Da ti pričam o mom detetu

Da li vas smara kada vam drugi ljudi pričaju o svojoj deci?

  • Da

  • Ne

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stugots

stugots

Čovek
Poruka
36.833
Ne znam, možda sam ja loš čovek, možda je to zato što nemam decu, ali malo šta me toliko smara kao kada ljudi počnu da trtljaju o svojoj deci. Moje dete je ovakvo, moje dete je onakvo, moje dete ovo, moje dete ono, ček da ti pokažem sliku... znači katastrofa. Zašto ljudi uporno misle da je to nešto što bi druge ljude zanimalo?

Ortak mi preko vajbera stalno šalje slike svog deteta. Ne smem da mu kažem, licemerno pričam kako je lepo i to, ali najradije bih ga oterao u pizdu materinu. Mislim, stalo mi je i do njega i njegovog deteta, ali ne toliko da moram da dobijam dnevnu dozu.

Jesam li jedini? Nemoguće da sam jedini.
 
Jedini si! :zkez:

Zezam se, naravno da nisi jedini. Najčešće ljudi koji nemaju decu ne vole da im se mnogo priča o tuđoj deci. Ali zato dvoje roditelja kad sednu, mogu čitav dan da pričaju samo o tome....
 
Ja sam jedini koji je glasao Ne, za sada..

Deca su najvece blago, ali postoji i taj efekat kad te neko zamara njegovim detetom, bilo da je rodjak ili nije, sto pre svega zavisi kakva si osoba i da li imas decu.
Ja dok im ne nadjem mamu ne znam sta ce biti od mene...znam da se matori, a s istim i povecava se rizik bolesti kod deteta...
 
Little Redhead:
Ne kuni se. Svako u jednom trenutku života može biti ta osoba. :aha:
Ali opet, nije to ništa loše, sve dok je u normalnim granicama...
Kliknite za proširenje...

Ma nema ni teorijske šanse da budem ta osoba.

Slično kao kada pričaš o svakodnevnim uobičajenim dešavanjima na poslu. Ja to nikad ne radim, jer prvi ja ne želim to da slušam od drugih, ne interesuje me, a onda vođen tom logikom kapiram da to ide i vice versa. Pogotovo kad se bavimo totalno drugim stvarima. Ljudi pitaju to iz kurtoazije, kao ono ajde red je, to rade drugari... a u stvari ne žele to da slušaju, nema šanse da ih zanima nečija dosadna rutina na poslu.

Ili te pitaju iz čisto sebičnih razloga, da bi onda oni mogli da počnu svoju priču.
 
stugots:
Ma nema ni teorijske šanse da budem ta osoba.

Slično kao kada pričaš o svakodnevnim uobičajenim dešavanjima na poslu. Ja to nikad ne radim, jer prvi ja ne želim to da slušam od drugih, ne interesuje me, a onda vođen tom logikom kapiram da to ide i vice versa. Pogotovo kad se bavimo totalno drugim stvarima. Ljudi pitaju to iz kurtoazije, kao ono ajde red je, to rade drugari... a u stvari ne žele to da slušaju, nema šanse da ih zanima nečija dosadna rutina na poslu.

Ili te pitaju iz čisto sebičnih razloga, da bi onda oni mogli da počnu svoju priču.
Kliknite za proširenje...

Mene ne smori toliko kad mi prica neko o svom poslu(mada i to moze a bude dosadno) koliko me smori kad radimo na istom mestu i onda posle posla mi kaze ne znas kakva je guzva bila danas,ili nikad ne bi pogodila sta se desilo....kao da ja ne prolazim kroz to isto
 
Nisam imao, ili možda nisam registrovao takvu sutuaciju...Medjutim, decu gledam na način da im(svima bez izuzetka) želim sve najbolje, stoga takva priča me ne bi smarala, ionako sam 200 na sat. Čak mi je malo čudno što se svi isčudjavate, kao da ste dokoni pa ispijate hektolitre kafe kraj neke babe koja priča samo o unucima...Meni objektivno takva situacija ne može ni da se namesti.
 
stugots:
Ne znam, možda sam ja loš čovek, možda je to zato što nemam decu, ali malo šta me toliko smara kao kada ljudi počnu da trtljaju o svojoj deci. Moje dete je ovakvo, moje dete je onakvo, moje dete ovo, moje dete ono, ček da ti pokažem sliku... znači katastrofa. Zašto ljudi uporno misle da je to nešto što bi druge ljude zanimalo?

Ortak mi preko vajbera stalno šalje slike svog deteta. Ne smem da mu kažem, licemerno pričam kako je lepo i to, ali najradije bih ga oterao u pizdu materinu. Mislim, stalo mi je i do njega i njegovog deteta, ali ne toliko da moram da dobijam dnevnu dozu.

Jesam li jedini? Nemoguće da sam jedini.
Kliknite za proširenje...

nisi loš čovek, svašta
ti ćutiš a on šalje...
ništa, ćuti i dalje...:zcepanje:
 
stugots:
Ne znam, možda sam ja loš čovek, možda je to zato što nemam decu, ali malo šta me toliko smara kao kada ljudi počnu da trtljaju o svojoj deci. Moje dete je ovakvo, moje dete je onakvo, moje dete ovo, moje dete ono, ček da ti pokažem sliku... znači katastrofa. Zašto ljudi uporno misle da je to nešto što bi druge ljude zanimalo?

Ortak mi preko vajbera stalno šalje slike svog deteta. Ne smem da mu kažem, licemerno pričam kako je lepo i to, ali najradije bih ga oterao u pizdu materinu. Mislim, stalo mi je i do njega i njegovog deteta, ali ne toliko da moram da dobijam dnevnu dozu.

Jesam li jedini? Nemoguće da sam jedini.
Kliknite za proširenje...



Lako za smaranje, najgore kad očekuju da im sve odobravaš i hvališ. Nema srca za to i još nikom nisam rekao da mu je dete ružno, ali za nevaspitanu decu a pogotovo za njihove roditelje sam penicilin. S debljom iglom. :mrgreen::hahaha:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Da li postoji korelacija između pametnih telefona, depresije i samoubistva kod tinejdžera?
Odgovora
3
Pregleda
229
maybell
maybell
ForestGreen
Veštačka oplodnja- Da li je vreme da se zna više?
Odgovora
16
Pregleda
288
doppler
doppler
Nina
Poruka oca sinu ispred Tiršove
Odgovora
7
Pregleda
384
georgejune
georgejune

Back
Top