Horor me je jos kao klinca zainteresovao prvo u filmovima (Leptirica, Drakula, Americki vukodlak u Londonu), a onda preko knjiga. Prva horor knjiga koju sam procitao bio je naravno Brem Stokerov "Drakula". Kao klinac pokusao sam jos da citam Klajva Barkera, ali sam bio previse mali da bih skapirao o cemu pise (govorimo o vremenu negde 6. razred osnovne).
Osim toga nije bilo puno prevedenih knjiga horor zanra u Srbiji, tako da je moja fascinacija hororima odrzavana putem filmova. Onda se secam 93. godine, kada su bili Jezda i Dafina. Sa majkom sam cekao poslednju ratu kamata na ustedjevinu (jedni od retkih koji smo izvukli sve), a kada je digla dala mi je pare da kupim "It" od Stivena Kinga. I za ono vreme te knjige su delovale mocno, sa Penivajzom na naslovnoj strani. Pre toga sam naravno gledao film pa citao knjigu i to je moj prvi susret sa Kingom.
I opet, imajuci u vidu da sam tada bio 8. razred, nisam odmah navikao na taj Kingov stil. A posebno na to da se njegove knjige i filmovi duboko razlikuju. Za mene je to bilo neuobicajeno, jer King ne prica pricu linearno niti iz ugla jednog junaka niti iz treceg lica, on je seta od junaka do junaka, sa puno "flesbekova", crtica iz proslosti kojima karakterise likove. To sam naravno zakljucio kasnije, nakon mnogo vise procitanih knjiga. Danas mogu da kazem da mi je Stiven King jedan od omiljenih autora, ali problem je sto je u toliko romana vec pomalo poceo da se ponavlja u nekim stvarima.
Lavkrafta sam citao skoro, sada kada sam u kasnim 30im godinama. Kao ljubitelj klasicnog horora Lavkraft mi je malo cudan, ali imam u vidu da je on bio preteca mnogih autora koji danas postoje.
U poslednje vreme sam procitao dosta knjiga autora koji su kod nas manje poznati (naravno samo zato sto jos nisu prevedeni). Pronasao sam aplikaciju za citanje na telefonu, skindam knjige sa pirata pa citam dok idem i dok se vracam sa posla (najmanje sat i po dnevno) i kada god sam u nekom redu da cekam bilo sta. Dakle ne moram da cekam da ih nasi prevedu, citam sta je skorije napisano.
Sad, tu je malo manje u pitanju klasican horor tu je najcesce horor pomesan sa drugim zanrovima. Tako sam i pre serije citao trilogiju Giljerma del Tora "Soj" ili kako se u originalu zove "Strain". Nije lose, ali nije me ni previse odusevilo. Citao sam i trilogiju od Dzastina Kronina "The Passage". Obe navedene knjige su neka vrsta vampirske apokalipse. Ova druga me je jos manje odusevila, da ne kazem smorila. Inace "Soj" je vec ekranizovan a video sam da je izasla najava i za ovo drugo.
Ono sto me jeste odusevilo, to je roman Pola Tremblija (valjda se tako prevodi) "Head fool of Ghosts", stvarno odlican roman. Takodje sam citao "The Devil in Silver" od Viktora Lavala, takodje odlicna knjiga. Onda od Krega Dejvidsona (pise pod imenom Nik Kater) odlican horor "The deep". Pre neki dan sam zavrsio jedan jako cudan roman "House of Leaves". Nisam siguran da li je za preporuku posto je jako konfuzan i obiman i prica nekoliko prica za koje ni sad nisam siguran kako su povezane. Sada sam poceo da citam i to je u toku, "The Fireman", roman sina Stivena Kinga.
). Pored Poa, jedino sam tako detaljno i sa uživanjem čitala Lavkrafta. Nijedan drugi autor mi nije toliko prirastao za srce kao njih dvojica, i jedino njihova dela moram da čitam na izvornom engleskom jer mi prevod nekako dođe kao skrnavljenje njihovih uzvišenih reči. Nabavila sam Poova sabrana dela, kao i nekoliko zbirki Lavkraftovih kratkih priča tako da mogu da ih čitam iznova i iznova dok sam živa. 
