Cena lansiranja jednog satelita je neuopredivo jeftinija od lansiranja letelice sa ljudskom posadom do Meseca i nazad. Budžet NASA -e u vreme kada su izvedeni letovi na Mesec bio je oko 24 milijardi dolara. Uzimajući u obzir inflaciju, po sadašnjim cenama to bi bilo oko 170 milijardi dolara. Za taj novac izvedeno je 6 uspešnih sletanja na Mesec (i jedno neuspešno, Apolo 13). Dakle, svako od tih spuštanja, uključujući i neuspešno, koštalo je oko 24 milijarde dolara po današnjim cenama.
Doduše, nije sav novac potrošen samo na misije na Mesec, nego je deo novca je otišao i na Džemini misije kao i na razvoj tehnologije.
Danas NASA ima godišnji budžet od 19 milijardi dolara pa bi za 10 godina mogli da izvedu jedno spuštanje na Mesec godišnje, ali da za tu namenu potroše ceo budžet.
Ono što je bitno napomenuti da je jedan od glavnih pokretača razvoja svemirske tehnologije 60-tih godina bio razvoj sistema raketa nosača i navigacionih sistema za potrebe za korišćenje u vojne svrhe, odnosno za razvoj boljih sistema interkontinentalnih balističkih raketa. Tadašnja Saturn V raketa koja je nosila astronaute na Mesec je direktan naslednik Titan IV rakete koje su korišćene kao rakete nosači za interkontinentalne balističke projektile. Nakon Saturna V NASA nikada nije napravila raketu slične snage, a više ne postoje ni Titan rakete, poslednja je letela još 1987. godine.
Znači, nema para, a nema ni raketa nosača koji treba da odnesu ljude na Mesec.
U međuvremenu, NASA razvija novi modul Orion kao i novo lansirno vozilo - SLS (Space Launch system)
http://www.nasa.gov/exploration/systems/orion/index.html
http://www.nasa.gov/exploration/systems/sls/index.html
Za 3 godine će imati raketu koja je sposobna da odleti do Mesec, a posle i na Mars.
