Mitski Hrvati (narod) i mitska Hrvatska (zemlja)

Што се тича појма државност, да поједноставимо ствари, можда мало и на хумористичан начин. Да ли је сексуалност, таутолошки, присутност полног општења (односно недостатак истог). Односно, када дође до „прљавог“ чина, настаје сексуалност и онда када се све сврши она престаје да постоји? :)

Усликаћу те три странице и поново их окачити првом приликом.
 
Мало си више поједноставио ствари очито:), ипак се једно заснива на осећањима и емоцијама а друго на правним нормама, па уколико и за ово не уведу неке уговоре и правно дефинисани статус то никако није исто.
 
Мало си више поједноставио ствари очито:), ипак се једно заснива на осећањима и емоцијама а друго на правним нормама, па уколико и за ово не уведу неке уговоре и правно дефинисани статус то никако није исто.

Правним нормама? Где је правна норма у неком литерарарном делу или плакату облепљеном у подземљу?

Мислим да си можда направио греку јер повлачиш паралелу између сексуалности и државе, као секса и државности. Уместо обратно; погрешни скупови. :per:
 
Neki puta bude teško gledati koliko naizgled racionalni komentatori imaju problema sa priznavanjem Hrvatske i Hrvata kao naroda i države uopće. To nije kritika na tvoj račun koliko je to mantra srpskog mainstream-a i dominantnog narativa. To sam, u niz varijacija, čuo širom srpskog medijskog prostora, manje ili više ili nimalo upakirano. Počevši od političara i prime-time emisija PTC pa do opskurnih talk showowa.

Pa tako "ispada" da je Srbija i srpski narod prirodna tvorevina i izraz Srba za formiranjem vlastite države, prirodna težnja za zaokruživanjem svoga naroda u jednu državu, nešto iskonsko i iskreno, čovječje i normalno kao spavanje ili recimo seks(zbog analogije).

S druge strane "ispada" da su npr Hrvati(i niz drugih) nastali indukcijom neke strane sile, kao težnja, vidi đavla, za zauzdavanjem prirodnog i iskonskog srpstva, kojeg se strane sile i kaste boje, naročito Vatikan i Austrija, svojevrsna katolička osovina. Dakle, ispostavlja se da su Hrvati začeti ne narodnim seksom nego in-vitro, u kontroliranim uvjetima Vatikansko-Bečko-Berlinskih laboratorija.

Koliko je takvo zapažanje umobolno i anti-historijsko teško je kvantificirati, ali zadržat ću se na tome pa reći da se Srbiji i srpskom narodu obilo o glavu kako po pitanju konkretnih žrtava i štete tako i po pitanju ugleda.

Па већ сам ти испричао реао си да има смисла. Хрватке као геополитичке целине која доминира на својим просторима почиње од друге половине 9 века. Дотле живе са Србима нису одвојен политички фактор или целина.Имају своје кнежеве не кажем да су у некој унитарној целини са Србима али мислим да их још Ајнхард види као Србе.

Због специфичних истроријско -политичко-религијских процеса ту долази до осамостаљења инастанка неке раносредњовеовне НДХ.
То има основа јер се Срби и Хрвати налазе на истоку ,западу , Закавказју заједно чак пре првог помена Словена.
На другој теми сам спомињао очигледно се ради о друштвеним сталежима а не онародима који касније настају.
Да су Срби на Порфирогенитовим територијама осим приобаља више налик Орбину сведочи Прокопије век раније пре Порфирогенита.

Дакле не оспоравам Хрвате и хрватску државу али не пре друге половине 9. века.
Фалсификовањем сматрам приморску Хрватску под Борном и банску под Људовитом посавским као и термине приморска и банска Хрватска дакле тосматрам фалсификатом јер те државе под тим именом тада нису постојале!

Што се тиче Порфирогенитовог мита о браћи и сестрама мислим да је прастаро предање Хрвата од само једног брата Хорвата потичу Хрвати од Буге можда Бугари и тд. мислим да тај хрватски мит је заправо мит порекла многих народа којима су они сродни.
Дакле признајем је као државу самосталну од 2. половине 9. века и као супер силу од 10.века.

