Fiamma
Iskusan
- Poruka
- 6.964
Link ka novoj temi:
https://forum.krstarica.com/threads/frida-kahlo-1907-1954.935716/
Фрида Кало (1907—1954) је била мексичка сликарка.
Рођена је као Магдалена Кармен Фрида Кало и Калдерон у родитељској кући у Којоакану, који је у то време био мало предграђе града Мексика. Њен отац је био сликар и фотограф немачко-јеврејског порекла, чија је породица потекла из Орадее у Румунији. Кало је била запажена по својој неконвенционалној појави, укључујући јако наглашене обрве и танке брчиће које није уклањала.
У шестој години је оболела од дечије парализе због чега јој је десна нога била тања од леве. Фрида је овај деформитет скривала носећи дуге сукње живописних боја. Осим тога имала је урођену болест под називом spina bifida која је утицала на развој њене кичме и ногу.
Са 19 година је доживела страшну саобраћајну несрећу када се аутобус којим се возила сударио са тролејбусом. У овом удесу су јој сломљени кичма, ребра, карлица, кључна кост, на десној нози је имала 11 прелома, а стопало и раме су ишчашени. Гвоздена шипка јој је пробила грудни део и материцу због чега је касније имала репродуктивних проблема.
Иако се опоравила од повреда и након 35 операција успела да прохода, имала је психичке последице цео живот.
Након саобраћајне несреће, Кало је одустала од медицинске каријере и окренула се сликарству. Сликајући сопствена искуства, њени радови су често били шокантни у приказима бола и тешког живота жена. Чак 55 од њене 143 слике су аутопортрети који садрже лични симболизам допуњен графичим анатомским референцама. Била је под утицајем аутохтоне мексичке културе, чије је виђење сликала јаким бојама, мешавином реализма и симболизма.
Њене слике су привукле пажњу сликара Дијега Ривере, за кога се касније и удала. Била је активни присталица комунизма. Сматра се да је била у вези са Лавом Троцким, кога су убили агенти Јосифа Висарионовича Стаљина у стану у граду Мексику, 1940. После смрти Троцког, Фрида га се одриче и постаје стаљиниста/антиреволуционар, називајући Маову Кину „новом надом социјалиста“. Њен дом је био украшен многим соцреалистичким уметничким делима, укључујући портрете Маркса, Енгелса, Стаљина и Маоа.
Иако је рад Фриде Кало понекад класификован као надреалистички, и она јесте неколико пута излагала са европским надреалистима, сама је одбацила такву категоризацију. Њена преокупација женским темама и фигуративном веродостојношћу којом их је представљала, начинила је од ње феминистичку култну личност задњих деценија XX века.
Кало је умрла 13. јула 1954 од емболије плућа. Њен пепео је стављен у преколумбовску урну која је изложена у њеном бившем дому Плава кућа (La Casa Azul) у Којоакану, који је претворен у музеј и садржи велики број њених радова.
Биографски документарни филм, који садржи оригиналне снимке, под насловом „Фрида Кало“, снимљен је 1982. године у Немачкој. Режисер Пол Ле Дук је снимио филм „Фрида, природа коју живим“ (Frida, naturaleza viva) са Офелијом Медином у насловној улози, 1981. године, а 2002. Мирамакс је снимио филм „Фрида“ са Селмом Хајек у насловној улози.
https://forum.krstarica.com/threads/frida-kahlo-1907-1954.935716/
Фрида Кало (1907—1954) је била мексичка сликарка.
Рођена је као Магдалена Кармен Фрида Кало и Калдерон у родитељској кући у Којоакану, који је у то време био мало предграђе града Мексика. Њен отац је био сликар и фотограф немачко-јеврејског порекла, чија је породица потекла из Орадее у Румунији. Кало је била запажена по својој неконвенционалној појави, укључујући јако наглашене обрве и танке брчиће које није уклањала.
У шестој години је оболела од дечије парализе због чега јој је десна нога била тања од леве. Фрида је овај деформитет скривала носећи дуге сукње живописних боја. Осим тога имала је урођену болест под називом spina bifida која је утицала на развој њене кичме и ногу.
Са 19 година је доживела страшну саобраћајну несрећу када се аутобус којим се возила сударио са тролејбусом. У овом удесу су јој сломљени кичма, ребра, карлица, кључна кост, на десној нози је имала 11 прелома, а стопало и раме су ишчашени. Гвоздена шипка јој је пробила грудни део и материцу због чега је касније имала репродуктивних проблема.
Иако се опоравила од повреда и након 35 операција успела да прохода, имала је психичке последице цео живот.
Након саобраћајне несреће, Кало је одустала од медицинске каријере и окренула се сликарству. Сликајући сопствена искуства, њени радови су често били шокантни у приказима бола и тешког живота жена. Чак 55 од њене 143 слике су аутопортрети који садрже лични симболизам допуњен графичим анатомским референцама. Била је под утицајем аутохтоне мексичке културе, чије је виђење сликала јаким бојама, мешавином реализма и симболизма.
Њене слике су привукле пажњу сликара Дијега Ривере, за кога се касније и удала. Била је активни присталица комунизма. Сматра се да је била у вези са Лавом Троцким, кога су убили агенти Јосифа Висарионовича Стаљина у стану у граду Мексику, 1940. После смрти Троцког, Фрида га се одриче и постаје стаљиниста/антиреволуционар, називајући Маову Кину „новом надом социјалиста“. Њен дом је био украшен многим соцреалистичким уметничким делима, укључујући портрете Маркса, Енгелса, Стаљина и Маоа.
Иако је рад Фриде Кало понекад класификован као надреалистички, и она јесте неколико пута излагала са европским надреалистима, сама је одбацила такву категоризацију. Њена преокупација женским темама и фигуративном веродостојношћу којом их је представљала, начинила је од ње феминистичку култну личност задњих деценија XX века.
Кало је умрла 13. јула 1954 од емболије плућа. Њен пепео је стављен у преколумбовску урну која је изложена у њеном бившем дому Плава кућа (La Casa Azul) у Којоакану, који је претворен у музеј и садржи велики број њених радова.
Биографски документарни филм, који садржи оригиналне снимке, под насловом „Фрида Кало“, снимљен је 1982. године у Немачкој. Режисер Пол Ле Дук је снимио филм „Фрида, природа коју живим“ (Frida, naturaleza viva) са Офелијом Медином у насловној улози, 1981. године, а 2002. Мирамакс је снимио филм „Фрида“ са Селмом Хајек у насловној улози.
Poslednja izmena od moderatora:
