Zašto niko više ne čita poeziju

Richard III

Richard III

Domaćin
Poruka
3.795
Svedoci smo toga da se najviše čitaju romani, tu i tamo i kratke priče. Medjutim, poeziju više niko ne čita, iako ima dosta onih koji je štampaju. Niko ne izdaje poeziju, nikog to ne zanima. Poznajem lično ljude koji je pišu i svi su samizdati, odštampaju svoje delo u odredjen broj primeraka i razdele to rodbini i prijateljima (mada ni oni ne čitaju poeziju). Šta se to dogodilo i ko su ljudi koji će sutra ući u lektiru sa svojom poezijom? Nekada smo imali Radičevića, Miljkovića, Disa, Pandurovića, Malarmea, Bodlera, Remboa, Verlena... danas toga nema, jedini lik čija se poezija dosta čita je Bukovski. Šta se to desilo?
 
Ima dosta loše poezije, preselo ljudima. Ozbiljne kritika skoro ne postoji, niko da nam skrene pažnju na dobre savremene pesnike. Nemam ni vremena ni volje da čitam 100 loših da bih (možda) naletela na onog jednog dobrog. Ponekad pročitam nešto, ako verujem izdavaču, ili ako znam prozna dela autora. Samizdate ne čitam, ako neko baš ne preporuči.
Šteta, idealno za čitanje na mobilnom telefonu .)
 
O POEZIJI:
Uvek cu se secati dvorišta u osnovnoj školi i mališana koji su na pomen reci ,,pesnik” ili ,,poezija” pocinjali da se smeju i rugaju. A kapiram i zašto – zato što je poezija lažna. Ona je lažna i snobovska vekovima unazad. Previše je pateticna. I precenjena je. To je gomila smeca. Poezija je vec vekovima skoro totalno sranje. Cista prevara, lažnjak.

Ne bih želeo da me pogrešno razumeju, bilo je i nekoliko veoma dobrih pesnika. Kao onaj Kinez Li Po. (Cuveni kineski pesnik 701-762. Otišao je od kuce sa 19 godina i živeo sa taoistickim pustinjacima. Poznat je po raspusnickom životu i pijancenju. – Prim. prev.) On je bio u stanju da unese više osecanja, realizma i strasti u samo cetiri ili pet jednostavnih stihova nego što vecina pesnika može na cetrnaest ili petnaest stranica svog sranja. A i lokao je vino, takode. Obicavao je da plovi u camcu niz reku, zapali svoje pesme i pije vino. Vladari su ga voleli zato što su razumevali ono što je pisao… i naravno, spaljivao je samo loše pesme. (smeh)

Ono što ja pokušavam, izvinite me što sebe stavljam u prvi plan, je da prikažem život najamnih radnika, prostih ljudi… ženu koja vrišti na coveka kad se vrati kuci. Suštinu stvarnosti svakodnevnog življenja… nešto što se retko pominjalo u poeziji u prethodnim vekovima. Reci cu to jednostavno: poezija vekovima unazad je cisto sranje. I to je sramotno.

Bukowski
 
Honduras:
Ima dosta loše poezije, preselo ljudima. Ozbiljne kritika skoro ne postoji, niko da nam skrene pažnju na dobre savremene pesnike. Nemam ni vremena ni volje da čitam 100 loših da bih (možda) naletela na onog jednog dobrog. Ponekad pročitam nešto, ako verujem izdavaču, ili ako znam prozna dela autora. Samizdate ne čitam, ako neko baš ne preporuči.
Šteta, idealno za čitanje na mobilnom telefonu .)
Kliknite za proširenje...

To je to, reklo bi se. Može se dodati da ni pjesnici sami sebi nisu učinili veliku uslugu, jer posljednjih decenija oni s najviše talenta uglavnom pišu neku hermetičnu, teško pristupačnu poeziju, ne baš prijemičivu za širu publiku.

Ja čitam poeziju, ali uglavnom se vraćam pjesnicima koje čitam već dugo. Jednom godišnje pobožno pročitam Eliotovu Pustu zemlju.
 
moonja..:
Pa više pišu poeziju od proze..i postoji zajednica pesnika...al rekoše "poeziju tje svi pisati".
Kliknite za proširenje...

Čitao sam prije par godina članak u nekom stranom časopisu u kome lik kaže da poezija prestaje biti "art" i postaje "craft", vještina za koju su zainteresovani samo oni koji se njome i bave. Mislim da bar 90% čitalaca moderne poezije i sami pišu pjesme.
 
