razumemo. Usled nerazumevanja, ljudi imaju strah i zauzimaju gard prema nekim stvarima. Dakle, ja ne poznajem dovoljno ni sebe, ni svoju religioznost, a ako ne poznajem svoju religioznost dovoljno, onda sve drugo što mi se nudi ću dočekati iz bunkera".
"Mislim da zvanični stav Sinoda nije negativan, ali svuda ima pojedinaca koji su bučni i glasniji, pa se stiče utisak da je to zvanični stav, a stvari stoje potpuno drugačije", kaže Šorđan.
koliko konfesija postoji u Hriscanstvu.
Postoje tri: Pravoslavlje, Rimokatolicanstvo i Protestantizam.
Normalno da u Srbiji je Pravoslavlje najzastupljenije, i zbog toga male verske zajednice imaju problem, jer su u pitanju predrasude naseg neobavestenog naroda.
Evo sta pise u sledecem clanku:
http://mondo.rs/a1014875/Info/Drustvo/Skup-verskih-zajednica-u-Beogradu-Nismo-sektasi
Verske slobode u Srbiji i svetu sve su više ugrožene, a male verske zajednice suočene su sa presdrasudama i ograničenjima, ocenili su učesnici skupa "Pravo na verske slobode" u Beogradu.
Na jednom mestu pripadnici Islamske zajednice, Adventističke crkve, Evanđelske crkve i Jehovinih svedoka. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Katoličke nadbiskupije su izostali, iako su bili pozvani, a glavni rabin u Srbiji Isak Asijel, kako su rekli organizatori, bio je opravdano odsutan. Sve njih okupilo je u Press centru pitanje verskih sloboda, za koje tvrde da su sve više ugrožene, ne samo kod nas, već u celoj Evropi i svetu.
Iako se u Srbiji generalno poštuju verske slobode, manjinske verske zajednice suočavaju se sa određenim ograničenjima, kaže prof. Dr Zdravko Šorđan, direktor Centra za toleranciju i međureligijske odnose pri Centru 9, koji je i organizovao skup. Ustav Srbije i Zakon o crkvama i verskim zajednicama garantuju verske slobode, ali je u praksi to drugačije, kaže, a kao glavni problem navodi to što još nisu iskristalisani i definisani pojmovi crkve, verske zajednice i sekte.
"Sekte kod nas imaju pežorativno značenje i stavljaju se u negativan kontest, pa na osnovu toga ljudi i zauzimaju stav. Ta negodovanja prema njima uglavnom se ogledaju u ispisivanju grafita, vrlo često sa pretećom sadržinom", kaže Šorđan.
Kao sekte kod nas percipiraju se male protestantske verske zajednice - baptisti, adventisti, pentakostalci, Jehovini svedoci, Hristova crkva, Hristova crkva braće, iako ih je Zakon prepoznao, dao im ime i prezime.
"Postoje kriterijumi na osnovu kojih sekta postaje verska zajednica. Ona mora da ima određen broj vernika, jasno definisano 'vjeruju', svoju propovedničku službu, njihovo delovanje mora da bude u skladu sa zakonom, da nije na štetu zdravlja i bezbednosti", objašnjava Šorđan.
Sve te uslove male verske zajednice, koje su u Srbiji registrovane, su ispunile, ali se u praksi, objašnjava, suočavaju sa određenim problemima.
Šorđan je kao primer naveo rezultate istraživanja koje je Centar 9 sproveo pre izvesnog vremena, a u kom većina od 1.200 ispitanika kaže da male verske zajednice treba da postoje, ali da im ne treba dozvoliti rad. Smatra da su osnovni razlog za takvo stanje netolerancija i nerazumevanje.
"Mi se bojimo onog što ne poznajemo, ismevamo ono što ne razumemo. Usled nerazumevanja, ljudi imaju strah i zauzimaju gard prema nekim stvarima. Dakle, ja ne poznajem dovoljno ni sebe, ni svoju religioznost, a ako ne poznajem svoju religioznost dovoljno, onda sve drugo što mi se nudi ću dočekati iz bunkera".
Priznaje, ipak, da u poslednjih desetak godina male verske zajednice u Srbiji imaju manje neprijatnosti nego ranije. Smatra, takođe, da je saradnja Srpske pravoslavne crkve i malih verskih zajednica na prilično dobrom nivou.
Šorđan je kao primer naveo rezultate istraživanja koje je Centar 9 sproveo pre izvesnog vremena, a u kom većina od 1.200 ispitanika kaže da male verske zajednice treba da postoje, ali da im ne treba dozvoliti rad. Smatra da su osnovni razlog za takvo stanje netolerancija i nerazumevanje.
"Mi se bojimo onog što ne poznajemo, ismevamo ono što ne razumemo. Usled nerazumevanja, ljudi imaju strah i zauzimaju gard prema nekim stvarima. Dakle, ja ne poznajem dovoljno ni sebe, ni svoju religioznost, a ako ne poznajem svoju religioznost dovoljno, onda sve drugo što mi se nudi ću dočekati iz bunkera".
"Mislim da zvanični stav Sinoda nije negativan, ali svuda ima pojedinaca koji su bučni i glasniji, pa se stiče utisak da je to zvanični stav, a stvari stoje potpuno drugačije", kaže Šorđan.
Poslednja izmena od moderatora:
