Sukob dve struje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

UciteljTeo:

Suština moje objave je da ne može da se izmeri koliki je neko rodoljub, to je subjektivna ocena koja zavisi od osobe do osobe, kao što je subjektivno to koji su interesi srpskog naroda, i šta je značajno i dobro za njega.

Kliknite za proširenje...

Ja sam o tome i govorio, baš sam i napisao da nije bitno kakav je odnos prema nacionalnom pitanju, Kosovu, i sl. ali da je osnova za zdrav, patriotski, odnos, pre svega, da bolje puštamo ispred sebe, da ne precenjujemo svoje sposobnosti, i da se ne trpamo da se istaknemo kao bolji od onih od kojih nismo bolji. Osnova izgradnje jedne zdrave zemlje, sredine, nacije, je da nove ljude, sa novim idejama, novom metodologijom, koje možda ne razumemo, puštamo da slobodno rade. Vreme će pokazati da li su u pravu, ali ne treba ih gušiti i sputavati.

Ljušić to radi, guši i sputava nekoga ko želi i ima potencijala da unapredi profesiju kojom se bavi, a čija istraživanja bi mogla imati veliki nacionalni značaj. Ne kažem da bi nužno morala, ali bi mogla.

Možda se ne može izmeriti koliko je neko rodoljub, ali može koliko nije i šta jedan rodoljub ne sme da bude, bez obzira na njegove stavove o bilo kom nacionalnom pitanju. O tome koliko se Ljušić ogrešio o svoj narod i svoju zemlju, može da se napiše jedan obiman naučni rad, počev od toga da uči srednjoškolce kako su srbi bili ''troma nacija'' pa sve do njegove sposobnosti da iz državnog budžeta, odnosno novca građana Srbije, ugrabi sve što može da se ugrabi, preko raznih pozicija i na razne načine.

UciteljTeo:

Слажем се с тим. Мислим да би пре свега требало обратити пажњу на то какав је ко научник, посебно зато што прогоњени професори јесу одлични научници и педагози, тако да је штета занемаривати ту чињеницу и окретати на политику. Живимо у демократском друштву или барем тежимо да живимо у таквом, тако да би требало да нам буде нормално да неко има другачије мишљење од нас, мада је мени залагање за улазак у НАТО и признавање нечега што се није десило у Сребреници крајње споро и одвратно. Ипак, сигурно је да нико нема право да икога прогања, малтретира и злоставља, само зато што има другачије мишљење од њега. Управо то се дешава прогоњеним професорима, одузимају им звања и посао само зато што имају другачије мишљење. У томе је главни проблем. Свако ко је икада барем видео, а камоли попричао с проф. Миром Радојевић зна колико је то мила и драга жена. Највећи број студената из сваке генерације иде на модул из Југославије, а често је разлог управно она јер је изузетно пријатна за рад и зна да заинтересује студенте за материју коју предаје. Ако је она одлучила да јавно изађе и каже шта се дешава, онда је очигледно да нешто изузетно није у реду и треба се забринути. Неко је горе поставио, али замерке су само то што монографија наводно није изашла на време, иако је достављен рукопис. Јадно и бедно колико су људи спремни да падну ниско.



Још увек није направљена машина за мерење тога колики је неки родољуб, националиста, Србин и слично, тако да је глупо расправљати о томе, као и о томе ко ради у корист српства, јер се овде ради на штету науке, а то је много већи проблем.Углед нашег Одељења је све јаднији и јаднији, а квалитет радова нових генерација све гори и гори. Ваљало би се напокон позабавити тиме. Такође, није баш тачно да се Ковић једини јавно бави питањем Косова и Метохије, пошто су проф. Бубало и проф. Шулетић потписали Апел за одбрану Косова и Метохије, а проф. Шулетић и проф. Маја Николић су с проф. Ковићем заједно водили студенте историје на Косово и Метохију. Наравно, то је за сваку похвалу, али је суштина да су они ОДЛИЧНИ НАУЧНИЦИ И ПЕДАГОЗИ, који свој посао већ 15 година раде часно и одговорно, тако да нико нема право да их избацује с њега и да омаловажава њихов научни и педагошки рад који је за сваку похвалу!

http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=116617

Kliknite za proširenje...

