Мој отац је био регрутован у озну као водић уз намеру да се истренира као џелат.
Водили су га да присуствује стрељањима на Бањици.
Имали су спискове и десетине су вршиле хапшење вођене једним од тројице који су седели код Вишњића.
Примали су извршна наређења и ако нису били нису били у формацији.
Конкретно, отац је добио наређење да хапси Василија Аћимовића које је одбио јер му је он отац.
Други (мислим да се звао Момчило) је одбио да “хапси” чика Васу.
Трећи, избеглица из Славоније којег су хранили и пазили од 41-е је скочио и рекао разумем!
Питали су тату дали је “свијестан омладинац” па им је рекао да то могу и кљакави да раде а он би радије на фронт и тако је ступио у шесту личку и прошао како је прошао и нагледао се чега се нагледао.
Ако вас занима зашто је деда ухапшен и “осуђен” на смрт па “амнестиран” изволите питајте.
Стрељали су ноћу поред немачких ровова, где је данас ортопедска болница, све како описано, несрећници у доњем вешу доведени десетак крцато пуних џемс (GMC) камијона, рачунао је око хиљаду а поред наведених категорија стељали су и угледне сеоске домаћине који су брозовој несрпској банди били на првој мети све од “устанка” 41-е.