Veber: Ulaskom u dijalog priznata nezavisnost

buudala:

Veber može da klokoće kolko oće.

Dok Putina ne zbare, ništa od Kosova.


1244.

Kliknite za proširenje...

Jesi li video koje je izjave Putin davao u Parizu, kada se sastao sa Tačijem?

Jeste, naravno, to su samo izjave za javnost, ali mi deluje da se radi barem u izvesnoj meri o omekšavanju stava.

nikada amerikanci nisu dozvoljavali da predstavnici RSK vode bilo kakve pregovore sa hrvatima...uvek je milošević predstavljao srbe iz RSK i potpisivao dogovore

Slaven777:

Jesi li video koje je izjave Putin davao u Parizu, kada se sastao sa Tačijem?

Jeste, naravno, to su samo izjave za javnost, ali mi deluje da se radi barem u izvesnoj meri o omekšavanju stava.

Kliknite za proširenje...

Nisam video.

Haradinaj: Ako se dogovori sa Srbijom, tražićemo smenu Tačija

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je izjavio da će njegova Alijansa za budućnost Kosova zatražiti smenu predsednika Kosova Hašima Tačija, ukoliko sa Srbijom postigne dogovor o promeni granica, navode danas prištinski mediji.



Piše: FoNet | 13. novembra 2018.

Ako Tači dođe do sporazuma vezanog za granicu i teritoriju, Alijansa za budućnost Kosova će zatražiti u parlamentu njegovu smenu, naveo je Haradinaj.

Veselji: Sastanak sa Putinom dobra vest

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji izjavio je da je predsednik Kosova Hašim Tači dostojanstveno predstavljao Kosovo u Parizu, na obeleževanju 100. godišnjice završetka Prvog svetskog rata, i ocenio da njegov sastanak sa šefom ruske države Vladimirom Putinom predstavlja dobru vest.



Piše: FoNet|13. novembra 2018

Nadam se da je Tači uspeo da olakša odnos Rusije prema kosovskom putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama, rekao je Veselji.

Potpredsednik Vlade Kosova Enver Hodžaj je konstantovao da Tačijev razgovor sa Putinom predstavlja novu tačku međunarodnih odnosa Prištine.

„To je pozitivan događaj i priznanje nezavisnosti Kosova“, naveo je Hodžaj.

Prema njegovim rečima, članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama nije blokirala Srbija, već Rusija.

Lider opozicionog pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti je konstantovao da je Tači sa Putinom mogao da razgovara samo o jednoj temi.

Posle mnogo ustupaka koje je učinio predsedniku Srbije Aleksandu Vučiću, Tači sa Putinom može postići isključivo sporazum o političkom azilu u Rusiji, ocenio je Kurti.

Fajon: Zabrinutost zbog vizne liberalizacije za Kosovo

Izvestilac Evropskog parlamenta za vizni režim sa Kosovom Tanja Fajon izrazila je danas zabrinutost oko procesa vizne liberalizacije za Kosovo, ali i povodom izjava pojedinih političara koji pokušavaju da dalje politizuju taj proces.



13.11.2018

„Neprihvatljivo je da neki političari pokušavaju da dalje politizuju ovaj proces, postave nove uslove i odlože ukidanje viza za građane Kosova“, rekla je Tanja Fajon za Radio Slobodna Evropa.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc prošle nedelje u Prištini rekao je da je u Evropskom savetu sve više država i dalje skeptično oko ukidanja viznog režima i da još postoje očekivanja EU koja se odnose na vladavinu zakona, ali i na dijalog Kosova i Srbije. Tanja Fajon je rekla da nije fer što EU ne deluje, i pored toga što su svi uslovi uspunjeni.

Ona je navela da čim pre vlade Evropske unije daju zeleno svetlo, usvajanje bi moglo brzo da se završi, izrazivši želju da se to desi krajem ove godine ili odmah početkom sledeće.

„Ulazimo u evropsku izbornu godinu. Biraće se novi Parlament i Komisija, i stoga ću kao izvestilac da učinim sve što je u mojoj moći da se ovo pitanje završi pre kraja mog mandata. Cilj je na dohvat ruke, ono što nam sada treba je hrabrost i politička volja. U Evropskom parlamentu to postoji. Pitanje je da li isto postoji i kod država članica“, upitala se ona.

Fajon insistira da zemlje članice sprovedu iste standarde nad Kosovom, kao što je to bio slučaj sa Ukrajinom i Gruzijom.

„Onda kada su uslovi ispunjeni, mi trebamo da odgovorimo.

Ako se ovaj princip dovodi u pitanje, gubimo naš kredibilitet“, istakla je ona. Tanja Fajon je podsetila da je i Komisija jula ove godine zaključila da je Kosovo ispunilo sve kriterijume, da je Evorpski parlament u septembru, na njenu preporuku, podržao ukidanje viznog režima i da je poslat jak signal Kosovu i vladama u EU da građani zaslužuju da putuju slobodno.

„U mnogim prilikama sam upozorila da je lopta sada u rukama vlada EU. Pozvala sam ih da donesu odluku tokom austrijskog predsedavanja Savetu i nastavićemo da vršimo pritisak na vlade EU“, navela je Tanja Fajon i dodala da i Kosovo istovremeno treba da nastavi da se pridržava neophodnih uslova.

za sve postoji drugačije rešenje. bez obzira što naše lopurde potpišu...samo je problem, da li će ikada Srbija ustati iz groba

Gaši: Do polovine januara rok za primenu +383 telefonskog koda

Predsednik Odbora kosovskog Regulatornog tela elektronskih komunikacija i pošte Krešnik Gaši, rekao je da u toj organizaciji nije prihvaćen zahtev za produženje roka za korišćenje drugih telefonskih kodova, već će da će od sledeće godine funkcionisati samo prefiks +383.



Piše: FoNet 14. novembra 2018. 16.50 Izmenjeno: 16.50

„IPKO operater smatra da mogu da imaju komercijalne gubitke, dok VALjA operater nije uložio zahtev za svoju mrežu“, rekao je Gaši, preneo je Radio KiM.

Prema njegovim rečima, rok za primenu prefiksa bio je 18 meseci.

„Smatramo da su operateri bili u stanju da primene kod +383. Do 15. januara 2019. ima vremena da se sprovede odluka. Nakon ovog datuma, automatski će biti kažnjeni“, rekao je on.

Gaši je rekao da će kazne biti od 10.000 evra, ali mogu da idu do 150.000. Postoje i drastične mere, prema rečima Gašija, među kojima i oduzimanje dozvole.

Prefiks +383 odobren je Kosovu u sklopu dijaloga Beograda i Prištine u Briselu.

Po dogovoru u dijalogu, na Kosovu funkcioniše i srpski operater MTS.

Čitaku: UNMIK nema više ulogu u održavanju mira

Ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku rekla je da je Kosovo ostvarilo značajan napredak od proglašenja nezavisnosti i da sada UNMIK nema više ulogu u održavanju mira, kao i da bi bilo korisnije da se resursi te organizacije iskoriste za rešavanje drugih kriza širom sveta.



Piše: FoNet 14. novembra 2018. 21.39 Izmenjeno: 21.43

Ona je na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu apelovala na države članice da se upute na odluku Međunarodnog suda pravde da Kosovo nije prekršilo nijedan zakon kada je proglasilo nezavisnost i da je ta realnost nepovratna.

„Ove sednice ne pomažu miru i dijalogu, i, nažalost, ovo mesto se zloupotrebljava i pretvorilo se u pozorište“, rekla je Vljora Čitaku, prenosi RTK Vljora Čitaku je govorila o članstvu Kosova u Interpol i navela da se od Kosova ne može očekivati da se bori protiv kriminala a da ne bude deo te važne institucije.

„Kosovo ne treba da bude crna rupa usred evropskog kontinenta. Mi želimo da pomognemo, ne samo Kosovu, već i regionu i Evropi, da budemo bezbedniji. Kada je u pitanju policija, UN treba da budu ponosne na činjenicu da su pomogle u osnivanju Policije Kosova, a Kosovo je pomoglo u sprečavanju terorizma“, rekla je ona.

Za stvaranje vojske neće biti dijaloga sa Srbijom i to pitanje će uskoro biti završeno, rekla je Vljora Čitaku i dodala da stvaranje vojske ne predstavlja kršenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Govoreći o dijalogu, Vljora Čitaku je rekla da Kosovo nastavlja da sprovodi sporazume postignute u Briselu, ali da Srbija nije uspela da sprovede sporazum o energetici koji Kosovo košta nekoliko miliona godišnje, i da je zvanični Beograd prekršio CEFTA, tako da je porez od 10 odsto za proizvode iz Srbije bila neizbežna mera.

„Dijalog je jedini put napred za obe zemlje, ali je važno da se složimo kakav je ovo dijalog. Dijalog je put ka miru, pomirenju i međusobnom priznanju, i kao takav će imati smisla i doneti rezultate samo ako odlučimo da otvoreno razgovaramo o procesima u Briselu. Naši susedi treba da nas tretiraju kao jednake i da priznaju sva naša prava“, rekla je Vljora Čitaku.

Ona je pomenula da je Fatmir Ljimaj oslobođen dva puta iz Haškog tribunala, i da je tako dokazao čistotu oslobodilačkog rata Kosovu.

Trajković: Priznanje nezavisnosti Kosovu ne donosi suštinski ništa

„Srbija je već dosta uradila na polju kompromisa sa Kosovom omogućivši Prištini potpunu unutrašnju nezavisnost kroz izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, koja je potpuno samostalna od Beograda“, izjavila je u emisiji „Razgovor na RTK2“ predsednica Evropskog pokreta Srba Rada Trajković.



Piše: Danas Online16. novembra 2018. 09.08

Ona je dodala da je Srbija podržala i integraciju Srba u kosovski sistem. Ona smatra da Priština nije uradila ono što je trebalo da uradi, a to je Zajednica srpskih opština, koja, kako kaže, nikada ne bi mogla da ima status Republike Srpske. „Policija i pravosuđe su integrisani u kosovski sistem, čime se isključuje onaj elemenat samostalnosti koji ima Republika Srpska u BiH, poručila je Trajković, a prenosi RTK2.

Projekat podele Kosova koju promoviše predsednik Hašim Tači čitav region uvodi u moguću destabilizaciju, istakla je Trajković i dodala da se time otvaraju apetiti različitih grupa, što bi značilo još više desetina godina nestabilnosti.

Predsednica Evropskog pokreta Srba navodi da veruje da postoji i projekat Vlade Kosova koji ne predviđa promenu administrativnih linija, ali omogućava Zajednicu srpskih opština, multietničnost, pomirenje i zajednički suživot Srba i Albanaca.

Rada Trajković smatra da prizanje nezavisnosti, Kosovu suštinski neće doneti ništa, ali bi zato moglo prouzrokovati drugu destabilizaciju.

„Ako bi priznanje stabilizovalo Kosovo, ono bi destabilizovalo Srbiju, a to je opet destabilizacija i Kosova i regiona. Zato ne treba žuriti, jer je pre svega potrebna stabilnost regiona i ljudi koji tu žive“, podvukla je Trajković i zaključila da se zalaže za proces rešavanja pitanja Kosova, a ne za „status kvo“.

Predsednica Evropskog pokreta Srba u Razgovoru je govorila i o sveobuhvatnom paketu pomoći Vlade Srbije, delovanju predstavnika Srba u centralnim instuitucijama Kosova, transformaciji KBS-a i zahtevu Kosova za prijem u Interpol.

Skot pozvao Beograd i Prištinu da pokažu fleksibilnost u postizanju rešenja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kajlom Skotom o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i dijalogu Beograda i Prištine.



Piše: Danas Online16. novembra 2018. 10.44 Izmenjeno: 11.01

Kako se navodi u saopštenju, Vučić je obavestio Skota da je Priština, uvođenjem taksi na robu iz Srbije i BiH, prekršila Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Presednik Vučić izrazio je zadovoljstvo zbog povećanja trgovinske razmene između Srbije i SAD, koja iznosi oko 30 odsto u prvih devet meseci, kao i jačanja interesa američkih kompanija za ulaganja u Srbiji.

Ambasador Skot je pozvao Beograd i Prištinu da pokažu fleksibilnost u postizanju rešenja, koje bi doprinelo regionalnoj stabilnosti i nastavku dijaloga.

Predsednik Vučić i ambasador Skot razgovarali su i o američkoj podršci evropskom putu Srbije, koja se, između ostalog, ogleda i u novčanoj pomoći za sprovođenje reformskih procesa, dodaje se u saopštenju.

Ambasador SAD Kajl Skat izjavio je danas, posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da su razgovarali o potrebi hrabrog vođstva u dijalogu sa Prištinom. „Odličan sastanak sa predsednikom Vučićem tokom kojeg smo razgovarali o potrebi hrabrog vođstva u tekućem dijalogu sa Prištinom u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji“, naveo je Skat na svom Tviter nalogu.

Putin nije sprečio stavljanje Kosova na dnevni red Skupštine Interpola

Rusi su podržali usvajanje tog dnevnog reda, iako je i samo stavljanje te tačke na dnevni red sednice Interpola grubo kršenje pravila i Statuta



19.11.2018

Sutra je dan odluke. Glasanje o zahtevu Prištine za članstvo u Interpolu, prema programu Generalne Skupštine ove međunarodne policijske organizacije trebalo bi da se održi sutra u Dubaiju. Ovoj odlučujućoj rundi prethodilo je odlučivanju o stavljanju zahteva privremenih organa vlasti na Kosovu na dnevni red ovog zasedanja. Tom zahtevu nisu su usprotivili predstavnici Rusije, našeg tradicionalnog saveznika u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suverentita nad Kosovom i Metohijom. Naime, kako saznaje Telegraf, Rusi se nisu ni obratili ovom telu.

U ime Srbije, a protiv samog uključivanja pitanja prijema Kosova na dnevni red, posle intervencije srpske delegacije, govorili su Španija, Kipar, Kina, Sirija, Venecuela, Surinam, a u korist uključivanja te tačke su govorili predstavnici SAD, Francuske, Gvajane.

- Rusi nemaju instrukcije od svoje Vlade da govore, ali će glasati. Usvojen je dnevni red sa Kosovom kao tačkom dnevnog reda pa će se u sutra glasati o Kosovu - saznaje naš portal.



Naime, Rusi su podržali usvajanje tog dnevnog reda, iako je i samo stavljanje te tačke na devni red sednice Interpola grubo kršenje pravila i Statuta.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš kaže da ne treba izgubiti iz vida da Rusija gleda prvenstveno svoj interes, pa i kad je pitanje prijema Kosova u ovu policijsku organizaciju, budući da se priča da će sledeći šef Interpola upravo biti Rus, general Aleksandar Prokopčuk.

- Iako je Interpol policijska i ekpertska organizacija, a njene članice mogu biti samo zemlje članice UN ovo je danas pre svega političko pitanje i prema njemu se svi tako odnose. U prilog tome da velike sile gledaju samo svoj interes govori i činjenica da je i Rusija glasala za stavljanje na dnevni red pitanje prijema Kosova u Interpol, iako je i samo stavljanje na dnevni red tog pitanja grubo kršenje pravila i Statuta te organizacije. Međutim, ponoviću, i u ovom slučaju Rusija gleda samo svoj interes i ne želi da se konfrontira sa velikim silama budući da želi da sledeći šef Interpola bude upravo iz njihove zemlje - kazao je za naš portal Dragaš.

Kako je napomenuo, naša diplomatija, ministar policije i predsednik Aleksandar Vučić uložili su ogromno vreme i napore da ubede članice Interpola u štetnost prijema Kosova u tu organizaciju, kao i na kršenje međunarodnog prava i pravde.

- Međutim, odavno već međunarodno pravo nije aršin prema koje se veliki vladaju već sila i međunarodni uticaj koji imaju - istakao je Dragaš.

U prilog ovome, govori i današnja izjava potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića iz Dubaija gde se održava Generalna skupština Interpola.

Kako je rekao postoji namera da se zbune države o načinu kako se glasa, navodeći kako će biti moguće ostvariti uvid u rezultate glasanja, a svesno izostavljajući činjenicu da se to ne odnosi na tajno glasanje.

- Pored nejasnih obaveštenja, koja su ne samo neblagovremena, najavljuje se i procedura da ukoliko dođe do glasanja u kome tzv. ''Kosovo'' ne dobije potrebnu većinu za ulazak, da će se potom odrediti pauza, a onda nakon pauze ide se na novo glasanje. To je potpuno suprotno pravilama koja jasno govore da će se održati dva glasanja, bez pominjanja ikakve pauze. Očigledno da će svi pokušaji biti uloženi da se u toj pauzi obezbedi potrebna većina ukoliko je ne bude bilo u prvom glasanju - objasnio je ministar Stefanović koji predvodi srpsku delegaciju u UAE.



On ističe da je očigledno da se politizacija procesa nastavlja na način da se stvara sumnja da li ćemo sutra imati optužnice o kojima će se politički odlučivati, da li će se odlučivati na političkom nivou, ko će biti optužen i da li će biti procesuiran.

S druge strane, ministar spoljnih poslova Kosova Behdžet Pacoli je ocenio da glasanje u utorak o prijemu Kosova u Interpol predstavlja dobar početak, pošto je rat protiv organizovanog kriminala i terorizma cilj Prištine.

I drugi predstavnici kosovske vlade optimisti su u vezi pozitivnog odgovora članica Interpola, mada su naglasili da Srbija ne prestaje da lobira protiv prijema Kosova u tu organizaciju.

(Telegraf)

Glasalo se u Interpolu, Kosovo nije primljeno

Nakon dva kruga glasanja na Generalnoj skupštini Interpola na zasedanju u Dubaiju, Kosovo nije primljeno u članstvo u ovoj međunarodnoj policijskoj organizaciji, preneo je RTS. Protiv prijema Kosova u Interpol glasala je 51 država, 68 je bilo za, a uzdržano 16.



Piše: Danas Online 20. novembra 2018. 10.17

Rasprava je počela oko 9 sati. U korist Srbije su se za reč javile Španija, Maroko, Kipar, Kina, Belorusija, Rusija. Podršku pružile i Namibija i Rumunija, preneo je RTS.

Priština nije uspela u prvom krugu glasanja da izbori članstvo u Interpolu. „Za“ glasalo 76, protiv 56, dok je 22 uzdržanih, objavio je na Tviteru kosovski novinar Arber Selmani, a nakon njega i prištinski portal Zeri.

Prve su podršku Srbiji pružile Namibija, Rumunija, Venecuela i Surinam.

Prisutnima se obratio ministar Nebojša Stefanović koji je oštro reagovao zbog kršenja Rezolucije 1244, međunarodnog prava, i procedura Interpola, kao i politizacije ove policijske organizacije. Počela je rasprava na kojoj se zemlje-delegati javljaju za reč i obrazlažu svoju odluku. U korist Srbije su se za reč javile Španija, Maroko, Kipar, Kina, Belorusija, Rusija.

Glasanje će biti obavljeno u dva kruga, a za prijem u članstvo je neophodna dvotrećinska podrška zemalja članica.

Kosovo je do sada tri puta podnosilo zahtev za prijem u Interpol – 2010, 2015. i 2017. godine, a Interpol je prošle godine na zasedanju u Kini usvojio Rezoluciju po kojoj zemlje koje traže prijem moraju biti članice UN ili imati status posmatrača.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da se nada pobedi Srbije u Interpolu u slučaju Kosova, na nije mogao da tvrdi da će odluka biti dobra za Srbiju jer su protiv njenog stava o članstvu Kosova u Interoplu „najveće svetske sile“.

