Јер слободу деловања немамо, и то је потпуно јасно, а ипак се осећамо одговорним за оно што чинимо.
То измирење слободе са нужношћу јесте питање које је вековима мучило филозофе а тек је Кант успео да га реши.
Problem je u tome sto
u jednom smislu sloboda volje postoji dok
u drugom smislu sloboda volje mozda ne postoji.
Jedan od ta dva smisla jeste svakidasnji i u tom svakidasnjem smislu slobodna volja
svakako postoji. Drugi od ta dve smisla jeste nesvakidasnji, striktno filozofski, i u tom smislu slobodna volja
mozda ne postoji (sve zavisno od toga da li je univerzum potpuno ili samo delimicno determinisan.)
Problem je u tome sto ti, kao i fool-ozofi koje muce ovakvi kvazi-problemi, ne shvataju da jedan te isti termin koristite na dva razlicita nacina.
To je logicka greska koja se zove
ekvivokacija.
https://en.wikipedia.org/wiki/Equivocation
In logic, equivocation ('calling two different things by the same name') is an informal fallacy resulting from the use of a particular word/expression in multiple senses throughout an argument leading to a false conclusion.
http://mom.rs/logicke-greske-peti-deo-greske-dvosmislenosti/
Okolišanje ili vrdanje (ekvivokacija)
Do ove greške dolazi kada se isti pojam koristi na dva različita načina.
Ova greška se najlakše uočava tako što identifikujemo reč ili deo rečenice koji se koristi dva puta u tvrdnji, a zatim je neophodno dokazati da je upotreba reči u jednom kontekstu različita od upotrebe u drugom, i da je samo jedna od te dve upotrebe adekvatna.
Neki od primera su:
Engleski je jezik.
Jezik je fizioloski organ.
Engleski je fizioloski organ.
Kosa se koristi za baštenske poslove.
Ja imam na glavi kosu,
Moja kosa se koristi za baštenske poslove.
Meteorolozi su najavili da će padati grad.
Beograd je grad,
Beograd će padati.
Tipican argument da je slobodna volja samo iluzija:
P1. Da bi Pera mogao da izabere da li ce pomeriti kralja ili topa, Pera mora da ima slobodnu volju.
P2. Pera nema slobodnu u volju u smislu da je njegovu odluku da pomeri kralja odnosno topa uzrokovao neki prethodni dogadjaj.
Z. Dakle, Pera ne moze da bira da li ce da pomeri kralja ili topa.
Prva premisa je tacna i druga premise je mozda (ne nuzno) tacna ali zakljucak u svakom slucaju ne sledi jer se u prvoj recenici izraz "slobodna volja" koristi na jedan nacin a u drugoj na drugi.
U svakidasnjem smislu, kad se kaze da neko ima slobodnu volju misli se na to da bi mogao da uradi nesto kada bi to hteo da uradi.
Recimo, ako bih hteo da odem do prodovnice, ja bih to mogao da uradim bez problema. Medjutim, posto necu, ja to ne cinim.
U tom smislu, ja imam slobodnu volju. Ako bih hteo a ne bih mogao da odem do prodavnice, onda ne bih imao slobodnu volju tj. moja volja bi bila ogranicena.
U tom svakidasnjem smislu, niko od nas nema
potpunu slobodnu volju jer niko od nas ne moze da uradi sve sto pozeli.
U tom svakidasnjem smislu, volja svakog pojedinca ima manji ili veci stepen slobode.
