Istoričari o zločinu u Srebrenici

Srebrenica nije ni zlocin. Oni koji su poginuli u probijanju ka potocarima su naoruzane jedinice bez obzira imali 40 ili 14 godina.
Svima je jasno koja je prevara Srebrenica.
To sto "bosnjaci" daju deci od 14,15 godina puske i kad poginu u bitci ne cini ih civilima. Kad gomila devojcica od 13 godina zatrudni na ekskurziji govori puno o njima...
Mladic nije imao ovlascenja da ubija civilie (niti mu je to bila namera) i da radi na svoju ruku stvari, posebno transport razmenu trgovinu stanovnistva, to je jasno svakom ko ima razuma. Mladicu je naredjenje doslo sa vrha. Civili su u autobusima transportovani u srednju Bosnu.

Myth Busters-The Hoax of the Death Camps in Bosnia
 
9/11 su uradili cionisti. Niko sa malo razuma ne veruje cionistickim lazima i cartoon fizici oficijalne price, muslimani nemaju veze s 9/11...
Holokaust je prevara u koju veruju maloumnici i promovisu cionisti, 90% sveta vidi da je to cista prevara. Oficijalni dokazi su bili eksterminacija atomskom bombom, gasni kombiji i komore, pravljenje sapuna, lampi, smanjenih glava...

False News Trial -- 24 Joseph G. Burg - Institute for Historical Review
https://www.google.com/search?q=joseph+g+burg+24+news+trial&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b

The National Association of Forensic Criminologists, Archeologists ...
http://www.nafcash.com/

A Prominent False Witness: Elie Wiesel - Institute for Historical Review
http://www.ihr.org/leaflets/wiesel.shtml

Bombardovanje Dresdena je pravi genocid, Srbi, Rusi, Ukrajinci su doziveli pravi genocid u prvom i drugom svetskom ratu, holodomoru... ali o tim pravim genocidima niko ne govori je kad se desi pravi genocid zrtva ne pravi biznis od toga ne unovcava i pravi holivud od svog genocida, dok su prevare lazni genocidi holivud stilizovani za debilne mase i od njih naprvaljena ogromna propagandna masinerija i biznis s ciljem da to prihvate korisni idioti.
 
Lako se vidi se da je Srebrenica prevara.
Mladic je njih usred borbe i proboja hvatao kao pilice da bi ih posle streljao, ocigledno svima sa logickim misljenjem koliko je to realna mogucnost a koliko korisna bajka srpskih neprijatelja.

- - - - - - - - - -

Da ne govorimo da je ocigledno namesteno da se naoruzavaju Naser Oricevi u demiliterizovanoj zasticenoj zoni, i pravi genocid nad srpskim civilima samo da se isprovocira odmazda koja je trebalo da sluzi politickim ciljevima unedogled, ali ni tad nisu uspeli da isprovociraju genocid.
Sve je bilo namesteno, i tajne sluze su odradile krvav posao unistenja i progona Srba iz Hrvatske i Bosne i namestanja Srbima...
 
Dovoljno je ukljuciti logiku. Kao prvo, nemoguce je jednu citavu diviziju zarobiti. Naravno nije zarobljena, vec je poprilicno stradala u proboju za Tuzlu.


Evo malog spiska ljudi koji su stradali pre ili posle jula 95, a nalaze se na ploci u Potocarima.


Fetahija (Nazif) Hasanovic, 1955. g.- umro 15. 12. 1996. g, Srebrenica.
Sukrija (Arnil) Srnajlovic, 1946. g. - umro 2. 5. 1992. g, Zaluzje.
Maho (Suljo) Rizvanovic, 1953. g.- umro 3. 1. 1993. g, Glogova.
Mefail (Meho) Dernirovic, 1970. g.- umro 10. 5. 1992. g, Krasanovici.
Redzic (Ahrnet) Asirn, 1949. g.- umro 22.4. 1992. g, Bratunac.


