Mediala i oko nje

Milić od Mačve (30. oktobar 1934, Belotić — † 8. decembar 2000, Beograd), bio je jedan od najpoznatijih srpskih slikara XX veka.Milićevo pravo ime bilo je Milić Stanković ali je široj javnosti više poznat pod svojim umetničkim pseudonimom Milić od Mačve, značenja da je poreklom iz Mačve, oblasti u severozapadnoj Srbiji čiji je najveći grad Šabac. Srednjoškolsko obrazovanje je završio u Šabačkoj gimnaziji. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti (danas, Fakultet likovnih umetnosti) 1959. godine. Nakon toga je bio na studijskom boravku u Parizu. Prvu samostalnu izložbu otvorio je 1. septembra 1959. u Beogradu. Prvu samostalnu izložbu u inostranstvu imao je 1964. godine u Ženevi. Član je ULUS od 1960. godine. Tokom 1964. i 1965. godine živeo je i radio u Parizu, potom u Beogradu, Briselu, Belotiću, na Zlatiboru i na Pirosu (Grčka). Bio je jedan od 13 članova društva „Medijala“, osnovanog 1956. (ili 1958.[traži se izvor od 09. 2009.]) godine. Članovi grupe bili su: Olja Ivanjicki, Miro Glavurtić, Vladimir Veličković, Kosta Bradić, Ljuba Popović, Dado Đurić, Milić od Mačve, Vladan Radovanović, Uroš Tošković, Milovan Vidak, Siniša Vuković i Svetozar Samurović. Na njegovim slikama dominiraju lebdeći balvani po kojima je naročito poznat, zatim užarene lopte i sante leda. Njegovi uzori u slikarstvu bili su Boš, Brojgel, Ivan Generalić i Salvador Dali, a za njegovo slikarstvo bi se moglo reći da je svojstvena mešavina figurativnog nadrealizma i naivne umetnosti. Osim slikanja bavio se i arhitekturom (projektovao je i sagradio tri ateljea), vajarstvom i pisanjem poezije. Imao je specifičan stil odevanja: crni plašt sličan mantiji, crnu beretku i štap nalik na vladičanski.Devedestih godina XX veka istupao je u javnosti kao zastupnik Srpske autohtonističke škole koja smatra da su Srbi najstariji narod na svetu. Verovao je u Teslino tajno oružje i pominjao ga u vidu pretnje “ako samo jedna bomba padne na Beograd…”. Bio je protivnik Srpske akademije nauka i umetnosti i predlagao da se nekim akademicima oduzmu doktorske titule. U nekim krugovima važio je za jednog od najvećih srpskih rodoljuba. Gradu Kruševcu ostavio je oko 130 slika, uglavnom ulja na platnu, uz nekoliko akvarela i grafika.Njegova ćerka je poznata multimedijalna umetnica Simonida Stanković

- - - - - - - - - -

Zmajev let

Настанак Медиале
1953. године у Дому омладине, који се тада налазио на Обилићевом венцу у Београду, на изложби о Ле Корбизјеу - Леонида Шејке и Синише Вуковића - студената архитектуре дошли су Дадо Ђурић и Урош Тошковић, и то се може сматрати првим контактом чланова будуће групе Медиала јер они, ту, на самој изложби одмах налазе заједнички афинитете да остваре нешто што ће у њиховом стваралаштву сјединити време и човека, као и прошлост и будућност.

Језгро групе се полако шири када се, 1957. године формира друштво пријатеља Балтазар, које сачињавају Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Миро Главуртић, Дадо Ђурић, Мишел Контић, Урош Тошковић, Вукота Вукотић, Пеђа Ристић и Оља Ивањицки.

Већ идуће године друштво - група је имала и свој први заједнички наступ под именом уметничка група Медиала, и на изложби под називом - Медијална истраживања - учествују Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Миро Главуртић и Владан Радовановић, а поставка изложбе је обухватала слике, објекте, фотографије, текстове као и звукове - тонове. Потом следи изложба у Галерији графичког колектива 1959. године, када се групи придружују и други уметници, а 1960. године је приређена и трећа изложба. Група Медиала, ма колико је често мењала свој састав, остаје увек доследна својој првобитној идеји, па је и због тога Медиала имала велики утицај на савременике, а и изван групе се све више и више ширио њен утицај на велики део људи и стваралаца.

