Зоки
Legenda
- Poruka
- 51.425
Bila je rana jesen, temperatura savršena a ni žuta boja nije zamenila zelenu sasvim. Najvljivali su kišu danima ali je bilo sunce, bio je i vetar ali nije zimski, i nije bilo ljudi ni automobila samo se čuo zvuk koji će izazvati nostalgiju. Ležao sam na parketu, na velikom šarenom tepihu, i čitao uputstvo kako da sklopim krevet. Neki šraf mi je falio a to nikako nije ličilo na ovog proizvođača koji je uz delove kreveta spakovao i kesu za odlaganje smeća koje se formira prilikom sklapanja. Užas. Odložio sam sve za sutra pošto su u nedelju zadušnice, a u ponedeljak radim. I u trenutku kad sam pomislio da ću opet spavati na podu i da nikad neću sklopiti krevet ugledao sam ga! Prokleti šraf je nekom neverovatnom fizikom uspeo da upadne tanjir sa ostacima hrane. Ha, ponovo sam na leđima sa gedorom u ruci i lampom na čelu, šraf ulazi u rasušeno drvo kao klizav prst u burmu. Nisam znao u tom trenutku koliko treba da budem srećan, samo sam osetio da će mi leđa biti zahvalna na konačno mekoj postelji. Sve sam završio, istuširao se i zagledao krevet, čisto da budem siguran da je sve pod konac. U trenutku kad sam večim delom tela legao i obrazom dodirnuo jastuk, normalno, zazvonio je telefon. Mislio sam da neću da se javim ali uporno je zvonio. Ok, ustanem, pogledam u displej "private number" ok opet, javim se. Kaže ćao, znaš ko je ovde - ne, ali gorim od želje da saznam? U glavi samo slike koje se povezuju sa glasovima ali nijedan se ne poklapa sa ovim. Kaže, ja sam mala što ti je pozirala letos na svetskom prvenstvu u kuglanju, sećaš se, ona sa onim šorcićem i ONOM majicom. Jao, mislim se u sebi, pa kako bih mogao da zaboravim, pa pola moje rodbina i prijatelja je drkalo samo na osnovu tvog opisa, zamisli da su te videli, pa porasla bi prodaja vlažnih maramica u Srbiji. Kažem, eheej, pa sećam se naravno, mislim da sam jedva uspeo da sebe ubedim da ne istetoviram tvoje ime na sisi. Kako si, otkud ti, odakle ti moj broj i na kraju nadam se da me ne zoveš samo da mi tražiš slike? Ha, ha, mnogo si lud, naravno da te ne zovem samo zbog slika, zapravo tehnički i jeste tako, ali videćeš da će ti se na kraju to i dopasti. Uh, kažem, pričaj ne mogu da izdržim. Kaže mi da sutra ima turnir u nekoj kuglani kod Pančeva, ali da ima i ključeve od kuglane a trebaju joj malo slobodnije slike kako bi mogla da konkuriše za kalendar za iduću godinu. Ja slušam i ne verujem šta čujem, slobdnije slike, njene slobodnije slike?! Pa ona kad izađe da kugla za reprezentaciju izađe polu gola, kako li izgleda kad je slobodnija sunce ti poljubim... Kažem - da, naravno, i vrlo se radujem pošto mi je , navodno, jako inspirativna za fotografiju. Dogovorimo se oko vremena i detalja, šminke, garderobe i ostalog. Spavao sam kao car u udobnom krevetu, svaka mi je kost bila zahvalna, ustao sam i kao leptir trčkarao po stanu potpuno go. Spremio sam opremu, najminimalniji set koji sam mogao da napravim, seo u auto i uputio se ka Pančevu. Stigao sam na parking, bilo je mračno a na parkingu samo njen Ford, stao sam odmah do, izvadio opremu i krenuo ka vratima. Senzor je upalio blještavi snop svetla koji me je udario direktno u čelo. Unutra je bilo mračno, ušao sam poluzaslepljen sa rukom iznad obrva da kao zaštitim oči od bljeska i odmah osetio njeno prisustvo, dodirnula me je hladnom rukom po vratu. Stresao sam se, a vid mi se vratio, ali mozak je ostao smrznut 5 sekundi pred prizorom. Bila je potpuno gola na štiklama i ogrnuta providnom maramom sa tigrovom šarom. Odmah sam je jehbao i posle sam joj rekao - Tvoje kugle dižu moju keglu da bi je rušile iznova i iznova, ti osećaš igru nisi samo bacač!
)))))
