HAKIM BEJ:
Može li neki konkretniji predlog? Zrelo je, trulo, došli smo do šive, raspadanja.
Šta činiti ako raspad bude razarajuća eksplozija?
Šta će se roditi? Šta nam je činiti?
Nismo došli do Šive. Nismo ni do Bramme, tj. nismo se još izlegli ni iz jajeta. Pravo rođenje naše civilizacije i početak pravog razvoja (Brama) počinje tek od trenutka rođenja čovečanstva kao jedinstvenog bića, obuhvaćenog, prožetog i tgelepatski, informatički povezanog svojom kolektivnom svešću u jedinstvenu celinu. Poput ljudskog organizma, u kojem su sve ćelije i organi telepatski informatički povezane uz pomoć ove naše ljudske svesti. Tek kad se to desi počinje naš pravi razvoj, odlepljivanje od Majke Zemlje i povezivanje naše civilizacije sa drugim, starijim i naprednijim civilizacijama unutar naše galaksije, radi stvaranja jednog još višeg, galaktičkog živog bića. Kao što su to učinile starije civilizacije koje su se razvijale na Zemlji, poput Sumerana, Atlantiđana, Vavilonaca, a moguće i Maja i Inka koje su, za nas neobjašnjivo, nestale
Sve ovo će da se desi pod uslovom ako uspemo živi i zdravi da se iskobeljamo iz jajeta u kojem se sada razvijamo. Ali to nam niko ne garantuje. U našoj galaksiji ima mnogo sličnij jaja koja se razvijaju, uz znanje da se ne izleže iz svakog jajeta pile. Neko može da bude i mućak i pretvori se u "sivi pepeo".
A da se to ne bi desilo, ne postoji drugo rešenje do ujediniti čovečanstvo u jedinstvenu ekonomsku zajednicu, sa pravednom podelom rada i rezultata rada - zajednicu bez političkih, verskih, nacionalnih i klasnih podela, konkurencija, borbi i ratova, bez novca i bez društveno nepotrebnog, nekorisnog i štetnog rada, poput svetskih vojnih formacija, proizvodnje oružja, droge, alkohola, duvana i još koječega drugog.
Takođe, ne postoji drugo, ni konkretnije rešenje da se to postigne od onoga koje sam napred dao - da se ukine princip podele, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim po kojem čovečanstvo još uvek živi i da se celo čovečanstvo reorganizuje po univerzalnom principu po kojem je sve u univerzumu organizovano - principu jedinstva, mira, reda, ljubavi i ravnopravne podele rada i rezultata rada.
A to sve ne može da se postigne ako ljudi u čovečanstvi ne znaju i ne razumeju Osnovni prirodni Zakon po kojem u Univerzumu sve postoji i sve se dešava, odnosno, ako ne poznaju najbolje prirodno i univerzalno rečenje samoodržanja, pomoću kojeg se najlakše izbegava zlo, a ostvaruje svako dobro. A to je, naravno, princip jedinstva, mira, reda, rada, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Po kojem je u prirodi sve sagrađeno - i atomi i nebeska tela i sistemi nebeskih tela i tela ćelija i biljaka i životinja i ljudi.
U ovom trenutku najveći problem je kako obavestiti i objasniti ljudima da je njihova ukupna organizacija života i rada totalno pogrešna i po celo čovečanstvo samoubilačka? Najbolji i najbrži način bi bio da naučnici, filozofi i teolozi sveta priznaju ZAKON POSTOJANJA, tj. da priznaju da je tajna postojanja materije, života i prirode rešena i da se to rešenje putem medija i sistema obrazovanja prenese na ceo svet. Kako bi ceo svet na taj način shvatio i to da je ideja podele, konkurencije i borbe svakoga sa svakim, po kojoj se čovečanstvo sada upravlja i samoodržava, totalno pogrešna, kao i sveukupna organizacija života i rada koja je po toj ideji izgrađena.
Međutim, zbog jako ukorenjene ideje u svesti ljudi o nužnosti svetske podeljenosti, konkurencije i borbe, posebno u svesti onih koji svetom danas upravljaju i uz pomoć te ideje profitiraju, teško je poverovati da bi ova nova i naprednija ideja mogla da prodre u svet i osvoji ga, pre nego svet načisto se ne pretvori u sivi pepeo. Sem, eventualno, u slučaju kad bi se na neki način svetske verske institucije i vođe, koje u temelju svojih verskih učenja već hiljadam godina neguju princip "ljubavi prema bližnjem", suprostavile svetskim političkim podelama i instucijama koje neguju princip podele, konkurencije i borbe i javno zahtevaju od političkih institucija da preuzmu upravu nad svetom, radi reorganizovanja sveta po verskom i Božijem principu ljubavi. Međutim, malo je verovatno da bi to moglo da se desi, jer i svetske verske vođe su pohlepne, isto kao i političke i ide im u prilog da ovakvo stanje u svetu i dalje potraje, da bi i oni mogli i dalje da profitiraju na ljudskoj nesreći. Dokaz za to su brojni svetski verski ratovi, koje su pokrenule upravo svetske konkurentne verske institucije i njihove vođe. Kao što je to bio nedavni Balkanski rat i raspad Jugoslavije, koji, koliko god da je bio međupolitički i međunacionalni, isto toliko je bio i međuverski.
Tako da od izbegavanja pretvaranja sveta u sivi pepeo neće da bude ništa, ako se čeka da to svetske političke ili verske vođe učine. Pogotovo filozofi koji i sami nemaju ni svetski autoritet, ni znanje.
Jedina još mogućnost koja ostaje da se zlo ne desi jeste da to svesni pojedinci učine na način kao što sam u mom prethodnom postu objasnio - iz pomoć onog trobojnog znaka kao simbola principa jedunstva, sveta, mira, reda, rada i ljubavi. Upravo onako kako je to Tarabić predvideo sa svojom vizijom pojavljivanja "Novog naroda na granicama Srbije i preko njih" ili kao što je to sv. Jovan Bogoslov predvideo u Bibliji sa svojom vizijom "Naroda u čistim belim haljinama od svake narodnosti, plemena i jezika". Ja mislim da to ne bi bilo teško da se pokrene. To bi mogao čak i pojedinac da učini, bilo koji. Recimo, da pronađe nekog majstora koji zna da pravi bedževe i naruči da mu se od lima izradi stotinak bedževa sa trobojnim okruglim simbolom, veličine, recimo, 3 cm u prečniku. Zatim da taj pojedinac na sebe okači taj bedž i ostale beževe podeli svojim prijateljima i poznanicima da i oni urade isto, uz objašnjenje šta taj trobojni znak simboliše. Mislim da to ne bi moglo od šire javnosti i od medija da ostane nezapaženo i da ne bi bilo nikakvog problema da se na ovaj način ideja jedinstva seta, mira, reda, ravnopravnosti i ljubavi, uz pomoć tog simbola veoma brzo i proširi kroz svet i bezbolno ga osvoji. Ja sam upravo to i pokušao 1992 u mom rodnom mestu, pred sam početak rata i to sa velikim uspehom. Nažalost, nakon nekoliko dana posle tog mog pokušaja izbio je rat i u mom gradu, ljudi su se razbežali spasavajući glave i sve je propalo. Ostao je samo sivi pepeo, a ja se, evo, obreo čak u Australijki. Ovde je ekonomska situacija prilično dobra i ovde bi sa tim trobojnim bedžom išlo malo teže. A kod vas tamo na Balkanu, s obzirom na lošu i političku i ekonomsku situaciju, mislim da bi to još uvek trebalo i moglo da upali.
eto suzili smo izbor
