Kako to da vidimo Kosmos u mladim danima.

MrNapokon:

Ovo pitanje mi je se neko vreme vrzmalo po glavi, pa reko da ga prodiskutujem ovde.

Ako je kosmos nastao u jednoj tacki (uslovno receno), i odatle poceo da se siri. Referenca nam je da je se to desilo pre nesto manje od 14 milijardi godina (13.7 bese?). Sto znaci da je se od tada kosmos sirio u svim pravcima. Racunajuci plus tu i mracnu materiju koja doprinosi udaljenosti objekata sada mozemo da vidimo nekih 94 milijardi svetlosnih godina udaljenosti. Ok, sve je to logicno. Ali, ako se sve siri, a najbrze sto se krece je sama svetlost. Zar ta svetlost nije odavno otisla daleko dalje od nas, u svim pravcima, u tom procesu sirenja, da bi smo mi mogli da ugledamo nekakvu svetlost koja je stara 13 milijardi godina? Koliko se to onda sam kosmos brzo siri da mi mozemo da uhvatimo svetlost sa druge strane koja ide ka nama i koja je stara 13 milijardi god?

Kliknite za proširenje...

MrNapokon:

Ovo pitanje mi je se neko vreme vrzmalo po glavi, pa reko da ga prodiskutujem ovde.

Ako je kosmos nastao u jednoj tacki (uslovno receno), i odatle poceo da se siri. Referenca nam je da je se to desilo pre nesto manje od 14 milijardi godina (13.7 bese?). Sto znaci da je se od tada kosmos sirio u svim pravcima. Racunajuci plus tu i mracnu materiju koja doprinosi udaljenosti objekata sada mozemo da vidimo nekih 94 milijardi svetlosnih godina udaljenosti. Ok, sve je to logicno. Ali, ako se sve siri, a najbrze sto se krece je sama svetlost. Zar ta svetlost nije odavno otisla daleko dalje od nas, u svim pravcima, u tom procesu sirenja, da bi smo mi mogli da ugledamo nekakvu svetlost koja je stara 13 milijardi godina? Koliko se to onda sam kosmos brzo siri da mi mozemo da uhvatimo svetlost sa druge strane koja ide ka nama i koja je stara 13 milijardi god?

Kliknite za proširenje...

Kim Beat:

Te su teorije labave i zato se zovu teorije.

Kliknite za proširenje...

MrNapokon:

Ovo pitanje mi je se neko vreme vrzmalo po glavi, pa reko da ga prodiskutujem ovde.

Ako je kosmos nastao u jednoj tacki (uslovno receno), i odatle poceo da se siri. Referenca nam je da je se to desilo pre nesto manje od 14 milijardi godina (13.7 bese?). Sto znaci da je se od tada kosmos sirio u svim pravcima. Racunajuci plus tu i mracnu materiju koja doprinosi udaljenosti objekata sada mozemo da vidimo nekih 94 milijardi svetlosnih godina udaljenosti. Ok, sve je to logicno. Ali, ako se sve siri, a najbrze sto se krece je sama svetlost. Zar ta svetlost nije odavno otisla daleko dalje od nas, u svim pravcima, u tom procesu sirenja, da bi smo mi mogli da ugledamo nekakvu svetlost koja je stara 13 milijardi godina? Koliko se to onda sam kosmos brzo siri da mi mozemo da uhvatimo svetlost sa druge strane koja ide ka nama i koja je stara 13 milijardi god?

Kliknite za proširenje...

Mord:

Kako to da kažeš da se svemir širi ko tačkice na balonu kada ćemo se mi za koju godinicu sudariti sa Andromedom što pokazuje da se Galaksije kreću ko čestice u Braunovom kretanju. I drugo pitanje kažeš Svemir se širi ali mene zanima u odnosu na ŠTA se širi? Kada duvaš taj balun sa tačkicama on se širi o odnosu na gumu i vazduh a Svemir u odnosu na šta? Kako se ništa može širiti ili sabijati? U čemu je bivstvovao primordijalni atom pre nego što je rodio Big Beng??

Kliknite za proširenje...

rasa77:

Šta li je ovde logično? Ništa razumeo nisam.
Odakle ti ovo? 94 milijarde sv.god? Širenje svemira se posmatra prostorno vremenski, tačnije geometrijski. A za to ne važi STR. Pri malom otvoru makaza, recimo, kad želiš da ih zatvoriš, tačka preseka može da se "kreće"većom brzinom od svetlosti, za nju ne važi STR. Zatim, ne postoji "centar" širenja, već se posmatrano iz našeg sveta, širi u svim pravcima, kao kad stojiš na balonu koji se naduvava. Na površini, oko tebe, sve tačke beže jedna od druge, a samim tim i od tebe. Ne postoji tačka, na površini balona koja "miruje" koja je centar od koje se sve tačke udaljavaju. Miruje, pod navodnike, jer ne znam u odnosu na šta bi mirovala.

Usput, ne postoje zvezde na 14 milijardi sv.god od nas...Postoje kvazi-stelarni objekti, tzv. KVAZARI... Ali za tako velike udaljenosti pojam vremena i udaljenosti se ne može tretirati klasičnim shvatanjem, već samo teorijom relativnosti. Teorija relativnosti ne važi samo za kretanje velikim brzinama, već i za mnogo velika međusobna rastojanja, iako su brzine kretanja male (što retko ko pominje). U suprotnom, ne bismo znali šta za koga postoji, a šta ne, kauzalnost vremena bi bila narušena, a to je već druga priča...

Kliknite za proširenje...