Tito gradio industriju i energetiku, Vučić samo puteve

buudala:

Ima veze sa tvojim komentarom o levičarima.

Kliknite za proširenje...

I moj komentar ima veze s tvojim komentarom o levičarima.

RebeccaBg:

Koje puteve?

Numeju rupe da zapuse kako treba na tim putevima koji su izgradjeni nego krpe krpe i krpe kraja im se ne zna.

Da okrece bar al ni to ne znaju :lenji, deformisani od sedenja, asocijalni, nesposobni.

- - - - - - - - - -

Juce sretoh Tadica u Maxiju kod Pinka, sudarismo se kad mi je ispao novcanik i oboje cucnusmo da ga podignemo.

Sam pazari, gorile mu nevidljive i nesto se mislim ako nista bar je bio gradska faca, zgodan I kulturan, nasuprot ovoga.

A onda se setim kolko sam ga pljuvala i mislila da gori ne moze od njega.

Avaj.

Kliknite za proširenje...

bilo bi super da su bili sposobni samo da odrzavaju to sto je napravljeno dok je bila Jugoslavija ... i odrzavanje je za pohvalu.

buudala:

Ne vidim da neko ovde brani Vučića.

Haluciniraš sinak , mora da si opet šmrko neki razređivač.

Kliknite za proširenje...

Besnilo , to vam se aktivira cim spomene stari i njegov uspeh

Evo vidi sta kaze narod ... primer Zrenjanina.


Tuga ...

Moze da se isto kaze i za Pancevo i mnoge gradove ...

Deki1987:

Besnilo , to vam se aktivira cim spomene stari i njegov uspeh

Kliknite za proširenje...

Više je nekakvo gađenje i mučnina u pitanju .

Svaki put kad ponovo počnete sa starim proseravanjima o samoupravljačkoj lađi koja bi plovila do veka samo da su američki krediti i donacije nastavile da pristižu .

- - - - - - - - - -

Ovi brojevi stavljajuu odgovarajući kontekst stvarno uvećanje duga svih bivših jugoslovenskih republika sa oko 20 milijardi dolara 1980. na oko 150 milijardi danas. Tačno je da je 150 milijardi mnogostruko više nego 20 milijardi, ali imajmo u vidu da, kad se uzme u obzir pad vrednosti dolara, 20 milijardi 1980. i 100 milijardi 2014. imaju otprilike jednaku ekonomsku moć. Dakle, u realnoj vrednosti, spoljni dug bivše Jugoslavije se uvećao za oko 50% od 1980. do danas. Iako bismo svi mi možda voleli da je ta cifra manja, upoređeno sa udvostručavanjem spoljnog duga svake tri ili četiri godine pre 1980., to predstavlja dramatično smanjenje rasta. Ovo, naravno, ne znači da je trenutna zaduženost bivših jugoslovenskih republika povoljna i da su ekonomske politike tih država u dobrom stanju. To samo znači da je nerealno bilo nadati se da jugoslovenski dug može da ostane na na nivou od 20 milijardi dolara bez ozbiljnih strukturnih promena i smanjenja potrošnje.
Iako ovi brojevi nude potencijalno objašnjenje kraha jugoslovenske ekonomije osamdesetih, sam eksponencijalni rast duga ne bi nužno morao voditi krahu, ako je svrha zaduživanja vremenski ograničeno investiranje u projekte koji bi doneli povećanu produktivnost i time omogućili i uspešnu otplatu duga u budućnosti. Nažalost, to nije bio slučaj kada se radi o bivšoj Jugoslaviji.
Činjenica da je jugoslovenska ekonomija provela najmanje dvadeset godina pod tempom rasta duga od preko 17% godišnje, sugeriše da se i struktura te ekonomije formirala na taj način da je dalji opstanak ekonomije zavisio od budućeg uvećanja duga. Da bismo razumeli zašto je jugoslovenski dug strmoglavo rastao i zašto je bio neotplativ, potrebno je hronološki analizirati trgovinski balans i indikatore produktivnosti Jugoslavije.
Trgovinski balans je makroekonomski pokazatelj odnosa veličine uvoza i izvoza jedne zemlje. Ako je trgovinski balans blizu nule, to znači da su uvoz i izvoz otprilike jednaki. Ako je trgovinski balans pozitivan, ta zemlja izvozi više nego što uvozi i kažemo da postoji trgovinski suficit, a ako je balans negativan, uvoz je veći od izvoza i ta zemlja je u trgovinskom deficitu.
Kada je ekonomija jedne zemlje u trgovinskom suficitu, strana valuta (kojom stranci plaćaju proizvode te zemlje) se nagomilava u zemlji izvozniku. S druge strane, strana valuta (kojom se plaća uvoz) se odliva iz zemlje čija ekonomija je u trgovinskom deficitu. Zemlje koje konstantno imaju negativan trgovinski balans se u isto veme zadužuju kod stranih kreditora da bi nadomestile nedostatak strane valute. Nije teško videti zašto je ovakvo stanje neodrživo na duže staze, tj. održivo je samo dotle dok strani kreditori žele da zemlji dužniku pozajmljuju novac.
Ako pogledamo ukupan jugoslovenski trgovinski deficit tokom sedamdesetih godina prošlog veka, uviđamo da on ubrzano raste između 1970. i 1980. Štaviše, taj deficit raste čak i brže od jugoslovenskog spoljnog duga. Jedan deo te razlike bio je pokriven doznakama jugoslovenskih emigranata. Na primer, ukupne doznake emigranata su 1971. iznosile 1.3 milijarde dolara, a 1972. 2.1 milijardu.5 Ipak, ni priliv strane valute kroz spoljne kredite i doznake emigranata nije bio dovoljan da pokrije sav trgovinski deficit i spreči odliv strane valute iz Jugoslavije.6
Mereno u procentima BDP-a, ukupni spoljnotrgovinski deficit Jugoslavije između 1970. i 1980. povećao se sa nešto ispod 10% na oko 50% BDP-a.7 Ono što je zabrinjavajuće u ovome nije sama cifra od 50% BDP-a, nego činjenica da je Jugoslavija iz godine u godinu beležila sve veći trgovinski deficit u odnosu na BDP. Ovo je još jedna naznaka da je sama struktura jugoslovenske ekonomije bila takva da je stabilnost cele ekonomije zavisila od priliva stranih sredstava za koje nije postojalo pokriće u domaćoj proizvodnji.

Neko je po sto puta pisao i u pravu je ... Onaj novo privrede iz 1989 godine jos uvek nismo povratili i sta drugo da pricamo ... proslo 30 godina a mladi izgubili nadu u lopovsku drzavu koju vode radikali i Dos banda ,,, svi do jednog sprovode neoliberalnu politiku unistenja Srbije.

Bravar je bio bolji , koliko god ga mrzeli !

- - - - - - - - - -


odlican video!

Transcendental:

Pojavu iz citiranog posta dame i gospodo nazvaćemo "Vučićizam".

Ova pojava je karakteristična po tome što pljujete po prethodnicima, iako vi ništa bolji niste, čak ste značajno gori, možda i više desetina puta.

Tako ovde Krang praktikuje Vučićizam, pljujući po socijalističkoj privredi jer nije bila konkurentna, a danas Srbija prateći krangove i krangovce uopšte i nema ekonomiju, osim par pogona motanja kablova, koji su srećom konkurentni

I dok su oni-pre-kranga izdigli državu iz pepela i izgradili 90% postojeće infrastrukture, na koju se Krang i dalje greje i pali svoj šporet od kompjutera da pljuje po onima-pre-kranga, tako krangovci rasprodaju državu i sopstveni narod stranim konkurentnim investitorima

Krang je ovim zadovoljan, zato što je desničar, a desničari su poznati po nedostatku mozga kombinovanom sa mržnjom prema svemu dobrom što postoji na ovom svetu

Kliknite za proširenje...

Deki1987:

Neko je po sto puta pisao i u pravu je ... Onaj novo privrede iz 1989 godine jos uvek nismo povratili i sta drugo da pricamo ... proslo 30 godina a mladi izgubili nadu u lopovsku drzavu koju vode radikali i Dos banda ,,, svi do jednog sprovode neoliberalnu politiku unistenja Srbije.