Ја сам то питање и поставио, јер су професори Самарџић и она Дубравка, изразити непријатељи српског народа и страствени србофоби. Љушић је каријеристички бизон и не може из себе да истера шталски инстинкт за тренутну ситну корист, а о сујети да и не говорим. П.С. Ми не живимо у демоктратском друштву.
Врло је лако измерити колимко је неко српски родољуб. На пример, Живоин Мишић је био српски родољуб, као и хиљаде других. А видиш, Макс Лубурић, и професор Самарџић, сасвим очигледно нису српски родољуби.

Слажем се да су Самарџић и Дубравка страствени србофоби, али они имају право да то буду, као што ја имам право да волим све што је српско и да избегавам те људе. Много већи проблем је што су ти људи на угледним позицијима и што имају неку моћ у нашем друштву, па ту моћ користе да униште образовање. Када је проблем имао проф. др Фотић, пажња је углавном била усмерена на то да хоће да га избаци Никола Самарџић, готово нико није обраћао пажњу на то да је Фотићева противкандидаткиња, а Самарџићева штићеница нестручна и неписмена, иако је докторирала. Мора да се пронађе начин да се спречи ова хиперпродукција у науци. Следи део из интервјуа проф. др Небојше Шулетића за који сматрам да је најбитнији, јер показује ужасно стање у којем се налази српска наука.
ПИТАЊЕ: У којој мери садржаји часописа Одељења за историју, Београдски историјски гласник, који се финансира новцем из државног буџета, може бити огледало квалитета научног рада на Универзитету?

ОДГОВОР проф. Шулетића: Редакција часописа, чије језгро чине професори С. Мишић, С. Рајић, В. Станковић, Н. Самарџић и Д. Стефановић, из године у годину објављује бизарне чланке којима компромитује научну делатност Филозофског факултета. Најспорнији су текстови сарадника на истраживачким пројектима Министарства за науку којима руководе С. Мишић и Н. Самарџић. Садржај ових чланака и њихови преводи на енглески језик су скандалозни. Један аутор, на пример, у своме тексту анализира грађу старије „провинцијенце“ и пише о томе како „мајка“ овца „светим чином рођења“ доноси јагње на свет. Други се осврће на „прозетелистичку“ (!) пропаганду Римокатоличке цркве. Трећи изучава „лирске изражаје инспирисане војним достигнућима хабзбуршке војске“ и закључује да се Београд у 18. веку „титулирао“ као главни град Србије. Четврти говори о „празновању Рамазана“, активностима угарског великаша „Ђерђа Раготцког“ и војном окршају у „Финландском заливу“. Пети анализира како су британске путнице конструисале слику српске жене „имајући у виду тешкоће које су морале да навигирају (!), а које су прозилазиле (!) из чињенице њиховог рода“. Ово истраживање, каже ауторка, „има за циљ да допринесе растућој дебати о британском ’балканизму’ узимајући у дискусију женствене елементе дискурса“. За њима по неукости не заостаје ни главни уредник С. Мишић, који пише о коњима који се гаје „за војну службу“, користи изразе „подчињеност“ и „предпоставити“, говори о „подмладку“ животиња или о даривању „ждребца“. Сваки од ових бизарних текстова је препоручен за објављивање двема стручним рецензијама, а у одговарајућем извештају Министарству представљен као врхунско научно остварење. И то је само врх леденог брега. Мишићево нестручно уређивање часописа Натписи и записи недавно је описао проф. др Ђорђе Бубало у тексту „Суноврат научне историографске периодике“, који је доступан на веб-порталу Матице српске. О плагијатима којима Мишић угрожава национално значајан пројекат какав је Српска енциклопедија, тек треба да се говори.

ПАЖЊА СЕ УСМЕРАВА НА ПОГРЕШНУ СТРАНУ! ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ ЈЕ НЕСТРУЧНОСТ!

KRIZA NA FILOZOFSKOM FAKULTETU: Studentska peticija u odbranu profesora

Akademci se oglasili zbog krize na odeljenju za istoriju. Predstavnici 162 potpisnika kažu da žele da zaštite uzorne predavače



STUDENTI odeljenja za istoriju, na kome se višegodišnja kriza poslednjih meseci dodatno zakomplikovala, do sada su se držali po strani. Međutim, poslednji događaji isprovocirali su 162 akademca da potpisima stanu u odbranu svojih nastavnika, doc. dr Nebojše Šuletića, doc. dr Maje Nikolić i prof. dr Mire Radojević.

Inače, o referatima ovih profesora glasaće se 28. marta, čime će se odlučiti o njihovoj sudbini na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Mira Radojević bi trebalo da bude izabarana za redovnog profesora, Maja Nikolić za vanrednog, a Nebojša Šuletić u docenta.

- Uključili smo se, jer mislimo da to pokazuje ozbiljnost situacije i našu želju da od zlostavljanja sačuvamo one koji su nam tokom studiranja bili primeri ljudske, nastavne i naučne čestitosti - kaže se u izjavi koju je za "Novosti" dalo troje studenta - Anja Nikolić, doktorand, Jelica Vujović, studentkinja master studija, i Zoran Jovanović, student osnovnih studija.

Oni tvrde da su komisije koje su izabrane za sastavljanje referata, pisanih sa ciljem da ovi profesori budu izbačeni s posla, s lakoćom prešle preko studentskih potpisa i napisale odgovore zamagljene birokratskim frazama, pokazavši time koliko cene "pluralnost mišljenja", na koju se neki od njih neprestano pozivaju.

OSTAĆE BEZ POSLA?:

ONI hoće da Maju Nikolić i Nebojšu Šuletića izbace s posla iako ga rade 16, odnosno 15 godina, a profesora Aleksandra Fotića su već uklonili - tvrde studenti, potpisnici peticije. To će se dogoditi ukoliko veće u četvrtak ne potvrdi njihov izbor.

Kliknite za proširenje...

- Mi ovo vidimo kao obračun sa profesorima koji su posvećeni radu sa studentima. Reagujemo, jer su nam ličnim primerom pokazali koliko je važno ostati dosledan sebi i razmišljati svojom glavom. Naš je glavni utisak da oni upravo zbog tih načela ispaštaju - kažu naši sagovornici.

Oni dodaju da su odlučili da ne ćute onog trenutka kada su referati, napisani sa namerom da profesori budu izbačeni s posla, stavljeni na uvid javnosti.

Njima su zasmetale, ističu naši sagovornici, izrečene neistine o pedagoškom radu doc. dr Šuletića i doc. dr Nikolić:

- Sedeli smo u učionicama u kojima su ovi nastavnici držali časove i zato smatramo da je naše pravo i obaveza da protiv ovakvih napada ustanemo imenom i prezimenom.

Studenti Anja Nikolić, Jelica Vujović i Zoran Jovanović zahtevaju od nadležnih da zaustave ovo nasilje.

- Ne plašimo se pritisaka i u ovoj borbi za istinu i pravdu ići ćemo do kraja - poručuju naši sagovornici.

Studenti koji su potpisali peticiju naveli su da uprava fakulteta ne čini ništa da pomogne da se situacija reši.

"Novosti" su u ponedeljak tražile komentar od dekana Filozofskog fakulteta Miomira Despotovića, ali do zaključenja ovog izdanja odgovor nije stigao.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...LTETU-Studentska-peticija-u-odbranu-profesora

Напокон, да су и сведоци овог деценијског оргијања над Клиом рекли доста. А да ли ће ова подршка прогоњеним професорима бити довољна, е то ћемо тек видети. А до тад...
,,Рекох себи, мој Боже
колико демагогије суставно поређане
у артиљериске салве
колико покрадених мисли иза којих
не стоји ништа осим
мржње сујете,власти
и колико покварености треба да се излије
пред наше ноге
И како је до непрепознавања
доведена суштина преваре..."

Inače, o referatima ovih profesora glasaće se 28. marta, čime će se odlučiti o njihovoj sudbini na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Mira Radojević bi trebalo da bude izabarana za redovnog profesora, Maja Nikolić za vanrednog, a Nebojša Šuletić u docenta.

Kliknite za proširenje...

Neka me neko ispravi ako grešim, ali docent Maja Nikolić ne može da bude izabrana za vanrednog profesora, a docent Nebojša Šuletić ne može da bude reizabran za docenta, jer su napisani izveštaji u kojima su oni negativno ocenjeni, tako da su predloženi njihovi protivkandidati, Dragoljub Marjanović i Uroš Šešum. Ukoliko Izborno veće u četvrtak 28. marta:

1. prihvati te izveštaje, Nikolić i Šuletić dobijaju otkaze i gube zvanja, a umesto njih dolaze Marjanović i Šešum
2. odbaci te izveštaje, mora ponovo da se raspiše konkurs i da se formira nova komisija. Ne znam kako bi onda privremeno bio rešen problem, jer je Fotić nastavio da predaje nakon što je Veće odbacilo izveštaj koji predlaže njegovu protivkandidatkinju Kocić. Iako im ovog meseca ističu ugovori, pretpostavljam da bi ipak nastavili da rade, posebno ukoliko bi se pokazalo da postoji očigledna pristrasnost članova komisije.

Dakle, Nikolić i Šuletić nikako ne mogu da budu izabrani zato što ih niko nije predložio.

Što se tiče prof. Radojević, ona je u mnogo boljoj poziciji, jer je napisan pozitivan izveštaj, predloženo je da bude izabrana u zvanje redovnog profesora i nema protivkandidata. Ipak, ukoliko Izborno veće odbaci izveštaj, ona dobija otkaz!

Takođe, nije tačno da su se studenti do sada držali po strani. Deo studenata se ranije bunio i žestoko borio za pravdu, ali je na kraju veliki deo tih studenata morao da napusti Fakultet ili je produžio sebi studije.

https://noizz.rs/noizz-news/nova-af...etava-i-seksualno-uznemirava-studente/wbsrxsd

https://www.peticije24.com/176032

Ovde možete videti najnoviji razvoj situacije.

Mirin referat je pozitivno ocenjen, kao i Urošev i Dragoljubov. Uložen je veliki broj prigovora za Maju i nešto manji za Nebojšu.

Na danasnjoj fakultetskoj sednici, nakon napora profesora Bubala, Dimica, Kovica i Maje Nikolic da objasne da ce usvajanje dnevnog reda svakako znaciti gubitak posla odnosno gubitak zvanja za Suletica i Maju, nije usvojen dnevni red sa 82 glasa uzdrzanih i protiv na prema 80 koji su bili za! Da li neko zna sta to znaci i sta sada sledi?

Да ће се седница наставити, одн. да ће се на следећој седници поново гласати о стављању тих реферата на дневни ред.

То тако може у недоглед, док не истекне законски дозвољен период за окончање конкурса за избор у звање, или док једна страна не превагне.
А и за то је питање колико ће потрајати, јер у Фотићевом случају, процедура је трајала много дуже него што је прописима дозвољено, и тек су жалбе надлежним институцијама, дописи омбудсмана УБ, инспекција Министарства и шта све не, приморали прогонитељску комисију да конкурс оконча и без избора у звање.

Овде је проблематично што угроженим професорима уговори свакако истичу у априлу. Они свакако могу остати без посла чак и ако њихови противкандидати не буду изабрани до тог датума.

