Ekspresionizam

Poli46

Stara legenda
Poruka
83.620
Експресионизам започиње прелиминарним периодом од 1885. до 1900. године, чији су представници умјетници Винсент Ван Гог, Пол Гоген, Едвард Мунк и Џејмс Енсор. Њихово дјело представља напуштање веселе сензуалности импресиониста, концентришући се на проблеме саме личности. Ван Гог је у својим сликама већ довео у питање хроматски израз бојом који су практиковали импресионисти, уздижући га до специфичног експресивног израза. Допринос Гогена је синтетичка артикулација ритма на платну преко орнаменталних форми у прилог цјелокупног доживљаја. Тај нови начин изражавања стиже у Њемачку дијелом преко умјетности Тулуз-Лотрека.

Тада почињу са радом двије њемачке умјетничке групе Мост (Die Brücke), у Дрездену, и Плави јахач (Der Blaue Reiter), у Минхену. У Француској се паралелно развија сличан покрет, фовизам, чији представници стварају у Паризу (Анри Матис, Морис Вламник, Андре Дерен, Морис Утрило, Кес ван Донген, Раул Дифи) и “peintres maudites” (Амедео Модиљани, Марк Шагал, Жорж Руо, Хаим Сутин) који се, такође својом лирском меланхолијом и страственим сензибилитетом, удаљавају од опојног колоризма импресиониста.

У дјелима сликара групе Мост (Ернст Кирхнер, Карл Шмит-Ротлуф, Ерих Хекел, Ото Милер, Макс Пехштајн и Емил Нолде) изражена је непрекидна криза личности са индивидуалном трагедијом друштвеног слома, окарактерисаног френетичним ритмом потеза кистом и жарким бојама. Унутрашња борба духа са стварношћу природе појављује се у пејзажима тих сликара као визија невиности.

Група Плави јахач (Франц Марк, Август Маке, Габријела Минтер, Василиј Кандински, Паул Кле и Алексеј Јавленски), чије име долази од једне слике Кандинског, била је уједињена више по тражењу духовног у сликарству, него по стилу и форми. Њихова дјела, која се карактеришу по експерименту и оригиналности, отварају врата апстрактној умјетности.

Већина умјетника из групе Плави јахач ће касније бити професори у државној школи за архитектуру и примјењене умјетности Баухаус (основана у Вајмару 1919. године), међу којима ће се нарочито истаћи као педагози Василиј Кандински и Паул Кле.

250px-Otto_Mueller_Zwei_M%C3%A4dchen_im_Schilf.jpg


Неки од представника експресионизма
Паула Модерсон-Бекер (Paula Modersohn-Becker)
Макс Бекман (Max Beckman)
Ловис Коринт (Lovis Corinth)
Ото Дикс (Otto Dix)
Георг Грос (George Grosz)
Ерих Хекел (Erich Heckel)
Василиј Кандински (Wassiliy Kandinsky)
Алексеј Јавленски (Alexei Javlensky)
Наталија Гончарова (Natalia Goncharova)
Ернст Кирхнер (Ernst Ludwig Kirchner)
Оскар Кокошка (Oskar Kokoschka)
Франц Марк (Franz Marc)
Аугуст Маке (August Macke)
Лудвиг Маидер (Ludwig Meidner)
Ото Милер (Otto Müller)
Едвард Мунк (Edvard Munch)
Габријела Минтер (Gabriele Münter)
Емил Нолде (Emil Nolde)
Макс Пехстаин (Max Pechstein)
Кристијан Ролфс (Christian Rohlfs)
Егон Шиле (Egon Schiele)
Арнолд Шенберг (Arnold Schönberg)
Хаим Сутин (Chaim Soutine)

200px-Schiele_-_M%C3%A4dchen_mit_Haube_-_1910.jpg


Egon Schiele
 
Poslednja izmena:

Back
Top