Случај Срба је комплекснији јер су испрва не ови први Срби који су се и Аварима можда звали који су ту дуго пре Срба и Хрвата.
Јер Хрвати освајају неке територије од њих или их пак ослобађају од Авара на једној мањој територији где стагнирају као што рекох друге половине 9. века.
Срби праве другу државу око Солуна и на Дунаву Неготинска ,Тимочка крајна мислим да су то Анти(Руси) или Раси који постају федерати у време Јустнинијана првог где опет постоје Срби у Босни ;рашко горје до Паноније ,Норика и не избијају на море.
Ови други Солунски Срби су вероватно били у савезу Северијана и савезу 7 племена. Прво су их Авари потисли са Дунава у унутрашњост до Солуна где вероватно после 623 Самовог савеза или 626 желе да се врате у своје "земље".
Када пређоше Дунав покају се и преко Београдског стратега траже другу земљу.
Далмацију , Паганију ,Травунију ,Захумље и тд. које Хрвати очигледно не контролишу својом бројношћу.
Да је то огроман простор које ни Срби нису могли контролисати показују многиукази дељење земље на три дела три брата и тд.
Босну после Часлава ннису могли очувати.Били су у савезу са Хрватима до унијаћења са Мађарима.


Да Порфирогенит прескаче времена према извору који користи види се на многоместа.

U krštenoj Hrvatskoj nalaze se naseljeni gradovi Nin, Biograd, Velica, Skradin, Livno, Stolpon, Knin, Karin i Klavoka. Krštena Hrvatska može da spremi za rat čak do 60 hiljada konjanika i 100 hiljada pešaka,[a] sagena čak do 80 a kondura do 100. Sagene nose po 40 ljudi svaka, svaka kondura po 20 ljudi a male kondure svaka do 10 ljudi. Ovu veliku silu i mnoštvo vojske, imala je Hrvatska sve do vremena kneza Krešimira. Ali posle njegove smrti, njegov je sin Miroslav, posle četvorogodišnjeg vladanja, bio ubijen od bana Pribine, pa su izbile mnoge svađe i različiti sukobi u celoj zemlji, pa su se smanjile snage i konjice i pešaka i sagena i kondura, za celo područje vladanja Hrvatske. A sada ona ima 30 sagena... kondura velikih i malih... i konjanika ... i pešaka ... Velika Hrvatska, takođe zvana i „Bela“, još je nekrštena, sve do dana današnjeg, kao što su i Srbi koji su njeni susedi. Oni mogu sakupiti manje konjanika i manje pešaka nego što može krštena Hrvatska, zbog toga što su oni stalno izloženi pljačkanju od Franaka, Turaka(Mađara) i Pečenega. Oni niti imaju sagena niti kondura niti trgovačkih brodova, zato što im je more jako daleko, oni iz svojih krajeva zemlje treba do mora da putuju 30 dana. A more, do kojeg dođu nakon 30 dana je ono koje je nazvano „crno“.

Дакле овде говори опет о Прокопијевим Србима који су далеко од мора а по свој прилици најближе Црном мору!
(Или говори о северним Србима и не рашчлањује добро извор који прати)
Много има оваквих ствари код Порфирогенита о чему би могли направити нову тему.

Надам се да си ме сад схватио а околности под којима је настала средњовековна НДХ суслични оним под којим је настала Немањићка Србија интервенцијом папеињеговом антивизантијском политиком.

Учинило ми се да си ме схватио први пут.
 
Правним нормама? Где је правна норма у неком литерарарном делу или плакату облепљеном у подземљу?
Мислим да си можда направио греку јер повлачиш паралелу између сексуалности и државе, као секса и државности. Уместо обратно; погрешни скупови. :per:
Па ја као прво неко литерарно дело или тај плакат код Хрвата не видим, као друго када кажем правна норма мислим на неке писане доказе којима се дефинише та државност ако је постојала, како знамо за њу, што за сексуалност није потребно.
 
Па ја као прво неко литерарно дело или тај плакат код Хрвата не видим, као друго када кажем правна норма мислим на неке писане доказе којима се дефинише та државност ако је постојала, како знамо за њу, што за сексуалност није потребно.

Вас двојица (поготово Славен који је то започео) нисте нормални! :D
Ево смијем се пола сата јер ми паде на ум старији господин коме читав живот прође у рукоблуду и хваљењу на сва уста силним успјесима код многих жена од којих неке не постоје, неке се тога уопће не сјећају, а неке су га с гађењем одбиле. Под старе дане му га неко са стране придржи док га коначно не метне, а он онда повилени и ево данима урла: „Гледајте ме људи, не вадим га од стољећа седмог!” :hahaha:
 
Niče, nisam se ja referirao na tvoj povijesni pregled ranog srednjovjekovlja, on je koliko vidim manje više dobar, a na brzinu sam pročitao. Ja se slažem da o Hrvatskoj možemo govoriti nedvosmisleno od Mislava i Trpimira, dakle od polovice 9.st a da sve prije spada u veće ili manje spekuliranje. A o nekoj "sili" u 10 i 11.st nije ni potrebno govoriti, bilo je to okej ali uvijek ih je yebalo to šta nemaju svoga zlata i srebra.

Međutim, ne mogu i neću razumjeti narativ po kojem je moderna Hrvatska, i ekstenzijom toga hrvatski narod stvoren "za potrebe" nekog ili nečeg a ne kao i npr srpski, grčki ili češki, na normalan način, sazrijevanjem nacionalne ideje, jačanjem građanstva, širenjem biračkog prava, ukidanjem feudalnih odnosa i mnogih drugih elemenata koji ne moraju biti isti za sve narode. Samo to. A naročito s toga što se to može relativno egzaktno i trezveno pratiti kroz 19.vijek.

E sad, ako ti to nisi mislio-izvini.
 
A naročito s toga što se to može relativno egzaktno i trezveno pratiti kroz 19.vijek.
mozda je problem razumevanja sto su najsvezija secanja vezana za procese nastajanja nezavisne drzave hrvatske vezana ne za 19 vec za 20-vek i koja se jos egzaktnije i trezvenije mogu pratiti uz neposredna svedocenja malobrojnih prezivelih bez mogucnosti da se uobicajenim falsifikatorskim metodama ti procesi prikazu drugacijim nego sto su bili ...
 
Па ја као прво неко литерарно дело или тај плакат код Хрвата не видим, као друго када кажем правна норма мислим на неке писане доказе којима се дефинише та државност ако је постојала, како знамо за њу, што за сексуалност није потребно.

А како ти тумачиш спор око socia regna или не? :think: Ево рецимо према Меморијама Јурја Раткаја (Memoria regum et banorum Regnorum Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae). Он ту описује 1652. године заједницу под Круном Св. Стефана као сложену конфедералну државну заједницу у којој Хрватска није као Трансилванија, Влашка и Молдавија partes subiectae, већ regna incorporata. Као аналогни пример дистинкције, он наводи да је однос Ердељ-Мађарска упоредив са оним Либурнија-Хрватска. Говори о систему који доводи у потпуну аутономну једнакост и хрватску и мађарску државу.

Као што је рекао Ладислав Хека кога мислим да смо већ били цитирали:

Ladislav Heka:
Zastupnici ovoga gledišta tvrdili su da su Hrvatska i Maðarska stoga bile u personalnoj uniji, jer je dvije države povezivao samo zajednièki kralj. Dakle, Hrvatska je saèuvala svoju državnost i nacionalnu samobitnost i nakon 1102.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Да ли постоји оригинал те повеље не знам али знам да у њој поједини племићи само исказује верност краљу Фердинанду који је већ изабран за краља Угарске, самим тим и Хрватске.

У тој повељи би требало да пише следеће, ако се не варам:

Noverit Maiestas Vestra, quod inveniri non potest, ut nullus dominus potentia mediante Croaciam occupasset, nisi post discessum nostri quondam ultimi régis Zwonymer dicti felicis recordationis, liberó arbitrio se coadiunximus circa sacram coronam regni Hungáriáé et post hoc, nunc, erga Maiestatem Vestram

Не знам исто да ли је на овој теми (или негде другде) била помињана она чувена реченица хрватског бана из 1790. године?

Regnum regno non praescribit leges.
 
Poslednja izmena:
А како ти тумачиш спор око socia regna или не? :think: Ево рецимо према Меморијама Јурја Раткаја (Memoria regum et banorum Regnorum Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae). Он ту описује 1652. године заједницу под Круном Св. Стефана као сложену конфедералну државну заједницу у којој Хрватска није као Трансилванија, Влашка и Молдавија partes subiectae, већ regna incorporata. Као аналогни пример дистинкције, он наводи да је однос Ердељ-Мађарска упоредив са оним Либурнија-Хрватска. Говори о систему који доводи у потпуну аутономну једнакост и хрватску и мађарску државу.
Као што је рекао Ладислав Хека кога мислим да смо већ били цитирали:
Видиш да су почели да нас прозивају Славене!:DНе знам шта у вези тога, на шта тачно мислиш?
Па добро не сматра је делом тог политичког субјекта него интегрисаним краљевством, вероватно као део Угарске, не видим везу са оним о чему смо причали.
Јел то овај Хека:
http://www.zkvh.org.rs/index.php/dokumenti/send/20-2012/841-heka2012p
http://www.zkvh.org.rs/index.php/sv...nim-kraljevskim-gradovima-segedinu-i-subotici
Хрват који живи и ради у Мађарској и у Србији, романописац и правник.
Ниси ваљда на њега спао.
У тој повељи би требало да пише следеће, ако се не варам:
Говориш о повељи из Цетинграда или некој другој?
Не знам исто да ли је на овој теми (или негде другде) била помињана она чувена реченица хрватског бана из 1790. године?
Када тако нешто изјави један бан онда то стварно има тежину!!!
 
f661ed1078f1a85a874b882e545e1f2e.jpg
 
ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋА И НАКОВАЊА.

map.jpg


Зелено: Срби
Жуто: Грко-Срби
Розе: Албанци

И све су то Срби некада знали СВИДЕЛО СЕ ТО НЕКОМЕ ИЛИ НЕ ОВА МАПА ГОРЕ ЈЕ ТАЧНА али су нас Руси развалили...

О ПЛАНУ УЈЕДИЊЕНУ СРБА И САБОТАЖИ РУСИЈЕ И АУСТРИЈЕ.
ТОЛИКО О ТОБОЖЊОЈ ВЕЛИКОЈ СРБИЈИ И РУСИМА.

 
Poslednja izmena:
Велика Србија - мит који траје. Нит је то нека империја, нит је велика већ је Србија у природним њеним границима па се тако и Српско царство звало Magnum Illyricum јер империја подразумева да освајаш туђе територије а не да ослобађаш вишевековне теритирије где је твој народ живи. Можемо да се свађамо до сутра али чињенице су једно а нечије измошљотине су друго. Једини разлог зашто Срби нису уједињени био је утицај Русије и Аустро-угарске и то један бије кроз православну цркву, а други бије кроз католичку цркву а између Срби-мухамеданци као Пољска 1939. У то време само је слободна Француска стала на страну ослобађања свих територија где живи српски народ. :andjeo:

Поента мапе није да намећем некоме шта је, већ да укакажем како су Срби по налогу страних агената пропустили јединствену прилику за уједињене и да је читава историја доцније само мржња и насртања брат на брата. Свесност о свему овоме била је пристуна у Црној Гори пошто су Срби имали две независне државе и то не кажем ја, то кажу Црногорци као и карта Милоша Милојевића као и земљопис Кнежевине Црне Горе.
4409_orig.jpg



1591971180640.png
 
Poslednja izmena:
НАШ ЈЕЗИК ЗВАО СЕ ИЛИРСКИ И ТРЕБА ОПЕТ ТАКО ДА СЕ ЗОВЕ А НЕ BCS!
ЧИТАВ СВЕТ НАМ СЕ СМЕЈЕ. ЈЕДАН ЈЕЗИК А НИКАКО ДА ЗНАМО КАКО СЕ ЗОВЕ.
ИСМЕЈАВАЊЕ ОВОГА ОД СТРАНЕ СТРАНИХ ПЛАЋЕНИКА ЈЕ ЗА ОСУДУ.

Који језик студираш? Бе-Ка-Ес. :hahaha:
1591971478246.png
 
Poslednja izmena:
НАШ ЈЕЗИК ЗВАО СЕ ИЛИРСКИ И ТРЕБА ОПЕТ ТАКО ДА СЕ ЗОВЕ А НЕ BCS!
Tako pogrešno.

Ime jezika

Meni je jedan naš istaknuti jezikoslov u liku forumskog diskutanta postavio pitanje zašto srpski jezik ne bi mogao biti - i hrvatski, aludirajući pritom i na opravdanost srpskohrvatskog naziva za srpski jezik.