Potrebno je da gledaš širu sliku - umetnost više nije hermetični high-profile prostor izražavanja, već je demokratizovana i najbitnije, u kapitalizmu umetnički proizvod postaje roba (komodifikacija kao modus operandi umetnosti), dakle umesto da tražiš velike pesnike (koji su mogli postojati samo dok postoji velika umetnost), pesnici prelaze u sferu naroda (tipa hip hop muzika), samim tim se menjaju i formalna obeležja stiha.

Ne znači da narodna umetnost ranije nije postojala, samo da je ranije postojao paralelni tok visoke umetnosti koja se izučava danas u školi kao jedina umetnost, a danas je ta visoka umetnost nestala ili je potpuno marginalna zato što umetnost danas mora da se proda masi, jer više nema aristokratije koja će da sponzoriše pisce, pesnike i slikare, dakle umetnički proizvod mora biti dostupan i lako svarljiv

Ovo je nešto što su marksisti predvideli da će se desiti, Adorno izuzetno negativno piše o ovoj pojavi i njenim implikacijama, dok Benjamin piše pozitivno, i vidi u tome revolucionarni potencijal (ispalo da je Adorno u pravu).
Burdije ako se sećam dobro u Pravilima umetnosti detaljno analizira književnost kao praksu i šta se sa njom dešava kada dolazi do promene dominantnog diskursa (on to radi na primeru Flobera), izuzetno dobra knjiga za razumevanje načina na koji se formalna dinamika umetnosti upravlja prema ideološkoj i materijalnoj društvenoj dinamici.
 
Transcendental:
Potrebno je da gledaš širu sliku - umetnost više nije hermetični high-profile prostor izražavanja, već je demokratizovana i najbitnije, u kapitalizmu umetnički proizvod postaje roba (komodifikacija kao modus operandi umetnosti), dakle umesto da tražiš velike pesnike (koji su mogli postojati samo dok postoji velika umetnost), pesnici prelaze u sferu naroda (tipa hip hop muzika), samim tim se menjaju i formalna obeležja stiha.

Ne znači da narodna umetnost ranije nije postojala, samo da je ranije postojao paralelni tok visoke umetnosti koja se izučava danas u školi kao jedina umetnost, a danas je ta visoka umetnost nestala ili je potpuno marginalna zato što umetnost danas mora da se proda masi, jer više nema aristokratije koja će da sponzoriše pisce, pesnike i slikare, dakle umetnički proizvod mora biti dostupan i lako svarljiv

Ovo je nešto što su marksisti predvideli da će se desiti, Adorno izuzetno negativno piše o ovoj pojavi i njenim implikacijama, dok Benjamin piše pozitivno, i vidi u tome revolucionarni potencijal (ispalo da je Adorno u pravu).
Burdije ako se sećam dobro u Pravilima umetnosti detaljno analizira književnost kao praksu i šta se sa njom dešava kada dolazi do promene dominantnog diskursa (on to radi na primeru Flobera), izuzetno dobra knjiga za razumevanje načina na koji se formalna dinamika umetnosti upravlja prema ideološkoj i materijalnoj društvenoj dinamici.
Kliknite za proširenje...

Sjajna analiza. Ne razumem se puno u autore koje si nabrojao (Adorno, Benjamin, Burdije), mada sam čuo za njih. Ono što me buni je činjenica da su u 20.veku, kad je već postojao kapitalizam i demokratizacija postojali sjajni i umetnički veoma kvalitetni pisci koji su pritom bili i slavni i opšteprihvaćeni.

Možeš li da mi kažeš koje pisce smatraš najboljim i zašto?
 
Black Baron:
Sjajna analiza. Ne razumem se puno u autore koje si nabrojao (Adorno, Benjamin, Burdije), mada sam čuo za njih. Ono što me buni je činjenica da su u 20.veku, kad je već postojao kapitalizam i demokratizacija postojali sjajni i umetnički veoma kvalitetni pisci koji su pritom bili i slavni i opšteprihvaćeni.

Možeš li da mi kažeš koje pisce smatraš najboljim i zašto?
Kliknite za proširenje...

Prvo treba praviti razliku između proznog pisca i pesnika, to nije u istoj ravni i moderni prozni pisac koristi uglavnom formu romana koja je mnogo slobodnija, demokratičnija i prilagodljivija od poezije.