Bravar je bio bolji , koliko god ga mrzeli !

Kliknite za proširenje...

Знаш ли ти синко да је 1989-е инфлација прешла 1000 % а девалвација дигла долар у милионе ?Привреда посртала као и обично а просечна плата била 116 долара?
Ја разумем да си млад али историја није толико тешка.Ја који сам требао тада да преживим месец дана са 250 марака(АКО примим плату) добро сам запамтио те године...

И зато не лупај глупости...

- - - - - - - - - -

Шта би с тобом тоз 972,јеси прочитао шта сам ти одговорио?Што ћутиш сад незналицо?Није ти лако кад видиш да си комуњаре дале у бесцење нешто ШТО СЕ НЕ ПРОДАЈЕ и што је неко оставио народу и држави...?

Deki1987:

Neko je po sto puta pisao i u pravu je ... Onaj novo privrede iz 1989 godine jos uvek nismo povratili i sta drugo da pricamo ... proslo 30 godina a mladi izgubili nadu u lopovsku drzavu koju vode radikali i Dos banda ,,, svi do jednog sprovode neoliberalnu politiku unistenja Srbije.

Bravar je bio bolji , koliko god ga mrzeli !

Kliknite za proširenje...

Bravar je bio marionetski diktatorčić i sprovodio je istu politiku upropaštavanja Srbije .

- - - - - - - - - -

Struktura jugoslovenskog trgovinskog deficita bila je takva da su uvoženi uglavnom repromaterijali kao što su nafta i sirovine.8 Ovakva struktura proizvodnje ne obećava povećanje produktivnosti u budućnosti kojim bi se pokrio trgovinski deficit iz prošlosti i tako mogli otplatiti dugovi. Štaviše, iako je ukupni obim proizvodnje na nivou ekonomije Jugoslavije rastao jer se koristilo više resursa, produktivnost po jedinici uloženih resursa9 u većini jugoslovenskih industrija tokom šezdesetih i sedamdesetih godina je opadala. Sa takvom smanjenom produktivnošću, šanse za uspešno vraćanje kredita u budućnosti postaju nikakve.
Struktura proizvodnje u kojoj se pozajmljuje novac da bi se kupili repromaterijali prestaje biti održiva onda kada izvor kredita presuši, a to se u slučaju Jugoslavije desilo početkom osamdesetih. Jugoslovenska ekonomija je tada ostala bez spoljnog „goriva” i to je postalo osetno tokom naredne decenije koja je obeležena odlaganjem otplate spoljnih dugova. Jugoslovenska ekonomija ne samo da nije imala kapaciteta za otplaćivanje postojećih dugova, nego je i sam njen kapacitet da funkcioniše u nesmanjenom obimu zavisio od novih zaduživanja. Jugoslovenski BDP stagnira posle 1980., a od 1986. počinje da opada.
Ovi pokazatelji sugerišu da priča koju često čujemo o tome kako se bivša Jugoslavija herojski „digla iz pepela” posle Drugog svetskog rata nije potpuna. Prvo, nije jasno koliko je to uzdizanje bilo herojsko, posebno ako je za njega zaslužno neodrživo zaduživanje. Drugo, teško je dati neku ocenu te priče ako ne znamo kako su se neke druge zemlje „digle iz pepela.” Zato, uporediomo BDP10 po stanovniku nekih zemalja koje su krajem četrdesetih godina prošlog veka imale približno jednak BDP kao i Jugoslavija tog vremena.
Pogledajmo šta nam istorijski podaci govore. Govore nam da su sve države koje su ovde prikazane, osim Mađarske i Bugarske, imale znatno veći rast BDP-a po glavi stanovnika nego Jugoslavija između 1947. i 1989. Dakle, možda se Jugoslavija herojski digla iz pepela, ali izgleda da su se Japan, Nemačka, Italija, Austrija, Grčka i Španija mnogo herojskije digle iz tog pepela.