Mijačić: Članstvo Kosovo u Interpolu ne može da škodi Srbiji

Prijem Kosova u Interpol sasvim sigurno ne može toliko da škodi Srbiji koliko može da doprinese vladavini prava i opštijoj sigurnosti u regionu, tako da ne razumem zbog čega se vodi i ta bitka, kada je reč o Kosovu.



Piše: S. Čongradin20. novembra 2018. 10.31 Izmenjeno: 10.37

Pogotovo što se navodno ide ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, vode se razgovori u tom smislu, a onda se biju bitke koje baš nemaju velikog smisla, ocenjuje za Danas Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski napredak.

Sagovornik Danasa komentarisao je činjenicu da je juče na početku generalne skupštine Interpola, uprkos protivljenju Srbije, doneta odluka o tome da se danas (utorak) raspravlja o učlanjenju Kosova u tu organizaciju. Tom prilikom, srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je da bi prijem Kosova predstavljao politizaciju ove organizacije, što je, kako je naveo, štetno ne samo za međunarodno pravo, već i za sve buduće policijske operacije. Stefanović koji predvodi delegaciju Srbije u Dubaiju, kaže da je sam početak sednice obeležilo neprincipijelno ponašanje Generalnog sekretarijata, jer je i pored protivljenja većeg broja država ta tačka ostala na dnevnom redu.

Sagovornik Danasa Dragiša Mijačić, međutim, kaže da Srbija ne može da bije sve bitke za poziciju u odnosu na Kosovo i da bi trebalo da se fokusira na eventualno važnije nego što je iscrpljivanje oko članstva u Interpol.

– Srbija bi trebalo da bira bitke koje može da dobije. Jer, Šta će biti ako Kosovo bude primljeno u Interpol? A težimo normalizaciji odnosa… Prijem Kosova u Interpol ne bi trebalo da se gleda negativno, osim ako ne razumemo taj pogled upućen u dnevno političke svrhe, jer su pregovori i jačanje pozicija u toku, pa se sve tumači u smislu odmeravanja snaga – zaključuje Dragiša Mijačić.

S druge strane, novinar Milivoje Mihajlović u intervjuu Fonetu ocenjuje da je za Prištinu zahtev za prijem u Interpol u funkciji dokazivanja da je Kosovo nezavisna država i ukazuje ne moguće posledice takve odluke. „Oni već imaju sisteme kako će dezavuisati rad Interpola na Kosovu. Ti sistemi se svode na sledeće: biće spiskovi Srba koji su učestvovali u jedinicama koje kosovske vlasti traže, Interpol će početi da ih traži, onda će biti hapšeni pa će ići na suđenja i to će skrenuti pažnju sa glavnog problema na kim a to je kriminal“, rekao je Mihajlović.

Prvi zahtev za članstvo u Interpolu, Kosovo je podnelo 2010, a potom i pet godina kasnije, ali one nisu dospele u fazu razmatranja. Prošle godine odustalo je od zahteva zbog nedovoljne podrške. Da bi Kosovo bilo primljeno u Interpol potrebna je dvotrećinska većina od zemalja koje su se na glasanju izjasnile za ili protiv.

Malići: Kompromis moguć i po Ustavu

Za Kosovo ne može biti kompromis ništa što ga pravi nefunkcionalnom državom i problem je što Priština već vidi Ahtisarijev plan kao kompromis, ocenio je za „Blic“ politički analitičar iz Prištine Agon Malići.



Piše: FoNet20. novembra 2018. 10.41

Da li može da se nađe kompromis unutar ustavnog okvira Kosova gde bi Srbi na Kosovu i dalje osećali podršku Beograda u smislu obrazovanja ili zdravstva – to sigurno da, rekao je on i ističe da bi se u okviru kompromisa mogli dodati mnogi elementi neteritorijalnog tipa.

Malići ukazuje da je trasformacija kosovskih bezbednosnih snaga nešto što Kosovo može da uradi. Ako Beograd zbog toga neće da pregovara sa Prištinom u Briselu, odna mislim da će imati problema sa nekim od zapadnih sila koje podržavaju proces formiranja vojske Kosova, ocenio je Malići.

Vučić: Ne smemo biti euforični

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ponosan na borbu Srbije, koja je uspela da se izbori protiv najmoćnijih sila sveta i pokazala koliko je vredno čuvati svoju slbobu, integritet i nezavisnost, ali je poručio da se ne sme biti euforičan zbog toga što je sprečeno članstvo Kosova u Interpolu.



Piše: FoNet 20. novembra 2018. 11.15 Izmenjeno: 11.18

Srbija je osnažila svoju poziciju, ali ne smemo biti euforični, predočio je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare. Ovo je uspeh jedne male zemlje, prkosne i ponosne, ali koja ne sme budućnost da zasniva na prkosu i inatu, već racionalnom pristupu i koja mora da želi komromis i razume kakvi su odnosi u svetu, niti da ponižana i unižava prištinsku stranu, rekao je Vučić i najavio da će Srbija raditi i sa zemljama koje su glasale za prijem Kosova u Interpol.