Drugo, poslednjih 100-150 godina je period naglih i jakih tehnoloških skokova, i to je uticalo i na umetnost i mogućnosti njene distribucije (pogledaj kad se razvio internet), tako da nije isto početak XX veka i sredina XX veka, ili sad vs pre 50 godina, stvari su se razvijale izuzetno brzo i mi danas ne možemo ni da zamislimo umetničku situaciju kao onu u kojoj su bili Džojs, Eliot i Paund, iako je to bilo u izuzetno bliskoj istoriji. Adorno i Benjamin pišu sredinom XX veka o totalnom podređenju umetnosti konzumerizmu i mas-distribuciji, dakle definitivno je umetnički prostor zadržao određenu autonomiju u toku XX veka koju danas nema (što možemo pripisati i jakoj socijalnoj državi zapada koja se održala do pada istočnog bloka kada kreće neoliberalizam i komodifikacija svega što postoji).

Nemam listu najboljih pisaca, gotivim Džojsa, Brehta i Zolu ovako, ali ne mogu da pravim te liste najboljih itd. smara me to.
 
A da ne pricamo gde su nestale tragedije, poeme itd...
Ja licno mislim da je problem s poezijom sto je citav svet knjizevnosti upao u fazu kada se poeziji daje malo znacaja zbog aktuelnog knjizevnog pravca
Uvek se mogu uzeti u obzir nekadasnji pisci koji nisu stvarali u skladu sa tadasnjim knjizevnim tendencijama
Ako smo jos u tom post-modernizmu, mozda tako i treba, mada stvarno nisam upucen u njegove odlike, najnovije nesto sto sam citao je Cekajuci Godoa, a to je upravo prelaz ka post-modernizmu
 
Zato što današnji homo sapiens ne živi u okolnostima kao nekadašnji. Izmrcvaren je na poslu, u kući, psihički i fizički, materijalno da ne govorimo. Nije mu do poezije. Nema "koncentraciju" za to. Uvek je bilo sirotinje, da, voleli su poeziju, da, ali danasnji covek je napet, previse, nece to poezija... Prozu mozes i na preskakce, al pesmu, lagano srkućeš. Nema danas strpljenja niko za to. Sve je instant, pa i živci.
 
Nije do poezije. Do nas je.
Spominjete nekvalitet danasnje poezije. Hmmm. Tema nije bila sto savremene pesnike niko ne cita. A istina da je ko god je hteo objavio je zbirku pesama. Pitanje je zasto niko poeziju vise ne cita. Znaci celokupnu, otkako je nastala pa naovamo, ne savremenike. Ne cita, ne moze. Retko ko ima mir u sebi da je čita.
Etc etc
 
Ne mogu da se složim da niko ne čita poeziju, pretenciozno je govoriti niko... Evo ja je čitam, dvojezično.

Na srpskom i engleskom, a trenutno učim i drugi strani jezik.

Pisanje i prevođenje pesama je odličan način da se uči jezik. Dakle, ima nas još koji cenimo poeziju. Samo ne salećemo ljude sa time.

Ako vam ne valjaju novi pesnici, čitajte stare. Zbirke su po bagatelnim cenama.
 
Poslednja izmena:
Čitaoci poezije imaju "asocijativniji mozak", odnosno izraženiju sposobnost aptraktnog mišljenja.
Meriti vrednost poezije brojem ljudi koji pokušavaju da je pišu je besmisleno, jer ni sa prozom ništa nije bolje.
Da biste pročitali jedan dobar roman morate takođe pročitati previše "smeća"!
U čemu je razlika?
Sposobnost asocijativog razmišljanja.
Znam ljude koji mnogo čitaju, ali za svaku preporuku pitaju da li je potrebno da se "mnogo razmišlja".

Garantujem da će ovde 90% ljudi reći da voli Borhesa.

Postoji anegdota da su Borhesu uskratili Nobelovu nagradu zato što su smatrali da su njegove knjige "referati".
On je na to odgovarao da nema potrebu i da smatra glupošću da piše hiljade stranica zbog nečega što može da se kaže na stotinak.
A od ovih pomenutih 90%, koji po logici mase kažu da vole Borhesa, bar 50% ili ga nije čitalo ili ga ne razume.
Borhes je samo jedan primer (tu su i Kami, Sartr, Kiš...).
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Soradze
"Što se čovek više udaljuje od mene, sve manje ima od života"
Odgovora
0
Pregleda
160
Soradze
Soradze
Atomic™
Позивам Вас да читате књиге!
Odgovora
18
Pregleda
370
Živorad Drugi
Ž
Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
146
Black_star
Black_star

Back
Top