Tu su Osman (Ibro) Halilovic (1912-1989), Nurija (Smajo) Memisevic (1966-1993), Salih (Saban) Alic (1969-1992), Mujo (Hasirn) Hadzic (1954-1993), Ferid (Ramo) Mustafic (1975-1993), Hajrudin (Ismet) Cvrk (1974-1992).


Stradali u borbama novembra 1993

Cerirnovic (Mustafa) Mujo - 12.4. 1938, Sebjocina-Vlasenica,
Hasanovic (Mujo) Hamed- 9. 7. 1966;
Malic (Ibrahim) Ramiz- 1970. Here-Vlasenica;
Omerovic (Alija) Harned - 1939, Glogova-Bratunac;
Omerovic (Mehmed) Adem - 1976. Vrsinje-Vlasenica;
Omerovic (Nurko) Wurija- 1953. Urkovici-Bratunac;
Hasim (Camil) Selirnovic, 1950;
Ramiz (Suljo) Alic, 1942;
Jusuf (Safet) Osmanovic, 1947;
Ramiz (Hakija) Alic, 1979;
Munib (Mujo) Alic, 1962;
Jusuf (Juso) Omerovic, 1962;
Meho (Mehmed) Osmanovic, 1942;
Sead (Osman) Salkic, 1960;
Safet (Saban) Korkutovic, 1960,
Omerovic (Habib) Aziz- 1.5. 1965, Sikiric-Bratunac.

Stradali marta 1994

Mujic (Rizvan) Ibro- 1952, Suceska-Srebrenica,
Mehmed (Meho) Hodzic, 1960;
Hafizovic (Ibrahim) Hajrulah - 1973, Opetci-Srebrenica
Ismet (Sahmin) Huseinovic, 1947;
Mujo (Avcio) Ahmetovic, 1970. Potocari,
Mehmed (Meho) Hodzic, 1960. Potocari,
Sacir (Ormr) Malic, 1945. Potocari,
Arnir (Ormr) Omerovic, 1974,
Kadrija (Esed) Osmanovic, 1956. Potocari;
Jusuf (Juso) Jusic, 1941. Potocari.

(Pripadnici 280. istocnobosanske lake brigade Arrnije BiH.)
Mehmed (Omer) Avdic, 1966;
Adil (Redzo) Hasanovic,
Meho (Mehmed) Ahmetovic,
Adil (Secan) Hasanovic,
Husein (Ibro) Mehmedovic;
Ormr (Sahin) Ahmetovic-Bibo, 1946.
Mujo (Avdo) Klempic, 1959. Srebrenica;
Abid (Mehmed) Zuhric, 1961.
Meho (Ahrno) Durakovic, 1967;
Safet (Hirnzo) Hodzic; Mandzic (Daut) Jusuf - 1938, Skelani-Srebrenica.



(PripacJnici 281. istocnobosanske lake brigade Arrnije BiH.)

Nedzad (Munib) Osmanovic,
Ramo (Omer) Avdic,
Enver (Hamed) Ibrahimovic,
Izet (Idriz) Salkic,
Dzevad (K) Suljic,
Hasan (Mujo) Beganovic,
Redzo (Avdo) Suljic,
Omer (Osman) Smajlovic, jedinica "5.juli" Tokoljak,
milicioner Bajro (Hasan) Selimovic iz cete Kazani;
Kadrija (Ibrahim) Avdic, 1965.


(Pripadnici 282. istocnobosanske lake brigade.)

Avdic (Husein) Mehmed- 1943, Paljevine-Srebrenica,
Avdic (Semso) Mehmed, 1954, Pirici-Bratunac,
Begic (Sacir) Mirsad, 1955, Luka-Srebrenica,
Salihovic (Hasan) Hasib- 1945, Suceska-Srebrenica,
Suljo (Sinan) Omerovic, 1922. Srebrenica;
Mehmedalija (Sulejman) Hasanovic, 1955. Srebrenica



(Pripadnici 283. istocnobosanske lake brigade)

Munib (Mujo) Mustafic, I960, nestao 13. 3. 1993;
Salko (Muhamed) Hodzic, 1959.
 