Prof. Bubalo je u četvrtak dao predlog da Izborno veće glasa o tome da se iz dnevnog reda izbace tačke koje se odnose na referate Dragoljuba Marjanovića (protivkandidat Maje Nikolić) i Uroša Šešuma (protivkandidat Nebojše Šuletića), kako bi se ti referati vratili na doradu, jer je ombudsman Univerziteta ukazao da postoje pravne neregularnosti (npr., komisije su se ponašale kao disciplinske komisije). Dekan je odbio da taj predlog stavi na glasanje i odlučio je da se odmah glasa o dnevnom redu, ali on nije izglasan jer je bilo potrebno 89 glasova za, a bilo ih je 80. Prof. Nikolić i prof. Šuletić imaju ugovore do ovog meseca, marta, tako da bi u slučaju bilo kakvog glasanja o tim referatima izgubili posao i zvanja.

Sada bi dekan trebalo da odluči kada će biti nastavak ove sednice, ali pretpostavljam da bi prvo trebalo da smisli kako će rešiti problem. U slučaju da dekan ne pronađe neko rešenje, moguće je da sledi isto ono što je bilo pre nekoliko godina, višemesečna blokada Veća dok se neko od nadležnih organa ne umeša. Inače, svi profesori kojima isteknu ugovori do sledeće sednice (ma kada ona bila) nastavljaju da rade, a taj problem je prethodni dekan rešio tako što je takvim profesorima dao anekse Ugovora o radu.

Mnogo veći problem je što je na Nastavno-naučnom veću predloženo da se za članove Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka izabere, između ostalog, Suzana Rajić, koja je jedan od potpisnika nepostojećeg prigovora na pozitivan izveštaj prof. Radojević i koja je predsednik komisije koja je birala između Šešuma i prof. Šuletića. Na pitanje prof. Kovića ko odlučuje o tome ko će se birati u to Veće, dekan nije odgovorio, sve vreme je prekidao progonjene profesore, ali je zato Jagodiću i Rajićevoj dozvolio da besede koliko žele, a kada mu je to ukazano, pravio se lud. Cirkus! Pošto je veliki broj nastavnika na kraju izašao, Nastavno-naučno veće je na kraju raspušteno jer nije postojao kvorum.

Meni samo nije jasno da li će neko dekanu i velikom delu profesora s Odeljenja za istoriju konačno objasniti da su oni tu zbog studenata, a ne obrnuto! Niko ne razmišlja o tome da bi u slučaju otkaza prof. Nikolić i prof. Šuletića cela generacija studenata druge godine manje od dva meseca pre kraja školske godine morala da promeni ne samo svoje predmetne nastavnike, već i način rada na predmetima koje slušaju još od oktobra prošle godine! Nikako ne mogu da shvatim kako je moguće da neko može da bude izabran za dopisnog člana SANU-a, kao što je prof. Radojević, ali navodno ne ispunjava uslove za izbor u zvanje redovnog profesora i to samo zato što monografija još uvek nije izašla iz štampe, iako je predat rukopis... Bruka i sramota šta rade odličnim profesorima i naučnicima, a pre svega moralnim, poštenim i vrednim ljudima!

Stvarno se nadam da će neko napokon rešiti ovaj višegodišnji problem na Odeljenju za istoriju jer su studenti svih nivoa studija već godinama oštećeni ovakvom situacijom, umesto da uče istoriju i da se bave naukom, primorani su da biraju strane kao da se nalaze na izborima, moraju da paze koga podržavaju, da strepe da li će im neko zameriti nešto, da menjaju svoje oblasti istraživanja u zavisnosti od toga da li su pogodni nekome, da dolaze u neprilike samo zato što su pogrešne ljude izabrali za mentore...

