AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.548
Иако је чак осам запослених плаћало да би кров добио један запослени, хиљаде њих су остали на улици.
Захтев подстанара да се донесе закон о обештећењу, који су упутили Влади Србије, и даље је без одговора.
Лјуди без крова над главом редовно куцају на врата државних институција, јер сматрају да су двоструко оштећени. Иако су деценијама издвајали новац за стамбене фондове у својим предузећима, нису добили ни стан, нити кредит. Другу неправду, како тврде, наноси им маћехински однос државе приликом поделе и давања у закуп социјалних станова.
ФОНДОВИ "ПУЊЕНИ" ДЕЦЕНИЈАМА
ФондовиИ за изградњу станова "пуњени" су од зарада запослених од 1960, па готово до 2004. године. Дугачак списак овако оштећених грађана није осетно скраћен ни доделом станова солидарности 1992. године. Уплаћивање стамбених доприноса обустављено је 2004. године, а људи без крова усмерени су на локалну самоуправу.
То је био разлог због кога су чланови Удружења подстанара Велеград затражили и промену прописа о социјалном становању. Они траже да држава и локална самоуправа издвајања за стамбене фондове уважи приликом конкурисања за непрофитне станове.
"Критеријуми на конкурсима су степен инвалидности, материјално стање, болест и слично", објашњава Жарко Грубић, из овог удружења.
Он додаје да су "ови станови намењени младим брачним паровима, уметницима и спортистима, социјалним случајевима, иако нико од њих није од плате издвајао паре за кров над главом. Тражимо да нам држава призна макар део средстава који смо издвојили током каријере".
Подстанари и сви који су издвајали од плате, сматрају да им припада 250 евра по години стажа или могућност да дођу до социјалних станова. Иза овог захтева стало је више од 80.000 грађана.
У Србији је од 1992. године откупљено више од 700.000 станова готово за бадава. Заједно са 300.000 стамбених кредита и зајмова, укупно се милион срећника лагодно скућило. У својину је тако прешло, према подацима, око 80 милиона квадрата.
Лјуди без властитог стана предлажу и да дужина радног стажа током кога је кандидат издвајао новац за стамбени фонд буде главни критеријум приликом конкурисања за социјални стан. Утешна награда била би и да се улагања у некадашње стамбене фондове признају приликом легализације дивљих објеката, у којима су се у међувремену скућили.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=04&dd=10&nav_id=599064
Захтев подстанара да се донесе закон о обештећењу, који су упутили Влади Србије, и даље је без одговора.
Лјуди без крова над главом редовно куцају на врата државних институција, јер сматрају да су двоструко оштећени. Иако су деценијама издвајали новац за стамбене фондове у својим предузећима, нису добили ни стан, нити кредит. Другу неправду, како тврде, наноси им маћехински однос државе приликом поделе и давања у закуп социјалних станова.
ФОНДОВИ "ПУЊЕНИ" ДЕЦЕНИЈАМА
ФондовиИ за изградњу станова "пуњени" су од зарада запослених од 1960, па готово до 2004. године. Дугачак списак овако оштећених грађана није осетно скраћен ни доделом станова солидарности 1992. године. Уплаћивање стамбених доприноса обустављено је 2004. године, а људи без крова усмерени су на локалну самоуправу.
То је био разлог због кога су чланови Удружења подстанара Велеград затражили и промену прописа о социјалном становању. Они траже да држава и локална самоуправа издвајања за стамбене фондове уважи приликом конкурисања за непрофитне станове.
"Критеријуми на конкурсима су степен инвалидности, материјално стање, болест и слично", објашњава Жарко Грубић, из овог удружења.
Он додаје да су "ови станови намењени младим брачним паровима, уметницима и спортистима, социјалним случајевима, иако нико од њих није од плате издвајао паре за кров над главом. Тражимо да нам држава призна макар део средстава који смо издвојили током каријере".
Подстанари и сви који су издвајали од плате, сматрају да им припада 250 евра по години стажа или могућност да дођу до социјалних станова. Иза овог захтева стало је више од 80.000 грађана.
У Србији је од 1992. године откупљено више од 700.000 станова готово за бадава. Заједно са 300.000 стамбених кредита и зајмова, укупно се милион срећника лагодно скућило. У својину је тако прешло, према подацима, око 80 милиона квадрата.
Лјуди без властитог стана предлажу и да дужина радног стажа током кога је кандидат издвајао новац за стамбени фонд буде главни критеријум приликом конкурисања за социјални стан. Утешна награда била би и да се улагања у некадашње стамбене фондове признају приликом легализације дивљих објеката, у којима су се у међувремену скућили.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=04&dd=10&nav_id=599064