ЗАПАД СКЛОНИО СПИСАК 1993.:Откривен скривани извештај о масакру 1.000 Срба!


14-10-2018

Када је амбасадор Дарко Танасковић, као специјални изасланик председника Добрице Ћосића, маја 1993. у седишту ЦИА у Ленглију представио Извештај Владе СРЈ о страдању више од 1.000 Срба Средњег Подриња у првој години босанског рата, двојица високих функционера америчке обавештајне агенције су оценила да се, стручно посматрано, "ради о најквалитетније припремљеном и обрађеном материјалу о жртвама у сукобима на простору бивше Југославије".

- Без околишања су ми саопштили и да ми је вероватно јасно да не би требало очекивати да подаци садржани у документарном сведочанству о муслиманским злочинима непосредно, па и на дужи рок, произведу било какав ефекат у смислу мењања слике о ратној стварности у Босни. Јер, додали су, "карте за ову партију су већ подељене, а српске су празне, без адута" - открива Дарко Танасковић, донедавно амбасадор Србије у Унеску.

Овај каријерни дипломата сећа се и да су аналитичари из ЦИА овај састанак закључили речима: "Нико не може знати када, којим поводом и у каквом контексту би могли бити обелодањени и продуктивно валоризовани ваши подаци".

И документ уручен Американцима волшебно нестаје! Склањају га "на сигурно" да не би угрозили свој политички пројекат, а наши званичници, опхрвани бројним проблемима, немају ни снаге нити могућности да га предоче светској јавности.

Да ли је, међутим, дошло време да се подаци "продуктивно валоризују", како рекоше Американци?
"Вечерње новости" су после 23 године успеле да лоцирају изгубљени извештај о страдању Срба око Сребренице који је однет маја 1993. у седиште ЦИА у Ленглију и у седиште УН у Њујорку. Као званичан документ УН заведен је под бројем А/46/171 и С/25635, али тек 2. јуна 1995. Подведен је под "Општа намена" и налази се у соби ГА 57, у сутерену на углу 46. улице и Прве авеније...

Пуне две године папир је "лутао" ходницима зграде на Ист Риверу. Тако је, по свему судећи, био недоступан и хашким тужитељима на процесу који су водили против Насера Орића и других. Подаци из овог страшног дукумента нису се нашли ни у дискурсу тужиоца у "домаћим правосуђима".
Творац Извештаја о страдању Срба Подриња био је Миливоје Бата Иванишевић. Сведочанство је настало прикупљањем података од прогнаних Срба на 25 отворених пунктова. Времешни истраживач био је затечен када смо му дојавили да је његов нестали документ ипак "васкрсао" и да се налази у званичним списима УН.
- У јулу 1992. први пут сам отишао у Братунац и тада је већ 90 одсто општине било у рукама муслимана. Владали су на чак 95 одсто територије Сребренице, 60 одсто општине Власеница и 50 одсто рејона Милића и исто толико Зворника - сећа се Иванишевић. - Као експерт УН, односно уредник Гласника Унеска за регион, схватио сам да треба документовати разарања српских средина и пописати жртве муслиманских похода. У ту сврху, уз помоћ Београда, отворено је 25 пунктова у Средњем Подрињу са волонтерима који су пописивали страдања. Као резултат тог рада, у мају 1993. направио сам документ који је садржао имена и презимена више од 1.000 убијених Срба. Пописана су сва разорена српска села, њих 120, све куће, чак и отета стока.
Књига страдања убрзо се нашла на столу тадашњег председника Добрице Ћосића. У Београду су били уверени да имају "адут" са којим се може правим бојама осликати природа рата у БиХ. Одлучено је да једна од првих адреса којима треба предочити овај документ буде Вашингтон.
Дарко Танасковић први пут открива шта је све пратило путешествије тајне дипломатске поште у срце америчке државе:
- Наша Парижанка Мирјам Флајшман превела је документацију и пратећи текст на енглески, а мени је пало у део да материјал однесем у САД. Било је то време жестоких међународних санкција наметнутих Југославији, па је и сам одлазак у Америку било тешко остварити.
Залагањем покојне новинарке Норе Белоф успео је да се маја 1993. домогне Вашингтона.
- Примили су ме на високом нивоу у Стејт департменту и у Комитету за спољне послове Сената, док је саветница председника Клинтона одбила сусрет с образложењем да се она, услед санкција, не може састати са једним југословенским државним службеником - наводи Танасковић.
Додаје да је Белоф била огорчена оваквим игнорантским ставом и да се пожалила тадашњем директору ЦИА Џејмсу Вулзију. Овај јој је одговорио да не треба бити изненађен таквим понашањем врха Беле куће, јер тамо ни шеф ЦИА не пролази много боље од једног југословенског професора.
- Да би показао како у САД има и трезвеног света понудио је да, мимо предвиђеног програма, будем примљен у Централној обавештајној агенцији, што сам ја, наравно, без оклевања прихватио. Међутим, тамо сам чуо, између осталог, "да су балканске карте подељене". О састанку сам реферисао председнику Ћосићу - закључује Танасковић.
Владислав Јовановић, у то време шеф дипломатије СРЈ, говори да је у светској дипломатији тих година била пракса да се сви српски напори да се саопшти истина о догађајима на Балкану једноставно саботирају.
Он тврди да је амбасадор у УН Драгомир Ђокић као одговоран дипломата сигурно уручио документ на праву адресу генералног секретара и наглашава да је документ о страдању Срба у Подрињу и данас актуелан и да га треба обелоданити "док знамо где је".