Ne može biti - "i hrvatski" jer je književna upotreba srpskog jezika od strane nosilaca hrvatskog imena bila isključivo u cilju misionarsko-prozelitističke aktivnosti rimokatoličkog klera. Ovaj jezik nije koristio hrvatski narod, već rimokatolički kler. Ne samo srpski jezik, već i srpsko pismo (ćirilica; vidi Matija Divković - Nauk krstjanski) kao i nemali broj srpskih rečnika upotrebljavani su sa ciljem preobraćanja srpskog parvoslavnog naroda u rimokatolike koji su kasnije uopšteni kao "hrvatski narod" (Svehrvatski katolički kongres 1900.) sa posledičnom tendencijom preimenovanja srpskog jezika u hrvatski. Eto, zato naziv "hrvatski", makar se našao i u kovanici "srpskohrvatski" nije istorijsko-faktički opravdan.

Irci koriste engleski jezik, govore i pišu engleskim jezikom, razvijaju njegovu književnost i jezik uopšte, ali Irci kao emancipovan, istorijski i identitetski utemeljen narod poštuju poreklo jezika koji upotrebljavaju, a nečija eventualna želja da engleski jezik nazove "engleskoirskim" ili "irskim jezikom" nikada ne bi naišla na opravdanje.


http://forum.krstarica.com/showthrea...1#post24204987

Slično je i slučaju kod Norvežana, koji su standardni jezik usvojili od Danaca ali ga, za razliku od kleroimperijalističke velikohrvatske ideologije, ne krste pogrešnim imenom:

Bokmål ([ˈbuːkmɔːl], lit. "book language") is one of two official Norwegian written standard languages, the other being Nynorsk. Bokmål is used by 85–90%[SUP][1][/SUP] of the population in Norway, and is the standard most commonly taught to foreign students of the Norwegian language.

Bokmål is regulated by the governmental Norwegian Language Council. A more conservative orthographic standard, commonly known as Riksmål, is regulated by the non-governmental Norwegian Academy for Language and Literature.

The first Bokmål orthography was officially adopted in 1907 under the name Riksmål after being under development since 1879.[SUP][2][/SUP] The architects behind the reform were Marius Nygaard and Jonathan Aars (no).[SUP][3][/SUP] It was an adaptation of written Danish, which was commonly used since the past union with Denmark, to the Dano-Norwegian koiné spoken by the Norwegian urban elite, especially in the capital. When the large conservative newspaper Aftenposten adopted the 1907 orthography in 1923, Danish writing was practically out of use in Norway. The name Bokmål was officially adopted in 1929 after a proposition to call the written language Dano-Norwegian lost by a single vote in the Lagting (a chamber in the Norwegian parliament).[SUP][2][/SUP]

http://en.wikipedia.org/wiki/Bokmål

Urdu /ˈʊərduː/ (اُردُو [ˈʊrd̪u] ), or more precisely Standard Urdu, is a standardized register of the Hindustani language (Hindi-Urdu). It is the national language and lingua franca of Pakistan. It is also widely spoken in India, where it is one of the 22 scheduled languages and an official language of five Indian states.

Based on the Khariboli dialect of Delhi, Urdu developed under the influence of Persian, Arabic, and Turkic languages over the course of almost 900 years.[SUP][5][/SUP] It began to take shape in the region of Uttar Pradesh in the Indian subcontinent during the Delhi Sultanate (1206–1527), and continued to develop under the Mughal Empire (1526–1858). Urdu is mutually intelligible with Standard Hindi spoken in India. Both languages share the same Indo-Aryan base, and are so similar in basic structure, grammar and to a large extent vocabulary and phonology, that they appear to be one language.[SUP][6][/SUP] The combined population of Urdu and Standard Hindi speakers is the fourth largest in the world.[SUP][7][/SUP]

http://en.wikipedia.org/wiki/Urdu
Koliko je hrvatomanija uzela maha vidimo po prisustvu radikalno-šovinističke struje hrvatskih jezikoslovaca od Murvara preko Kačića do Grčevića koja, suštinski priznajući gorerečeno, pokušava da dokaže kako su Srbi Hrvatima preko Vuka Karadžića ukrali jezik jer "srbi su do tada govorili rusko-srpskim", a da je "ovaj današnji jezik nastao na hrvatskoj književnosti". Ovaj smešni diskurs odbacuju iole pismeniji lingvisti (Katičić, Babić, Brozović) i istoričari književnosti (...), pa se autistično drže kursa da su u pitanju dva (brojem "2") slična jezika, ali ne jedan jezik. Treći priznaju da je u pitanju jedan standardni jezik i ne ulazeći u njegov istorijat autistično tvrde da dva naroda mogu imati isti jezik.




eBc03cV.jpg






zFDfpye.jpg




VMhYCaQ.jpg


HRVATI (I)JEKAVCI NE POSTOJE
 
Tako pogrešno.