- - - - - - - - - -

Čak i kada se uzme u obzir da su zemlje zapadne Evrope primile američku pomoć u vrednosti od preko 12 milijardi dolara u sklopu Maršalovog plana,11 ta brojka bledi u odnosu na 47 milijardi dolara koje je Jugoslavija primila kao reparacije za ratnu štetu u Drugom svetskom ratu,12 što u vidu industrijske opreme što u monetarnom obliku13. Uz to, postoje jaki dokazi14 da je uloga američkih interesa predstavljenih u politici Trumana i Ajzenhauera u Jugoslaviji u periodu nakon Drugog svetskog rata bila slična onoj u zemljama zapadne Evrope. Ta uloga sastojala se u pružanju političke i ekonomske podrške režimu kao protivteži „tvrdom” socijalizmu Sovjetskog Saveza i njegovih evropskih satelita. Dakle, ne možemo znatno bržu stopu rasta zapadnoevropskih ekonomija pripisati nesrazmernoj pomoći SAD-a u odnosu na Jugoslaviju.
S druge strane, Mađarska i Bugarska pokazuju sličan spor rast bruto domaćeg proizvoda kao i Jugoslavija. Osim što valja primetiti da su, za razliku od ostalih ovde prikazanih zemalja, Mađarska i Bugarska imale sličan ekonomski sistem kao i Jugoslavija, detaljnije objašnjenje razlika u brzini „dizanja iz pepela” je tema za posebnu analizu.
Ako pogledamo ostale ekonomske indikatore15 kao što su primanja po domaćinstvu, stopa inflacije i nezaposlenosti, ni tu situacija nije ružičasta u poslednjih deset godina Titove vladavine. Primanja strmoglavo opadaju krajem sedamdesetih uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju. Godišnja inflacija se meri dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage)16 Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak duboke recesije. Dakle, jugoslovenska ekonomija je kasnih sedamdesetih bila u očajnom stanju, ali je to zamaskirano uvećanjem stranih kredita epskih proporcija u kombinaciji sa povećanjem ekonomskog iseljavanja stanovništva.
Možda je vreme da revidiramo svoja uverenja o „herojskim uspesima” bivše nam domovine i priznamo da je, uprkos neprestanom rastu priliva stranih sredstava u vidu kredita bez pokrića, deviznih doznaka milionske dijaspore i politički motivisane američke ekonomske pomoći, jugoslovenska ekonomija beležila skroman rast. Ali, čak je i taj skromni rast bio neodrživ bez kontinuirane strane pomoći. Ono što se dogodilo osamdesetih i devedesetih, samo je otkrivanje stvarnog stanja jugoslovenske ekonomje. Kao kad hronični alkoholičar mora da se suoči sa realnošću svoje zavisnosti, tako smo se i mi, kad-tad, morali suočiti za realnošću nemoći jugoslovenske ekonomije da funkcioniše bez spoljnog dopinga.

[Ovoj zemlji ce biti potrbni ogormni napori da se oporavi od Josipa i josipovaca.40 i nekoliko godina hodanja po mraku ubilo i mnogo jace zemlje.

veliki krang:

Ne bih rekao da je Tito išta gradio, mojoj familiji uzeo ciglanu koja sad radi isto kao i onda.

Kliknite za proširenje...

Jel pono na onaj svet?? Kome god nešto uzo ostavio narodu.

franak:

Jel pono na onaj svet?? Kome god nešto uzo ostavio narodu.

Kliknite za proširenje...

Nećeš ni ti prijatelju, al bar nisi otimao od poštenog sveta.

Narodu je ostavio poderane gaće i dugovanja koja će da otplaćuju generaije koje se nisu ni rodile.

GeorgeV:

Da, a neki su to utuvili ko Bibliju.

Oko 1970-te, po podacima iz Vojne Enciklopedije:

SFRJ je proizvodila godišnje: 1,5 mil. tona gvožđa, 2,2 mil. tona čelika , 29,5 milijardi KW/h

Čehoslovačka: 8 mil. tona gvožđa, 10,5 mil. tona čelika, 43 milijarde KW/h

Rumunija: 4,3 mil. tona gvožđa, 7,4 mil tona čelika, 43,4 milijarde KW/h

Poljska 7,3 mil. tona gvožđa, 12,7 mil. tona čelika 69,9 milijardi KW/h

Bugarska 1,3 mil tona gvožđa 1,5 mil tona čelika 17,3 milijardi KW/h

Mađarska 1,8 mil tona gvožđa 3,1 mil tona čelika 14,5 milijardi KW/h


Mi smo sigurno pravili vise farmerki od njih.