У самом период формирања групе, од 1957. године до 1958. године, рад групе прате програмски текстови, објављивани у Видицима, а затим и у другим часописима.

Ставови, начела и програм групе најпотпуније су изложени у првом броју часописа Медиала који је изашао 1959. године у Београду. 1964. године, Леонид Шејка је објавио и књигу Трактат о сликарству - награђена Нолитовом наградом за књижевност 1968. године - као један од главних теоретичара Медиале. Поред Шејке ту су били и Главуртић и Вуковић, чији су се заједнички ставови рефлектовали на идеје које су се рађале приликом дугих разговора и сусрета свих чланова групе.



Leonid Šejka ...Terasa tigra !969g

Milovan Vidak

Медиала је покушала да спроведе спајање традиционалних вредности са савременим токовима, угледајући се на уметност ренесансе и класицизма. Тај спој класичног и модерног, чланови Mедиале су својим личним сензибилитетом доводили у посебан однос стварајући аутентично виђење света.



Mediala- Glavurtic, slikar
Miro Glavurtić

MIRO GLAVURTIĆ

(1932-)

Miro Glavurtić nije bio umetnik po obrazovanju u vreme kada je počeo da se bavi izradom jednog filozofskog i estetičkog elaborata koji je prethodio osnivanju MEDIALE. I pored toga bavio se slikarstvom, a crtež mu je bio izrazito maštovit, snažan i impresivan do te mere da je mogao inicirati druge umetnike na pomeranje granica modernog slikarstva.

Članovi:

Leonid Šejka

LEONID ŠEJKA

(1932-1970)

Leonid Šejka bio je u potpunosti posvećen svetu umetnosti, filozofije, književnosti, nauke. Erudita, imao je sposobnost i dar za razumevanje i elaboraciju različitih ideja i sposobnost da ih kao takve predstavlja krugu ljudi koji su činili deo njegovog bližeg ali i šireg okruženja.

Jedan je od teoretičar ai osnivača umetničke grupe MEDIALA.

Učestvuje na svim izložbama Mediale do 1970. godine, uzima aktivno učešće u njenom radu i za njega se može reći da je do poslednjeg dana života bio pokretačka snaga ove umetničke grupe. Trudio se da što više umetnika okupi oko Mediale, da im pruži dovoljan prostor za afirmaciju ličnih stavova i iskazivanja sopstvenog identiteta, ali da im približi stavove i načela Mediale.

Njegov doprinos stvaranju teorijske postavke Mediale izuzetno je značajan. Jedan je od osivača grupe. Kao erudita, mislilac i plodan pisac dao je obrazloženje i široko tumačenje imena grupa MEDIALA koja je dobila ime na njegov predlog i na osnovu njegovog povezivanja koncepcije i ideje koje grupa kao jedinstvo suprotnosti u sebi nosi.



Mediala- Olja Ivanjicki
Olja Ivanjicki

OLGA OLJA IVANJICKI

(1931-2009)

Prva dama Mediale, Mona Liza i Kraljica Teuta, Leonardova kći.

Istovremeno je stub i stožer i krov i pokrivač medialne kuće. Po obrazovanju vajar, po opredeljenju multimedijalni umetnik, slikar, dizajner, modni kreator, pesnik. Prošla je kroz mnoge faze umetničkog života i rada, pa i kroz takve kao što su pop art i hepening. Neumorni i strasni crtač, a u crtežima istraživala i pronalazila ali ih i posmatrala kao autohtona dela.žJedan od osnivača Društva prijatelja Baltazara i jedan od osnivača Mediale.