Odbijanja članstva Kosova u Interpolu velika je pobeda Srbije i srpskog naroda i pokazatelj da se bez dogovora sa Srbijom ne može ništa uraditi, ocenio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, napominjući da on „ne mora biti suzdržan u izjavama“.

Što se mene tiče – oni su doživeli debakl. To je pokazatelj da se na silu ne može i da se ništa ne može uraditi bez dogovora sa Srbijom, rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem povodom glasanja na kojem Kosovo nije dobilo dovoljan broj glasova za članstvo u Interpolu.

Pokušali su na silu u UNESKO, pokušali da usvoje Rezoluciju u Savetu bezbednosti protiv srpskog naroda, sada na silu u Interpol, protivno međunarodnim pravilima, smatrajući da je dovljno da velike sile napišu zahteve, a da ostale zemlje će trkom i bez pogovora prihvatiti, rekao je Dačić. Lepo sam im rekao da se ne prijavljuju, hteo sam da ih zaštitim od te sramote, naglasio je Dačić.

комшија:

Vučić: Ne smemo biti euforični

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ponosan na borbu Srbije, koja je uspela da se izbori protiv najmoćnijih sila sveta i pokazala koliko je vredno čuvati svoju slbobu, integritet i nezavisnost, ali je poručio da se ne sme biti euforičan zbog toga što je sprečeno članstvo Kosova u Interpolu.

Piše: FoNet 20. novembra 2018. 11.15 Izmenjeno: 11.18

Srbija je osnažila svoju poziciju, ali ne smemo biti euforični, predočio je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare. Ovo je uspeh jedne male zemlje, prkosne i ponosne, ali koja ne sme budućnost da zasniva na prkosu i inatu, već racionalnom pristupu i koja mora da želi komromis i razume kakvi su odnosi u svetu, niti da ponižana i unižava prištinsku stranu, rekao je Vučić i najavio da će Srbija raditi i sa zemljama koje su glasale za prijem Kosova u Interpol.

Odbijanja članstva Kosova u Interpolu velika je pobeda Srbije i srpskog naroda i pokazatelj da se bez dogovora sa Srbijom ne može ništa uraditi, ocenio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, napominjući da on „ne mora biti suzdržan u izjavama“.

Što se mene tiče – oni su doživeli debakl. To je pokazatelj da se na silu ne može i da se ništa ne može uraditi bez dogovora sa Srbijom, rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem povodom glasanja na kojem Kosovo nije dobilo dovoljan broj glasova za članstvo u Interpolu.

Pokušali su na silu u UNESKO, pokušali da usvoje Rezoluciju u Savetu bezbednosti protiv srpskog naroda, sada na silu u Interpol, protivno međunarodnim pravilima, smatrajući da je dovljno da velike sile napišu zahteve, a da ostale zemlje će trkom i bez pogovora prihvatiti, rekao je Dačić. Lepo sam im rekao da se ne prijavljuju, hteo sam da ih zaštitim od te sramote, naglasio je Dačić.

Kliknite za proširenje...

patetika...ovo je rezultat Rusije i drugih zemalja...nema veze sa vučićem i dačićem

Vučić Prištini: Ja ih pozivam, ja ih molim...

Predsednik Aleksandar Vučič pozvao je prištinske vlasti da ukinu uvedene carine na srpsku robu.



Izvor: B92 utorak, 20.11.2018. | 11:02

"Ja ih pozivam, ja ih molim, jer je to važno i za naše i njihove privrednike“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, Srbiji nije bilo u interesu da zaustavi hiljade kamione koji tamo odlaze.

"Da molimo i Prišitinu da ukine ove takse, da molimo EU da vrši pritisak na njih“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu održanoj nakon glasanja u Interpolu, a u kom Kosovo nije uspelo da obezbedi podršku za članstvo u toj organizaciji.

Oštra reakcija Ambasade SAD zbog glasanja u Interpolu

Priština -- Otpravnica poslova ambasade SAD u Prištini Kolin Hajlend napisala je na Tviteru da je "izuzetno razočarana" rezultatom glasanja za članstvo Kosova u Interpolu.



Izvor: B92 utorak, 20.11.2018. | 11:15 -> 11:34

"Sve ovo bilo je zbog veće sigurnosti na Balkanu, Evropi i u svetu. Ovim ishodom svi gubimo. Kosovo bi trebalo da ostane fokusirano na svoju evropsku budućnost i koordinaciju sa svojim saveznicima", navela je ona.

Istovremeno, u zvaničnom saopštenju američke ambasade u Prištini kaže se da je "kosovska policija potpuno integrisana i sposobna institucija, koja je dokazala sposobnost u pomaganju razbijanja međunarodnih terorističkih mreža, kao i mreža za šverc narkotika, oružja i ljudi".

"Većina zemalja je to videla i podržala aplikaciju Kosova da se pridruži Interpolu, uprkos kampanji koju je predvodila Srbija vršeći pritisak na zemlje da se suprotstave kandidaturi Kosova.