UciteljTeo:

Sada bi dekan trebalo da odluči kada će biti nastavak ove sednice, ali pretpostavljam da bi prvo trebalo da smisli kako će rešiti problem. U slučaju da dekan ne pronađe neko rešenje, moguće je da sledi isto ono što je bilo pre nekoliko godina, višemesečna blokada Veća dok se neko od nadležnih organa ne umeša. Inače, svi profesori kojima isteknu ugovori do sledeće sednice (ma kada ona bila) nastavljaju da rade, a taj problem je prethodni dekan rešio tako što je takvim profesorima dao anekse Ugovora o radu.

Kliknite za proširenje...

Да, само што, ако је за веровати студентским трачевима са петог спрата - овај декан је једној од прогоњених професорки поручио да, што се њега тиче, по истеку уговора она више не ради на факултету. Што имплицира да није вољан да даје анексе. Што даље значи да је декан одабрао страну, што је на крају и сам потврдио онаквим обраћањем другој прогоњеној професорки на јучерашњој седници. Ако то није довољан разлог да се умеша неко од надлежних, не знам шта јесте.

La reina del sur:

Да, само што, ако је за веровати студентским трачевима са петог спрата - овај декан је једној од прогоњених професорки поручио да, што се њега тиче, по истеку уговора она више не ради на факултету. Што имплицира да није вољан да даје анексе. Што даље значи да је декан одабрао страну, што је на крају и сам потврдио онаквим обраћањем другој прогоњеној професорки на јучерашњој седници. Ако то није довољан разлог да се умеша неко од надлежних, не знам шта јесте.

Kliknite za proširenje...

To što se priča da je neko nešto rekao nikako ne znači da je to stvarno tačno i sigurno ne može da se citira. Ukoliko dekan bude odlučio da prosto sačeka sledeću sednicu 16. maja, svakako će morati nešto da učini sa njima, i sam je na sednici rekao da je poslodavac u takvim slučajevima dužan da zaštiti zaposlenog. Ne znam na koje obraćanje i prema kome se misli jer je dekan bio izuzetno grub i prema prof. Maji i prema prof. Miri, nije im dao da kažu ono što žele. Nadležni treba da se umešaju jer ne može sedamnaestoro ljudi da maltretira trinaestoro i da se u Veće društveno-humanističkih studija predlaže Suzana, koja je jedan od autora spornog izveštaja o Šešumu i jedan od autora primedbe na izveštaj prof. Miri.

Minut: 40:10, Miloš Ković priča o trenutnim dešavanjima na odeljenju za istoriju.

http://mondo.rs/a1177365/Info/Drust...of.-Radivojevic-sa-Filozofskog-falulteta.html

Mobing na Filozofskom: SANU podržala prof. Radojević

Odeljenje istorijskih nauka SANU podržalo je profesorku Miru Radojević sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta kojoj pojedinci sa matičnog fakulteta pokušavaju da ospore unapređenje u zvanje redovnog profesora.

Iz SANU navode da se time dovode u pitanje i njen ostanak na fakultetu, te smatraju da je to nedopustivo za rad Filozofskog fakulteta, kao i bilo koje druge visokoškolske ustanove.

"Velika je šteta već učinjena, a na odgovornima je da postojeću situaciju razreše kako bi ona bila bar umanjena", navodi se u saopštenju članovu Odeljenje istarijskih nauka SANU.

Dodaju da je sticanje zvanja redovnog profesora kod Mire Radojević zasluženo i nesporno, te da zbog tog osporavanja najširi stručni i naučni krugovi "izražavaju čuđenje i zgražavanje".

Podsećaju da je prof. Radojević dopisni član SANU, autor sedam knjiga, od kojih su dve napisane u koautorstvu, da je napisala više od 100 naučnih radova i udžbenik iz istorije za četvrti razred gimnazije.

Učestvovala je na više od 50 naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, bila gostujući predavač na Masarikovom univerzitetu u Brnu, Istorijskom fakultetu u Kursku, predavala na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije, sarađivala sa brojnim kolegama iz Evrope.