Mediala- Vuković
Siniša Vuković

SINIŠA VUKOVIĆ

(1932-2011)

Slikar i arhitekta, teoretičar umetnosti, likovni kritičar, profesor, jedan od osnivača i teoretičara Mediale. Lično moto – Slikam, dakle postojim. Sa Leonidom Šejkom izlagao još u školskim danima. Iako arhitekta po školovanju, posvećeni slikar, erudita i mistični katalogizator i klasifikator. Ostavio je niz tekstova o Mediali, o integralnom slikarstvu i mnogočemu drugom, prilježni čuvar Uerke (Ureda za registraciju i klasifikaciju), posvećenik i tragalac za sintezom istorijskih iskustava, mistike, proviđanja i integralne umetnosti.



Mediala- Vidak
Milovan Vidak

MILOVAN VIDAK

(1926-2003)

Član je umetničke grupe Mediala od njenog osnivanja u Beogradu.

Slikarstvom se bavio od pedesetih godina 20. veka kada napušta vojnu službu i prihvata slikarski kist. Umetničku karijeru počeo je kao amater, družeći se sa umetnicima. Ozbiljno se posvetivši novom pozivu, on uzima aktivno učešće u tumačenju i interpretaciji umetnosti i 1952. godine piše estetički i umetnički Kodeks. Stvorio na platnu čitave svetove i građevine novog sveta, preciznog poteza, mističnog i futurističkog sadržaja, majstorskog zahvata.

Izabrao je slikarstvo kao svoje životno opredeljenje, stvarajući aktivno do kraja života.



Mediala. Milic od macve
Milić Stanković od Mačve

MILIĆ STANKOVIĆ – MILIĆ OD MAČVE

(1934-2000)

Kostur Radovanov, unuk Pantelijin, Milić Ledeni, Srpski Barbarogenije.

Slikar maštovnjak, izuzetno plodan i nadaren umetnik, najdublje vezan za svoje podneblje, porodična predanja, bajke, snoviđenja. Zalagao se za nacionalnu umetnost, prikazujući nacionalne teme i junake u predelima fantastičnih iracionalnih ali ličnih vizija. Magija njegovog slikarstva ostavila je dubok trag u srpskoj umetnosti. Vešt polemičar i pesnik, multimedijalan umetnik nesagledive energije, ostavio je za sobom izuzetna umetnička dela.

Srpska kombinacija Brojgela, Boša i narodne baštine.

Mediala- Vladan Radovanovic
Vladan Radovanović

VLADAN RADOVANOVIĆ

(1932-)

Ličnost širokog stvaralačkog angažmana. Kompozitor, knjižnjvnik, teoretičar umetnosti, umetnik u oblasti vizuelne umetnosti, ali i u oblasti svih drugih umetničkih disciplina.Može se reći da je pluralizam opšte obeležje njegovog stvaranja – istraživanja i to ne samo u oblasti stilova i umetničkih disciplina već u umetnosti kao celini.

Učestvovao je na prvoj izložbi Medialna istraživanja. Tom prilikom predstavio svoje eksperimentalne radove. Iako su mu radovi izlagani i na drugim grupnim izložbama Mediale, tvrdi da je njegovo stvaralaštvo otišlo u drugom pravcu i da time ne pripada Grupi.



Mediala. kosta bradic
Kosta Bradić

KOSTA BRADIĆ

(1927-)

Slikar snažnog talenta, sjajan precizan crtač, nadahnuto slika i crta blagoslovene trenutke iz porodičnog života, istorijske i religiozne kompozicije, portrete i pejzaže. Izuzetno plodan slikar koji je prolazeći kroz razne faze u stvaralaštvu ostvario ne samo lični stil, već i posebnu slikarsku tehniku, kojom je došao do vlastitog osvetljenja u slici. Njegove slike isijavaju svetlost, one je stvaraju i reflektuju posebnu atmosferu, koja predstavlja krunu njegovih dugogodišnjih istraživanja na planu izučavanja tehnoloških mogućnosti i postupaka u slikarstvu.

Član je Mediale od samog početka angažovanja ove grupe..