Podrška kosovskom članstvu u Interpolu nikada nije bila povezana sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, već sa jačanjem globalne saradnje u sprovođenju zakona i zatvaranju kritičnog sigurnosnog jaza na Balkanu. Ovim ishodom, svi gubimo", kaže se u saopštenju.

"Nastavljamo da snažno podržavamo dijalog između Kosova i Srbije u kom posreduje EU. Sada više nego ikad, obe strane bi trebalo da ubrzaju svoje napore da postignu dogovor o potpunoj normalizaciji, što je jedini način da obe zemlje napreduju na putu pristupanja EU. I Srbija i Kosovo moraju da shvate da su njihovi putevi ka evropskoj budućnosti leže kroz normalizaciju. U tom cilju, pozivamo ih da izbegnu provokacije i zajedno rade na dogovoru", zaključuje američka ambasada u Prištini.

Gledano pravno ovo je tacno, oni koji su pregovarali sa srpske strane pogazili su ustav Srbije i treba da odgovarau i budu obeseni ili streljani.

Zemlje zapadnog Balkana imaju perspektivu članstva u EU, ali…

Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je danas da svih šest zemalja zapadnog Balkana imaju perspektivu članstva u Evropskoj uniji, ali da nije verovatno da će one zajedno pristupiti Uniji.



Piše: Al Jazeera Balkans19. novembra 2018.

Posle radnog doručka koji je za premijere pet zapadnobalkanskih zemalja i dvoje evropskih komesara u Beču priredio austrijski kancelar Sebastian Kurz, on je na zajedničkoj konferenciji za novinare ukazao na važnost posvećenosti Brisela proširenju Unije na zapadni Balkan, prenosi Al Jazeera Balkans.

„Primanje zemalja u članstvo odvija se prema zaslugama i nije verovatno da će zemlje zapadnog Balkana ući u EU istovremeno, ali važno je da postoji perspektiva članstva za svih šest zemalja“, kazao je Johanes Han.
Integracija

On je zahvalio Austriji što je proširenje na zapadni Balkan postavila kao jedan od ključnih prioriteta svog predsedavanja Unijom i ocenio da je ovaj skup „još jedan dokaz te veoma snažne posvećenosti“.

Han je kazao da je na sastanku u Beču bilo reči o formiranju regionalne ekonomske oblasti i ocenio da je to prvi korak u integraciji u jedinstveno evropsko tržište.

Važno je povećati obim trgovinske razmene unutar regiona, naveo je evropski komesar i dodao da „obećava“ to što je 2017. godine u odnosu na 2016. godinu prvi put došlo do njenog blagog povećanja.
Veća trgovinska razmena u regionu

Han je rekao da je u poslednjih 10 godina udvostručena trgovinska razmena između EU i šest zapadnobalkanskih zemalja i da to ukazuje koliko potencijala ima u regionu, ali da je potrebno poboljšati saradnju medju državama kako bi taj potencijal bio iskorišćen.

Na radnom doručku su bili i premijeri Srbije, Kosova, Albanije i Crne Gore – Ana Brnabić, Ramuš Haradinaj, Edi Rama i Duško Marković, predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić i evropska komesarka za digitalno društvo i ekonomiju Maria Gabriel.

Makedonski premijer Zoran Zaev otkazao je učešće zbog aktuelne političke situacije u zemlji.

Rusija neće na Balkanu sve staviti na „srpsku kartu“

Istoričar Milivoj Bešlin za Danas o naznakama najnovijih međunarodnih okolnosti koji određuju kosovski problem

Bez pomoći teorija zavere nemoguće je „dokazati“ da je neko namerno želeo da ponizi Srbiju ili njenog predsednika. Protokol je birokratska stvar.



Piše: Snežana Čongradin 19. novembra 2018

On prvo poređa uticajne države, velike sile, a mali idu abecednim redom. Ipak i to govori koji je naš status među evropskim društvima. Ali histerična i nacionalistička reakcija u Srbiji, iživljavanje nad spomenikom i tome slično je dokaz da većina našeg društva i dalje razmišlja autistično i ne vidi uzroke takvog našeg položaja. U Srbiji se nije čula ključna poruka iz Pariza koju su uputili predsednik Makron i kancelarka Merkel, da su središne opasnosti današnjeg sveta i Evrope – nacionalizam i rasizam. Naše društvo je u antifrancuskom i antialbanskom „odisaju“ upravo manifestovalo suštinsko nesaglasje sa pomiriteljskim porukama iz Pariza. Kamo sreće da su te snage usmerene na istraživanje stvarnog broja žrtava Srbije u Prvom svetskom ratu. Kada se već one toliko funkcionalizuju u dnevnopolitičke svrhe, dajte da se odnosimo sa uvažavanjem i odgovorno i makar znamo njihov broj. Vek posle završetka rata mi ne znamo broj stradalih, već svako maše procenom koja mu u datom trenutku odgovara. To je jedna užasna nezrelost i nedoraslost srpske intelektualne i političke elite, ocenjuje u razgovoru za Danas istoričar Milivoj Bešlin, u odgovoru na pitanje kako razume polemiku koja se i dalje vodi povodom rasporeda sedenja predstavnika država, nedavno, na svečanosti u Parizu, povodom obeležavanja godišnjice od početka Prvog svetskog rata.