Тужба сведена на тројицу

Када је пред судом у Сарајеву последње недеље септембра ове године проговорио заштићени сведок "01" и до детаља испричао како је Насер Орић својом руком ликвидирао тројицу заробљених Срба у селима око Сребренице, у породицама 3.262 српске жртве у Средњем Подрињу, појавила се нада да ће сребренички "бог рата" ипак зарадити макар симболичну казну.
У Хагу је 2008. ослобођен кривице и по командној одговорности, а теретили су га за затирање 12 српских села.

Похрањено као тајна

На судбину документа из 1993. "Новостима" је указао Џеред Израел, амерички мировни активиста из Бостона.

- У деведесетим у УН је на захтев Американаца мноштво оваквих докумената означено као "тајна" и тако је похрањивано. Међутим, када је нешто обележено као тајна, мора да стоји у којем временском периоду се може открити. Дакле, за 10, 20, 50 година постаје јасно шта се крије у документу. Папири о страдању Срба из 1993. једноставно су скривани две године, а онда похрањени међу неважним сведочанствима, тако да их чак ни моћни претраживач Лексис-Нексис не може регистровати - каже Израел.
 
Bože koji klovn ova žena.

Teško je kada nema novinara Pinka. Uništi je Britanac.

Очигледно да није баш информисана на ту тему, јер постоје много бољи аргументи пред којима та прича о геноциду пада.

Иначе се одлично показала током интервјуа, док је матори само показао колико кипти од беса што Британији Балкан полако, али сигурно измиче.
 
Број жртава је потпуно небитан када се ради о правној квалификацији кривичног дела као геноцида.

Како то мислиш? Ако ти и ја одемо и убијемо двојицу миграната са циљем да их све истребимо, то под неким условима може да се окарактерише као геноцид?
 
Очигледно да није баш информисана на ту тему, јер постоје много бољи аргументи пред којима та прича о геноциду пада.

Иначе се одлично показала током интервјуа, док је матори само показао колико кипти од беса што Британији Балкан полако, али сигурно измиче.

On radi za DW.
 
Како то мислиш? Ако ти и ја одемо и убијемо двојицу миграната са циљем да их све истребимо, то под неким условима може да се окарактерише као геноцид?

Ako su "simbolični" ("amblematic") za grupu kojoj pripadaju, onda je to, prema ova dva haška suda, genocid.
 

Back
Top