Mediala, Tošković
Uroš Tošković

UROŠ TOŠKOVIĆ

(1932-)

Uvek ekscentričan, kako u izgledu i ponašanju, tako i u slikarstvu, Uroš tošković stvara zaseban identitet kroz poseban pristup umetnosti, modelima, svakodnevnim situacijama koje crta, pre svega crta. Mračni likovi, još mračnije prikazani u atmosferi izgubljenosti i posebne pežorativnosti, koja u njegovim delima uvek ima jednu definitivnu granicu preko koje ne prelazi ni u trenucima iskrene nadahnutosti da nam po svaku cenu prikaže svoje viđenje stvarnosti i svog nihilizma.

Dolaskom Uroša Toškovića iz Crne Gore u Beograd, na studije, gde je upisao Akademiju likovnih umetnosti i upoznavanjem sa Sinišom Vukovićem, Leonidom Šejkom, njihovim druženjem sa Dadom đurićem, dolazi do stvaranja male grupe zanesenjaka, umetnika koji šetaju Beogradom, crtaju, druže se. Oko njih se formira krug ljudi koji ih prati, a Mediala polako ali sigurno postaje stvarnost.

Postaje član Mediale i izlaže sa grupom. Odlazi u Pariz gde živi do 1979. godine kada se vratio u zemlju.



Mediala Dado
Miodrag Dado Đurić

MIODRAG DADO ĐURIĆ

(1933-2010)

Miodrag Dado Đurić poreklom je iz umetničke porodice u kojoj je umetnost bila sastavni deo života – na Cetinju gde je rođen, u Herceg Novom, Beogradu, u Francuskoj gde je živeo do kraja života.

Njegovo slikarstvo ima nesagledivu snagu, upornost i plodnost koja fascinira i čini ga jednim od najznačajnijih slikara današnjice. Duboko autentičan, stvarao je dela na svom imanju u Eruvalu kod Pariza, odvojen od sveta u tišini svojih misli, koje nadiru velikom brzinom i pretapaju se u njegove slike. Sjajan, genijalan crtač, umetnik koji je osećao život na poseban način.

Jedan od umetnika koji je značajno uticao na formiranje jezgra buduće Mediale, početkom pedesetih godina u Beogradu.



Mediala, Samurovic
Svetozar Samurović

SVETOZAR SAMUROVIĆ

(1928-2001)

Mirne, blage prirode, Samurović je slikar posebnog lirskog temperamenta. Njegove slike odišu harmonijom, spokojstvom, mirom koji nas ispunjava zadovoljstvom, a smireni tonovi njegove palete koja je bogata i skladna uvode nas u poseban svet ispunjenosti i dostižnosti davno prošlih ali i budućih vremena koja su pred nama.

Bio je član Mediale, možda najdiskretniji, ali koji je svojim slikama sa lakoćom i neosetno ispunjavao sve zahteve koje je Mediala proklamovala u svojim javnim nastupima i na izložbama.



Velickovic, Mediala
Vladimir Veličković

VLADIMIR VELIČKOVIĆ

(1935-)

Jedan od «velike četvorice» medialaca koji žive u Francuskoj. Profesor i član Francuske akademije umetnosti.

Arhitekta po obrazovanju, virtuozni crtač, veoma rano se opredelio za slikarstvo kao svoj lični umetnički izbor. Od 1966. živi i stvara u Parizu.

Slikarstvo Vlade Veličkovića odaje jedan mračan i težak pogleda na svet u kome destrukcija ima stalan zamah. Na njegovim slikama ona je u pokretu, ne miruje, u njenoj funkciji su i crtež i boja i potez, koji međusobno ostvaruju snažan i nelagodan osećaj užasa i opomene.

Sa Medialom izlaže od 1966. godine.

Ljuba Popović

LJUBA POPOVIĆ

(1934-)

Pripada pariskom krugu medialaca, živi i stvara u Parizu, ali je kao i ostali članovi Mediale stalno prisutan na izložbama grupe. Od samog početka stvaranja i osnivanja Mediale inspirisan je njenim duhom. Njegovo slikarstvo stapa se i utapa u osnovne postulate medialnog stvaralaštva i na jedan neosetan način gradi njegov poseban odnos sa ostalim članovima grupe. Njegovi crteži prepuni fantastike, sazdani od realnih i čvrstih formi, na njegovim slikama omekšavaju i pretapaju se u nežne erotske figure žena a čak i kada slika ružne figure, gradi njihovu formu na smiren statičan način, umirujući njihovu lošiju konotaciju bogatim koloritom.