Ма знам ја да је то српски али кажем пошто не могу да се договоре и ако је Хрватима и осталима баш мучно да признају да говоре српским језиком барем може политички да се зове илирски или илиросрпски како се још звао.
 
Ма знам ја да је то српски али кажем пошто не могу да се договоре и ако је Хрватима и осталима баш мучно да признају да говоре српским језиком барем може политички да се зове илирски или илиросрпски како се још звао.


Nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849.

gym083.png


Gde smo ono stali? Ah da, http://forum.krstarica.com/threads/281870 :)

Elem, taj nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849. Dakle, odakle Hroboatosu 1850?

Što se tiče vrednovanja značaja ovog zakona kao izvora radi se o
(a) reorganizaciji nastavnog plana i
(b) nacrtu austrijskog Zakona o ispitivanju kandidata za nastavnike u gimnazijama.


Pa tako član 8 provizornog zakona govori o tome šta treba da spreme budući gimnazijski nastavnici živih jezika:


Citat:
die Kandidaten für die i l l y r i s c h e und k r o a t i s c h e Sprache eine Kenntniss der vorzüglichsten ragusanisch-dalmatinischen Schriftsteller des XVI. und XVII. Jahrhunderts, z.B. Gundulich, Palmotich, Zlatarich, Georgich;

die Kandidaten für die s e r b i s c h e Sprache Kenntniss des Unterschiedes zwischen der ihnen angestammten Sprache und der in der Liturgie fortlebenden kirchenslavischen Mundart, ferner ihrer ältesten Sprachdenkmäler, d. i. der serbischen in Belgrad gedruckten Urkunden und des Gesetzbuches von Stephan Dusan nachzuweisen.

Kao što se vidi, radi se o gradivu iz književnosti. Ono što jeste razdvojeno, to je da su hrvatski jezik i ilirski jezik odvojeni pojmovi.

Ilirski je za Bečlije uvek bio ŠTOKAVSKI (SRPSKI) PISAN LATINICOM.

Međutim, imajući u vidu značaj samog zakona, jedno su predmeti u školama iz 1849, a drugo državni ("zemaljski") službeni dokumenti koji se imaju u sledećih 10 godina štampati na na dva pisma srpskog jezika, kako Grčević sam kaže:

8. na srpskom jeziku (srpsko građansko pismo)
9. na srpskom jeizku (latinica, koji je ujedno i hrvatski).


Citat:
8. in serbisch-illirischer Sprache mit serbischer Civil-Schrift,
9. in serbisch-illirischer (zugleich croatischer) Sprache mit lateinischen Lettern

Priprema zakona Austrije, 2. april 1849::http://alex.onb.ac.at/cgi-content/anno-plus?apm=0&aid=rgb&datum=18490004&seite=00000006&zoom=1
--------------------------------------------------------------------------------
Dieses Reichsgeseßblatt wird für den Umfang des ganzen Reiches in der kaiserlich-königlichen Hof- und Staatsdruckerei in Wien gedruckt, in Großoctav-Format, nach Vorschrift des §. 1 des mehrberufenen Patentes in allen landesüblichen Sprachen, daher fortan gleichzeitig in nachstehenden zehn Ausgaben erscheinen:
1. In deutscher Sprache,
2. in italienischer,
3. in magyarischer,
4. in böhmischer (zuglewich mährischer und slovakischer Schriftsprache),
5. in polnischer,
6. in ruthenischer,
7. in slovenischer (zugleich windischer und krainerischer Schriftsprache),
8. in serbisch-illirischer Sprache mit serbischer Civil-Schrift,
9. in serbisch-illirischer (zugleich croatischer) Sprache mit lateinischen Lettern,

10. in romanischer (moldauisch-wallachischer) Sprache.
 

Back
Top