Kliknite za proširenje...

Kod nas je samo za jedan podzemni objekar namenjen da tome da je Josip sa najblizim saradnicima sakrije od radijacije izazvane eksplozijom nuklearnih bombi,potroseno 5 milijardi dolara.

Громовик:

Turio si britance, najružnije ljude na svetu kao poredjenje.
Daj ABBA-u , da vidimo.

Kliknite za proširenje...

Ево ти лепоте из Западне Немачке:






..Француске..





...и Шпаније:

Gruban:

[Ovoj zemlji ce biti potrbni ogormni napori da se oporavi od Josipa i josipovaca.40 i nekoliko godina hodanja po mraku ubilo i mnogo jace zemlje.

Kliknite za proširenje...

Kad probušeni čamac ne zakrpiš nego pustiš da voda ulazi , nemoj se čuditi što tone.

Titovci su kao termiti samo nastavili da glođu onako kako ih je Alibaba uputio.

toz972:

Kliknite za proširenje...

Ooni koji hvale Broza najecesne ne znaju da nabroje ni 5 glavnih gradova u Evropi.Jedva znaju strane sveta a svi zajedno ne bi uspeli da rese jedan jedini matematicki zadatak prosecne tezine za treci razred osnovne skole.

Hahaha jao bože ciglana

Ali to je bukvalno Srbija, političko rezonovanje provučeno kroz prizmu ciglane

tu gde se tako razmišlja nema zdrave politike, kapiram da je većina šovinista sa teme u nekoj takvoj perspektivi, to neko razmišljanje na nivou 15. veka, politika ko kome dođe koliko prasića

oto mom pradedi crveni bandit ciglanu, bitange uništile prave srpske domaćine

Koja tužna politička vizura

@tema

Hebo vas Tito da vas hebo tako degenericne i nesposobne. Ne spominju englezi svog Chercila a srpcad jos uvek cvile za Titom....kakvi jadnici.

buudala:

Nećeš ni ti prijatelju, al bar nisi otimao od poštenog sveta.

Narodu je ostavio poderane gaće i dugovanja koja će da otplaćuju generaije koje se nisu ni rodile.

Kliknite za proširenje...

Veruj mi prijatelju nije Tito obećao hiljadarku već Dinkić i to svakom punoletnom građaninu.Jesi li čekao red ja nisam
jer sam smatrao to za glupost.

Ljuta Tica:

Инфраструктура која се показала тотално нефункционалном са падом гвоздене завесе и чија се цена изградње открила тек када се загорац претворио у леш, а земља му банкротирала.

По том параметру иако се и мали алек залауфао са задуживањем, загорцу ипак још није ни до колена

Kliknite za proširenje...

To je diskutabilno, možda se Aca zadužio više od Broza, a kad se uzmu u obzir efekti reklo bi se da je Brozovo zaduživanje imalo nekog smisla, nekoliko decenija mira je bio solidan profit. Uostalom oko čega bi se tajkuni kasnije grabili u tranziciji da generacije za vreme tzv. socijalizma nisu nešto opipljivo stvarale i stvorile.

franak:

Veruj mi prijatelju nije Tito obećao hiljadarku već Dinkić i to svakom punoletnom građaninu.Jesi li čekao red ja nisam
jer sam smatrao to za glupost.

Kliknite za proširenje...

Dinkic je produkt titovog rezima i sistema.Cak i bioloski potice iz tog miljea josipovaca.Njegova majka Mirosinka bila je istaknuti clan partije a on se obrazovao u tom sistemu i kao nazovi strucnjak i kao covek.Josipovci su ga naculi da laze i petlja.

Broza i Vučića će istorija porediti samo po razmerama štetočinstva .

SFRJ i Srbija bas i nisu za poredjenje.