* Putin i Tači su tamo imali susret, sedeli jedan iza drugog, što je izazvalo rasprave o tome da li je i Putin okrenuo leđa Vučiću.

– Rusija ima svoje interese. Naši poraženi i frustrirani nacionalisti, koji su se u međuvremenu, potpuno rusifikovali, potpuno su poistovetili interese Srbije sa Rusijom. I kada ih realnost podseti da nije tako, oni se ponašaju kao prevareni partner u ljubavnoj vezi. To je kratkovido i iracionalno poimanje politike. Najpre, trebalo bi podsetiti da je predsednik Srbije nedavno bio u Moskvi. Tamo se nije baš najbolje proveo. Naprednjački mediji su obznanili da je dobio podršku za svoj plan oko Kosova, ali ga je Kremlj brzo demantovao pustivši informaciju u najuticajniji moskovski list „Komersant“. Ubrzo posle toga je visoki ruski zvaničnik, Kosačov, rekao da Rusija podržava samo ono rešenje koje bi bilo u okviru Ustava Srbije i Rezolucije 1244. To znači da Rusija ne podržava nikakav kompromis Beograda i Prištine i da se zalaže za tzv. zamrznuti konflikt, koji njoj jedino i odgovara. Preko njega ona može da uslovljava EU i trguje sa Zapadom. Nerešeno kosovsko pitanje, koje Srbiju drži u stanju nestabilnosti i nedovršenosti, jedna je od poslednjih poluga koja zvaničnoj Rusiji omogućava snažan upliv na Balkan. Zbog toga je delovalo kao grom iz vedra neba ne samo Putinovo sastajanje sa Tačijem, nego i podrška pregovorima Beograda i Prištine. Jasno je da Rusija neće na Balkanu sve staviti na „srpsku kartu“, ona je ipak malo ozbiljniji igrač. To saznanje je ovdašnje bornirane nacionaliste, koliko vidim, bacilo u očaj.

* Postoje naznake da se odnos na međunarodnoj sceni pomera ka sve većoj izvesnosti da se prihvati podela i razmena teritorije kao rešenje za kosovski problem. Kako vidite takve ocene?

– Teško je i nezahvalno anticipirati stvari, posebno za istoričara. Mene brine to što većinska Srbija Kosovo naziva „lažnom državom“ a u toj državi se vode daleko ozbiljnije rasprave o sadržini i suštini pregovora Beograda i Prištine. Ovde ni mediji, ni javnost, ni parlament, čak ni ministri ne znaju skoro ništa. Svi nagađaju. Onda se pojavi neko od predstavnika desničarske opozicije sa svojim „dojavama“ i dodatno zbuni javnost. Ipak, ono što je meni zapanjujuće, pune tri decenije srpska intelektualna i politička elita ne može rešenje tzv. nacionalnog pitanja da vidi izvan teritorijalnih okvira. A to znači izvan pitanja granica, širenja teritorija, razmena stanovništva i sl. To je poražavajuć podatak. To zaista govori da se famozno „srpsko pitanje“ na Balkanu, koje nacionalisti ciljano drže stalno otvorenim, nikada nije videlo kao demokratsko, već samo kao izrazito autoritarno pitanje velikodržavlja i teritorijalnih pretenzija.

* S druge strane, imamo ocene da je nemoguće da bi EU i SAD pristale na takav scenario i da ga zaista planiraju ne bi prepustili to dvojici predsednika da rešavaju.

– Ključni problem međunarodnih odnosa je destruktivna i korumpirana vlast Donalda Trampa. On svesno i ciljano urušava pravila u međunarodnim odnosima, razara institucije i otkazuje sporazume. Iza njega ostaje haos. Svi principi su bačeni pod noge, tako da deluje da bi oni „pragmatično“ prihvatili tzv. razgraničenje, odnosno razmenu teritorija na Balkanu. Ne treba se čuditi ako američka politika u svom pragmatizmu iscrta nove granice po ekskluzivnim etničkim kriterijumima. To su uradili i nakon rata u BiH u Dejtonu, koji je bio legalizacija etničkog čišćenja i postuliranje nacionalističke raskoljenosti Bosne. S druge strane, evropska politika danas, s obzirom na to da bolje i dublje poznaje balkanska društva, vidi brojne opasnosti od etničkog zaokruživanja granica. Pre svega Nemačka, ali i druge evropske zemlje, uključujući i Britaniju, s pravom strahuju da će se pojaviti mnoštvo novih kriznih tačaka na Balkanu koji će tražiti slične metode.

OD 172 drzava samo 68 glasalo za siptarske ubice i narkodilere u Interpolu

OKRECE SE KOLO SRECE

Sve ih manje drzava podrzava i priznaje!