Pedja Isus

PREDRAG RISTIĆ – PEĐA ISUS

(1931-)

Poznat kao Peđa Isus, arhitekta, projektovao je integralnu arhitekturu, solarni hram sa jednokrakim krstovima. U Medialinom Uerka nazvan plemenitim neimarom, koji otkriva svoju dušu i traži molitvu za sebe. U Mediali je i pre Mediale, družio se sa Šejkom još od studentskih dana. Shvatio suštinu teorije skupova šetajući po beogradskoj “štrafti”, a zatim je primenio na “teoriju akustike dvorana” i projektovanje jedinstvenog muzičkog instrumenta “drndafona” . Mediala je nastala u njegovom potkrovlju, a njegov ujak Ivan Tabaković, nekim pripadnicima Mediale pomogao je u teškim trenucima sukoba na Likovnoj akademiji. Peđa Isus projektovao je oko 90 crkava širom pravoslavnog sveta.

Misel Kontic

MIŠEL KONTIĆ

Slikar o kome je ostao samo mit o jednom dendiju, koji je težio eleganciji, izražavajući tako jednu nostalgiju ali i otpor socrealističkom sivilu. Niko više ne zna ni da li mu je to bilo pravo ime, ni kada se rodio ni kuda je otišao. U Registru članova Baltazara, prethodnice Mediale, a opet u Uerka, za Kontića je zapisano: “U buketima preciznih zamisli rasla je njegova ličnost, sa druge strane očajanja, cvetala tiho i neuhvatljivo između jedva naslućenih granica. ” Koliko je poznato, sezdesetih godina otisnuo se u Ameriku i tamo mu se gubi svaki trag. Jedino svedočanstvo o njegovom postojanju i delovanju može se naći na stranicama Medialinog Ureda za registraciju i klasifikaciju.

Ilija Savic

ILIJA SAVIĆ

(1936-1966)

Mistični i ćutljivi filozof Mediale, za koga je Leonid Šejka verovao da će u svom delu objediniti Leonarda, preciznost Pola Valerija, poetičnost Edgara Alana Poa i vizionarstvo Viljema Blejka. Savić je u Medialu uveo Viljema Blejka, i niz do tada nepoznatih filozofa i mistika. Posedovao je veliku biblioteku, naročito knjiga na engleskom jeziku. On i Šejka su krajem pedesetih izveli i crnomagijski ritual sa oblačenjem crnih sakoa svojih umrlih očeva. Ubrzo, nekoliko godina kasnije, umro je Ilija Savić, zatim njegov brat Dušan koji je fotografisao tu ritualnu scenu, a 1970. i Leonid Šejka. Dolores Ćaće, takođe psiholog i pesnikinja, bila je Savićeva supruga i svojevrsna crna muza Mediale, suprotno od Olje Ivanjicki. Negde i koren razdora Mediale i leži u toj podeljenosti, između Meda i Ale, između dobra i zla, između suprotnosti belog i crnog. Šejka, Savić, Dolores i Čudina otišli su u jednom trenutku u suprotnom pravcu, u misticizam, okultno.

Osvajanje Meseca...Olja ivanjicki

Olja Ivanjicki--Faraon je došao da ostane..2005g

Olja Ivanjicki, Faraona i Ra

Leonid Šejka, Terasa blage vesti 1967. godine, ulje na drvetu

Leonid Šejka 1932 - 1970 slike i crtezi

Vladimir Veličković Gavrani

Akademik Vladimir Veličković posle jedanaest godina ponovo izlaže u Beogradu, u Galeriji SANU i Muzeju Zepter. Veličković priča za Avant Art o gavranima kao temi, svetu u kome nema spasenja,...

Olja Ivanjicki, Kaciga

Olja Ivanjicki

Zajednička slika svih članova Medijale...200x300cm veličine

Vlada Veličković

Leonid Šejka

Miodrag Dado Đurić

Dado Đurić

Dragoš Kalajić