Navode i da je predsednik UO Arhiva Jugoslavije, član Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rečnika, član redakcije Zbornika Matice srpske za istoriju.Zatim i rukovodilac Centra za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta, saradnik brojnih naučnih časopisa.

Dobitnik je nagrade"Ilarion Ruvarac" koji dodeljuje Matica srpska, plakete Kolarčeve narodne zadužbine u posebnog priznanja za doprinos nauci na 62. Međunarodnmnom sajmu knjiga u Beogradu.

Najveće priznanje dobila je, kažu, od svojih studenata koji su je kao jednog od omiljenih profesora odabrali za mentora 172 diplomska rada, 64 završna master rada i 12 doktorskih disertacija.

"Uprkos ovim pokazateljima na Odeljenju za istoriju je od strane jedne grupe nastavnika izložena višegodišnjim pritiscima i progonu izazvanih prevashodno doslednim otporom koji pruža sve radikalnijem narušavanju akademskih vrednosti i merila", navode iz SANU.

Javnu podršku vanrednom profesoru Miri Radojević dalo je 14 članova Odeljenja istorijskih nauka SANU među kojima su Vasilije Krestić, Desanka Kovačević Kojić, Gojko Subotić.

gorankoilic:

Ufrožena je i profesorka Mira Radojević https://is.gd/LymFv7.

Kliknite za proširenje...

Mira Radojević je birana u SANU pre vremena i preko reda, a sad kad se situacija okrenula protiv nje, sad je kuku lele.Pa sestro, sve se vraća, sve se plaća..

Sve u svemu tužno je šta se radi na Filozofskom, čime se sve služe ljudi koji bi kao trebali da budu neka elita. Nevolja je što je 80% njih nije došlo tu zbog svojih znanja i veština nego preko stranačkih/kumovskih veza ili preko kreveta, kao uostalom i u sve institucije u ovoj državi, u svakom dobu i za vreme svake vlasti.

Je l to bese ona naucna institucija gde je nauka proterana ?

Zar je vazno sto se par pijanaca svadja u toj kafancini?

Сукоб на Филозофском, Факултет: САНУ врши притисак



Редовни професори Одељења за историју Филозофског факултета реаговали су на писмо академика поводом избора професора тог одељења у звања, оптужујући академике за притисак и покушај утицаја на избор професора, на шта, истичу са Филозофског факултета, чланови САНУ немају право, преноси Танјуг.

Реч је, иначе, о случају ванредног професора Одељења за историју Филозофског факултета Мире Радојевић, која није изабрана у звање редовног професора, а тим поводом је раније реаговала група студената, а потом и Одељење САНУ за историјске науке, које је прошле седмице подржало професорку Радојевић.

Професори Одељења за историју Филозофског факултета данас наводе, у писму достављеном Танјугу, да је Универзитет у Београду обавезан да поступа по законима и прописима који важе за Универзитет, а не по прописима за избор чланова САНУ и подсећају да право прихватања или одбацивања предлога о избору наставника припада искључиво изборним већима факултета.

''Ми не завирујемо у двориште Академије и њеног Историјског одељења, али не допуштамо да се њени академици мешају у наше послове'', поручују професори.

Додају да су академици ванредног професора Миру Радојевић изабрали за дописног члана САНУ и да сада врше притисак на Филозофски факултет да изабере Радојевић за редовног професора, а она, како тврде, има ''крајње сумњиве научне резултате''.

Оцењују да САНУ на тај начин жели да ''покрије'' свој пропуст при њеном избору за дописног члана.

Професори примећују да се у писму подршке чланова САНУ за избор професорке Радојевић набрајају њени научни радови, али да нема ни речи о њиховом квалитету, што је, сматрају, једини основ ваљаности научног опуса.

У САНУ, међутим, сматрају да се професорки Радојевић спречава напредовање у каријери, јер „пружа доследни отпор” на Одељењу Филозофског факултета за историју, што је, како наводе професори, делом тачно.

Колеге професорке Радојевић тврде и да она пружа отпор нормалном раду Одељења и да већ пет година ради са групом наставника који не желе да поштују одлуке које се доносе већином гласова.

''Радојевић се 'дешава' нормална и у законским оквирима легална процедура за избор редовног професора, кроз коју смо сви ми прошли, али без заштите и подршке академика САНУ, већ својим трудом и радом'', напомињу професори.

Наглашавају да су досадашњи притисци из САНУ изазвали последњих година велике немире на Филозофском факултету и додају да је један од узрока сукоба на Одељењу за историју мешање двојице академика са Одељења историјских наука у кадровску политику Факултета, што оцењују као недопустиво.

''Дужност је професора Филозофског факултета, а нарочито Управе, па и Ректората, да одбије овакав флагрантни притисак Академије на изборне процедуре Универитета'', додају професори.

У писму наводе и да је процедура за унапређење Радојевићеве каснила, јер кадровска служба није никог обавестила да распише конкурс за избор у септембру и да је то учињено тек у новембру прошле године.

Тврде да Радојевић није имала монографију, која је ''основни услов за унапређење'', те да јавности није био стављен на увид ни рукопис њене необјављене књиге.

Потписници писма су редовни професори Филозофског факултета Радош Љушић, Дубравка Стојановић, Никола Самарџић, Радивој Радић, Синиша Мишић, Данијела Стефановић, Влада Станковић, Сузана Рајић, Милош Јагодић, Татјана Суботин Голубовић.

Одељење историјских наука САНУ подржало је прошлог четвртка професорку Миру Радојевић са Одељења за историју Филозофског факултета којој, како су рекли, појединци са матичног факултета покушавају да оспоре унапређење у звање редовног професора.

Из САНУ су навели да се тиме доводи у питање и њен останак на факултету, те сматрају да је то недопустиво за рад Филозофског факултета, као и било које друге високошколске установе.

Јавну подршку ванредном професору Мири Радојевић дало је 14 чланова Одељења историјских наука САНУ, међу којима су академици Василије Крестић, Десанка Ковачевић Којић, Гојко Суботић.

http://www.politika.rs/scc/clanak/426876/Sukob-na-Filozofskom-Fakultet-SANU-vrsi-pritisak

Па ком закону о раду Љушић има и даље запослење с обзиром да има 70 година?

Slaven777:

Радош Љушић, Недаровити селективни преписивач. Мира Радојевић, Београд 2019.

Kliknite za proširenje...

Овај текст не може да се отвори.

Софија:

Па ком закону о раду Љушић има и даље запослење с обзиром да има 70 година?

Kliknite za proširenje...

Po nekakvom zakonu koji je objasnio u ovoj emisiji (od 50-og minuta):

Софија:

Овај текст не може да се отвори.

Kliknite za proširenje...

Premešten je na: https://drive.google.com/file/d/1Nfn4NxxwrEKAn8RfDruP-2rtzyS2876V/view

Link je sa sajta: https://serbianstudies.weebly.com/

Задржавају га по истом основу као и све остале професоре који имају везу код оних који имају ингеренције над тим питањем.
Што би рекла једна моја професорка која је тако себи продужила рад до 67.: ''За ове две године сам имала везу, е ти моји отишли и морам у пензију''.
Међутим, иста се није бахатила нити кадровала.

Slaven777:

Радош Љушић, Недаровити селективни преписивач. Мира Радојевић, Београд 2019.

Kliknite za proširenje...

Нечувено је да овакве Љушићеве памфлете, а посебно онај "Куси мемоари Василија Крестића" издаје Филозофски факултет. Цео факултет, не само одељење за историју испаде његова приватна прћија. Где год држи семинаре по Србији дели тај материјал бесплатно, на опште згражавање присутних. На страну то што семинаре одради офрље, а узима за то добре паре.